Hvala.

Mislim da ste sada pomešali sve. Kažete - nema veze lokalna politika sa nacionalnom, to lokalno može da se definiše na poseban način, a onda, ne, ipak mora da se veže sa nacionalnom, nije u redu formirati lokalne koalicije ako je reč o nekome ko nacionalnu politiku ne sprovodi na pravi način, u skladu sa vašim viđenjem.

Ko je prvi počeo i ko je šta tražio, to je lako da se čovek podseti. Dovoljno je da pregleda snimak današnje sednice, ne samo današnje, to je već pravilo u ovoj sali. Nećete nikada videti da bilo ko s naše strane koristi grube reči i nekoga politički napada kada je reč o vašoj poslaničkoj grupi, zato što mu je, ne znam, potrebna zabava, da bi dan bio zanimljiviji, ili bilo šta drugo.

Mi smo govorili, kao i svaki put, o zakonima koje podržavamo, o dobrim rezultatima za Srbiju, a kako je počelo i zašto je počelo, to je više nego jasno. E, sad, što to dovede do stvari koje vama možda nisu prijatne za slušanje, Bože moj, tako to ide.

Što se tiče odnosa i odgovornosti, kažem još jednom, može politiku SNS da podrži ko god želi, spreman je da radi za tu politiku, spreman je da se bori za rezultat, može u tome da učestvuje, pa će opravdati poverenje, ili neće. Podsetio sam, takva prilika je pružena i različitim članovima SRS, u brojnim mestima. Jel tako? Da li je bilo teško dogovoriti se, kako kažete? Ja mislim da nije, zato što je lako prihvatiti da se podrži uspešna politika, a politika SNS je upravo to.

Kada govorimo o lokalnoj politici, ja nisam uopšte ni na sekund govorio o opštini Zemun, ne znam da li me neko ovde nije razumeo kako treba. Govorio sam o gradu Beogradu, na čijem je čelu tada bio, kojim je lično drmao Dragan Đilas. U tom sistemu, u okviru grada Beograda, Dragan Đilas je svojom voljom kao svoje partnere, političke partnere, uključio u rad upravnih i nadzornih odbora različitih preduzeća predstavnike SRS.

Dakle, to je neposredan primer, direktan primer političke saradnje koja je bila, ja verujem, isplativa za onoga ko je u toj saradnji učestvovao. Da li je neko bio u upravnom odboru, a ja pogrešio pa rekao u nadzorni, izvinjavam se ako je greška u pitanju, ali mislim da mnogo ne utiče na suštinu.

Ako je suština problema što je neko primao 20 hiljada dinara, a smatra da je to malo, evo, meni je takođe žao, izjavljujem ovom prilikom da mu želim da bude i više, da bude zadovoljniji, ali da to ne bude kroz saradnju sa lopovima poput Dragana Đilasa ili njegovim predstavnicima na opštini Stari grad.

Nema tu, dame i gospodo, ni lokalne ni nacionalne politike. Nema tu ničega sem obične pljačke, pustošenja i pravljenja štete. Koju to politiku, koju to vrednost, hoćete lokalnu, ili ćete nacionalnu, može neko da podrži sa čovekom poput tog Bastaća, koji takvu katastrofalnu štetu, finansijsku, pravi građanima svoje opštine, koji na taj način devastira kompletnu jednu opštinu i njena preduzeća, a to mu bude malo, pa onda uništava po Gradu Beogradu?

Šta to podržavate na lokalnom ili nacionalnom planu? Jel one Đilasove proteste „jedan od pet miliona“', čiji jeste jedan promoter u svom gradu Sulejman Ugljanin, pa vam po toj osnovi i dođe neki saradnik? Ali, hajde da se držimo tog vašeg Starog grada. Osim tih naknada, osim prilike da se bude u vlasti, a u vlasti radi vlasti, bez jedne jedine vrednosti, bez jednog jedinog rezultata kojim možete da se podičite pred narodom i da kažete – e, ovo je dobro i mi smo u tome učestvovali, evo, zbog toga smo učestvovali, da ovo dobro napravimo. Jedne jedine stvari tu nema.

Poslednja rečenica. Pominjao sam Šabac iz jednog jedinog razloga. Koji je interes Starog grada da medijska kuća, propagandna kuća, televizija Šabac bude tamo, kod Bastaća i vas koji sa njim učestvujete u tome? Koji je to interes? Interes građana Šapca? Nisam siguran. Interes građana Starog grada, još manje. A što se učestvuje u protestima protiv Zelenovića, i tu kao i u svakoj drugoj pametnoj stvari, dobro je došao svako ko je otvorenog srca i čistih namera. Ali, ako u tome učestvuje, nek ostane sledeći put duže od dva dana.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, pravo na repliku, pominjanje po imenu i prezimenu od strane kolege Damjanovića.
Izvolite. Morao sam da objasnim osnov po kojem vam dajem repliku.

Nije problem ime i prezime, navedeno je da sam bio član upravnog odbora kao opozicija. Dakle, ni kao opozicija, ni kao vlast, nisam bio član čak ni opštinskih upravnih odbora, već samo komunalnih preduzeća itd. Bio sam član Upravnog odbora RFZO, ali ne kao politički predlog, već kao osiguranik zemljoradnik. Postoji penzioner, radnik, zemljoradnik i četiri daje Vlada. Ja sam bio kao osiguranik.

U tom trenutku zemlja je bila 37. ako se ne varam, ili 35. ne znam koliko ima tačno država koje su rangirane u Evropi. Sa tog 35. mesta, za vreme trajanja mog kratkog mandata kao osiguranik, ja sam doprineo da se zemlja kvalifikuje i dođe na 18. mesto. To je međunarodno rangiranje, proverljivo. Pri tome smo pretekli 14 zemalja EU. Verujem da ne moram biti politički predlog, a da mogu da doprinesem nešto i sa nekih drugih pozicija, ovog puta sa staleške profesionalne pozicije.

Nisam bio član upravnog odbora ni da su mi nudili. Recimo, meni su uzimali ton. Kad sam ja govorio u Skupštini kao opozicija, izlazio sam za govornicu preskačući noge, kolena itd. i ja se nisam ljutio. Demokratija je čudna stvar. Nju treba graditi iznutra. Zato se ni dan danas ne ljutim na tadašnje vlasti koje su me sprečavale da svoje demokratsko pravo govora izrazim u Narodnoj skupštini preko. Mislim da same političke stranke treba da odluče da li će po političkom predlogu ući u upravni odbor ili neće.

Što se EU tiče, ja sam se zalagao, moja stranka je u programu 1990. godine, jeste mala, ali ona je kao cilj istakla ulazak Jugoslavije u Evropsku zajednicu. Danas se zalažem, nadam se da ću dočekati, da Srbija uđe u EU, pre svega zbog zajedničke poljoprivredne politike. Da bi me poljoprivrednici razumeli, da smo članovi EU, danas bi imali subvencije 500 evra po hektaru prosečno, a ne 100. Hvala.

Hvala.

Pravo na repliku ima sada prednost kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nataša Jovanović. Izvolite.

Repliciram kolegi Orliću.

U trenutku kada Sulejman Ugljanin veliča nekakvu sjeničku deklaraciju i zagovara otcepljenje stare Raške oblasti od Srbije, vodi intenzivnu kampanju, govori sve protiv države Srbije, vi umesto da ga kaznite, gospodine Orliću, vi i SNS, to je kao bomba odjeknula ta vest – Vučić u koaliciji sa Ugljaninom, Ugljanin sa naprednjacima, naprednjaci častili Ugljanina, vi u koaliciji sa njim, i to traje, traje i traje i trajaće do sledećih izbora.

Šta onda možemo da očekujemo posle sledećih lokalnih izbora? Da ćete mu dati ne zna šta? Njegovi članovi, članovi Ugljaninove SDA Sandžaka, gospodine Orliću, ne znam koji je danas datum, možda tamo primaju platu 10, možda su danas primili 100.000 dinara platu, vi ih častili za separatizam, oni direktori preduzeća, članovi veća, a onda vi govorite nešto što apsolutno nema veze sa političkim principima, niti sa kontrolnom funkcijom opozicije.

Rekli ste da smo mi vama dali, ponudili. Nije tu u pitanju nikakvo nuđenje, znate. Vi osvojite broj određenih mandata u jednom gradu, u jednoj opštini i tražite koalicionog partnera ili ga želite ili možete samostalno da formirate vlast… Nemojte vi ovde sada da pravite od toga ne znam šta i da građani Srbije misle da smo mi nešto tu kamčili, tražili – ne. Mi odgovorno obavljamo posao za koji nas je narod izabrao. Mi smo svim našim lokalnim odborima dali mogućnost da u lokalnim samoupravama posle lokalnih izbora razgovaraju sa potencijalnim koalicionim partnerima.

Da li se negde desilo da se bilo koji srpski radikal ogreši o zakon ili učini nešto? Je li uhapšen predsednik opštine, tada legitimno izabrani, Božić iz Požege? Jeste. Da li je uhapšen neki radikal uz njega? Nije. Da li je SRS bilo šta uradila u bilo kojoj koaliciji koja bi nanela neku štetu građanima?

Znate, gospodine Orliću, kad već govorite o nekim političkim principima i o svemu, jer vi ste prešli na nivo ove državne politike a, molim vas, imajte u vidu da nije isto da ste sa bilo kime drugim nego sa Ugljaninom u koaliciji. Možete sa bilo kime da bude u lokalnoj samoupravi, ali kad ste sa Sulejmanom Ugljaninom, pa to je zaista jedan skandal. Jednog separatistu, nekoga ko hoće da ruši državu Srbiju častite, nagradite ga, dajete pare njegovim odbornicima, njegovim funkcionerima i onda kažete – vi ste ovakvi i onakvi. Prvo pogledajte u svoje dvorište, pa onda recite nekome nešto, a nama tek nemate šta u vezi toga da kažete.

Hvala, gospođo Jovanović.
Pravo na repliku dr Orlić. Izvolite.

Srpska napredna stranka je garant celovitosti Srbije i ako je neko slao jasnu poruku, a ta poruka imala posledice pozitivne, nema separatizma. To smo radili mi. Nije niko drugi ko se ovde sa tim pitanjima bavi. Niko drugi. Ko je rekao džabe učiš i drečiš Sulji Ugljaninu, nema ti funkcije i ne pokušavaj da napraviš nikakav belaj, cabe se trudiš, nema za tebe ništa. To je rekao Aleksandar Vučić. Nije rekao niko od vas. Rekao je Aleksandar Vučić.

Dok razmislite i smislite da li ima veze lokalna politika s nacionalnom ili nema, pošto vidim da se konstantno zbunjujete oko tih pitanja, dok to ne raspetljate pronađite jedan jedini razlog zašto je dobro biti Đilasov koalicioni partner ili onomad kad ste bili u upravnim i nadzornim odborima zajedno ili danas kad ste s njim na Starom gradu i ovim njegovim divljakom Bastaćem. Ne razumem zbog čega da sa Bastaćem idete sutra na Trg Republike zajedno i plišane igračke, dečije plišane igračke kačite na ražanj neki tamo. Šta je to? Da li je to politika? Da li je to korist za građane Starog grada, za Beograđane? Da li je to korist za Rašku oblast? Za koga je to na ovom svetu korist?

Dakle, javili ste se, ne zbog toga što vas to previše pogađa, jer da vas pogađa vi bi do sada reagovali. Vi bi do sada nešto uradili. Vi bi napustili tog i takvog Bastaća. Jasno je svima koji su tu motivi i interesi u pitanju i šta vas to interesuje i vezuje jače od bilo koje politike. Nije vas pogodilo to. Vas je pogodilo podsećanje na reči Vojislava Šešelja iz 2008. godine.

Peti septembar 2008. godine, evo još malo da evocirate sećanje. Poslanik radikala Dragan Todorović kaže da je njihova odluka, odluka radikala, kao i sve dosadašnje, doneta u dogovoru sa liderom stranke Vojislavom Šešeljem, a reč je o odluci da se podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, 5. septembra 2008. godine. Tu su vam izvori B92, „Tanjug“ i ostali. „Glasaćemo za Zakon o ratifikaciji SSP, a te priče o podelama unutar stranke nemaju blage veze sa realnošću“, kategoričan je Todorović, a u to vreme zvanični predstavnik SRS, koji je ostao najbliži saradnik Vojislava Šešelja i nakon tog septembra, oktobra i narednih meseci. Kaže: „Odlučili smo se na ovaj korak zbog nacionalnih i državnih interesa. Nema tu nikakvog našeg zaokreta ka Demokratskoj stranci“.

Ova podsećanja su nekoga zabolela i zbog toga sve ove reakcije, ali ovo je činjenica. Ovo svi u Srbiji znaju. Sad ko sedne za kompjuter može da proveri da li sam pročitao ili sam nešto ja namerno izmenjao, a to je sve tako bilo i sve ovo ovako kako sam vam pročitao nalazi se i u pismu Vojislava Šešelja koje je pročitano pred Centralnom otadžbinskom upravom u kom se on založio, da citiram još jednom – za punopravno članstvo u EU, Srbija dakle u EU sa Kosovom i Metohijom u svome sastavu.

Danas kad neko ustane i kaže – vi zli naprednjaci, vi hoćete u EU a mi principijelni, a mi visokomoralni, mi nećemo i nikada nismo hteli, taj se direktno suprotstavlja ovim rečima Dragana Todorovića kojima je aplaudirao 2008. godine i rečima, što je mnogo značajnije, samog Vojislava Šešelja kojima je aplaudirao što 5-og, što 11-og septembra na Centralnoj otadžbinskoj upravi. Da li je bila reč o saradnji sa DS? Da ne grešim dušu, mislim da nije tada, došla je ona malo kasnije, u vreme kada se njome bavio Dragan Đilas i kada je delio velikodušno te upravne i nadzorne odbore. Doduše, vidim mnogi žale što nije bio velikodušniji u iznosima, pa je bilo samo 20.000 dinara, ali šta da vam kažem, bojim se da popravnog ni za Đilasa, ni za njegove kompanjone biti neće.

Hvala.

Pravo na repliku ima Miljan Damjanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, očekivao sam da ćete samo gospodinu Rističeviću reći da ja ni jednog trenutka nisam govorio ni o kakvim upravnim odborima za gospodina Rističevića. Ja sam rekao da gospodin Rističević može da potvrdi da, kada su srpski radikali bili vlast u opštini Zemun, smo svim opozicionim odbornicima i političkim strankama ponudili i bili su u upravnim i nadzornim odborima. Mi nemamo čega da se plašimo i da krijemo. Samo to. Nijednog trenutka nisam gospodina Rističevića pomenuo ni u kakvom drugom segmentu o kojem je govorio, da prosto ne dođe do zabune da sam nešto loše rekao gospodinu Rističeviću.

(Predsedavajući: Siguran sam da nije bila loša namera.)

Može stenogram. Predlažem da gospodin Rističević pogleda stenogram.

Zašto sam to govorio? Govorio sam zbog gospodina Orlića koga toliko boli ta njegova vlast sa DS, prva odmah koalicija sa DS, nakon pobede SNS, kada su mogli da biraju koalicione partnere, kada je za koalicionog partnera uzeo Mlađana Dinkića za koga je Aleksandar Vučić govorio da će ga prvim danom dolaska na vlast oterati u zatvor. Znate, sada treba ustati i, prvi put četiri minuta i 26 sekundi, drugi put tri minuta i 56 sekundi, ponavljati svaki put isto.

Pazite koliko je to licemerno. On govori o tome da je neko bio nezadovoljan, da je malu naknadu dobijao, a to nije licemerno, to je neznanje. Znate, svaka vlast, da li je to lokalna, da li je gradska, postoje zakoni u ovoj zemlji, pa postoje poslovnici, postoje statuti, pa slučajno oni uređuju sve u jednom javnom preduzeću. Kakva god tada vlast bila, da vas podsetim, za vreme dok je SRS bila najjača opoziciona stranka u skupštini grada, Dragan Đilas nije smeo da uđe, da priviri, kao kada smo ih napali za Luku Beograd, kao i za „Veliki brat“ koji je štampan u 100.000 primeraka, pa su ovde neka gospoda citirala, drago mi je, naše materijale.

Sad se postavlja sledeće pitanje, Srpska radikalna stranka od tada nije u republičkoj vlasti, zašto, gospodine Orliću i njegova stranka, koja je dobila ubedljivo najveće poverenje građana Srbije, nije do sada procesuirala lopove i svoje koalicione partnere, poput Dragana Đilasa, poput Mlađana Dinkića, poput svih onih koji su napadani da su lopovi, kriminalci, a potrebni su im koalicioni partneri? Zamislite da sam ja upao u zgradu RTS sa nekim hladnim oružjem ili bilo koji srpski radikal? Nas hapse i privode zbog paljenja zastave okupatora Hrvatske. Njima ulaze za vreme ove vlasti… Pazite, koliko to SNS odlučuje kada će poštovati zakon. Zašto nisu uhapšeni ljudi koji su upali hladnim oružjem u zgradu RTS?

Ko može da danas odlučuje da li se zakon primenjuje ili ne? Znači, ako je sada izađem ispred Skupštine, ubijem čoveka, ako kaže SNS potpiši za nas ili bićeš po potrebi naš čovek, onda nema procesa.

Zašto nije uhapšen Dragan Đilas? Zašto nije uhapšen Boško Obradović? I to nije bio jedan slučaj. I ista ta SNS je u Republičkoj izbornoj komisiji 2016. godine, tačno biračka mesta dala po nagovoru američkog ambasadora, gde treba ponoviti izbore da bi stranke poput Boška Obradovića uvela u parlament koje nisu prešle cenzus.

Hvala gospodine Damjanoviću.
Pravo na repliku doktor Vladimir Orlić, pa onda Marijan Rističević. Izvolite.