Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom.

Danas je pred nama Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Javna rasprava o ovom zakonu bila je održana u tri grada, trajala je oko 20 dana, tako da, pre svega u Beogradu, zatim Nišu i Novom Sadu, velikim univerzitetskim centrima. Svako ko je želeo da da bilo kakvu sugestiju, primedbu mogao je, tako da sutra ne bude da nije bilo dovoljno vremena. Bilo je dovoljno vremena. I ne samo to, postojala je i mejl adresa i stiglo je negde oko 26 primedbi, što je jako bitno, formulara, sa primedbama. Neke smo usvojili, neke ne, ali to je već pitanje za ovu salu. Na žalost nemamo s kim da polemišemo. Nije ni važno. Mi smo obrazovani ljudi, zato sedimo ovde. Vama svaka čast kako radite posao.

Ono što je vrlo bitno istaći je pre svega da Vlada Republike Srbije, kao jedan od elemenata u okviru prioriteta u obrazovanju za 21. vek je postavila upravo uvođenje dualnog obrazovanja. Predlog zakona se odnosi na usaglašavanje sistema visokog obrazovanja sa potreba visokog obrazovanja. Zakonom o visokom obrazovanju koji je donet 2017. godine uvedena su nova zakonska rešenja, kojima se omogućava institucionalizovanje saradnje između privrede, odnosno poslodavaca i visokoškolskih ustanova.

Dualni model studija tretira i poslodavca, kao okruženje za učenje studenata zajedno sa visokoškolskom ustanovom. To je ono bitno što treba da znaju ljudi koji nas gledaju. To je vrsta učenja, odnosno obuke koja obuhvata tri grupe učesnika, pre svega studente, ali takođe i visokoškolske ustanove i poslodavce. Osnovni cilj dualnog obrazovanja je premošćavanje jaza između teorijskih i praktičnih znanja. Donošenjem zakona o dualnom modelu studija stvorio bi se odgovarajući pravni okvir kojim se definiše sadržaj i način ostvarivanja dualnog modela studija u visokom obrazovanju, uzajamna prava i obaveze studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca, kao i materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata.

Zakonom o visokom obrazovanju donetom 2017. godine dat je pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca. Zahvaljujući pozitivnim iskustvima evropskih zemalja stvorila se potreba da se u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnih studija.

Cilj je da njihovi studenti stiču znanja kroz učenje, kao i naši, i kroz rad u kompanijama i da taj rad bude vrednovan, npr. plaćenim stipendijama, školarina ili na neki drugi način. Uvođenjem pravnog osnova za realizaciju dualnog modela studija u visokom obrazovanju ostvaruju se ciljevi reforme obrazovnog sistema. Pre svega, povećanje relevantnosti visokog obrazovanja, zatim veća mogućnost zapošljavanja svršenih studenata, kao i savremena nastava kroz saradnju sa privredom i tehnološkim dostignućima.

Dualni model studija doneće mnoge benefite za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente. Umrežavanje poslodavaca dovodi do međusobne saradnje što doprinosi regionalnom razvoju. Svršeni studenti po dualnom modelu povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada, imaju veću šansu za zapošljavanje kod poslodavaca. Ovaj zakon će imati uticaj na sledeće grupe: na visokoškolske ustanove, na poslodavce, studente i Privrednu komoru.

Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Malušić.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice.

Ulaganje u obrazovanje, svakako jeste ulaganje u razvoj. Napredna razvoja Srbija jeste cilj politike SNS i cilj politike Aleksandra Vučića. Zapošljavanjem mladih ljudi i to zapošljavanje u skladu sa njihovim znanjem, sa njihovim sposobnostima, sa njihovim kompetencijama i naravno uz pravičnu nadoknadu, takođe jeste cilj politike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Ono što moram da istaknem to je da prvi put đaci i studenti u Republici Srbiji imaju opremu, programe i znanja iz oblasti industrije 4.0. Ta oblast industrije 4.0 znači da kompanije koje dolaze u Republiku Srbiju dolaze sa savremenom tehnologijom, jedini način da se učenici i studenti upoznaju sa savremenom tehnologijom jeste upravo kroz dualno obrazovanje. Navešću primer jedne od najvećih nemačkih avio-fabrika za proizvodnju avio-delova koji ima nameru da dođu u Srbiju i kao jedan od osnovnih kriterijuma upravo je navela dualno obrazovanje koje se sprovodi na Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu, znači potpunu pripremljenosti i potpunu mogućnost da stručnjake za ovu avio kompaniju nađe upravo ovde u Srbiji, odnosno u Beogradu. To nisu nikakvi malo plaćeni poslovi, to su i te kako dobro plaćeni poslovi i to je jedan od načina da mladi ljudi ostanu u Republici Srbiji.

Naravno, moram da kažem da je Vlada Republike Srbije izvršila ogromna ulaganja u infrastrukturu, to je 150 miliona evra, za 128 škola. Neke od tih škola se nalazi u opštini Priboj iz koje ja dolazim. Hoću da kažem da Vlada Republike Srbije ulaže na Kosovo i Metohiju u obrazovni sistem, najstarija stručna škola na KiM, a to je Poljoprivredna škola u Lešku, obnovljena je naravno.

Ovim putem želim da pozovem i Srbe sa KiM da 06. oktobra izađu na izbore na KiM i glasaju za Srpsku listu jer je to jedini način našeg prosperiteta, očuvanja našeg identiteta i budućnost Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Jevtović Vukojičić.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Znanje treba da bude primenjivo. Znanje stečeno dualnim obrazovanjem je bogatstvo vrednije od dijamantskog i zlatnog bogatstva.

Ali, kad govorimo o dualnom obrazovanju, da vidimo koga ćemo to dualno obrazovati. Srbija je zemlja koja se prazni. Srbija jeste zemlja koja u ovom trenutku ekonomski napreduje, ali je Srbija zemlja koja još malo i biće zbir malih i većih staračkih domova.

Dualno obrazovanje je znanje koje je primenjivo. Znanje koje nije primenjivo je za nas poljoprivrednike kao oranje bez setve. To je znanje koje nije primenjivo, nema rezultata. Dakle, imamo more ljudi koji žele da budu upravljači. Ali, čime će oni upravljati ako nema proizvođača?

Dualno obrazovanje je veoma bitno za investicije. Možda je upravo dualno obrazovanje to što će opredeliti investitora da dođe u ovu zemlju. A investicije donose tehnološki razvoj, investicije donose ekonomski razvoj, investicije unapređuju i nauku i tehnologiju. Bez investicija nema ekonomskog napretka.

Danas kada Dragan Đilas priča o nekoj oluji koja će nas pogoditi, zaboravlja da je on bio cunami. Taj cunami je počistio ne samo privredu, već i školski sistem koji je bio nakaradan i koji je proizvodio diplome za ništa. Dakle, proizvodio je znanja bez primenjivog znanja. Taj cunami, Demokratska stranka i stranke koje su nastale ispod te žute kvočke, je glavni razlog zbog čega je ova zemlja nazadovala u ekonomskom smislu. Postoji uragan i Dragan Đilas kad priča o nekoj oluji koja će navodno nas zahvatiti, treba da zna da smo mi preživeli taj uragan koji ima jednu pijavicu. Ta žuta pijavica je bio Dragan Đilas. Dakle, on je isisao onih 619 miliona evra iz ekonomskog sistema ove zemlje, on je isisao i 400 hiljada radnih mesta i ostavio, navodno, školovane kadrove koji su bez primenjivog znanja neupotrebljivi. Zbog takvih kadrova neće nijedna investicija doći u ovu zemlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba da znamo da ja navijam uvek za rad. Dakle, da se dohodak između kapitala i rada vremenom preusmeri prema radu. Ali u trenutku kada nema investicija, nemamo šta ni da delimo. Cilj je privući investicije. Danas u globalizaciji, kad su carinske stope niske ili su pale u celom svetu, sredstva za rad se vrlo lako sele. Možda je to nekom smešno, ali, očas posla mogu da odu odavde u Vijetnam, Indoneziju, u afričke zemlje, gde se radi za jedan dolar na sat. Ta njihova radna snaga verovatno nije dualno obrazovana, ali je jeftina.

Zato govorim da dualno obrazovanje može da bude ono što će opredeliti investitora da investira u ovu zemlju, znajući da imamo sposobne, vredne i obrazovane ljude, čije znanje nije samo papir i diploma, već je to znanje stečeno u nekim pogonima i fabrikama, tako da vrlo lako mogu da dobiju radnika koga će ceniti, a nadam se, uskoro, i dobro platiti.

Onog trenutka kada ova zemlja nakupi dovoljno investicija, onda sindikati treba da stupe na scenu i onda treba taj njihov rad da dobije daleko veću cenu nego što u ovom trenutku ima.

Znači, ja verujem da naši ljudi pod istim uslovima mogu da budu dovoljno kvalitetni i kvalitetniji radnici nego u Nemačkoj, što su u samoj Nemačkoj i pokazali. Ukoliko steknu priliku da u svojoj zemlji steknu znanje i da ga primene, ja verujem da će biti efikasniji, i u privredi, a bogami i u poljoprivredi.

Verujem da naši agronomi i seljaci sa podsticajima koje isporučuje EU i zajednička evropska poljoprivredna politika mogu da daju daleko bolji rezultat nego što u ovom trenutku mogu zato što subvencije ne obogaćuje samo poljoprivrednike. Subvencije su, pre svega, dobre za preradu da bude sigurna da će biti snabdevena sirovinama i da će to biti povoljna cena, jer dotacijama i subvencijama omogućujemo prerađivačima da proizvedu jeftiniji i kvalitetniji proizvod.

Naši agronomi, naši veterinari, naši poljoprivrednici koji u svakom slučaju imaju više znanja nego stručne spreme su spremni za razvijenu i modernu Srbiju. Postoji određeni broj ljudi koji ne vide Srbiju kao naprednu i ekonomski razvijenu zemlju, koji bi voleli da se ona vrati nekoliko godina unazad i da, sem napretka opšteg društva, to bude njihov individualni napredak, da onih 690 miliona evra koje je ta uraganska žuta pijavica isisala u džepove Dragana Đilasa i njegovog saveza lopuža i prevaranata, da se to vreme obnovi.

Na nama je i na biračima koji podržavaju ovu našu politiku, ne samo u političkom smislu, već i u ekonomskom, da sprečimo da taj cunami i da taj žuti uragan i da ta žuta pijavica ponovo stupi na scenu. Zato ja pozivam birače da sve one koji bojkotuju ovu Narodnu skupštinu oni bojkotuju, jer nisu vredni njihovog poverenja. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Pošto niko ne traži reč, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima na današnjem radu, naravno, ministru Šarčeviću i njegovim saradnicima.
Vidimo se sutra.
Nastavljamo sa radom u 10.00 časova.
Hvala još jednom.