Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 129 narodna poslanika, odnosno da je prisuta većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Petrović, Ivan Bauer, Jasmina Karanac i Žarko Obradović.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici uz saziv sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 156 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stavu 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine dostavljen je zahtev za održavanje vanrednih zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu određen je sledeći dnevni red: Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mjanmarske Unije ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju obaveza pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih specijalnih pasoša; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković po članu 92. stav 2. člana 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Mjanmarske Unije o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju od obaveza pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih specijalnih pasoša; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Da li narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – šest narodnih poslanika, od ukupno 136.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mjanmarske Unije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju obaveza pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih specijalnih pasoša, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada.
Prelazimo po rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su sednici pozvani da prisustvuju. Ivica Dačić prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, Ambasador Aca Jovanović vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova, Božidar Jovanović načelnik odeljenja za viznu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno brojem narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o:
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mijamarske Unije ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinamu o oslobađanju obaveza pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih specijalnih pasoša;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Da li predstavnik predlagača Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova želi reč? (Da)
Reč ima Ivica Dačić. Izvolite.

Ivica Dačić

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sa velikim zadovoljstvom, naravno, prisustvujem zasedanju Narodne skupštine na čijem je dnevnom redu nekoliko predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma iz nadležnosti ministarstva koje ja vodim, vizni režim Republike Srbije je kao i vizni režimi drugih država sveta, jedna promenljiva materija, živa materija koja se često menja prema potrebama usklađivanja odnosa sa drugim državama, a uvek je u skladu sa državnim i nacionalnim interesima naše zemlje i naših građana.
Naša politika je politika otvorenosti prema svetu i potrebe da sa što više država imamo bezvizni režim kako bi se omogućilo kretanje ljudi, dobara i usluga, razvijali politički odnosi i unapređivala sveukupna saradnja.
Prema aktuelnim podacima državljani Republike Srbije nosioci običnih pasoša mogu da ulaze i borave bez vize u 71 državi. To su sve evropske države osim Velike Britanije i Irske; Rusija, Kina, Brazil, Japan, Republika Koreja itd. Državljani Republike Srbije nosioci diplomatskih i službenih pasoša mogu bez vize da uđu i borave u 93 države.
Kao što vam je verovatno poznato, u prethodnom periodu zaključili smo veći broj sporazuma o relaksaciji viznog režima sa državama širom sveta a prema portalu „Pasport indeks“ srpski pasoš je na globalnom nivou na 28. mestu u svetu. Kad gledamo to rangiranje, to se odnosi pre svega na to u koliko zemalja možete da idete bez vize. Mi se iskreno nadamo da će ove brojke nastaviti da rastu.
Sa druge strane, državljani 92 države, nosioci običnih pasoša mogu da uđu i borave bez vize u Republici Srbiji.
Podsećamo da je vizni režim Republike Srbije prema trećim zemljama u najvećoj meri usklađen sa Belom šengen listom. Postoje odstupanja budući da Republika Srbija vodeći se svojim interesima ima bezvizni režim za državljane Ruske Federacije, Belorusije, Kazahstana, Kine, Katara, Turske, Kube, Tunisa, Indije, Indonezije itd.
Potpuna usklađenost propisa iz oblasti vizne politike Republike Srbije sa propisima EU uslediće do našeg prijema u punopravnom članstvu u EU, u skladu sa planiranom dinamikom, a najkasnije do šest meseci pre pristupanja Republike Srbije EU.
To govorim zbog toga što često iz Brisela imamo primedbe na to zašto smo ukinuli vize za pojedine zemlje, ali kao što sam rekao, svaka država ima svoje državne i nacionalne interese i ukoliko bezvizni režim naše zemlje sa tim zemljama ne ugrožava neke druge principe, kao što je pitanje ilegalnih migracija, azilanata itd, mi nemamo razloga da preispitujemo ovu našu politiku dok ne dođemo blizu, kao što sam rekao, do šest meseci pre ulaska u EU, kada moramo da potpuno uskladimo naš sistem sa Belom listom EU.
Inače, tačno je da smo mi ukinuli vize za neke zemlje koje se ne nalaze na Beloj listi EU, ali je isto tako tačno da nekim zemljama koje su na Beloj listi EU mi nismo ukinuli vize. Ovde ću otvoreno reći, naravno, ukidanje viza je i znak prijateljstva prema određenim zemljama. Potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i ukidanju viza na najbolji mogući način pokazuje međusobno poštovanje i prijateljske odnose između naših zemalja.
Inače pun vizni režim na snazi je sa većinom država Afrike, Bliskog Istoka, istočne i jugoistočne Azije, što je u skladu kao što sam rekao sa Belom šengen listom.
Od 1. januara do 3. septembra ove godine podneto je 11.843 zahteva za vize za ulazak na teritoriju Republike Srbije, na sve putne isprave, od čega je izdato 7.158 viza. Državljanima Kine najviše, 2.784, Egipta 480, Indije 421, Libana 385 itd.
Na današnjoj sednici razmotrićemo nekoliko sporazuma, tu je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša. Taj sporazum sam ja potpisao u Asunsionu 25. marta ove godine. Paragvaj je zemlja koja nije priznala Kosovo, nama prijateljska zemlja, ali sa tim zemljama moramo da uspostavljamo što bliže odnose. Paragvaj je pod uticajem SAD glasao za prijem Kosova u Interpol.
Zato sam bio u poseti Paragvaju i nadam se da ove godine, siguran sam da to ove godine neće biti slučaj, ali hoću da kažem da bez obzira na to što neke zemlje nisu priznale Kosovo, mi moramo da sa tim zemljama ostvarujemo kontakte jer je prethodni neki sastanak zemalja bio ko zna kada.
Tako da, ovo je jedan od načina da uspostavljamo što bliže odnose i mi želimo da sa njima imamo, ovi sporazumi su inače tipskog karaktera, za njihovo sprovođenje nisu potrebna neka sredstva u budžetu i da budemo i tu precizni u ovom periodu do kraja avgusta izdate su samo dve vize na obične pasoše za državljane Paragvaja koji su dolazili u Srbiju.
Drugi sporazum je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Miomarske unije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše. Taj sporazum sam takođe ja potpisao u Nejpjidou, to je novi glavni grad.
Mjanmar je nekadašnja Burma, sa kojom je Jugoslavija, bivša, imala veoma dobre i bliske odnose. To je prijateljska zemlja, kao što sam rekao, koja nas u potpunosti podržava i stupanjem na snagu ovog sporazuma stvoriće se uslovi za dalji razvoj bilateralnih odnosa. Između naše dve zemlje na snazi je pun vizni režim za sve vrste pasoša i izdato je ove godine devet viza za državljane Mjanmara, od kojih osam na obične pasoše i jedan na diplomatski pasoš.
Mjanmar, takođe, nije priznao Kosovo.
Treći Sporazum je sa Surinamom o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih, odnosno specijalnih pasoša. Sporazum sam takođe ja potpisao u Paramaribu 10. februara prošle godine. Moram da kažem da je Surinam prva zemlja koja je povukla priznanje Kosova, koje su oni učinili u jednom periodu nestabilnosti u njihovoj zemlji. Mi smo im zbog toga, naravno, veoma zahvalni. Zato imajući u vidu da su bili veoma aktivni, na konferenciji Interpola su veoma vatreno i žustro zastupali stav Srbije i naravno glasali protiv prijema Kosova u Interpolu.
Inače, u osam meseci ove godine, za osam meseci nije izdata ni jedna viza. To znači da nije bilo interesovanja za putovanje. Mislim, da ne misle ljudi da će sada biti nekih migracija velikih. To je više jedan prijateljski stav naših zemalja, nego što će se to desiti da sada veliki broj građana će putovati u našu zemlju i obrnuto.
Četvrti Sporazum je Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Dominikanskom Republikom. Taj sporazum sam potpisao 10. decembra prošle godine u Santa Domingu i ove godine je bilo šest viza na obične pasoše. Dominikanska Republika je priznala Kosovo, ali su na sednici Interpola, posle svih naših tih razgovora i svega onoga što smo radili sa njima, glasali protiv prijema Kosova, iako su priznali Kosovo.
Ima još zemalja koje su glasanje protiv prijema Kosova, a priznale su Kosovo, kao što je npr. Gvineja, Malezija itd. U svakom slučaju, treba da radimo na tome i mi ćemo nastaviti.
Kada već govorimo o toj temi, vi znate da je 15 zemalja povuklo priznanje Kosova ili suspendovalo ili zamrzlo ili ne znam ni ja kako da definišem ili pojasnilo svoj stav o tome, pošto neke zemlje se vode na njihovom spisku da su priznale Kosovo, a oni sami kažu da to nisu uradili.
Znači, 15 zemalja je povuklo ili suspendovalo priznanje, dve zemlje imaju status zamrznutog priznanja, kao što je Egipat i Peru. Peru je priznao Kosovo pre ne znam koliko godina, ali već od 2005. godine, od UNESKO-a, oni ne glasaju za Kosovo nigde. Sada, da li će oni formalno da donesu odluku o povlačenju ili ne, za nas je bitno da u ovom trenutku i te dve zemlje imaju, kako oni sami kažu, egipatski ministar je ovde na našoj televiziji rekao da Egipat ima taj status zamrznutog priznanja. Inače, Egipat je priznao Kosovo i veliko je pitanje da li je u stvari priznao Kosovo, zato što je Mursi kao predsednik na kraju mandata, nekoliko dana pre svrgavanja, naložio Vladi da priznaju Kosovo, ministar to nije hteo da uradi, a onda je portparol Vlade izašao i rekao da je Egipat priznao Kosovo. Ne postoje neki pismeni ili pisani dokumenti o svemu tome. Egipat ne glasa za Kosovo.
Rezultat toga je i činjenica da nam to omogućava da Kosovo ne može da prođe kada je reč o članstvu u nekim međunarodnim organizacijama tako lako kao što je to moglo da se desi pre nekoliko godina.
Želim da podsetim da je do 2012. godine od 2008. godine 87 zemalja priznalo Kosovo za te četiri godine. Za vreme, hajde da računamo u ovom periodu, od 2014. godine do danas, sedam zemalja je priznalo Kosovo, 15 zemalja je povuklo priznanje.
Tako da, mi ćemo nastaviti, bez obzira što se vrše veliki pritisci na našu zemlju da mi to ne radimo. Mi možemo samo da prihvatimo da svi suspenduju neke akcije na tome, a ne da zemlje Kvinte i samo Kosovo lobira za priznavanje Kosova ili za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, da mi prestanemo.
Često nam zameraju da mi koristimo ovo ukidanje viza da, eto, kako oni kažu podmitimo na taj politički način neke zemlje da povuku priznanje. Možete da zamislite koliko je čvrsta ta odluka da neko prizna Kosovo kad može da je poništi zbog toga što nekome ukinete vize.
Kada pogledate tzv. vladu Kosova i ministarstvo spoljnih poslova, oni su ukinuli vize za mnogo više zemalja nego što je to Srbija uradila. Tako da su to apsolutno neopravdane kritike koje mi dobijamo i da je to uslovno vezano jedno sa drugim. To nije vezano jedno sa drugim, ali naravno, sa prijateljskim zemljama treba da se ide na ukidanje viza.
Mi razgovaramo i sa drugim zemljama. Završena je unutrašnja procedura naše strane za stupanje na snagu sporazuma o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše za Irak. Čeka se odgovor Iraka. Takođe, potpisivanje sporazuma o ukidanju viza na diplomatske diplomatske pasoše je spremno i za Južnoafričku Republiku i Bangladeš.
Takođe, pored toga, postoji i mogućnost da Vlada svojim jednostranim odlukama ukine vize za pojedine zemlje, kao što oni nama to rade.
Mi ćemo nastaviti sa ovom praksom i nadam se da ćemo iz godine u godinu imati sve više zemalja u koje će naši građani moći da putuju bez viza.
Hvala vam na pažnji. Pozivam vas da glasate za predloge ovih zakona, zato što su interesu građana, pre svega. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS, naravno, podržaće sva četiri sporazuma, jer najpre je reč o dve države koje, kao što ste rekli, ministre, u uvodnom izlaganju, nikada nisu donele odluku o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.

Reč je o državi Surinam, koja je najpre 2009. godine, čini mi se, donela odluku, a potom povukla odluku o priznanju nezavisnosti KiM i reč je o Dominikanskoj Republici, koja jeste donela odluku o priznanju nezavisnosti KiM, samoproklamovane države Kosovo, ali nakon vaše posete 2018. godine, razgovora koje ste vodili, kako su oni tada definisali istorijske posete, oni su država koja je glasala protiv ulaska samoproklamovane države Kosovo u međunarodnu organizaciju Interpol. To su suštinski razlozi zbog kojih će SPS podržati sva četiri sporazuma.

Gospodine Dačiću, mi smatramo da su spoljnopolitički prioriteti Srbije, a to želimo da čujemo i od vas, naravno, u ovoj raspravi, naime, mi smatramo da su spoljnopolitički prioriteti Srbije u ovom trenutku najpre nastavak jedne odlučne, kontinuirane i principijelne borbe za odbranu nacionalnih i državnih interesa, zatim, nastavak pregovaračkog procesa sa EU u cilju punopravnog članstva Srbije u EU, zatim, vojna neutralnost, ali i jačanje odnosa sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Tu, pre svega, kada govorimo o jačanju, ne mislim samo na bilateralne, već i na sveukupne, svestrane odnose, odnosno ekonomske i trgovinske odnose.

Tačno je da je strateško opredeljenje Srbije i jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije članstvo u EU, ali je tačno i da Srbija, takođe kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva ima, kao što sam rekao, i jačanje prijateljstva sa tradicionalno orijentisanim državama. Dakle, EU da, ali uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

U tome se mi kao poslanički klub razlikujemo od onih kojih danas, nažalost, nema u sali, jer pre nekoliko dana, gospodine Dačiću, imali smo prilike da razgovaramo sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, gospodinom Mekalisterom. Za razliku od opozicije, koja se sve vreme trudila, kada gospodin Mekalister kaže da je Srbija konstruktivan partner EU, stiče se utisak od strane opozicije da se opozicija sve vreme trudila da predstavi da Srbija nije konstruktivan partner, a ima i onih opozicionih poslaničkih grupa koji kažu – mi smo za EU bez ikakvog ali.

Opšte je poznat stav Srbije o nepromenljivosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Na to nas obavezuje i Ustav Republike Srbije, ali na to nas obavezuje i Povelja UN, na to nas obavezuje i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 Saveta bezbednosti UN.

Sa državama koje poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije mi smatramo da treba jačati ne samo bilateralne, već kao što sam rekao, i ekonomske i trgovinske odnose. Sa ovakvim državama treba graditi istinske prijateljske i bratske odnose, treba graditi odnose poverenja, poštovanja, podržavanja, ali i sveukupne i svestrane saradnje.

Te države, znate, kroz takav odnos pre svega manifestuju sebe kao čuvare i graditelje jednog pravednijeg međunarodnog poretka, zasnovanog na međunarodnom pravu, uz poštovanje svih onih opštih principa, načela i ciljeva koji su sadržani u Povelji UN.

Dozvolite da kažem da se i, vi me ispravite ako grešim, ali da se i Republika Srbija u cilju očuvanju međunarodnog mira, stabilnosti i bezbednosti, a uz poštovanje međunarodnog prava, zalaže za opšte principe i načela ravnopravne saradnje na međunarodnoj sceni, bez uvođenja sankcija kao sredstava prinude.

Danas je veoma teško braniti Srbiju. Danas je veoma teško braniti interese Srbije i to mogu samo iskreni, hrabri i odlučni borci za odbranu nacionalnih i državnih interesa, kakav ste vi kao ministar spoljnih poslova, predsednik Srbije i, naravno, celokupna Vlada Republike Srbije. Ali, valjda je obaveza svih nas, obaveza svih narodnih poslanika, svih nas koji smo dobili legitimitet i poverenje građana, jer, parlament je glas naroda, valjda je obaveza svih nas da štitimo interese Republike Srbije, da štitimo nacionalne i državne interese Republike Srbije?

I da, naravno da nije lak period pred nama. Pred nama je veoma težak period po pitanju Kosova i Metohije, ali, bez obzira koliko je taj put težak i bez obzira koliko se taj put nama i, na neki način, emotivno ne sviđao, mi taj put svakako moramo da nastavimo.

Nažalost, kao što sam maločas rekao, postoji jedan deo političkih partija iz redova opozicije koji smatraju da je jednostrano proglašena nezavisnost KiM nepovratan proces. Postoji jedan deo političkih partija, takođe iz redova opozicije, za koje je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova prihvatljiva. Ali, opet, gledajte, sa druge strane imate albanske ekstremiste koji ma koliko se politički razlikovali, ma koliko se navodno politički sukobljavali, imaju potpuno identičan stav po jednom pitanju, a to je po pitanju nezavisnosti Kosova.

Zato kada govorimo o ovoj temi, pa makar to bilo i kroz ove sporazume, moramo da imamo pre svega jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema ovom pitanju. Jer, znate, pitanje Kosova i Metohije za nas nije dnevno-politička tema, nije tema na kojoj se ubiraju jeftini politički poeni. Pitanje KiM je pitanje budućnosti Srbije, i ne samo pitanje budućnosti Srbije, već pitanje budućnosti svakog građanina Srbije. I nema tu više skrivanja iza političkih parola. Nije dovoljno da kažete - Kosovo je Srbija i da smatrate da ste rešili problem.

Sa druge strane, ne možete da zabijate glavu u pesak. Jer, ako zabijete glavu u pesak i pustite da vreme prolazi, vreme će prolaziti i ovo pitanje će postajati sve teže. I ključna stvar - nemamo to pravo da ovo pitanje ostavljamo da reše generacije koje dolaze.

Ne očekujem ja da će rezultate svega onoga što ste postigli vi, kao ministar spoljnih poslova, što je postigao predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, pozdraviti, ni Boško Obradović, ni Dragan Đilas, ni Vuk Jeremić, ali očekujem da će tu hrabrost i odlučnost znati da cene pre svega generacije koje dolaze.

Gospodine Dačiću, malo čas sam rekao da je važno da imamo odgovoran i ozbiljan odnos prema ovom pitanju, jer to od nas očekuju pre svega građani Srbije. I zato je važno, kada govorimo, ponavljam, pa makar i kroz ove sporazume, o ovoj temi, da pokušamo da izgradimo što širi konsenzus svih relevantnih političkih stranaka.

Gospodine Dačiću, maločas ste rekli - zapadne zemlje insistiraju i vrše pritisak da prestanete sa diplomatskim aktivnostima, da prestanete sa, kako oni kažu, lobiranjem. Na drugoj strani albanski separatisti takođe insistiraju na tome, jer, navodno, to ih iritira, jer, navodno, to je nešto što sputava i koči dijalog, a kada oni lobiraju da države, neke od ovih država, prihvate njihovu jednostrano proglašenu nezavisnost onda je to sasvim i potpuno u redu i onda nema reakcije. Međutim, ne zabrinjavaju mene zapadne zemlje, njihovi mentori, ne zabrinjavaju mene njihovi separatisti, mene brinu političke partije i političke opcije koje dolaze ovde iz Srbije i koje su dobile legitimitet i poverenje građana Srbije. Izvinite, svi smo legitimitet i poverenje dobili da bi branili, ponavljam, interese Srbije, valjda je to naša osnovna obaveza.

Nažalost, gospodine Dačiću, naročito nakon poslednje sednice Saveta bezbednosti UN, čini mi se da kreće jedna lavina napada na vas od strane pojedinih opozicionih političkih opcija, i to od onih opozicionih političkih opcija koje imaju najmanje prava na to, onih političkih opcija koje su imale svoju priliku, svoju šansu da, onda kada su vodili spoljnu politiku ove države, reše ovo pitanje, pa nisu učinili ništa, jer da je bilo malo više odgovornosti, ne bi bilo toliko propuštenih šansi. Kada nemaju šta da kažu, kažu – pa, da, ministar spoljnih poslova na sednici Saveta bezbednosti UN nije rekao da Srbija neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Zamislite pitanje. Možda su takve dileme postojale onda kada su oni vodili spoljnu politiku. Ova Vlada Republike Srbije ima jasan put, jasan stav i jasan pravac.

Kažu – nije etički i nije u skladu sa međunarodnim pravom vaša diplomatska aktivnost, i to što radite da određeni broj zemalja i najveći mogući broj zemalja povuče odluku o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije. Nije etički i nije u skladu sa međunarodnim pravom, a bilo je etički to da sve vreme slušamo i EU i Kosovo, pa onda dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, 90 država istog trenutka, ispravite me ako grešim, mislim da je bilo 90 država, prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i to je u skladu sa međunarodnim pravom. Etički je to što je predsednik Srbije u tom trenutku, kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, imao važnija posla u Rumuniji, a onaj drugi deo vladajuće koalicije, salonskih političara iz fotelja ovde u Beogradu, onako čvrsto i hrabro branio Srbe na Kosovu kroz saopštenja za javnost. Etički je to i moralno je to što su sve vreme krili granične prelaze.

Dajte, gospodine Dačiću, molim vas, očekujem odgovor od vas na ovo pitanje, pošto smo mnogo puta ovde razgovarali sa medijima, ali i u parlamentu oko graničnih prelaza, vi jeste kao premijer Vlade Republike Srbije potpisali odluku i sporazum o graničnim prelazima, ali dozvolite – da li je tačno da su 2011. godine parafirani bili svi sporazumi, a onda se godinu dana ćutalo, zašto se ćutalo? Ćutalo se jer se znalo da će 2012. godine biti parlamentarni izbori i da to može naškoditi rejtingu političke stranke koja je tada vodila Vladu Republike Srbije i koja je tada vodila spoljnu politiku. Naravno da će naredna Vlada, da bi sačuvala i zaštitila svoj kredibilitet i kredibilitet Srbije, nastaviti da preuzima obaveze i odgovornosti i nastaviti da realizuje one obaveze koje je imala prethodna Vlada, Vlada Republike Srbije.

Kažu – niste diplomatski postupili nakon, nije u skladu sa diplomatijom način na koji ste odreagovali nakon sednice Saveta bezbednosti UN. Smeta im vaša emotivna reakcija, jer ste iskren i hrabar borac za odbranu nacionalnih i državnih interesa, a ne smetaju im beskrupulozne laži i sve ono što je Fjora Čitaku izgovorila tokom sednice Saveta bezbednosti UN.

Sada se ovde postavlja jedno pitanje – da li im zaista smeta vaša reakcija ili im smeta to što ste odreagovali onda kada je Fjora Čitaku bila u društvu predstavnika SAD i Ujedinjenog Kraljevstva? To sve čine oni, govore o vokabularu, čiji je vokabular odavno prevazišao granice neke normalne političke komunikacije i nekih normalnih okvira političkog vokabulara.

I kada na kraju nemaju apsolutno ništa da kažu, kada nemaju da ponude nijednu ideju, nijedan predlog, jer oni znaju samo jedno, a to je da su protiv, a nikakve ideje, predloga, rešenja nema, niti ga nude, niti ga imaju, svi ovako okupljeni zajedno, oni po starom onom dobro oprobanom scenariju, ali to više ne prolazi među građanima Srbije, vraćaju se na one političke floskule i politički marketing o nekakvim navodnim aferama. O nečemu što smo slušali milion puta, baš te 2012. godine.

Ja ću da vas podsetim, te 2012. godine, vi nerado govorite i ne želite često da govorite o tome, ali te afere navodne koje oni spominju, pa ništa tu nije bilo tajno. Sve je bilo javno. Tajno je bio jedini snimak, koji su oni napravili, a čemu je trebao gospodine Dačiću da posluži taj snimak?

Da li da vas i SPS te 2012. godine uceni, da drugačije razmišlja, kada je reč o postizbornim koalicijama i da napravi drugačiju postizbornu koaliciju nakon 2012. godine? Danas nam kažu, ili fer i demokratske izbori, ne razumem šta znači fer i demokratski izbori, pa valjda su fer i demokratski izbori, jer mi nismo menjali izborne procedure. Izborne procedure su oni definisali. Oni su definisali ovo izborno zakonodavstvo, ništa tu nije promenjeno. Ili, kažu revolucija.

Pa nismo ih se plašili ni te 2000. godine, a što se tiče ovih navodnih afera, znaju kao koliko smo se uplašili te 2012. godine, pa zar misle da ih se plašimo ove 2019. godine?

Na drugoj strani, Priština pored agresije i pritisaka koje svakodnevno vrši na srpski narod koji živi na prostoru KiM sada ima nove političke floskule. Jedna od tih političkih floskula je da su falsifikat note o povlačenju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM. Pazite, falsifikat note o povlačenju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM.

To je klasičan odraz nemoći i potvrda da prosto doživljavaju politički krah na svakom koraku, da polako gube političko tlo i da polako gube politički kompas i mislim da i njihovi mentori, oni čije su oni čedo, shvataju da su odavno prešli nekakve crvene linije, jer crvene linije ipak moraju postojati.

Kada kažem da su prešli crvene linije, naravno mislim i na takse koje su uveli, mislim i na zabranu slobode kretanja, mislim i na Rezoluciju kojom su želeli, narod koji su pred proterali, srpski narod koji su proterali sa prostora KiM, 250 hiljada Srba da proglase genocidnim i da Srbiju proglase genocidnom državom. Dakle, teroristi i krvnici bi sada želeli da sude.

I naravno, kada govorimo o broju zemalja i o navodno njihovim navodnim, kako oni kažu falsifikatima, činjenice i brojke su neumoljive. Od 2013. godine do 2019. godine 15 država je povuklo odluku o jednostrano proglašenoj nezavisnosti KiM, 2013. godine je povukla jedna država, a u periodu od kada ste vi ministar spoljnih poslova 14 država, stalnih članica Ujedinjenih nacija je povuklo odluku o jednostrano proglašenoj nezavisnosti KiM.

Ja sam potpuno ubeđen da će te vi realizovati cilj koji ste postigli, a to je da ta cifra bude ispod 97. Ne takmičimo se mi ovde u ciframa, suština je u tome da konačno stavimo do znanja da stvar nije rešena i da je Srbija deo kompromisa, da je Srbija deo rešenja, i da bez Srbije nema rešenja i da je Srbija neko, konačno ko se nešto pita, a ne samo da gleda kako joj nešto otimaju.

A tih 117 zemalja koji su stavljeni na svoju listu, vi ste o tome već govorili. Od tih 117 zemalja, tri zemlje nikada nisu, Nigerija, Urugvaj i Mali nikada nisu priznali jednostrano proglašenu nezavisnost KiM. Dve zemlje kao što ste rekli, Egipat i Peru imaju zamrznut status. Petnaest država je povuklo i moram da kažem da imate našu punu podršku u nastavku vaše diplomatske ofanzive i diplomatske aktivnosti.

Srbija je demokratska, nezavisna i slobodna država i vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija ulaže velike napore i ima miran i konstruktivan pristup da iznađe kompromisno pravično rešenje kroz dijalog, jer smatramo da diplomatija kao sredstvo i dijalog nemaju alternativu, da kroz dijalog dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Potpuno je jasno, za nastavak dijaloga, za to što nema dijaloga nije odgovorna Srbija, već samoproklamovana država Kosovo koja je uvela takse od 100% na proizvode koji poreklom dolaze iz Srbije. To je osudila i EU i Međunarodna zajednica, ali znate šta gospodine Dačiću, dosta više tih formalnih i deklarativnih osuda, očekujemo i od EU da nešto konačno konkretno uradi. Vrlo je jednostavno, narušen je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, povucite takse, dajte šansu dijalogu, jer smatramo da je moguće razgovarati, moguće je iznađi kompromis, moguće je razgovarati i sa Albancima, sve dok mi na tome insistiramo i dok nastavimo sa odlučnom borbom u odbrani nacionalnih i državnih interesa.

Na samom kraju, pošto mi vreme ističe, samo jedno pitanje za vas. Znate, naš Poslovnik o radu je takav, opet, taj Poslovnik o radu nije donela ova vladajuća koalicija, a najčešće kritike dolaze od onih koji su definisali ove i ovakve procedure Poslovnika o radu, a taj Poslovnik o radu nalaže da svakog poslednjeg četvrtka u mesecu poslanici imaju mogućnost da predstavnicima Vlade Republike Srbije postave pitanje. Negde smo mi, koji imamo veći broj poslanika oštećeni kroz to, jer gotovo nekada ili nikada ne stižemo da postavimo pitanje, ni kolege iz SRS, ni SNS, ali zato ove manjinske partije koje menjaju jedan, drugi, treći poslanički klub, one su uvek prve u postavljanju poslaničkih pitanja.

Pitanje koje sam želeo da vam postavim to poslednjeg četvrta, postaviću vam danas, a reč je o tome da ste imali razgovore sa predstavnicima američke administracije, imali ste razgovore sa specijalnim izaslanikom SAD. Evidentno da je tu došlo do promene određen, evidentno je da je tu došlo do određenog pristupa, ne mislim da ćemo mi imati isti stav i to što su svrstali Kosovo i Metohiju kao jedan od spoljno-političkih ciljeva mislim da nam upravo zbog svega toga sledi jedan težak period u narednom vremenskom periodu, u periodu koji je pred vama, ali želim da o svemu tome i o stavu SAD u ovom trenutku čujem vaše mišljenje. Još jednom hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem potpredsedniče.

Gospodine ministre spoljnih poslova, odmah na početku da naglasim da će Socijal-demokratska partija glasati za ove sporazume. To čini iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste da Srbija mora da bude otvorena zemlja, zemlja u koju će dolaziti građani sveta i zemlja koja će svakog prihvatati kao prijatelja. Pri tome, država Srbija mora da vodi spoljnu politiku koja je uravnotežena, koja je otvorena, ali koja vodi računa o državnim i nacionalnim interesima.

Jedan od velikih rezultata koje je ova koalicija postigla, vladajuća koalicija jeste upravo spoljna politika. Spoljna politika je uradila mnogo toga što možda u javnosti nije dovoljno vidljivo.

Počeću o nekoliko stvari. Prvo, šta su prioriteti. Prioritet suštinski za državu Srbiju jeste da postane članica EU. Procesi koje smo do sada imali i sve ono što smo radili, rezultovalo je da imamo 17 otvorenih poglavlja i jedno zatvoreno poglavlje. Naravno, voleo bih kao predstavnik Socijal-demokratske partije da imamo mnogo više otvorenih poglavlja i mnogo više zatvorenih poglavlja, ali to zavisi i od nas, ali i od EU.

Bez obzira šta mislila EU, država Srbija se mora menjati, mora postati članica EU. Drugim rečima, reformske procese koje smo započeli, izmene zakona, otvaranje puteva, autoputeva, otvaranje granica, naš odnos prema migrantskoj krizi upravo nas kandiduje kao zemlju koja može već sutra biti članica EU, pa čak i mnogo bolja i uređenija je od nekih drugih članica. No, to je političko pitanje i država Srbija mora upravo da nastavi ovaj proces.

Naravno, ono što želim da naglasim, jeste da smo ekonomski veoma vezani za EU, 65% našeg izvoza ide u EU, a isto tako i investicije, strane direktne investicije gde smo lideri u regionu dolaze iz EU, donacije takođe. Naravno, ako je naš suštinski prioritet EU, jel Srbija je zemlja koja je u Evropi, mi ne trebamo zapostavljati i ostale zemlje. Pre svega, odmah da kažem, to su velike zemlje od kojih veoma zavisi gde će i kada će se nalaziti Srbija bilo gde i konkretno od ovog našeg najvećeg državnog interesa rešavanje pitanja Kosova. To ne možemo uraditi bez obzira koliko god mi želeli bez dijaloga, ali i bez pomoći onih velikih.

Moramo da znamo da je Srbija mala zemlja, ako smo mala zemlja ne mora da znači da nemamo svoje dostojanstvo, svoje nacionalne interese svoje državne interese. Kad govorim o saradnji sa velikima, a mislim da tu imamo rezultate, otvaraju se stvari i sa SAD i sam sam bio prisutan kada ste bili u poseti SAD gde ste razgovarali sa visokim zvaničnicima SAD, neću da naglašavam Kineze i Kina, njihova pomoć, njihove investicije, posete i razgovori koje imamo s njima, naravno, neizostavna je tu i Rusija i sve druge zemlje koje su, što se nas tiče, veoma bitne i veoma važne i za rešavanje našeg značajnog i najvažnijeg državnog problema, a to je pitanje rešavanja Kosova.

No, isto tako, meni je veoma drago što ste posećivali mnoge zemlje u Južnoj Americi, u Africi i Aziji. Zašto? Mi imamo veliko nasleđe od bivše Jugoslavije, to je pokret nesvrstanih. Ko malo više putuje po svetu, a ja sam jedan od onih koji putuje veoma mnogo, kad odem u takve zemlje svi govore o politici nesvrstanih i želja da se sarađuje sa Srbijom. Srbija koja je, odnosno bivša Jugoslavija, pa Srbija koja je ostavila značajan utisak u tim zemljama ne samo u političkom pogledu, već u ekonomskom pogledu, u vojnom pogledu i prosto i nešto što smo ranije imali, a to je da se njihovi studenti školuju kod nas, budite uvereni da takvi rezultati i te kako u Africi, a bio sam u nekoliko zemalja i znam kako oni reaguju i kako žele sa nama da sarađuju.

No, svet se menja, svet se veoma brzo menja, a Srbija se takođe menja, što je jasno i vidljivo. Nekad ne treba zaboraviti neke zemlje koje su vrlo bitne, koje su vrlo uticajne mislim i na Iran, mislim i na Irak, mislim na Indoneziju, dakle, one zemlje koje su naklonjene, Indija, koje su naklonjene Srbiji i čiji su interesi da s nama imaju veoma, veoma važnu i značajnu saradnju.

Ja bih se u svom izlaganju takođe osvrnuo na jedan vrlo značajan segment diplomatije. To je parlamentarna diplomatija, možda je često zapostavljena, a veoma je važno da svi parlamentarci kada su u delegacijama u Evropi i van Evrope zastupaju interese zemlje. Ja vam moram reći da se tu mogu učiniti veliki proboji, značajni proboji, pa i samo najveće priznanje koje smo dobili u okviru parlamentarne diplomatije jeste 141. zasedanje Interparlamentarne unije koje će sredinom oktobra biti održano u Beogradu. To je veliko priznanje i ovom parlamentu i našoj delegaciji u Interparlamentarnoj uniji, jer je delegacija činila sve da zemlje sveta ubedi šta je Srbija i kakva je Srbija.

Mi moramo znati da EU ima 28 zemalja, a u svetu je 193 zemlje koje su nezavisne. Naš uticaj jeste u tome da zaista, kod tih zemalja, objašnjavamo šta je to bitno u Srbiji, koji su problemi i da svi na svoj način obaveštavamo šta je to učinjeno kada je deo naše zemlje odvojen i nastala tzv. nezavisna država Kosovo. Većina tih zemalja čak i ne zna našu situaciju, ali kada im objašnjavate, kada sa njima sedite i razgovarate, budite uvereni da vrlo brzo shvataju i zato ja cenim vaš doprinos, ali i doprinos i drugih, oko ukidanja priznanja tzv. države Kosovo. To moramo činiti iz prostog razloga, mnogi su to formalno učinili, a i interesi mnogih lobija u svetu i nekih zemalja koje prosto male i siromašne zemlje ucenjuju da priznaju nezavisnu državu Kosovo. To smo i sami videli na mnogo skupova, kako u UN, tako i šire.

Govoreći uopšte o spoljnoj politici države Srbije, ja moram reći da su tu postignuti značajni rezultati, to je potrebno istaći i ova vladajuća koalicija je učinila taj proboj mnogo više nego što su to činili drugi, samo se oslanjajući na neke velike ili neke uticajne krugove i lobije u svetskoj politici. Država Srbija je to činila prema svima otvoreno, jasno, konstruktivno, sa željom da objasnimo našu poziciju i šta su naši državni i nacionalni interesi. Da se zna, i građani Srbije moraju znati, da vodimo spoljnu politiku isključivo u interesu države Srbije. To je osnovna vodilja naše spoljne politike.

Zahvaljujem se i naglašavam na kraju da će Socijaldemokratska partija glasati za ove sporazume koje ste predložili. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada imamo ispred nas sve ove sporazume sa ovim državama u Narodnoj skupštini, mislim da je to dobra prilika da se razgovara o spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije.

Dakle, već 19 godina traje tzv. proces evrointegracija, pa smo još od vlasti Zorana Đinđića pa sve do danas, imali to neko gađanje terminima kada bi mogao da se desi taj famozan ulazak Srbije u EU. Pa su neki ministri još tada demagoški nastupali da će da podignu rampu na Horgošu, da će naše zdravstvo prvo da uđe u EU, pa naše kompanije itd, šta smo tu sve imali. Ali, videli smo da je to u stvari jedan proces beskonačnosti, u kojem se svakog časa postavljaju sve drugačiji uslovi za pristup.

Prvo je bilo, hajde da izručimo sve optužene Srbe u Haški tribunal i posle toga će nam vrata EU biti otvorena. Onda kada smo i to videli, vlasti u Srbiji su do 2011. godine izručili sve koji su bili na poternicama, na taj način se istorijski ponizili, a posebno je nezamislivo da jedna vlast je bila u stanju čak i bivšeg predsednika Republike da izruči, a onda smo videli da nema ništa ne od učlanjenja, nego od otvaranja pregovora.

Onda je bilo, hajde da počne dijalog, nakon što je EU već stajala iza proglašenja nezavisnosti Kosova, hajde da se otvori dijalog između Beograda i Prištine, pa će nam to obezbediti datum za početak pregovora.

U međuvremenu, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju gde je bivši ministar Božidar Đelić na televiziji pokazivao penkalo kojim je to potpisao i rekao, slavodobitno – ovo penkalo je uvelo Srbiju u EU. Onda smo videli da nema ništa od članstva, tj. nastavka pregovora, dok se ne uspostavi na formalan način dijalog između Srbije i tzv. Kosova. Potpisan je u međuvremenu i Briselski sporazum iz kojeg Srbija, vidimo sad posle šest godina, nije imala neke koristi.

Zajednica srpskih opština je trebala da bude, kako je to Aleksandar Vučić govorio, garant opstanka srpskog naroda na Kosovu, pa smo dobijali garancije i vi ste to rekli, koliko me sećanje služi gospodine ministre, kako ROSU ne može na sever Kosova, a čak i kad to nema u Sporazumu, vi ste rekli kako u međunarodnom pravu i usmeni sporazum ima istu takvu težinu, čak i da je to napisano na salveti, pa smo videli da je Srbija i vlast u Srbiji da su prevareni i više puta smo bili svedoci divljanja albanskih terorista na severu Kosova, upadanje u kuće, hapšenje, privođenje, stvaranje atmosfere straha među srpskom zajednicom koja živi na KiM, a da ne govorim o tome kako živi Srbi južno od Ibra, i tu su nas prevarili.

I sada posle svega traži se od Srbije da se potpiše tzv. pravno obavezujući sporazum gde je suštinska stvar neblokiranje jednih drugih, tj. Beograd da ne blokira Prištinu i obrnuto, šta god to značilo, u učlanjenju i procesu učlanjenja tih država u međunarodne organizacije, i to nije sada uslov za učlanjenje, nego uslov za nastavak pregovora, tu nas čekaju još mnoge druge stvari.

Pre svega, što se tiče pitanja Kosova, mi smo videli, i naravno zaslužujete sve pohvale za to, da je jedan određeni broj zemalja povukao priznanje Kosova. Pogotovo, kao što ste rekli ima i onih koji nisu ni znali da su priznali, pa nije se ni znalo kako je do toga došlo, ni gde su te note itd, ali evo, sad smo napravili neki uspeh, dakle, 15 zemalja je povuklo priznanje.

Između ostalog postoji jedna velika aktivnost, angažovanje države, da tzv. Kosovo ne postane član Uneska i ne postane član Interpola. Govorilo se ako, dakle, uđe u Kosovo u Unesko, to će onda postati kosovska kulturna baština, govorimo o srednjovekovnim manastirima srpskim na KiM, a ako Kosovo postane član Interpola onda svako ko je učestvovao u gušenju oružane pobune i u ratu protiv terorističke OVK na KiM može da bude optužen na međunarodnoj poternici od strane Kosova. Dakle, svi srpski, policijski i vojni oficiri mogu da se nađu na tim poternicama, kolika je procena bila njih ima oko 7.000.

Meni nije jasno da neko ne razume, ukoliko Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom i Kosovu se na taj način omogući, bez protivljenja naših savetnika u Savetu bezbednosti da postane član UN tzv. republika Kosovo će automatski postati član i Uneska i Interplola, a sve ove zemlje koje su povukle priznanje će priznati nezavisnost Kosova. Postoji nešto u Međunarodnom pravu što se zove „kolektivno priznanje“. Dakle, ukoliko bude Kosovo formalno član UN, smatraće se da su sve zemlje pojedinačno priznale nezavisnost Kosova i o tome više neće biti rasprave.

Dakle, naš proces evrointegracija, naš proces tzv. dijalog između Beograda i Prištine su u kontradiktornosti sa ovim što radi srpska diplomatija. Šta će nam značiti sva ta aktivnost i povlačenje priznanja ukoliko Kosovo postane član UN. To ne može bez saglasnosti Srbije. Šta će nam značiti ta borba i ti uspesi o sprečavanju članstva Kosova Interpola i Uneska ukoliko Kosovo postane član UN? To neće značiti ništa.

Dakle, moramo konačno da se opredelimo ili smo posvećeni članstvu u EU, to treba Vlada da kaže, pa nas onda i ne zanima sudbina KiM, jer znamo da bez formalnog priznavanja nezavisnosti, od toga neće biti ništa, ili smo posvećeni očuvanju Kosova o sastavu Republike Srbije, pa onda srpska diplomatija, tj. anagažovana je po tome da što veći broj zemalja povuče to priznanje, da se osporavaju njihova članstva u međunarodnim organizacijama, vidimo da to može da se uradi, da to može da se uradi uspešno, ali do kada?

Postoji još nešto u našoj spoljnoj politici. Dakle, u jednom od poglavalja u pregovorima Srbije i EU mora da se dođe do zajedničke spoljne i bezbednosne politike svih zemalja članica sa EU, a to, pre svega, znači uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, to je trenutno zajednička spoljna politika EU.

Dakle, osim svega toga što ćemo morati da napravimo sa Kosovom, moraćemo i da se okrenemo protiv Rusije, da budemo jedna od zemalja u Evropi koji su danas u frontu protiv Rusije. Da li smo mi spremni na takvo nešto, a znamo i već nam je to valjda jasno svima da ne možemo mi da budemo malo u procesu evropskih integracija, a malo da čuvamo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, te dve stvari su u koliziji.

Evropska unija kao takva je priznala nezavisnost Kosova bez obzira na to što pet zemalja članova nisu priznale Kosovo, da nije tako, ne bi pregovarali, tj. ne bi imali dijalog o započinjanju pregovora između Kosova i Evropske Unije i ne bi uputili, a isto tako je to bila saglasnost Srbije, misiju EU, koja se zove Euleks, koja je posvećena instaliranju kosovskih institucija, dakle EU formira institucije Kosova. Da li je nama mesto u takvoj EU? Devetnaest godina mi pregovaramo sa EU, i mi smo sad kao Turska, svakom je jasno da Turska neće postati član EU, ja mislim i da treba da bude jasno i da neće postati ni Srbija, pogotovo što postoje velike razlike među ovim ljudima koji dolaze u Beograd, Johanes Han, Dejvid Mekalister, Žan Klod Junker i ostali iz te evropske birokratije koji su ovde hvalili naš napredak u sferi ekonomije, kako smo mi sproveli digitalizaciju, kako je 21. vek u Srbiji i tako dalje. Posle čujemo od nekih ljudi koji su glavni politički autoriteti u Evropi, kao što je predsednik Francuske koji više puta ponovi, a jednom i na plenarnoj sednici evropskog parlamenta da se EU više neće širiti, da EU ne zna ni šta će da uradi sa ovih preostalih 27 članica i da će pre svega EU biti posvećena reformi postojećeg stanja.

Dakle, toga nema ni u perspektivi, toga nema ni u 2025. godini, kao što je to Vučić govorio, ukoliko se pravnoobavezujući sporazum potpiše. A mi se pravimo kao da to nije istina i da, verovatno mi znamo bolje nego što znaju to evropski zvaničnici kad ćemo mi postati članovi EU.

Ja mislim da je krajnje vreme da se redefiniše ukupna spoljna politika Srbije. Sa druge strane, EU nije ona EU iz Mastrihta iz 1992. godine, EU je danas u procesu dezintegracije. Po prvi put imamo situaciju da jedna zemlja napušta EU. Po prvi put imamo situaciju da više političkih lidera najvećih evropskih zemalja nisu sigurni u budućnost EU.

Mi se ponašamo kao da je to i dalje organizacija o kojoj evropske zemlje sanjaju. I u sferi ekonomije danas je najrazvijeniji deo sveta i najbogatiji i najuspešniji i to je nešto što će biti tako i u perspektivi, to je jugoistok Azije, tj. istok Azije. Danas je centar svetskog poslovanja i svetske ekonomije Šangaj, to nije više London.

Dakle, imajući sve to u vidu trebalo bi da razmotrimo naše spoljnopolitičke prioritete i da u skladu sa tim zauzmemo stavove, a pre svega poštujući Ustav Srbije i kao najveći prioritet staviti očuvanje Kosova u sastavu Srbije. To je suština.

Imali smo izjavu nedavno nekog od evropskih zvaničnika kako će naravno kada Srbija bude bliža EU morati da raskine svoje veze sa Rusijom, a i ovaj nedavno potpisani ugovor, tj. Protokol sa Evroazijskom ekonomskom unijom, kao i Sporazum o slobodnoj trgovini. Dakle, mi sada nešto radimo što je u kontradiktornosti sa tim famoznim procesom evrointegracija.

Pa, šta je tu onda prioritet? Šta je tu onda pitanje? Da li mi želimo da razvijamo najbolje moguće odnose sa Rusijom ili želimo u EU? Negde mi nismo iskreni po jednom od tih pitanja.

Srpska radikalna stranka se odavano zalaže za prekid evrointegracija, pre svega kada smo, kada je svima bilo valjda u Srbiji jasno da to ne može bez izručivanja Srba Haškom tribunalu, da to ne može bez nezavisnosti Crne Gore, da to ne može bez nezavisnosti Kosova i pitanje čega sve još.

Mi treba trezveno i jasno da sagledamo današnje stanje u svetu i u skladu sa tim da odlučimo da li nam je bolje da sarađujemo sa našim tradicionalnim, iskrenim partnerima kao što su Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, zemlje BRIKS-a i svi ostali koji sarađuju sa Srbijom bez političkih pritisaka, ili da budemo na putu evropskih integracija gde nema jasne perspektive članstva, niti bilo čega drugog osim priznanja nezavisnosti Kosova a zauzvrat nam se nudi da tzv. „Kosovo“ prizna Srbiju.

Dakle, situacija u kojoj Republika Srbija, međunarodno priznata zemlja, članica UN, će dobiti priznanje od tzv. „Kosova“ i to je neki uspeh. To je ono što bi mi dali, tj. što bi mi dobili u odnosu na priznanje Kosova. To je jedan apsurd. Najnovije iz tog dijaloga.

S druge strane vidimo i šta misle u EU i SAD o srpskom narodu koji živi na teritoriji Kosova i Metohije. Niko se nije ni milimetar pomerio da se takse koje su se uvele na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine ukinu, koje su direktno uperene protiv srpskog naroda. Govoriti da EU ili SAD nemaju mehanizme da to spreče je neozbiljno. Valjda nam je jasno ko su nam pravi prijatelji.

Razvijamo mi odnose sa Ruskom Federacijom, kroz Srbiju će proći i „Turski tok“, imamo sastanke na svim nivoima, a u svemu tome, u tom istorijskom uspehu, dakle, nivoa odnosa, mi nismo spremni da, kao što ste vi rekli gospodine Dačiću i što ja podržavam, što neće ovo mnogo značiti u ovim sporazumima, ukidanje viza itd, ali je to jedan simboličan gest, e isto tako je simbolički gest da se da diplomatski status pripadnicima rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. Mi smo se čak zalagali i na teritoriji AP Vojvodine, Srpska radikalna stranka je prikupila više od 30.000 potpisa za osnivanje još jednog takvog centra.

Hajde da pokažemo da smo mi ruski partneri, da cenimo to što Rusija u Savetu bezbednosti je glasala protiv Rezolucije u kojoj su Srbi označeni kao genocidni narod zbog te laži, tzv. „genocida“ u Srebrenici, koju su isti ti iz EU i političkog Zapada, Velika Britanija, Francuska i SAD podržali. Evo simbolički jedan gest da damo diplomatski status predstavnicima rusko-srpskog humanitarnog centra.

Još jedno ima tu pitanje u našoj spoljnoj politici o kojem se malo vodi računa. Svaka postkomunistička zemlja u Evropi je pre svega morala da postane član NATO pakta da bi postala član EU. Primeri kao što su primer Austrije, Švedske ili Finske ne mogu da se odnose na Srbiju, jer te zemlje nisu članovi NATO pakta, ali ti nisu ni bili pod socijalizmom, tj. pod real-socijalizmom. Moraće Srbija, pre svega, da postane član NATO pakta. Da li je na to neko spreman danas u Srbiji? Nema drugog puta.

Mislim da je danas i uopšte da je došlo vreme da se ozbiljno razmotre spoljno-politički prioriteti, da se vodi računa, pre svega, o dugoročnim interesima srpskog naroda, o našim istorijskim prijateljima i saveznicima, a ne da se sve radi da bi stigla neka pohvala iz Brisela ili da bi se mi i dalje zavaravali kako ćemo jednog dana postati članovi EU.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Predlažem da napravimo jednu pauzu od 10 minuta, nema televizijskog prenosa, nema poslanika u parlamentu.

Gospodine predsedavajući, predlažem da napravite pauzu od 10 minuta, pošto košarka se završava a nema…