Zahvaljujem kolega Zukorliću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem.

Ja se nadam da će ovim predloženim zakonima o autorskim pravima i patentima sa izmenama i dopunama biti zaštićeni i autori u oblasti agrobiznis sektora, imajući u vidu posebno one autore čije firme su prestale da postoje, kao što su Zavod za strna žita u Kragujevcu, Zavod za tehnološka istraživanja u Zaječaru, Zavod za krompir u Guči itd.

Iskoristio bih priliku da pročitam jedan mejl koji sam dobio posle jučerašnjeg izlaganja u ovoj Skupštini, koji je vrlo zabrinjavajući. „Poštovani, obaveštavam vas da će preduzeće „Kresaja“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu otpočeti sa radovima na izgradnji mini hidrocentrale „Kresaja“ 2. septembra 2019. godine po građevinskoj dozvoli koja je izdata po rešenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U cilju nesmetane izgradnje mini hidrocentrale „Kresaja“ angažovali smo firmu „Bomar tim“ iz Zemuna, Železnička br. 17, koja je sa 80 do 100 ljudi u neograničenom vremenskom roku obezbeđivati radove na izgradnji te mini hidrocentrale. S poštovanjem, u potpisu Ivan Lukić direktor i Dušan Pantović zamenik direktora.“

Postavljam pitanje da li su ovo privatne vojske i zašto državni organi, policija ne mogu da regulišu te obaveze i zaštite interese investitora ili zaštite građane koji se bune protiv ekogenocidnih namera i postupaka i odbrane njihovih prava na vodu, prava na navodnjavanje za poljoprivredu i prava na zaštitu životne sredine u njihovim selima i u njihovim ruralnim područjima?

Smatram da je vrlo interesantan ovaj mejl. Zašto npr. država Srbija ne bi angažovala istu firmu da sruši nelegalni objekat na vrhu Kopaonika kada već milicija nije mogla da reaguje i da da podršku ministarstvu da realizuje to rušenje?

Takođe bih zamolio predstavnike skupštinske većine da što pre stave na dnevni red zakonske propise koji se odnose na penzionisanje poljoprivrednika. Znam da je to vrlo teška tema, jer se radi o dubiozi od oko milijardu i po evra i može da poremeti budžetsku ravnotežu, ali se radi i o tome da su građani Srbije poljoprivrednici i posebno njihovi naslednici posle smrti ostavioca tog gazdinstva u velikom problemu zbog nerealno, izuzetno visokih kamatnih stopa za koje u ovoj zemlji nema razumevanja da se jednom počnu rešavati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege i koleginice, da Srbija danas ne doživljava ozbiljan privredni rast bilo bi potpuno izlišno govoriti o ovim zakonima, a tiču se patenata i zaštite autorskih prava.

Kao što se može videti, Zakon o patentima je usko vezan za privredni razvoj Srbije, uređuje odnos između poslodavca i zaposlenog kada je u pitanju nastanak nekog novog inovativnog proizvoda, a stvorenog u vreme radnog odnosa. Zakon se primenjuje samo u slučaju ako taj zaposleni i njegov poslodavac taj svoj odnos ne urede nekim drugim aktom, tj. ugovorom ili nekim opštim pravnim aktom poslodavca.

Znači, sa jedne strane se daje podstrek poslodavcima da ulažu u istraživanje u razvoj, a sa druge strane se štiti pravo svakog zaposlenog i daje mu se jedan dodatni motiv da kroz svoj kreativan rad i kroz taj inovativni karakter doprinosi i razvoju sopstvene ličnosti i razvoj organizacije u kojoj radi, a ako hoćete na kraju krajeva i razvoju celokupnog društva, jer razvoj i uspeh svakog pojedinca je istovremeno uspeh svakog od nas koji živimo sa njim. Puna je naša istorija tih i takvih ličnosti na kojima donekle i gradimo svoj nacionalni identitet, setimo se Tesle, Pupina i Milankovića i mnogih drugih.

Međutim, teško je uopšte govoriti o napretku i razvoj nekome ko se bori za golu egzistenciju, na primeru jednog običnog čoveka i pojedinca. Š ta hoću da kažem? Teško je govoriti u Srbiji, teško je bilo govoriti u Srbiji o ovim i ovakvim zakonskim rešenjima, o napretku i inovacijama, kada se Srbija borila za goli opstanak i za golu egzistenciju.

Naime, šta ćete govoriti o zaštiti patenata i o autorskim pravima i o uređenju odnosa između zaposlenog i poslodavca u vreme kada Srbija gotovo i da nema zaposlenih, odnosno ima ogroman broj nezaposlenih? Šta ćete govoriti o razvoju i o patentima kada Srbija gotovo da nema industriju? Šta govoriti o tome kada Srbija nije imala ili je imala potpuno uništenu infrastrukturu, uništenu vojsku i tu namensku industriju gde, priznaćete istini za volju, ova oblast je i te kako primenjiva i te kako je važna kada je u pitanju namenska industrija? I, šta ćete o tome govoriti u Srbiji kada su državu od bankrota delile nekolike nedelje.

Jedina inovacija i izum iz tog doba koji se negde vezuje za taj period do 2012. odnosno 2014, a ako hoćete, na kraju krajeva, i do 2016. godine, do kada je ta i takva nekakva vlast upravljala severom Srbije, jedini izum iz tog doba su bili oni nekakvi inovativni načini za ispumpavanje narodnog novca iz kase, a jedini izumitelji iz tog doba su bili oni koji su danas vođe dela opozicije - Đilas, Tadić, Jeremić, Živković i mnogi njihovi pratioci koji su danas sa njima.

I danas su oni izumitelji. Izmislili su, poštovani ministre, da budu sa vama u Vladi, da budu ministri i članovi Vlade bez izgovora. Da budu članovi Vlade bez da iko glasa za njih ili da taj neko mora prisilno da glasa za njih. Izumeli su oni i političko nasilje malo kad viđeno u Srbiji. Izumeli su i bojkot izbora. Ali, videli ste pre samo dva-tri dana kako je taj izum prošao u Medveđi. Bez tog izuma, pre par godina, u Medveđi je izlaznost na izbore bila 54%. Sa tim njihovim izumom izlaznost je bila je bila 67%. Dobar im taj izum. Pravo da vam kažem, mi mu se negde možda i radujemo. Ako će narod tako da reaguje, onda je to i dobro.

Očigledno je da narod voli nekakve druge političke izume od svih ovih dosad rečenih. Narod voli politički izum koji u konačnici ima jednocifrenu inflaciju. Politički izum koji ima privredni rast od 4% u odnosu na pad iz njihovog perioda. Politički izum koji za rezultat ima inflaciju negde na 2%. Politički izum koji ima stotine kilometara auto-puta, izum koji ima jaku armiju i njenu namensku industriju i izum koji daje kao rezultat ogromnu pomoć našim sunarodnicima u regionu.

Izumitelji ovog poslednjeg dela političkih izuma je sigurno i nedvosmisleno Aleksandar Vučić. Narod očigledno zna da uporedi ono što je politički izum Aleksandra Vučića i SNS i politički izum ovih o kojima sam govorio u početku. Narod veoma dobro zna da proceni te i takve izume, a to je verovatno i najbolja procena. I narod će, siguran sam, davati podršku tim i takvim političkim izumima u budućnosti.

A mi ćemo, poštovani ministre, svakako, kao poslanici SNS, dati podršku i ovim zakonima o kojima danas raspravljamo, kao i onima o kojima smo juče govorili. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Vujadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Izvolite, kolega Bauer.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Ja bih hteo da govorim malo o zakonu o kojem smo, čini mi se, nešto manje govorili danas. Radi se o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.

Poluprovodnička tehnologija i tehnologija integrisanih kola su, rekao bih, od suštinskog značaja za razvoj jedne zemlje i, čini mi se da mogu sa sigurnošću da kažem, verovatno jedan od najvažnijih razloga zbog su danas najrazvijenije zemlje sveta toliko daleko odmakle od zemalja u razvoju kada je reč o sveukupnom tehnološkom razvoju i ekonomskom prosperitetu.

Rekao bih da danas ne možete da zamislite gotovo nijedan elektronski uređaj u kome nije primenjena jedna od ove dve tehnologije, a ako i postoji neki uređaj koji ne sadrži neko integrisano kolo ili neki deo koji je baziran na poluprovodnicima danas, onda ćete ga sasvim sigurno imati već koliko sutra.

Ono što je problem jeste da razvoj ovih topografija, odnosno topografija poluprovodničkih proizvoda ili topografija integrisanih kola iziskuje velika finansijska ulaganja koja ne bi bilo moguće vratiti ukoliko bi došlo do njihovog neovlašćenog korišćenja, odnosno njihove neovlašćene upotrebe odnosno stavljanja u komercijalnu upotrebu. Zato je u okviru prava industrijske svojine koja je podskup prava intelektualne svojine prepoznata jedna posebna oblast, potpuno drugačija, rekao bih, a to je oblast zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda odnosno topografije integrisanih kola i ona je potom uređena nizom multilateralnih i bilateralnih međunarodnih sporazuma i, naravno, kroz nacionalna zakonodavstva najvećeg broja zemalja. Mada to nije baš za očekivati.

Srbija je jedan od pionira u zaštiti intelektualne svojine u svetu. Naime, Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica tzv. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine iz 1883. godine, odnosno jedan od osnivača tzv. Pariske unije. Naravno, pitanje, odnosno materija zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda integrisanih kola, čipova, kako god hoćete, je nešto što je daleko mlađe od zaštite intelektualne svojine i ova materija je počela da se uređuje tek nekih vek kasnije, kada su, naravno, ko drugi nego ona zemalja koja je najviše zainteresovana za ovu materiju, SAD, donele tzv. Chip protection act 1984. godine.

Srbija može da se pohvali i time da je bila jedna od samo osam zemalja koje su potpisale tzv. ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, a koji je potpisan 1989. godine u Vašingtonu u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, doduše, tada je Srbija bila u okviru SFRJ, ali i tada smo bili jedan od pionira, jedna od zemalja koja je prepoznala koliko je ova materija važna. Nažalost, ovaj ugovor nikad nije zaživeo zato što ga nije ratifikovao dovoljan broj država članica koje očigledno nisu imale sluha za ovu materiju.

Prvi zakon koji reguliše pitanje zaštite topografije integrisanih kola donet je 1988. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, potom 2004. godine u Srbiji i Crnoj Gori, a aktuelno rešenje je iz 2013. godine.

Mi smo u našem procesu međunarodnih integracija, odnosno približavanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji krenuli u bržu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa odgovarajućim direktivama Evropske unije i, naravno, sporazumima koji postoje u okviru Svetske trgovinske organizacije. U tom smislu, pitanje zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda uređeno je kroz harmonizaciju našeg zakonodavstva sa Direktivom 87/54 iz 1986. godine, Direktivom Evropske unije, i tzv. TRIPS sporazumom Svetske trgovinske organizacije iz 1994. godine.

U tom kontekstu, predložene izmene i dopune zakona pokušavaju u stvari da dodatno harmonizuju naše zakonodavstvo sa ovom pomenutom direktivom, odnosno sa okvirom koji ona postavlja, jer ona daje prostor nama da se u okviru nacionalnih zakonodavstava uvaže sve specifičnosti konkretne zemlje i naravno sa ovim TRIPS sporazumom, ali pokušavamo da unapredimo ovo zakonsko rešenje i da otklonimo neke nedostatke koji su uočeni kroz njegovu primenu u praksi.

Kanonizacija našeg zakonodavstva, kada je reč o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda sa najrazvijenijim zemljama sveta koje su lideri, rekao bih, u svetu kada je reč o projektovanju, testiranju, izradi i komercijalnoj upotrebi integrisanih kola ili poluprovodničkih proizvoda, kako hoćete, treba da donese brojne koristi Srbiji. Na prvom mestu, naravno, najvažniji benefit jeste stvaranje preduslova za davanje podsticaja našim inovatorima, odnosno razvoju domaće topografije poluprovodničkih proizvoda, odnosno razvoju inovacionog preduzetništva u Srbiji. Takođe, vrlo važno je to što se stvaraju uslovi za transfer stranih najsavremenijih tehnologija, a u nekoj perspektivi, naravno, i njihovo buduće razvijanje na tlu Srbije. Takođe, rekao bih da je vrlo važno, ništa manje važno od ovog prethodnog što sam naveo, to što dajemo podstrek našim mladim naučnim istraživačima da razvijaju topografije poluprovodničkih proizvoda bez straha da će ih neko neovlašćeno koristiti.

S obzirom na unikatan karakter ove materije u smislu brzine razvoja tehnologije i stepena inovativnosti, sasvim sam siguran da ćemo se sa novim izmenama i dopunama ovog zakona sresti vrlo brzo, ne zato što zakon ne valja, nego zato što je ova materija izuzetno dinamična i fluidna i sasvim sam siguran da će praksa pokazati da ćemo morati vrlo brzo opet da ga menjamo.

U tom smislu bih hteo da ukažem na jedan potencijalni nedostatak ovog zakona, a radi se o obuhvatu njegovom, odnosno o oblasti koja reguliše ovaj zakon, odnosno promeni definicije iz nekadašnjeg integrisana kola, odnosno, topografija integrisanih kola u današnje topografija poluprovodničkih proizvoda. Evo o čemu se radi. Naravno, kao i obično, kada se ovakve promene prave one uvek imaju dobre i loše strane. Dobra strana promene iz integrisanih kola u poluprovodničke proizvode jeste to što sada ovaj zakon proširuje svoj obuhvat, pa osim integrisanih kola mi obuhvatamo i tzv. diskretne komponente zasnovane na poluprovodničkoj tehnologiji. Ono što jeste problem, jeste što integrisana kola koja nisu zasnovana na poluprovodnicima, a koja su bila prepoznata u onom prethodnom rešenju, odnosno kako se prethodno zvao ovaj zakon, danas nisu kroz ovaj zakon prepoznata. Ne kažem da kroz neki drugi zakon ne može da ih prepozna.

O čemu konkretno govorim? Govorim o integrisanim kolima zasnovanim na nanotehnologijama koja u ovom trenutku nisu nešto što možemo mi da primenimo u Srbiji, ali to ne znači da to ne treba da imamo u zakonu, jer nikad se ne zna da li će nekog dana neki strani investitor poželeti da investira u ovu oblast u Srbiji. Radi se o tzv. integrisanim kolima zasnovanim na mensovima, odnosno mikro-elektromehaničkim senzorima. Reč je takođe, i o tzv. senzorskim kolima koja su integrisanim senzorskim kolima koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, a koja moram da vam kažem da se rade i kod nas. Dakle, ljudi koji kod nas projektuju senzorska kola koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, kroz ovaj zakon jednostavno nisu prepoznati.

Dakle, mislim da je ovo nešto o čemu bi mogli da razmislimo u nekoj budućnosti, da prosto uključimo integrisana kola i poluprovodničke proizvode kao dve oblasti koje na prvi pogled su identične, ali u suštini nisu, velika su preklapanja ova dva skupa, ali ta dva skupa nisu identični.

Ponavljam još jednom poslanička grupa SDPS se naravno podržati sve zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Bauer.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće predložena zakonska rešenja, i naravno, već ste mogli čuti dosta argumenata zašto nam je važno da uspostavimo dobre temelje onih vrednosti koje se tiču zaštite intelektualne svojine, autorskih prava i patenata.

Mnogo puta sam razgovarao sa studentima, naročito studentima informatike departmana, informatičkih nauka internacionalnog univerziteta, koji su posebno zainteresovani kao mladi IT stručnjaci da se uredi ova oblast kako bi imali prilike da ravnopravno sudeluju u toj veoma velikoj globalnoj utakmici kada je u pitanju ova oblast informatičkih tehnologija, da svojim inovacijama, svojim projektima mogu konkurisati na svetskom tržištu, a da pri tom, imaju mogućnost sve to raditi iz svog grada, iz svoje države, i da imaju jednostavno, priliku jednaki, ravnopravni sa svim mladim IT stručnjacima u svetu.

Vrlo važno da se i ovaj segment koji se tiče informacionih tehnologija, naročito interneta, programiranje, i tako dalje, dodatno uređuje ovim zakonskim rešenjem, i što se usklađuje sa većinom zakona koji vladaju u ovoj oblasti u EU, pa i celom svetu. To će u mnogome pomoći da se u tom dosta haotičnom prostoru uvede osnovni red delovanja poslovanja kako bi se mogla pružiti prilika svima koji žele, koji imaju znanja, koji imaju kapaciteta, ideja, i snage da sudeluju u takvoj vrsti aktivnosti.

Takođe, vrlo je dobra odluka da se autorska prava priznaju sa dosadašnje granice 50 na 70 godina, od trenutka objavljivanja. To će pomoći mnogim umetnicima, intelektualcima, piscima, slikarima, da u starosti kada im je najpotrebnije imaju dodatna primanja onako kako im sleduje za njihov život, intelektualni rad i samim tim će njihova egzistencija biti poboljšana i zaštitiće njihov individualni integritet i time pomoći i ovom društvu da oni koji su najzaslužniji za razvoj, naučni razvoj, intelektualni, tehnološki razvoj, dostojanstveno žive u poznim godinama svoga života.

Naravno, i sve ostalo što je predloženo ovim zakonskim rešenjima, što utiče na uređenje odnosa kada su u pitanju autorska prava i te kako je važno, obzirom da smo imali priliku u prethodnim decenijama da vidimo šta znači destrukcija svih mogućih pravnih merila, naročito posle raspada zajedničke države i kako je to dovelo do potpune haotične situacije u svim oblastima, posebno kada su u pitanju zaštita individualnih autorskih prava, a u nekim slučajevima i kolektivnih, posebno kada je reč o patentima i kada je reč o nečemu što je od opšte koristi za celo jedno društvo, odnosno za celu jednu zajednicu.

Zato mi poslanici Stranke pravde i pomirenja stojimo da su ovo vrlo važni iskoraci u pogledu zaštite onog rada koji je više decenijski koji se retko vidi i koji treba zaista nagraditi zbog te mukotrpnosti, zbog ulaganja, celokupnog životnog iskustva i pregnuća intelektualaca, umetnika, stručnjaka iz različitih oblasti da se ovim, toliko-koliko vraća ono što su oni uložili i da im društvo na neki način daje satisfakciju bar u tom nekom pogledu dostojanstva. Da će zbog toga verovatno mnogo manje njih imati taj izazov da odlazi iz ove države ili da svoja stečena znanja i iskustva ponudi drugim državama koje su spremne da to finansijski i na bilo koji drugi način dostojanstveno plate.

Mi smo na putu ispravljanja svih onih nepravde koje su se nagomilale tri decenije u ovoj oblasti i naravno da ćemo u svakom slučaju nastojati da konstruktivnim predlozima i u buduće dajemo prioritet ovakvim zakonskim rešenjima koji su u interesu običnog čoveka, u interesu pojedinca i u interesu onoga koji radi za opštu korist celokupnog društva. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima. Ovim izmenama se na jedan efikasan način uređuju međusobni odnosi između poslodavca i zaposlenog onda kada pronalazak nastane u radonom odnosu.

Ono što je važno da se naglasi da se izmene i dopune odnose samo na one pronalaske koji nastanu u privrednim subjektima i koji nisu na direktan način vezani za finansiranje od strane države obzirom na to da je Zakonom o inovativnoj delatnosti i Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti već definisano na koji način se štiti pronalazač koji je nastao u naučno-istraživačkom radu, na fakultetima i univerzitetima.

Postojeći zakon posmatram iz ugla investitora ima jednu vrstu destimulativnog karaktera zato što investitori žele da osiguraju veći stepen pravne sigurnosti kada je u pitanju zaštita njihove intelektualne svojine, što je i razumljivo. Tako da ove vrste izmena i dopuna predstavljaju jednu vrstu kompromisa, odnosno pravičnog odnosa koji sa jedne strane ne narušava ni interes poslodavca, odnosno investitora, ali ne narušava ni interes zaposlenog odnosno pronalazača jer će zakon štiti interese pronalazača na taj način što će se jasno definisati da iskorišćavanje pronalaska mora da se odvija uz saglasnost zaposlenog odnosno u ovom slučaju pronalazača.

S druge strane, kada se procenjuje naknada za zaposlenog, odnosno pronalazača, treba da se ima u vidu i doprinos koji investitor odnosno poslodavac je dao u stvaranju tog pronalaska, jer je on zaposlenom odnosno pronalazaču stavio na raspolaganje finansijske, ljudske i druge resurse na osnovu kojih je nastao krajnji proizvod pronalazak.

Definisano je da je ukoliko je nastao pronalazak iz radnog odnosa, poslodavac ima pravo da zaštiti pronalazak, a zaposleni koji je stvorio pronalazak ima pravo da bude naveden kao pronalazač i da u skladu sa tim bude adekvatno nagrađen.

O nadoknadi se dogovaraju poslodavac, i zaposleni a ukoliko to oni ne mogu sporazumno da učine, onda je nadoknada definisana na osnovu ovog zakona.

Naizgled, izmene i dopune o kojima danas govorimo su male, u smislu broja članova koji se menjaju, ali one su i te kako značajne i obezbediće sigurnost investitorima koji žele da ulažu u Srbiju, a koji do sada nisu ulagali, jer prosto, oni su želeli da rizikuju u vezi sa zaštitom intelektualne svojine. Dakle, ono što je najvažnije da ćemo ovim izmenama i dopunama privući još veći broj investitora u Srbiji.

Kada govorimo o investicijama važno je da građani Srbije znaju da je Srbija privukla 12 puta više direktnih stranih investicija nego što su to učinile ekonomije naše veličine. Srbija ima više direktnih stranih investicija nego ceo zapadni Balkan i to je u stvari rezultiralo da se stopa nezaposlenosti u Srbiji prepolovi.

Otvaraju se fabrike širom Srbije, otvaraju se fabrike i na jugu Srbije i u Jablaničkom okrugu, odakle ja dolazim. Jug Srbije polako ali sigurno oživljava i građani Srbije to osećaju na svojoj koži i upravo to je razlog zbog koga predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ima najveću podršku građana na jugu Srbije, a to je i dokazano na izborima koji su održani u nedelju u Jablaničkom okrugu, odnosno u opštini Medveđa, gde je 65% građana podržalo listu Aleksandar Vučić, zato što volimo Medveđu. Zahvaljujem.