Hvala, ministre Šarčeviću.
Sada reč ima Marija Jevđić.
Izvolite, gospođo Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, predloženi zakon o dualnom modelu studiranja koji je danas na dnevnom redu ove sednice Jedinstvena Srbija vidi kao izgradnju čvršće veze između univerziteta i institucija u kojima će studenti raditi nakon završenih studija.

Smatramo da se upravo predloženim zakonom unapređuje kvalitet praktične nastave, što će omogućiti mladim ljudima da pored sticanja teorijskog znanja na fakultetima, učenjem kroz rad u realnom sektoru steknu i određene veštine i znanja koja će im omogućiti brže i lakše zaposlenje nakon završetka studija ili čak pokretanje sopstvenog biznisa, jer ovaj vid obrazovanja razvija i preduzetnički duh.

Šta je suština ovog zakona? Suština je da studenti nauče posao i steknu veštine potrebne da unaprede svoje kompetencije. Mi smo 2017. godine, kao što ste i rekli u svom izlaganju, gospodine ministre, usvojili Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i čuli smo da ste zadovoljni njegovom implementacijom i da je plan Ministarstva da se u narednoj godini uključi što veći broj đaka. Osnovni cilj ovog vida obrazovanja je brže prilagođavanje procesima rada, tačnije da nam deca iz srednjih škola budu spremna za izazove koje ubrzana modernizacija i tehnologija donose.

Za Jedinstvenu Srbiju je jako bitno što je prioritet vašeg ministarstva, gospodine Šarčeviću, da kvalitetno obrazovanje bude dostupno svima, znamo da to nije lak posao i da se sa reformom obrazovanja kasni nekoliko decenija i želim da pohvalim uvođenje elektronskih dnevnika, kao i projekat da se u školama uvede brzi internet, 10.000 digitalnih učionica i to je stvorilo potpuno novi standard u obrazovanju, prateći naravno ubrzani tehnološki razvoj.

Za narednu godinu je najavljen novi sistem obrazovanja, a to je i vi ste malopre i spomenuli jedinstveni informacioni sistem i sa njegovom primenom se i praktično i počelo u junu, kada je krenulo i elektronsko upisivanje đaka i studenata u školama i fakultetima. Jedinstveni informacioni sistem podrazumeva dodeljivanje jedinstvenog obrazovnog broja svakom učeniku i studentu i tako će država biti u mogućnosti da učenike i studente prati kroz celo njihovo školovanje.

Možda sam malo izašla iz teme današnjeg dnevnog reda, ali svakako nisam izašla iz teme obrazovanja i predloženi zakon koji se odnosi na dualno obrazovanje studenata Jedinstvena Srbija vidi kako mogućnost bržeg zapošljavanja studenata po završetku studiranja i sigurni smo da bi svaki poslodavac više voleo da ima kadrove koje osim teorijskog znanja ima i praktično znanje.

U javnosti se spekulisalo da dualno obrazovanje predstavlja iskorišćavanje učeničke radne snage. Smatram da to nije tačno iz razloga koji sam malopre navela, a koje ću i sada ponoviti. Ovim modelom obrazovanja stiče se više znanja i veština koje će sutra studentima krčiti put u započinjanju svoje karijere i otklanja se razlika između teorije i prakse, jer jedno bez drugog ne mogu.

Upravo kada sam spomenula povezanost teorije i prakse imala sam priliku da razgovaram sa dve profesorke, profesorkom Popović i Anđelković sa državnog univerziteta u Novom Pazaru i Pedagoškog fakulteta u Vranju. One su sprovele istraživanje sa ciljem da se sagledaju mišljenja zaposlenih u školama, o tome koliko inicijalno obrazovanje uticalo na razvijanje njihovih profesionalnih kompetencija i pripreme za rada i obavljanje zadataka koji se od njih očekuju u školama. Ispitanici su bili svi svršeni studenti sa svih univerziteta koji obrazuju studente za rada u školama. Rezultati su pokazali da fakulteti obezbeđuju dobru teorijsku osnovu i širok spektar akademskog znanja, ali uočeno da nedovoljna pažnja posvećeno sticanju praktičnih znanja i veština koje su neophodne za profesionalno obavljanje ovog posla. Zaključuje se da profesionalna kompetencija zaposlenih u školama se ne mogu razvijati prevashodno putem teorije, već je potrebno unaprediti mogućnost iskustvenog učenja i povećati boravak studenata, budućih pedagoga u školama.

Upravo ovaj predloženi zakon i podržava ideju za boljim i snažnijim uključenjem studenata u praktičnu nastavu i kada sam već spomenula studente buduće pedagoge to bi za njih u praksi značilo stvaranje čvršćih veza između fakulteta i škola domaćina i to bih svakako imalo dvostruku dobit. Sa jedne strane razvijanje profesionalne kompetencije studenata, a sa druge strane unapređenje profesionalnih kompetencija već zaposlenih u školama. Svrha učenja uz rad jeste izgradnja veštine individualnih mogućnosti koje se sve više prepoznaju kako dragoceni alat za razvoj budućih diplomaca pripremljenih za uspešno obavljanje poslova na radnom mestu.

Jedinstvena Srbija će glasati za predlog zakona o dualnom modelu studiranja, jer želimo da se zajedno borimo da mladima obezbedimo bolju budućnost, da mladi po završetku školovanja ostaju u Srbiji da žive od svog rada i truda. Želimo da se zajedno borimo i protiv bele kuge da bih nam škole i fakulteti imali svake godine sve više đaka i studenata.

Što se tiče drugog predloženog zakona o regulisani profesijama i profesionalnim kvalifikacijama, mi smo prošle godine usvojili Zakon o profesijama od posebnog značaja, a koje su u skladu sa Nacionalnim planom za usvajanje pravih tekovima EU i u njemu je predviđeno da do ulaska u EU Srbija usvoji i predloženi zakon kojim će se omogućiti mobilnost, tj. slobodno kretanje radne snage u okviru država članica EU.

Predlogom zakona će se omogućiti automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija, profesionalnog iskustva i stečenih prava za lica koja već obavljaju određenu regulisanu profesiju. Ovaj zakon će uticati na otvaranje tržišne konkurencije ulaskom strane radne snage na domaće tržište koje će biti otvoreniji. Povećaće se ponuda usluga uz pristupačne cene što za rezultat svakako ima povećanje konkurentnosti. Kao što sam i napomenula u svom izlaganju Jedinstvena Srbija, odnosno Poslanička grupa JS će glasati i za ovaj predloženi zakon u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospođo Jevđić.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, ako je neko 2017. godine imao neku dilemu i nedoumicu da li treba dualno obrazovanje uvesti, inkorporirati u naš sistem, mislim da ga danas nema i meni je jako drago što i kolega Stevanović jako pametno debatovao o ovoj temi, kao ekonomista dao zaista par kvalitetnih sugestija, što me dodatno ohrabruje da smo na pravom putu i da dualno obrazovanje je put koji će omogućiti mladim ljudima da ostanu u ovoj zemlji i da im daje šansu da dobro zarade u budu vrednovani u svojoj zemlji, svom gradu, svom mestu gde žive i gde stvaraju porodice. To pokazuju naravno statistike neumoljivo i one pokazuju kvalitet ovog zakona i dobru orjentaciju koju je zauzela ova vlada na čelu sa tadašnjim, odnosno sa sadašnjim predsednikom države i kompletnom Vladom gde smo danas čuli od ministra, da je sedam 7.400 mlade dece se opredeljuje ili oko 40 do 45% svih kapaciteta usmerenih škola u našoj zemlji u 83 škole da oko 600 kompanija učestvuje i da oko 40 profila i više se danas formiralo za ove ljude i učenike.

Ono što je najbitnije da i sami učenici, njih 75 do 90% je reklo da je zadovoljno i da je nakon šest meseci našlo zaposlenje u svojoj struci u oblasti iz koje se obrazovalo, da 90% njih smatra da učenje na dva mesta, što inače i znači dualno obrazovanje je nešto što im daje zaista veliku šansu da se odmah zaposle i da steknu kvalitetna znanja, a da 60% poslodavaca je izjavilo da je spremno da zaposli učenike koji su radili kod njih odmah nakon nakon ovog formalnog školovanja.

Naravno da 2017. godine kada smo donosili taj zakon i kada smo se odlučivali za dualno obrazovanje bilo je različitih kritičara ali želja za dualnim obrazovanjem je postojala i malo pre, a na to je ukazivala naša privreda i najviše mislim 2013. godine. Obzirom da dolazim iz Novog Pazara iz kraja koji ima jako puno malih preduzeća koji su se trlili i koji se danas trle sa značajnim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Međutim, tek 2016. godine sa vašim dolaskom, jednom kvalitetnom saradnjom, sa PKS i naravno zaista jednom jakom inicijacijom od strane predsednika i kompletne Vlade ušli smo 2017. godine na pravi način i doneli Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama, a ovo što danas radimo je samo završetak i dovršavanje instituta dualnog obrazovanja i u visokom obrazovanju, znači u kompletnom obrazovanju što je izuzetno značajano i pravi je put za razvoj obrazovanja u našoj zemlji.

Jako je dobro što nismo apsolutno prepisali modele koje smo, čija iskustva smo usvojili kao što je nemački, austrijski ili švajcarski model. Čuli smo danas šta se dešavalo Mađarskoj jer su oni zaista uspeli da privuku mnogo investicija i da krenu sličnim putem, ali drago mi je da kažem, srbijanski sistem dualnog obrazovanja ima svoju autentičnost, da je opredeljen prema našoj privredi koja ima svoje karakteristike i posebnosti, pre svega opredeljen ka malim i srednjim preduzećima. Te 2017. godine što mi je jako bitno da kažem, imao sam veliku inicijaciju i stalna zvanja od lokalnih samouprava iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, iz Novog Pazara, pa iz opštine Tutin, i Sjenica da se podržim ovakav jedan zakon, da podržimo dualno obrazovanje jer i lokalne samouprave u ovom sistemu obrazovanja dobijaju značajno mesto. One postaju spona između obrazovanja i privrede, one učestvuju u kreiranju upisne politike i one prvi put dobijaju neku konkretniju, opipljiviju mogućnost da učestvuju u kreiranju i pomognu lokalnim preduzetnicima.

To je zaista velika stvar i nešto što i danas podržavanjem ovog Zakona o visokoškolskoj u vođenju dualnog obrazovanja u visokom školstvu činimo na pravi način što će, naravno, ne pomoći samo centrima koji imaju velike fakultete nego i manjim centrima kao što je i grad Novi Pazar i njegovo okruženje.

Ja ću iskoristiti jedan primer koji sam čuo od mislim jako visprene vaše koleginice gospođe Grujić, na primer onaj primer o drvnoj industriji, koji je jako poučan i mislim da mnogo znači, eto da se objasni i ljudima, na primer iz mog kraja, velika industrija pločastog nameštaja u Novom Pazaru, Tutinu i njegovoj okolini je jako uspešna i mi smo u sadašnjem sistemu imali da prilikom obrazovanja u visokoškolskim institucijama jedno na primer tog profila za drvnu industriju, imali smo nekoliko različitih profila, kao što su stolar, tapetar, lakirer itd.

Međutim, u današnjem sistemu, sistemu dualnog obrazovanja, svi su ti profili sublimirani u jedan profil koji se zove operater za izradu nameštaja. Tako da, mladi čove za vreme svoje trogodišnje škole prolazeći kroz desetak postrojenja, potpuno različiti da se jedni bave proizvodnjom pločastog nameštaja, drugi proizvodnjom kupatilskog nameštaja, treći ugaonih garnitura i tako dalje, dobijaju jako puno više veština i savladavaju desetak tih, praktično veština, upoznaju se svim problemima u tim različitim specijalnostima i naravno sa sticanjem mnogo više veština u okviru ovog zanimanja, ovakav jedan radnik postaje jako skupocen na tržištu, jako više vredi, jako više zna, može čak i da se pozabavi otvaranjem sopstvenog preduzeća što je velika stvar za pokretanje malih preduzeća, u ovom slučaju u drvnoj industriji.

Socijaldemokratska partija i socijaldemokratija kao orjentacija politička kojoj ja pripadam i moja politička opcija u centru svog delovanja vidi radnika, pa je stoga i obrazovanje i podizanje vrednosti u veštinama i u vrednovanju jednog radnika za nas, centralna tema i centralno mesto i upravo zbog toga mi želimo da izuzetno glasno i jako podržimo dualno obrazovanje u Srbiji, jer to vidimo kao način da naši radnici budu i obrazovani, opšte obrazovani, ali i da steknu zaista veštine koje će im podići vrednost na tržištu i koje će naterati i same poslodavce da poštuju njihov rad i da ih dodatno cene.

Stoga će moja socijaldemokratska partija ovaj zakon zdušno podržati, kao što smo podržali uvođenje dualnog obrazovanja. Želim da kažem i da pozdravim orjentaciju ove Vlade i njenog premijera i predsednika same države, kao i sve ministre i naravno, da je ugaoni kamen, odnosno mogu da istaknem tri centralna mesta ili tri ugaona kamena koja nas vežu za ovu koaliciju, a to je opredeljenje za evropske integracije, kojima želimo da modernizujemo našu zemlju, opredeljenje za stvaranje jednog savremenog društva gde informatičko društvo će biti dominantno na čemu insistira ova Vlada. Iza nas treća izuzetno bitna stvar koju ova Vlada izuzetno dobro radi jeste reforma obrazovanja sa uvođenjem dualnog obrazovanja se to čini na najbolji način.

Stoga ćemo mi ovaj zakon, kao i one dodatne zakone koji su predloženi podržati, obzirom da se radi o zakonima neophodnim za zatvaranje Poglavlja 7. i unifikaciju naših zakona sa evropskim standardima i evropskim zakonima, stoga mi te zakone, zaista želimo zdušno da podržimo. I još jednom vam se zahvaljujem na jednom kvalitetnom radu, koje je ovo Ministarstvo dalo u zadnjem periodu pogotovo na polju dualnog obrazovanja.

Hvala, doktore Bačevac.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre dva ili tri meseca ovde raspravljali o onom leks specijalisu za Moravski koridor, tada sam rekla da kao pravnik nisam videla lošiji tekst zakona u formalnom smislu, tek u suštinskom da evo, moram da podsetim da smo tada tvrdili da se taj zakon donosi da bi se legalizovala pljačka republičkog budžeta za 300 miliona evra od stvarne „Behtela“, pa nam je tada Zorana Mihajlović i neki poslanici iz vlasti su nas najozbiljnije kritikovali, napadali, mogu tako da kažem, tvrdili su da to nije tačno, ali evo pre šest, sedam dana desilo se. Naravno, o tome ćemo neki drugi put, ali sam zbog tog formalnog izgleda, da kažem Zakona to rekla zato što su ova dva zakona, pogotovo ovaj o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju ozbiljna konkurencija tom tako lošem Predlogu zakona.

Pre nego što kažem nešto i o jednom i o drugom predlogu želim, ministre vama da skrenem pažnju da bi zaista bilo dobro i korisno vama i obrazovnom sistemu i državi Srbiji da malo više slušate poslanike SRS i da reagujete na neke stvari kada vam mi skrenemo pažnju, jer mi, pretpostavljam da ste primetili, zaista ovo radimo ozbiljno i kada vam kažemo da se nešto negde dešava onda je to tako sigurno.

Mi smo vam pre više meseci rekli da smo doveli u pitanje, naravno, kupovinu onog softvera za elektronski dnevnik, namešteni tenderi i tako dalje, ali sada govorimo nešto drugo.

Elektronski dnevnici, ministre, još uvek u Srbiji nema uslova u velikom broju škola za elektronske dnevnike i sad vas najlepše molimo u ime svih tih nastavnika koji su se nama obraćali da vidite sa svim direktorima da pošaljete ljude na teren, po mnogim školama tek se razvlače kablovi za internet, u mnogim školama, sad ću vam reći primer da jedna škola ima 55 nastavnika i pet laptopova i da neko ko je zadužen da obuči nastavnike da koriste elektronski dnevnik više to neće da radi zato što je iz Ministarstva najpre rečeno da će ta obuka biti tim ljudima plaćena jer je rade mimo radnog vremena i sada je navodno iz Ministarstva stigla informacija da to ipak neće biti plaćeno i naravno, kako vi da naterate nekoga da radi posle radnog vremena ako nećete to da mu platite. Šta se onda dešava? Pet laptopova i 55 nastavnika, prvih pet koji zasednu za te laptopove rade, neko je naučio to da radi, neko tek uči, nekome treba manje vremena, nekome podosta i onda se stvara nervoza, maltene svaki dan se svađaju u zbornici i onda imate direktore koji kažu da ne razumeju da postoji neki nastavnik, a da nema svoj lični laptop i ne razumeju zašto taj laptop ne donosi na posao.

Ovo je prosto neverovatno. I šta se onda dešava? Dešava se to da nastavnici potrebne odgovarajuće podatke pišu na papiriće i onda te papiriće donose kući i onda, pošto ne mogu, recimo ako nemaju laptop, a ne moraju imati ni laptop ni kompjuter u kući, nego imaju onaj kućni kompjuter, pa pošto ne mogu baš svaki dan sa putnom torbom da idu u školu da nose taj kompjuter i da ga instaliraju, onda taj posao rade u svojoj kući. Ministre, da li vi možete zamisliti koliko će biti grešaka, propusta, a Boga mi i zloupotreba kada se takve stvari rade na kućnim kompjuterima? Da li će to raditi samo taj nastavnik, da li njegov muž ili žena, da li mama ili tata, da li brat, sestra, dete i tako dalje? Jednostavno, niste obezbedili one početne ulove.

Da se razumemo, da ne budemo pogrešno shvaćeni, što se tiče nas srpskih radikala, digitalizacija svuda da, hvatanje koraka, idenje u korak sa vremenom i savremenim i savremenim dostignućima apsolutno da, ali moraju se stvoriti neki drugi uslovi, neki preduslovi da bi moglo to da se zaista realizuje.

Juče je pisalo u novinama da neka škola koja još ne može da radi zato što nemaju osnovne higijenske uslove obezbeđene. Od interneta su daleko ko nebo i zemlja.

Skretali smo vam pažnju i za udžbenike. Znate da smo govorili i, pre svega, javnost obaveštavali o tome da se naši udžbenici štampaju u Hrvatskoj, da se tamo prekraja istorija itd. Vi ste ovde nama rekli da se to promenilo, da nastavnici mogu da biraju udžbenike itd, ali ja opet moram da vam kažem stanje na terenu.

Neko iz ministarstva, da li vi ili neko od vaših saradnika, obaveštava direktore da ne bi trebalo da menjaju, neću da kažem da naređuje, nego obaveštava da ne bi trebalo da menjaju dosadašnje izdavače zato, naravno, što je neko u dilu sa tim izdavačima iz Hrvatske i neko uzima pare da bi se te knjige koristile u našim školama i onda direktori kažu – ako nastavnik kaže ja ipak mislim da bi trebalo da od ove godine promenimo izdavača, onda znate šta kažu direktori? Pa, ti kako hoćeš, ali ako bude nekih problema od ministarstva, a može da ih bude, ja ne stojim iza toga, moraćeš sam ili sama da taj problem rešiš sa ministarstvom.

Dakle, imate veliki problem sa direktorima škola, ministre Šarčeviću.

Oni drže te svoje funkcije čvrsto, ne daju da se otrgnu od toga i gaze sve ispred sebe. Vi morate zaista da se ozbiljno pozabavite tim ako hoćete da vam i u tom tehničko-tehnološkom smislu funkcionišu škole.

Kada su u pitanju stari studenti, već je zakazana sednica gde treba da raspravljamo o tome, ali u susret toj sednici, ministre, poslušajte nas. Povucite Predlog zakona, vratite ga ponovo na Vladu i nemojte da ograničavate nikoga jednom, dve, tri, pet godina da završi fakultet.

Mi ćemo o tom šire i više govoriti kada bude taj zakon na dnevnom redu, ali nemate prava. Niko nema prava da nekoga spreči ono što mu dozvoljava Ustav. Svako ima pravo da upiše fakultet koji želi. Zbog čega ga nije završio na vreme? Suština je da onaj ko studira redovno, studira o trošku budžeta. Onaj ko ne studira redovno, ako je spreman da plaća svoje studije do sudnjega dana, da li nije završio fakultet zato što je formirao porodicu, pa nije imao uslova, pa nije imao sredstava da plati studije, pa mnogi su nam se javljali, kažu ima slabovidih, ima sa raznim drugim oboljenjima ljudi, pa su ih bolesti neke sprečavale… Ima ljudi, jednostavno, koji, eto, studira mu se, hoće da studira iz hobija, iz hira, iz čega god hoće. Niko nema pravo da nekome uskrati da studira, plaća školarinu, da studira dokle god hoće i ne može se to prepustiti ni univerzitetima, ni ministarstvu, ni bilo koje pojedinačno. Moraju postojati uslovi da svako ko upiše studije po određenom programu, po istom programu te studije završi, makar to bilo i posle 50 godina. Jednostavno, to je pravo.

Mi smo izašli sa saopštenjem pre nego što se podigla bura, da kažem, u javnosti. Mi smo vas saopštenjem upozorili da nemate pravo, ono što ste vi rekli, da nećete više produžavati taj rok i onda se pojavio jedan čovek, pa rekao da ipak treba taj rok da se produži i onda ste vi brzo promenili mišljenje. Nemojte tako, ministre. Gledajte zakon, gledajte Ustav.Povucite taj zakon da ne trošimo vreme opet u utorak, kada je zakazana sednica, i da nas to čeka opet za dve godine.

Znate, mi već godinama unazad svake godine raspravljamo o tom zakonu i traumiraju se tamo nekih hiljade ljudi koji još uvek nisu završili fakultete iz razloga koji nas ne treba da interesuju.

Takođe, govorimo vama iz vlasti da sve radite po nalozima EU. To smo govorili i onima pre vas, pa vi nam tvrdite da to nije tačno, da se sve radi u interesu građana Srbije, u interesu nekog našeg boljeg, lepšeg, bajkovitijeg života, pa onda dođe tamo neki Palmer, sedne vlasti, ovoj koja kaže da će bojkotovati izbore, pa ih tamo poređaju da sede skupa, pa dođe onaj Sen Fabricio, pa vam naredi, skupštinskoj većini, da mora da menja rad u parlamentu itd, pa onda dođe onaj Kukan ili kako se zove. Kukavo je bilo gledati odozgo kako su poslanici stajali ispred vrata, pošto se iza zatvorenih vrata razgovaralo, pa jedna grupa sa njim razgovara, a ovi kao đačići čekaju ispred da ovi izađu da bi oni ušli itd.

Zašto sve ovo pominjem? Zato što ste vi zapravo, i sada ovo nije samo vama, ministre Šarčeviću, ovo je uopšte svim režimima od 2000. godine do danas, sve ste podredili nalozima iz EU. Kada vam mi srpski radikali kažemo da ne valja Poslovnik, vas baš briga, kada mi kažemo da ne mogu onako amandmani, vas baš briga itd, a kada vam to neko drugi kaže, e onda može i onda vi nama tvrdite da sve što radite, ponavljam, radite u interesu ovog našeg naroda, naše države i mi onda imao Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Ministre Šarčeviću, o ovom zakonu ni reči ne treba da se kaže iz jednog prostog razloga – zato što je ovo primer vaše poslušnosti, vaše poniznosti, vašeg slugeranskog odnosa prema EU i narod treba da zna da smo mi dobili da raspravljamo o Predlogu zakona, da će skupštinska većina za šest, sedam, osam dana ovaj zakon usvojiti, a da ovde piše – donosimo zakon koji će se primenjivati kada Srbija uđe u EU. Kada? Nikada. Pošto Srbija neće ući u EU, donosimo zakon koji se nikada neće primenjivati.

E sada, da je ovaj zakon i najbolji na svetu, kakve koristi mi od njega imamo kada se neće primenjivati? Dakle, potpuna nelogičnost. Da bi tamo u nekom redosledu poteza kod EU u tim poglavljima itd, dobili neki plus, mi trošimo dragoceno vreme. Umesto da raspravljamo o mnogo ozbiljnijim stvarima, o stvarima koje jesu od interesa i za narod i za državu, mi bacamo vreme pričajući o nečemu…

Ponavljam, da je najbolji na svetu zakon, nema koristi od njega, jer se neće primenjivati.

E sad onaj najvažniji, Zakon o dualnom modelu studija o visokom obrazovanju. To je taj koji je toliko loš da konkuriše onom Zoraninom zakonu. Ovo je zakon, i takođe to javnost treba da zna, po kojem, kada bude usvojen, niko ništa ne mora, zakon koji govori o dualnom obrazovanju, gde studenti ne moraju da studiraju po dualnom obrazovanju, gde poslodavci ne moraju da zaključuju ugovore sa studentima o dualnom obrazovanju, gde visokoškolske ustanove nisu u obavezi da zaključuju ugovore da bi slali studente na to dualno obrazovanje. Niko nikakvu obavezu po ovom zakonu nema. Jedino je obavezno da Privredna komora vodi registar tih ugovora. Kakve veze ima Privredna komora sa ovim, tek to je apsolutno nejasno.

Ako želite i ako ste iskreni svi vi u stavu da treba da obezbedimo da u Srbiji ostanu ljudi, i obrazovani i neobrazovani, prosto, da nam ljudi ne idu iz Srbije, treba da uradite ovo na jedan drugačiji zakon.

Ovim zakonom, i kada bi prihvatili neki studenti da studiraju pod ovim uslovima, potpuno je zapostavljeno akademsko obrazovanje. To je problem godinama unazad, što se u Srbiji ljudi formalno obrazuju, a suštinski ostaju neobrazovani. To su ljudi kojima se najlakše manipuliše. Takvi ljudi sa tim formalnim obrazovanjem odgovaraju tim činovnicima EU, koji među njima traže neke kojima oni mogu da upravljaju i koji će u Srbiji da rade ono što se od njih traži.

Ako želimo istinski da nam ljudi ostaju u Srbiji, onda se to radi tako, ministre, što se tu već i sa Privrednom komorom i cela Vlada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, kada dovodite te strance kojima plaćate da dođu u Srbiju, pa dajte bar nešto dobro od njih da ostane Srbiji. Zašto u tim ugovorima oni nemaju obavezu da zapošljavaju pripravnike? Zašto od njih ne tražite da stipendiraju te studente? Pa, ako neko dobija stipendiju od neke ozbiljne firme u Srbiji, a ugovorom se obaveže da će kad završi studije da radi u toj firmi, normalno, onda će on tu ostati bar pet godina i ako neko posle završenih studija pet godina radi u nekoj solidnoj firmi za pristojnu platu, pa na pamet mu neće pasti da ide iz Srbije. Ako neće da se vrati, biće u obavezi da tu stipendiju vrati onome ko mu je dao stipendiju.

Obaveza pripravničkog staža, pa pripravnički staž služi da se nauči posao. Ako vi radite godinu dana sa završenim fakultetom u nekoj firmi, u nekoj ustanovi, u javnom preduzeću, u državnoj upravi, zavisi šta ste završili, i ako vi za godinu dana prođete svaki segment te ustanove ili te firme gde ste se kao pripravnik zaposlili, vi ćete biti stručnjak, Znači, radićete kao pripravnik za umanjenu platu, jer je pripravnička plata normalno manja i ako položite pripravnički ispit, vi obavezno ostajete u toj firmi.

Po ovom zakonu, ministre, nema obaveze poslodavac, i ako se neko odluči da tamo pomaže tom nekom, da radi u toj nekoj firmi, ta firma, taj poslodavac nema obavezu da ga zadrži na poslu. Dakle, nije tačno ono što ste rekli da će neko automatski ostati na poslu zato što će se školovati po dualnom modelu obrazovanja.

Ovo je još lošije i još opasnije nego kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje.

Bili smo protiv tog zakona i kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje i niste vi nama ovde izneli rezultate tog dualnog obrazovanja. Vi ste rekli broj koliko. Mi smo vam i rekli kad se o tom zakonu govorilo, primamljivo je zato što će neka deca, koja su možda ekstra talenti kao oni iz Matematičke gimnazije, što su pre dva dana doneli osam medalja u Srbiju, možda takve dece ima koja će ići na to dualno obrazovanje, odnosno po tom dualnom obrazovanju, zato što tamo dobijaju neki dinar, jer roditelji nemaju sredstava da finansiraju njihove studije.

Dakle, pogrešan vam je pristup, a dualno obrazovanje, tako su nam svojevremeno hvalili bolonjski sistem, koji se čak ni u Bolonji ne primenjuje, a ovo dualno obrazovanje, koje vi nama sad predstavljate, recimo, Australija, koja ima prestižne univerzitete, koja je, ja mislim, ne ja mislim, nego to su prosto činjenice, najbolje mesto za visoko obrazovanje, ta Australija je ukinula dualno obrazovanje. Imaju određene programske studije za informacione tehnike, za menadžment, za ovo ili za ono, ali akademsko obrazovanje ne može da trpi.

Kroz ovaj zakon, ponavljamo, i to je najveća primedba koju mi stavljamo, akademsko obrazovanje u Srbiji nestaje, od kupovine diploma, od falsifikovanja, do sada ovog formalnog unižavanja i formalno, zapravo, ozakonjujete to da će ljudi završavati studije koji se budu opredelili za ovo. Iskreno se nadamo da neće biti onih koji ozbiljno žele da studiraju i koji su ozbiljni akademski građani, koliko god im bilo teško da se školuju u materijalnom smislu, verujem da neće prihvatiti ovaj način studiranja zato što će želeti da sačuvaju dignitet svoje buduće akademske titule. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Pa, svakako neću da polemišem o putu ka EU i o tome da li se nekome sviđa dualni model ili ne, pokazaće i vreme i ono što mladi ljudi budu svojom glavom birali.

Dužan sam da kažem zbog javnosti, kada je u pitanju E-dnevnik, da je Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj zaduženo za opremu i obuke. Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije je za mrežu, te ne mogu u ime drugog ministra govoriti dokle je stigla priča o mreži. Sigurno je da se optički kablovi postavljaju i u razvijenim zemljama i duže nego što mi to radimo, ali će u toku leta stići i taj vajfaj model tamo gde je još uvek tehnički nemoguće da će to tako brzo da se uradi.

U zakonu ne stoji da moraju ljudi da rade elektronski. Mogu da rade i na klasičan način, sve dok se ne stvore uslovi. To je jako mali broj škola. Izlaze ljudi na teren, a pošto se radi 10.000 digitalnih učionica, onda je i ovo obuhvaćeno da se radi.

Ovo što je priča da neće da drže obuke, to nisu obuke, nego unošenje podataka. Nekada, kada je ovo bilo u začetku, onda su ljudi tražili da u ime kolega svih koji ne znaju da to rade unose svima i da dobiju kroz koeficijent. Nema potrebe. U radnoj listi svakog zaposlenog u obrazovanju stoji pedagoška dokumentacija, sat vremena nedeljnog posla, četiri sata mesečno, znači, puta godišnje, to je dovoljno sati da neko umesto rukom unese u dnevnik.

Ako kažemo, direktor sam škola 30 godina bio, raznih. Ako ima pet laptopova i 50 nastavnika, pa ima i nedelja pet dana i postoje dve smene. Postoji, ko god je radio, raspored časova, da zna kada koji nastavnici imaju pauze, kad se ne sudaraju u međusmeni. Čak je to potpuno dovoljan resurs da se dogovaraju oko toga. Neće svi isti minut da se otimaju za laptop. A, ako je neki kolega lupio, pa ostao živ, ne znam šta drugo da kažem, da nisi doneo svoj, taj nije doličan da bude direktor škole.

Da vam kažem i to, nisam ja srećan što sam nasledio mnogo loših direktora škola. Postoji eksterno ocenjivanje, sigurno 40% njih su tu na ivici da li to trebaju da rade.

Počele su obuke, kao što znate, i licence, po zakonu koji smo ovde usvojili. Najbolji direktori škola su oni koji imaju eksternu ocenu četiri, pošto nema veće, po tom alatu koji naš Zavod za kvalitet vrednuje. Prvi ciklus od pet godina je završen. Tim ljudima je ponuđeno prošle godine brza obuka i polaganje licence. Čak od njih je 30% palo. Sada od septembra kreću svi na obuke, jer nije u redu da im dam licencu gde će više od pola pasti.

Znači, to je istina i to je nešto što ne treba ulepšavati. To treba rešavati i mislim da rešavamo. Opet, ne može veliki sistem preko noći.

Kada je u pitanju fama oko izdavača udžbenika, postoji preporuka koja je došla iz Ministarstva školama radi činjenice da smo ovde, kada smo menjali Zakon o udžbenicima, rekli, zakon iz 2015. godine je obećao tri godine nasleđivanje. Zakon je menjan posle dve godine, te je obećano roditeljima četiri godine nasleđivanje, pravo. Vi imate da posle godinu dana, u zakonu, škola može da sagleda, da vidi da se neko nije prevario, da su otišli kod lošijeg izdavača, pa da ode na neku treću stranu. Znači, to je bila samo sugestija.

Više puta je bilo sastanaka i više puta je ponovljeno da je zakon na strani i škole i izdavača da sami o tome odluče, ali će se sami pravdati kod roditelja zašto menjaju, ako nemaju velikog razloga.

Ta priča da li tu ima korupcije, ima sigurno, ali kojim mehanizmima ćemo mi otkriti da je neko promenio izdavača, dogovorio i uzeo mito? Pa, samo ako ga prijave. Mi ćemo indirektno, kroz jedinstveni informacioni sistem u prosveti, imati one druge dugoročne kriterijume da li će se kroz očekivani uspeh učenika, a korišćenjem te literature, postići željeni cilj ili ishod. Ako se ne postigne, onda je i to nešto od indikatora da nešto nije valjalo.

Ono treće što treba da se uradi, mislim da će se brzo desiti, a to je domaći veliki izdavač Zavod za udžbenike da stane na svoje noge, da se rekonstruiše, da izađe na tržište punim kapacitetima, na jedan moderan način. Zakonom koji smo doneli smo upravo to uradili, ukinuli smo cenzus, inače bi ispao iz igre. Otvorili smo Centar za niskotiražne udžbenike, a koje upravo Zavod radi i sigurnih para koje se daju unapred, tako da upravo suprotno se dešava, a ovo što dolazi sa svih strana su zli jezici u velikoj meri, za obuke je nadležan Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Postoje četiri nivoa obuke kada su u pitanju digitalne kompetencije, usvojeni su standardi za to. Znači, najniži nivo unošenja podataka u E dnevnik, zatim idu sledeći za držanje nastave informatike, za korišćenje informatike kroz regularan predmet koji predaju na specijalizovanim odeljenjima.

Voleo bih da su svi đaci na nivou Matematičke gimnazije u Srbiji ili pak njihovih profesora, ali to nije ni u svetu i neće svi da se bave matematikom. Zaista tržište rada, potrebe društva i zajednice je višestruko.

Ima mnogo dobrih primera da je neko krenuo kroz rad, pa se usavršavao, doktorirao i niz drugih stvari. Zakonodavac je dužan, odnosno resorno ministarstvo da stvori ambijent gde će svako po svom izboru naći ono što je njemu cilj da uči i da radi. Imali ste prime da su studenti treće godine Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa svojim profesorom Markovićem na Hilandaru imali branje grožđa, vinograda i uopšte sve procese oko daljih vinarskih produkta. To im je bila studentska praksa, fantastično su uradili. Ima mnogo drugih primera. Deca hemičari su bili sada prvi u Rusiji i niz takvih. Naši studenti veterine su bili prvaci Evrope u svojim oblastima. Hvala Bogu imamo pametne dece.

Ovde opet govorim ono što sam rekao za srednje obrazovanje. Ovo je izbor, ali ovog puta ne govorimo o nekakvim sumnjivim mestima koja se nisu pokazala sumnjivim kada je u pitanju srednje obrazovanje. Izvinite, avio klasteri MT nisu došli ovde zato što nemamo kvalitetne radne snage, ne, nego zato što imamo fantastičan Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu koji ima odličnu katedru za avio smer, a takođe i „Petar Drapšine“, koja je vrhunska škola, u rangu Matematičke gimnazije za ono što oni rade, tako da smo već škole u Pazovi i Pančevu prilagodili tim uslovima, ako nam je cilj da nam deca rade, a svakako da je ovo o čemu pričamo proces i neki putevi gde mi ovo apsolutno merimo sa šest kantara, pa tek onda uvodimo postepeno u naš obrazovni sistem. Hvala.

Hvala, gospodine Šarčeviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Šteta je, ministre, što ste na početku rekli da ne želite sa poslanicima da pričate o ova dva predloga zakona, pogotovo o ovom dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Šteta je zato što bi trebalo da svi imate svest o tome da nema veće štete za jednu državu nego izgubljene generacije srednjoškolaca, studenata u obrazovnom sistemu. Mnogo je manja šteta i sve one privatizacije, lopovske, koje su bile, sva izgubljena radna mesta i ove sada pogrešne investicije, dovođenje ovih stranaca kojima prodajete mesto da rade u Srbiji. Sve to je lakše ispraviti, nego je nemoguće ispraviti izgubljene generacije u obrazovnom sistemu. Vi sve više idete ka tome, i to je na žalost, takođe, davno krenulo i već se oseti.

Pogledajte u vašem ministarstvu, uporedite službenike, ministre, koje ste zatekli u ministarstvu, nadam se da im niste davali otkaze, sa onima koji sada dolaze, koji se tek zapošljavaju. Na žalost, dolaze poluobrazovani i na tome mora nešto ozbiljno da se radi. Pustite vi dualno obrazovanje, pustite vi to što ćete, dobićete vi, dakle, nekog ko će sutra biti profesor koji nema dovoljan nivo akademskog obrazovanja, naučio je tamo nešto drugo, nemamo ništa protiv, ali to se uči kada se završi fakultet. Mora akademski građanin, čovek koji završi fakultet, da ima opšte znanje i opštu kulturu i opšte obrazovanje. Toga u Srbiji, ministre, na žalost više nema i svi to vidimo u svom okruženju. Nama završavaju osnovnu školu deca a da ne znaju da pišu i čitaju oba pisma, završavaju da sriču, ne umeju da čitaju. Dakle, to su činjenice i morate da radite na tome da se te stvari iskorene, da se vratimo suštinskom obrazovanju i vaspitanju generacija zbog budućnosti države Srbije, gospodine Šarčeviću.