Hvala gospodine Krliću.
Sada reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Poštovane kolege, ministre, predstavnici ministarstva, gledaoci ovog direktnog prenosa, građani Srbije, svi ovi sporazumi su veoma bitni. Da, mi danas govorimo o tome, ali daj Bože da ih imamo još više i da svake nedelje imamo po nekoliko ovakvih sporazuma koje potpisujemo sa celim svetom, jer Srbija posle godina u kojima je bila izolovana, u kojima je imala velike izazove, pa vidimo i samo ove naše kada govorimo o ovim našim evropskim integracijama, ne postoji država koja je bila kandidat ili koja je još uvek kandidat za ulazak u EU koja je imala više izazova proceduralnih, pa i samih drugih.

Da dam taj primer, svima je Poglavlje 35 u stvari najlakše poglavlje, jer je to Poglavlje ostala pitanja, a nama je Poglavlje 35 najteže pitanje, jer se u suštini u njemu nalazi rešenje problema naše AP KiM.

Tako da, naša diplomatija mora širom sveta da se razgrana, rastrči. Moramo da imamo više ljudi, moramo da imamo bolje situacije. Ja sam već na jednom Odboru za spoljne poslove razgovarao sa ministrom i rekao sam mu recimo, da mi je prosto neverovatno da u nekim državama imamo takvu situaciju sa zgradom ambasade poput Vašingtona, koje nije rešeno i da jednostavno mora da bude rešeno, jer ako u glavnom gradu najmoćnije države na svetu, mi smo na drugom spratu neke stambene zgrade ili poslovne zgrade gde nema ni zastave, ni table, ni ničega, jer ne rešavamo još uvek to pitanje, to je prosto nedopustivo.

Imamo još problema u mnogim ambasadama i sa budžetom, ali pošto država jača te bi stvari trebalo popraviti, jer su naši ambasadori pozvani na sve prijeme, a recimo za Dan državnosti Srbije se ne organizuje prijem u našim ambasadama ili u većem broju se ne organizuje. Bio sam prošle godine u Francuskoj u našoj ambasadi, gde je organizovan jedan predivan prijem, gde je verovali ili ne, bilo toliko ljudi da nije bilo mesta da se stane. Bilo je interesovanje znači, Srbija može da izazove interesovanje i može da okupi ljude. Ova spoljna politika je, podsetiću vas, formirana i ona se vodi od dana kada je Aleksandar Vučić prvi put izabran za predsednika Vlade i to je politika Vlade Republike Srbije koja se sledi i dan danas i treba da se nastavi ovim putem, jer daje pozitivne rezultate. To pokazuju investicije u našu zemlju.

Moram da kažem da sam veoma zadovoljan, jer smo se skupili u ogromnom broju malopre u Maloj sali i imali smo sastanak sa odlazećim ambasadorom SAD, grupe prijateljstva, ali će doći novi i to samo pokazuje veliku ozbiljnost. Poslanici su zaista sa njim lepo i otvoreno razgovarali. Bili su prisutni na tom sastanku i oni koji govore o bojkotu parlamenta, nekoliko poslanika iz DS, iz Tadićeve stranke itd. bili su prisutni u ne malom broju. Sedeli su i razgovarali sa nama, sve je bilo zaista moram reći konstruktivno. Nije tu bilo nekih velikih disonantnih tonova.

Jednostavno Srbija mora i zbog svog puta u EU, koji je neophodan, i Srbiji je tu mesto u svakom slučaju, ali i u budućem periodu mora značajno da popravi odnose i sa SAD, sa celim onim svetom koji mi nekako, ne samo mi, ja mislim da tu u celoj Evropi se greši, pogrešno zovemo zapadni svet, ne postoji zapadni i istočni svet, postoji Evropa, evropske vernosti, evropska tradicija, kultura. Srbija i srpski narod tome pripadaju i sve zemlje zapadnog Balkana. Hvala, profesore na podsećanju.

Postoji još, kod profesora Ćorovića, imate u istoriji Srba i Srbije, imate i izraz zapadni Balkan. Govori se, pominje se, ja mislim prvi put kod onog ustanka, ali dobro, i jugoistočna Evropa, možemo da nazovemo kako god hoćete. U svakom slučaju, nama su potrebni sve bolji i bolji odnosi. Ovo je, čini mi se, evo, sada je to lepo objašnjeno na ovom sastanku, često se ne razume na pravi način i kada se napravi ovakav jedan potez, ja zato to i hoću da kažem, kao što je određivanje gospodina Palmera za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan. On je inače na svojoj poziciji unutar Stejt departmenta ili ispod državnog sekretara Pompea, bio i ranije zadužen za zapadni Balkan, ali i za jugoistočnu Evropu u koju spada Grčka, Bugarska, pa i Turska. S obzirom na situaciju kod Turke i Sirije, odnosa SAD i Turske, njemu je to odnosilo barem 80% njegovih poslova i nadležnosti koje je imao.

Kada je sada dobio ovu posebnu poziciju, to samo govori da je administraciji SAD i te kako bitno da se reši naše pitanje i te kako bitno, jer on na taj način se oslobađa svih ostalih obaveza, verovatno će ih preuzeti neko drugi za Tursku itd, a on će se baviti zapadnim Balkanom.

Ja moram to prevesti, a verovatno ljudi i ministar to zna i svi ostali to znaju, znači odnosima Beograda i Prištine i situaciju u BiH. Pošto će u roku od dva, tri meseca Makedonija, Severna Makedonija i zvanično postati član NATO-a, njima ostaje da reše još ove dve situacije, tako oni na to gledaju.

Znači, mi u narednom periodu ovu situaciju moramo da iskoristimo. Ovo je nešto što je sada dobro za nas. Dobro da se pripremimo, mada mislim da smo dobro spremni već, ali ako treba još bolje i ovu situaciju da iskoristimo za to da Srbija dođe u onoj situaciji o kojoj govori predsednik Vučić, a to je da ne izgubi sve i da na to ne pristane, na šta sigurno neće pristati, ali da dobijemo, da budemo u boljoj poziciji nego što smo bili 2012. godine, kada smo preuzeli vlast od prethodnika. Znači, da učinimo više za Srbiju što je više moguće. Ovo je prava prilika za to. Narednih godinu dana je prava prilika za to.

Ja bih zamolio kolege da i parlament pokaže veliku ozbiljnost po tom pitanju, da dok radimo, do novog sastava parlamenta da mi učinimo što je više moguće za Srbiju, da ovu situaciju razrešimo, da što bolje uradimo poslove koji su pred nama, da donesemo što je više moguće evropskih zakona, ali naravno i ovakvih sporazuma koji pomažu Srbiji i da stekne i da učvrsti prijateljstva koja ima, a negde bogami i da obnovi prijateljstva koja je imala, jer to nam je i te kako potrebno.

Znači, još jednom ponavljam, obnova prijateljstva i saradnja sa državama koje mi nazivamo zapad, pored svega ovoga što radimo je u fokusu nečega što u narednom periodu moramo da činimo što je više moguće. Hvala.

Hvala, gospodine Šormaz.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, profesore.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Marinkoviću, gospodine ministre inostranih poslova, Dačiću sa saradnicima, dozvolite pre početka nego što kažem o dnevnom redu, da izrazim svoju zahvalnost predsedniku države Aleksandru Vučiću i vama gospodine ministre inostranih poslova i Vladi Republike Srbije, za veoma uspešno vođenje vanjske politike Republike Srbije, posebno u uspehu povlačenja priznavanja lažne države Kosovo od strane 15 zemalja.

Drugo, nemojte se ljutiti, gospodine Dačiću, ni vi, ni Vlada Republike Srbije, ni predsednik Republike Aleksandar Vučić, što niste pozvani u Poljsku na obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Nije nam mesto tamo. Oni su obeležavali početak, podvlačim, početak Drugog svetskog rata. Mi ćemo dogodine obeležavati 75 godina pobede nad fašizmom. Tamo nam je mesto i tamo ćete verovatno svi biti.

Danas, gospodine ministre inostranih poslova, raspravljamo o četiri Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Dominikanske, Vlade Paragvaja, Vlade Surinama i Vlade Mjanmarske Republike, vezano sa oslobađanje od obaveza pribavljanje viza za nosioce kako običnih, tako i diplomatskih, službenih, zvaničnih, odnosno diplomatskih i službenih pasoša.

Dozvolite samo po dve rečenice o svakoj pojedinačno zbog naših građana.

Republika Paragvaj je južnoamerička zemlja, koja nije priznala, kako ste i vi rekli, lažnu državu Kosovo i to je veoma važno da se održavaju i dalje diplomatski odnosi.

Ono što je bitno da kažemo jeste i to da smo mi sa Paragvajem uspostavili diplomatske odnose pre 69 godina ravno. Nama je Paragvaj, pored ostalog, važan i zbog jednog dela našeg naroda koji se nalazi tamo pre više od 100 godina i čuva nacionalni i kulturni identitet našeg naroda.

Posebno se, gospodine ministre, vama je to poznato, možda ne jednom delu narodnih poslanika i građanima Republike Srbije, ističe porodica Hjustić, koja daje počasne konzule još od dvadesetih godina 20. veka.

Srbija sa Paragvajem je uspostavila i dobre bilateralne i ekonomske odnose tako da robna razmena iznosi preko 150 hiljada evra, inače je izvoz veći, nego što je uvoz, ali je nama interesantan i zbog podržavanja u međunarodnim organizacijama i to je veoma bitno.

Majnmarska unija je zemlja jugozapadne Azije, ranije nazvana Burma, koja ima preko 60 miliona stanovnika i to je vrlo bitno. Taj broj stanovnika je za nas jako bitan. Uspostavili smo diplomatske odnose sa njima pre 69 godina. Jedna je od 15 zemalja koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo. Srbija je i sa njom, kako ste i vi rekli, uspostavila bilateralne i ekonomsku saradnju tako da u 2018. godini je robna razmena iznosila negde do 18 miliona evra. To je veoma bitno s tim više što nam je izvoz veći nego što je uvoz.

Nadalje, Republika Surinam je po broju stanovnika otprilike kao naša Crna Gora, između 500, 600, premda Crnogoraca nema toliko, Surinam je malo veći. Ima toliko stanovnika, ali je bitno što je to jedna od zemalja koja je povukla priznanje lažne države Kosovo. Sa njom smo uspostavili diplomatske odnose pre 43 godine. Bilateralne i ekonomske odnose smo uspostavili, ali veoma je bitno zbog podržavanja u međunarodnim organizacijama, mi njih i oni sa.

Dominikanska Republika je jedna od petnaest zemalja koje su povukle priznanje lažne države Kosovo. To je Južnoamerička država koja je jako interesantna nama, koja je po broju stanovnika kao naša Srbija. Nalazi se na ostrvu Hispanjola. Zašto to kažem? Zato što je 1492. godine otkrio Kristofer Kolumbo, kako to naši studenti, đaci znaju tada i počinje zvanično novi vek. Dakle, od 1492. godine. Srbija je uspostavila diplomatske odnose pre 36 godina.

Veoma je važno za Republiku Srbiju zbog uzajamnog podržavanja isto u međunarodnim organizacijama. Poštovani ministre Dačiću, dok ove četiri države ne priznaju lažnu državnu Kosovo i povlače priznanje lažne države Kosovo dotle naša opozicija iz Saveza za Srbiju se javno odrekla KiM i gle čuda zato optužuju Aleksandra Vučića. Daću obrazloženje.

Lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, u narodu znani Vuk potomak, inače član međunarodne bande lopova i prevaranata i drugi čelnici Saveza za Srbiju sastali su se 4. jula 2008. godine u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ u kojoj su napravili plan uz mig nekih međunarodnih faktora da uličnim protestima ruše Aleksandra Vučića na temu KiM.

Gospodine ministre inostranih poslova, ove moralne nakaze umesto da ruše Vučića trebali su da se dogovore da vrate KiM odakle su ga oni, ove izdajničke bitange oterale. Eto, tako su nisko pale te moralne gromade da nesreću svog naroda koriste za svoje vlastite interese. I, gle čuda, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je 30. novembra gospodnje 2018. godine izjavio, citiram – Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga, završen citat.

Poštovani ministre inostranih poslova, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije Aleksandar Vučić je veliki srpski patriota, veliki srpski državnik, veliki srpski reformator i demokrata i nikada ne bi radio protiv interesa građana Republike Srbije i svoje otadžbine za razliku od njih koji su zaista izdajničke bitange. Obrazloženje, Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Pom decembra 2008. godine izjavio, evo, nek me demantuje, na kojoj god hoće televiziji, citiram – ulazak KiM UN najbolje čemu Srbija treba da se nada ako bude imala sreće, završen citat. I tako je Vuk Jeremić postao izdajnički bitanga.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, to vi znate gospodine Dačiću, ministre vrlo dobro, zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo Misiju Euleks ka KiM i zabio nož u leđa vlastitim građanima i vlastitoj otadžbini i time po drugi put postao izdajnička bitanga naše zemlje. Nek me demantuje gde god hoće i kad hoće.

Vuk Jeremić, je namerno postavio nepotrebno pitanje legalnosti deklaracija o nezavisnosti Kosova pred međunarodnim sudom pravde i time još jače potpomogao nezavisnost KiM i zabio nož u leđa svojoj zemlji i postao po ko zna koji put bitanga i izdajnička bitanga naše zemlj.

Zoran Živković, u narodu zvani poljoprivrednik u pokušaju, inače bivši predsednik Vlade dosovske, inače proizvođač vakcine od jogurta i vode, vakcionisao je kokoške u selu Pukovac, pokupio novac, pobegao, kokoške uginule, jer je oktobra 2003. godine izjavio na Međunarodnoj konferenciji u Beču, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čija je KiM, završen citat i time se svrstava u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, u narodu zvani lipicaner, je u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom izjavio, citiram - nezavisnog KiM ne mora da znači gubitak, ako se pod desno odredi u glavama birača. Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Taj isti Boris Tadić, u narodu zvani lipicaner je američkom izaslaniku Vizneru, vama dobro poznatom, 27. jula 2006. godine, izjavio - "Pružio sam uveravanje i prelomio u sebi i obradio i prihvatio nezavisnost kao i ishod." Sa time se po drugi put svrstavao u izdajničke bitange naše zemlje.

Sergej Trifunović, u narodu zvani Sergej pišoje, zato što je izjavio citiram, da će pišati po grobu predsednika Republike. To vam je inače onaj koji je poznat po tome kaže - gram odmah, a pet grama za poneti. On je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram - Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima. Time se mudri Sergej svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani Nešo gicoje, je u martu 2017. godine, kao propali predsednički kandidat izjavio - spreman sam da priznam nezavisnost Kosova. Sa time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Gle čuda, Nešo gicoje je ovih dana, 24. juna 2019. godine, je rekao - Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi. Time se svrstao po drugi put u izdajničke bitange naše zemlje.

Nenad Čanak je 13. decembra 1991. godine, vi ste gospodine ministre toga vrlo dobro sećate, u Memorandumu o Vojvodini rekao - budućnost Vojvodine je da postane republika u okviru Srbije, a ako Srbije ne pristane da će postati nezavisna država. Sa time se po treći put svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Čedomir Jovanović, u narodu zvani Čeda šmrkanović, on je 29. septembra 2015. godine, izjavio - država Kosovo je nepovratan čin koji ignorišu samo neodgovorni političari.

Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, je gospodnjeg 13. avgusta 2009. godine, u razgovoru sa otpremnicom poslao Američke ambasade Dženifer Braš rekao – Zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreću se Kosova. Tako se Điki mafija svstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Neka demantuje to.

Profesor dr Rade Veljanovski, inače u narodu zvani Rade jajara jer je vašario i muvao oko onih doktorata, to znaju profesori vrlo dobro, inače jedan od lidera Saveza za Srbiju, u narodu zvani profesor Rade jajara, je 21. marta 2018. godine, rekao Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da mu obezbedi stolicu UN. Time se bajni Rade Veljanovski, zvani jajara svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Evo ga poslednji, Boško Obradović, u narodu zvani kao „Boško nasilnik“, je 13. 06. Gospodnje 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao nezavisnost Kosova. On tada nijednom rečju nije protivrečio Kajl Skotu i gospodinu Palmeru koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Gospodine ministre inostranih poslova, gospodine uvaženi Dačiću, ove izdajničke bitange svakodnevno satanizuju lažima, podmetanjima, poluistinama našeg predsednika Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike i SNS zato što je Aleksandar Vučić reformisao i spasao državu Srbiju i što čvrsto kao stena stoji na braniku otadžbine.

Gle čuda, neki Goran Marković, redatelj koji inače radi 20 godina, 26 godina protiv srpskog naroda i protiv Srbije, u narodu zvani „bumbar“ je rekao 04. 07. 2019. godine da je, citiram, pazite dobro – Aleksandar Vučić primitivna ličnost, završen citat i dodaje, citiram - Aleksandar Vučić je prostak, a rulja je njegovo prirodno okruženje, završen citat. A 30. 08. nedavno 2019. isti Goran Marković, u narodu zvani bumbar, je rekao, citiram – da je naša vlast teroristička, a da izbore organizuje grupa bandita, završen citat.

Taj gospodin „bumbar“ nikada nije rekao za albanske teroriste da su teroristi i za hrvatske ustaše da su ustaše. Nikada nije rekao nijednu reč za izgon biblijskih razmera srpskog naroda iz Hrvatske, ali je rekao da je Srebrenica genocid, on ni ne zna iako je profesor Univerziteta šta je genocid.

Poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, preporučujem redatelju, kako se potpisuje, Goranu Markoviću da sve svoje ove izgovorene gadosti o predsedniku Republike, njegovim saradnicima, SNS i vladajućoj koaliciji sakupi, uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu i da se svakodnevno podseća na svoj najviši domet i visok stepen kulture. A ujutro kada se probudi, kada se ustane i umije, pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrenog bumbara punog mržnje prema svom narodu i predsedniku Vučiću koja se taloži zadnjih 22 godine u njemu.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre inostranih poslova gospodine Dačiću, bojim se, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik da će mržnja u njemu da eksplodira i da ga uništi. Bog neka mu je na pomoći.

Nije samo on. Čuli ste ovih dana isto tako javlja se opet bajni doktor, po treći put, docent Jovo Bakić. To ste čuli. Inače je dobio unapređenje kada je rekao, odmah mesec dana iza kada je proglašen za docenta, po treći put ponovo je proglašen sada za vanrednog profesora samo zato što je pljuvao državu Srbiju i vladajuću koaliciju. Znate li šta je on izgovorio ovih dana? Ravno Anti Paveliću i Adolfu Hitleru, dr Jovo Bakić, po treći put docent, je izjavio 19. 08. Gospodnje 2019, citiram: „Da bi državni vrh Republike Srbije najradije podavio u Savi i Dunavu“, završen citat, i dodao: „Pobedićemo ih kada budu plivali po Savi i Dunavu“.

Poštovani građani Srbije, poštovani studenti kojima on predaje, da li je moguće da ovo izgovara, ove reči, prof. Univerziteta? Nikada za šiptarske teroriste nije rekao da su teroristi, nego ih hvali. Nikada za deo hrvatskih ustaša nije rekao da su ustaše, nego da ih hvali.

Ja mislim da je vreme da i dekan Filozofskog fakulteta i gospoda studenti vide ko ih truje, ko psuje naš narod u momentu kada se nalazimo u jednom od najtragičnijih momenata u novijoj istoriji Srbije.

Na kraju, obraćam se vama gospodo stanovnici mog Kosova i Metohije, pozivam sav srpski narod na Kosovu i Metohiji, sve svoje bivše studente, sve kolege profesore, sve moje nastavnike, kome sam bio nekada profesor, i danas biznismene širom sveta i Republike Srbije i bivše Jugoslavije, da u ovim presudnim trenucima za državu Srbiju daju svoj glas Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji. Posebno pozivam svoje bivše studente, kolege, profesore da ne podlegnu propagandi ovih iz Saveza za Srbiju. Pa nećete, kolege profesori, pa znate, verovati valjda Radi Trajković, saradnici Bernarda Kušnera i nikada šiptarskim teroristima nije rekla da su teroristi.

Ja imam hrabrosti da joj kao kolega kažem, ta Rada Trajković, politički saradnik lidera Saveza za Srbiju, Dragan Đilasa zvanog „Điki mafija“, Vuka Jeremića zvanog „Vuka potomka“ i Boša Obradovića zvanog „nasilnik“ je 19. avgusta 2019. godine izjavila, citiram, verovali ili ne građani Srbije, ali ovo je izjavila: „Ono ispred predsedništva Srbije su samo neke cicike koje se prave budale i od sebe zarad diktatora i silnika“, završen cicat. Pripadnice Kobri su 17. avgusta 2019. godine samo radili svoj posao. Rada Trajković nije vređala pripadnice šiptarske policije, da li je tako gospodine Odaloviću, vi ste sa Kosova i Metohije, nikada to nije izrekla, a ja vrlo dobro znam, radim 24 godine na Kosovu i Metohiji.

Rada Trajković ima ćerku, a nije mislila na nju kada je vređala pripadnice Kobri, kako bi se ona osećala da je njenu ćerku nazvao neko cicika dok radi svoj posao? Ćute i nevladine organizacije, ćute i novinarska udruženja, gospoda novinari, koji su više politički radnici nekada za vreme komunističkog režima.

Na samom kraju, dozvolite, da kada je po treći put docent, Jovo Bakić, izrekao one gadosti, znate li ko je pored njega bio? Zoran Lutovac zvani „Zalutovac“. On je zalutao u politiku, tako mu narod kaže. I drugi njegovi čelnici, šta mislite, i Dragan Đilas da su reagovali? E tako, gospodine Dačiću, bi bilo nama kada bi oni došli na vlast, i vama i nama ovde. Oni bi sa nama, kako oni kažu u Savu i Dunav. Taj film neće gledati, jer su to hteli 2000. godine.

Oni su sram naše države. Zašto to kažem? Jer su 2000. godine, a vi to dobro znate, kao i ja, došli na vlast bez pobede, drugog kruga nije bilo. Milošević nije izgubio izbore, a Koštunica nije pobedio. Inače su poslali našeg predsednika na Vidovdan, to je druga mrlja u novijoj istoriji Srbije. Neka ih je sramota, misle oprati svoju prošlost, e mi istoričari, časni, čestiti, pošteni, hvala Bogu, pišemo već širom sveta. Gle čuda, oni koji su to radili sa zapada priznaju, jedino ovi domaći NATO prašinari ne priznaju. Hvala.

Hvala, profesore Atlagiću.
Reč ima Vera Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre Dačiću sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, na današnjoj sednici raspravljamo o Predlogu zakona o sporazumu između Vlade Republike Srbije i države Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih zvaničnih i službenih pasoša.

Drugi sporazum o kome raspravljamo je sa nekadašnjom državom Burmom, a današnjim Mjanmarom, a to je naša prijateljska zemlja koja nije priznala Kosovo.

Jedan od sporazuma je i sporazum sa državom Surinam, a to je prva država koja je povukla priznanje Kosova. Ova nama prijateljska država je, pored toga što je povukla priznanje, na zadnjoj konferenciji Interpola bila izraziti protivnik prijema Kosova u Interpol.

Ovaj sporazum se odnosi na oslobađanje od obaveza pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih specijalnih pasoša.

Četvrti predlog o potvrđivanju sporazuma je između Vlade Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih službenih pasoša. Ova država je priznala Kosovo, ali na sednici Interpola glasala je protiv ulaska Kosova u Interpol.

Od 2008. godine, u trenutku kada je država Kosovo proglasila nezavisnost, nju je priznalo 87 zemalja, a od 2012. godine još sedam, dok je u međuvremenu 15 država povuklo priznanje Kosova.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije, ministru Dačiću sa svojim ministarstvom, Srbija danas na listi je na 28. mestu po vrednosti svog pasoša. Srbija svakodnevno pokušava da uspostavi prijateljske odnose i dovede ih na najviši nivo koristeći stare prijateljske odnose iz prošlosti, a i danas sa svojom miroljubivom politikom i razumevanjem.

Peru i Egipat imaju zamrznuto priznanje, tako da i od ove dve države očekujemo da budu sledeće dve koje će se izjasniti da ne priznaju Kosovo.

Danas je Srbija država koju uvažava ceo svet, a zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i naporu koji čini da objasni svima, pa i zemljama Kvinte, da Kosovo nije država i da će morati da se uvaže interesi Srbije i prihvati da dođe do kompromisa sa privremenim institucijama Kosova.

Za naš narod na KiM je najvažnije da budu složni i da 6. oktobra tako složni izađu i glasaju za sebe i za svoju decu na KiM i da tamo vide samo Republiku Srbiju i Aleksandra Vučića. Svi oni koji se nađu na nekoj drugoj listi, a ne na Srpskoj listi, su oni koji iz Srbije podržavaju Jeremić, Obradović, Đilas i Rada Trajković.

Srbi sa Kosova veruju Aleksandru Vučiću, ali zato i treba da potvrde tog 6. oktobra i da glasaju samo za Srpsku listu. Srbi na KiM više nikada ne smeju da idu u dve i više kolona, a one koji su prodali Kosovo još 2008. godine i vratili raspravu o Kosovu u Brisel iz UN, kao što su Jeremić i Tadić, njima više nema šta i ko da veruje.

Srbija danas, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ima prijatelje na koje može i mora da računa. Kina i Rusija kao članice Saveta bezbednosti su uz Srbiju i podržaće sve ono što Srbija bude predložila.

Zato u danu za glasanje molim svoje kolege da prihvatimo sve ove sporazume i da ih izglasamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragana Kostić.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike Mjanmar, Paragvaj i Surinam.

Veoma je važno reći da će ovim potpisivanjem sporazuma o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše unaprediti se naša bilateralna saradnja sa ovim državama, ali isto tako je značajno i reći da od ovih četiri zemalja, tri nisu priznale nezavisno Kosovo, sem Dominikanske Republike, i glasale su protiv prijema Kosova u UNESKO.

Dakle, UNESKO je veoma važna organizacija zato što na toj svetskoj listi baštine UNESKO nalazi se pet manastira i tri crkve iz Srbije koje su pod njihovom zaštitom. Od tih pet manastira, dva se nalaze na Kosovu – Visoki Dečani i Gračanica, a od tri crkve koje su pod njihovom zaštitom, nalaze se upravo dve crkve na KiM, a to su Pećka Patrijaršija i Bogorodica Ljeviška.

Srpski narod je ostao na Kosovu posle pogroma 2008. godine na KiM upravo da živi i radi na teritoriji oko ovih manastira i crkvi. Za one kvazi rodoljube, koji žive na Savskom vencu, odnosno u Beogradu, a busaju se u grudi i zalažu se za bolji život Srba na Kosovu, svakako da nije pravi trenutak, bez obzira što su oni plaćenici nekih inostranih ambasada, jer naš predsednik Aleksandar Vučić u svakom pogledu podržava normalan život i rad naših Srba na KiM.

Naravno, i posle uvođenja nezakonitih taksi na KiM za srpsku robu, Srbija i Aleksandar Vučić su pokazali da smo uvek spremni da našem narodu pomognemo kada je najteže.

U tom smislu, citirala bih jedan govor našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji je ovde baš 27. maja, kada je bila sednica o KiM, izgovorio. On je tada citirao Borislava Pekića, a ja ću danas njega. „Ne može Srbija više da izdrži tu količinu laži i licemerja, ne može da nastavi napred dok se guši u izmišljenoj prošlosti i lošoj sadašnjosti. Nemamo prostora za samoobmane, bajke, parole, lažne motive i lažne idole, ali nemamo vremena ni za one koji bi da predaju sve, koji bi da ogole Srbiju, da srpski narod ostave i bez njegove suštine i bez njegovog duhovnog postojanja.“

Posle ovakvih reči svaki Srbin i pravi rodoljub treba da zna da je 6. oktobra veoma važan dan za opstanak naših Srba na KiM i da naša Srpska lista ima maksimalnu podršku Srbije i našeg predsednika, a da oni koji žele da uruše ugled Srbije, nemaju prava na to i neće im dozvoliti pravi rodoljubi Srbije.

U danu za glasanje podržaću sve ove zakona koji su na dnevnom redu, kao i sve moje kolege iz SNS. Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima Marijan Rističević.

S obzirom da sam poslednji govornik od narodnih poslanika, a to je više nego očigledno, ja moram reći da država nije 29 noćenja na Svetom Stefanu. Diplomatija nije 29 noćenja na Svetom Stefanu. Diplomatija se ne vodi da napraviš žurku na Svetom Stefanu, da prodaš zemlju za fotelju, što je radio savetnik predsednika Borisa Tadića Vuk potomak.

Ja tvrdim da je ova vlast bila 2006. i 2008. godine u ovoj konfiguraciji, danas Crna Gora ne bi bila odvojena od Srbije. Ja ne sporim državnost Crnoj Gori, ona je tu državnost imala, ali ja sporim Crnoj Gori da bude antisrpska država. Ona nije postala antisrpska država zbog stavova Mila Đukanovića i ne samo zbog stavova Đukanovića, već i Vuka Jeremića. To su dva Vuka Brankovića, dva izdajnika srpskih nacionalnih interesa, dva čoveka koja su prodala svoju nacionalnost, svoju čast, svoju državu zbog položaja i fotelje.

To su servilni ljudi. Zamislite, za 29 noćenja na Svetom Stefanu, vi dozvolite prethodno odvajanje srpske države Crne Gore od srpske države Srbije. To je bilo nedopustivo. To se ne bi desilo da je ova vlast vladala tada. Ne bi bilo nezavisnog Kosova, odnosno, preciznije, ne bi bilo proglašenja divlje države Kosovo, niti međunarodnog priznanja od strane preko 90 država. Da je ova vlast vladala tada, ne bi mi tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde od onih koji su priznavali divlju državu.

To su bile tzv. crvene linije koje su obećane američkoj ambasadi da će poštovati, ali samo ako američka ambasada ubedi Albance da ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, po drugi put, 2008. godine. To se i desilo.

Boris Tadić je dao zakletvu neposredno pre nego što je pobegao u Bugarsku, jel tako, gospodine Martinoviću? U Rumuniju? U Rumuniju, a mogao je i u Bugarsku, jer Bugari su bili malo veći naši prijatelji. Neposredno pre nego što je pobegao u Rumuniju, dao je zakletvu, 14. februara. Polaganjem zakletve, to kaže Ustav, postajete predsednik Republike. Tri dana kasnije Albanci su proglasili divlju državu Kosovo. Da je ova vlast vladala, to se ne bi desilo.

Potom su Vuk Jeremić, Boris Tadić, oni koji su prodali zemlju za fotelju, potom su izbacili iz igre UN i u pregovore uveli Evropsku uniju. Time su izbacili Rusiju i Kinu. To je bilo ono što su dugovali Amerikancima, koji su tada bili sponzori, nedvosmisleni sponzori te divlje države Kosovo. To je bila njihova diplomatija. Što je još gore, oni su Amerikancima za to platili.

Ovde je odgovor sadašnjeg ministarstva da je Vuk Jeremić i Mirko Stefanović, a to je stric Borka Stefanovića, ovog velikog borca za srpsku stvar koji je, gle čuda, radio u istom ministarstvu gde i Borko Stefanović, on i stric, to može, nema nepotizma kad su oni u pitanju, to ništa ne važi, oni su Amerikancima platili za to dva miliona 369 hiljada 680 dolara. Evo, piše ovde. Da ne kažu ovi nesrećnici koji beže od Skupštine ko đavo od krsta da nešto izmišljam. To je plaćeno ugovorom koji su potpisali Vuk Jeremić i Mirko Stefanović, "Podesta grup", neki Bajt, Robert, itd. To su neke čudne firme. Pošto ja ne plaćam Amerikancima i ova vlast ništa ne plaća, meni te firme ništa posebno ne znače. Ali, platili su im milion i 469 hiljada dolara i 900 hiljada dolara, u dva navrata. Znači, Amerikancima su platili to što su Amerikanci prolongirali proglašenje nezavisnosti divlje države Kosovo na nekoliko meseci, da bi Boris Tadić pobedio na izborima i da ne bi izgubio od Tomislava Nikolića.

To mu se desilo četiri godine kasnije. Ali, to što je bilo četiri godine kasnije, mi smo skupo platili, kao država, kao zemlja. Diplomatija nije samo 29 noćenja i izdaja, diplomatija je i, ja pozdravljam Vladu, predsednika Republike i sve ministre koji su izdejstvovali povlačenje priznanja. Time su pokazali da imaju sasvim drugačiju politiku nego onu koja je vodila Demokratska stranka, koja danas, naravno, nije ovde. Bojkotuje Narodnu skupštinu koja je obrazovana po pravilima, izbornim pravilima koja su oni usvajali. Ovo su oni radili.

Mi to ne bi radili ni u ludilu. Ovu zemlju to skupo košta. I današnja diplomatija, današnja Vlada i današnji predsednik Republike Srbije imaju težak zadatak da iz nemoguće situacije, da od ništa naprave nešto. Pri tome imaju opstrukciju ovih koji bojkotuju sami sebe. I ne znam šta više bojkotuju? Mislim da bojkotuju zdrav razum i pamet, ako toga kod njih ima i zrnce.

Mislim da će njih bojkotovati građani Republike Srbije zbog svega što su učinili, a i zbog onog što čine danas. Danas kao opozicija nastavljaju samo ono što su radili kao vlast, a to je da otežaju položaj Republike Srbije. Još uvek odrađuju posao i obećanje koje su američkoj ambasadi dali, mislim da je bila Dženifer Braš u pitanju, koje su joj dali. I depeše "Vikiliksa" nedvosmisleno ukazuju da se ovo desilo.

Ja sam tražio na ovoj Skupštini anketni odbor za Vuka Jeremića, Vuka potomka, čuvenog, i Borisa Tadića, da se preispita njihova politika za koju sam ja nazvao da je to jedna velika veleizdaja, da je to antidržavna politika. I bez obzira što je država Srbija i Crna Gora bila sastavljena od dve federalne ili konfederalne jedinice, ona je imala svoju teritoriju, ona je imala svoje granice. Sve su to Vuk Jeremić i Boris Tadić pogazili.

Danas ta ista ekipa, pojačana sa Boškom ljotićem žutićem, pokušava da oteža našoj diplomatiji, predsedniku Vlade, Vladi, ministrima i predsedniku Republike da izvade vrelo kestenje koje su oni zagrejali. Oni su učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohije i naš narod i mi kao predstavnici svog naroda, i tužioci koji zastupaju narod u ovim krivičnim delima koje su oni izvršili i koji su dužni da progone tu vrstu kriminala i izdaje, treba da znaju da se takva izdaja i veleizdaja ovih nesrećnika koji su pobegli iz Narodne skupštine ne može oprostiti.

Naša diplomatija se ne vodi samo zbog teritorije, već pre svega zbog ekonomije. Ekonomski rezultati i investicije dižu državu Srbiju, a svaki ekonomski napredak jača i političku ulogu Srbije. Samo napredna, ekonomski napredna Srbija može da štiti sve svoje građane, ali takođe može da štiti i svoj narod u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, u bošnjačko-hrvatskoj federaciji, u Crnoj Gori gde je položaj Srba sve teži i teži, u Makedoniji i u svim drugim zemljama gde se oni nalaze. Ekonomski jaka Srbija koja stekne ugled i koja bude imala diplomatiju koju sada ima, koju bude predstavljala predsednik Republike i ova Vlada i njima slične vlasti će svakog dana graditi državu, a time graditi poziciju Srbije.

Verujem, ne u veliku Srbiju, teritorijalno, u veliku Srbiju iznutra, ekonomski jaku koja će doprineti da se ujedinjenjem, da osete potrebu za ujedinjenjem okolne države, pre svega Srba radi. Verujem u savez srpskih država, jer Crnu Goru doživljavam kao srpsku državu. Verujem da oni koji osporavaju Republiku Srpsku i time sopstvenu državu Bosnu i Hercegovinu čine nemoguće i jednog dana će doprineti da ekonomski jaka Srbija ima savez srpskih država i savez sa svima onima. Verujem da će i Bošnjaci jednog dana, uprkos činjenici da su pucali 5. avgusta kada sam posetio selo mog oca u Goraždu, iznad Goražda, opraštam im to, uprkos incidentima, hteti sa Srbima i Srbijom. Verujem u integracije, u snagu Srbije i snagu srpskog naroda koji uvek želi zajedništvo, ne samo sa sobom, već sa svima koji hoće sa njima.