Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo da čestitam ambasadoru SAD Kajlu Skotu, da mu čestitam na minimalnom porazu od Srbije i da se nadam da će sledeći put biti 30 razlike. Mi njih nećemo gađati laserskim bombama, mi ćemo njih gađati loptama u njihov koš, trpaj, trpaj, nije sporno.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja ću malo o heraldici. Za mene je šahovnica šahovnica, ustaški simbol. Može početi sa belim i crvenim poljem, može da bude iz devetog veka, ja to ne sporim, ali za mene je to ustaški simbol. Čak i hrvatska petokraka i hrvatski komunizam za mene nije bio komunizam, već pritajeni ustašizam i prelazno rešenje iz jedne NDH u drugu NDH. To što smo mi Srbi bili naivni, pa pustili, dopustili srpski komunisti, koji su bili iskreni komunisti, hrvatskim neiskrenim komunistima da zbog svog vođe i dominacije, iako su izgubili i bili poražena strana u Drugom svetskom ratu, da uzmu celu jadransku obalu. Zabluda srpskih komunista je zabluda, ali greh hrvatskih komunista je što su sve vreme čuvali NDH i čekali samo da povampire prvom prilikom, što se i desilo devedesetih godina, a to se uklapalo u one Britance, u ne znam koga, da se ne dopusti da se stvori srpska država na Balkanu po meri i broju srpskog naroda. To je za mene tako i niko me ubediti ne može ni hrvatskom šahovnicom iz devetog veka.

I svastika, koju niko ne sme da pokaže zbog zločina nacista, je stara četiri hiljade godina. U budizmu je ona sveti znak bila. Kelti su je primenjivali. Ali, svastika je simbol nacizma. I za mene je šahovnica simbol ustaštva, kraj, ende.

Mogu da se vade na istoriju koliko hoće, na Zvonimira, na ne znam koga, oni su za mene ustaška država, gora od nacističke. Imali su dečije logore za Srbe. To ni nacisti nisu imali. Toliko o heraldici.

Dame i gospodo, ovaj amandman govori o karijernom razvoju, karijernom vođenju. Dame i gospodo, o dualnom obrazovanju, ako to budu učili od Jugoslava Ćosića, koji je sam rekao da taj njihov sistem, zasnovan na lažnim prekograničnim televizijama, pazari, prihoduje 500 miliona evra. To je izvor Šolakovog i Đilasovog bogatstva, prodaja magle. Prihod ostvaruju od srpske pretplate i reklama na srpskom tržištu. Prihode ostvaruju, ali poreze ne plaćaju, zato što se brane da to rade na prekograničnim kanalima, koji navodno reemituju program ovde iz Luksemburga i Ljubljane.

Oba regulatora su rekli da to nije tačno i luksemburški i slovenački. Ako to nije tačno, sve je kriminal. Reklame koje emituju ovde, a pri tome REM i RATEL ne plaćaju ništa, dok domaće televizije plaćaju sve to. Reklame koje emituju ne plaćaju porez. To je prihod kome ugrožavaju regularne domaće kanale, em ništa ne plaćaju ni REM ni RATEL, em one koji plaćaju sve takse i poreze ugrožavaju radom na crno.

Šta radi Komisija za zaštitu konkurencije? Ona štiti SBB od konkurencije na štetu domaćih regularnih kanala. Da li je to karijerno vođenje u dualnom obrazovanju koje će nam Jugoslav vojvoda od Luksemburga pokazati i učiti mlade generacije kako da se mulja, kako da se prihodi od prodaje magle ostvaruju u Srbiji u vrednosti od 500 miliona, a da se porez ne plaća, čak i Šolak je objavio na RTS kako je on poreski obveznik u Švajcarskoj, a svi prihodi su mu u Srbiji.

Znači, ispumpa pare i tamo na neku vilu na Ženevskom jezeru plati neku poresku obavezu, ta vila je stečena prihodom od srpskih reklama na srpskom tržištu i srpskih pretplatnika za SBB. Ostvariš te prihode, ispumpaš novac preko prekograničnih televizija i onda se praviš uspešan. Ovde ostaviš dugove, onda se tamo Šolak vozi „falkonom“ od 50 miliona evra.

Šta radi naša Komisija za zaštitu konkurencije? Šta radi REM? Regulatorno za elektronske medije treba da naloži SBB da isključi sve te lažne prekogranične kanale, koji samo na reklamama ukradu od 20 do 84 miliona evra. Ne prihoduje samo od reklama. To radi CAS Media koja je članica „Junajted medije“, kao i „Adria njuz“, N1 itd. To je taj sistem, pljačkaški sistem, pijavica koja isisava kapital iz Srbije, prihode iz Srbije i odnosi ih u beli svet. Da li ćemo mi to da dopustimo?

Oni to brane napadom - ako im ugrozimo taj biznis, onda smo mi protiv slobode medija. Da bi sprečili da REM radi svoj posao, oni traže da se po političkom modelu podeli REM, da damo pola opoziciji tj. Đilasu i da ne može REM, kada se kompletira, da isključi lažne prekogranične kanale i tako odseče cevku za ispumpavanje para. Dokle ćemo mi to trpeti?

Da li je to karijerno vođenje, gospodine Jugoslave Ćosiću? Sve i da me pozove, a ne zove me više u zadnjih šest meseci na njegovu televiziju, ja neću da idem na njegovu televiziju. Principijelan sam, s obzirom da znam šta radi. To bi bilo kao da se vozim u ukradenom vozilu. On ne reemituje, prenos je najbolji dokaz da nema reemitovanja programa zato što prenosa za luksemburško tržište nije bilo, za njihove gledaoce, a reemitovanje istovremeno preuzimaju taj program. Nema reemitovanja, sve je kriminal. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 28. ovog zakona. Inače, ovaj član govori o kompetencijama mentora kod poslodavca i načinu obuke tih mentora kod poslodavca. Sada, ako bi za trenutak zanemarili činjenicu da smo protiv ovog zakona, da smo mi iz SRS protiv ovog zakona, mentor kao mentor je potreban u ovom zakonu. Međutim, način njegove obuke, način ocenjivanja njegovih kompetencija je apsolutno diskutabilan.

Naime, visokoškolskim ustanovama data su široka ovlašćenja kada je u pitanju ocenjivanje kompetencija mentora kod poslodavca i njihove obuke i onda, sa jedne strane, ispada ono što naš narod kaže – kadija te tuži, kadija ti sudi. Sada je pitanje kakvi će biti ti mentori, ako znamo da su pojedini fakulteti, odnosno visokoškolske ustanove ušle u sistem dualnog obrazovanja i njihov interes je da imaju studente, da imaju profit itd. i oni ocenjuju kompetencije tih mentora i vrše njihovu obuku. Naravno, njima će od kvaliteta tih mentora, reč je o mentorima kod poslodavca, biti važniji njihov profit, nego kvalitet tih samih mentora. Neko iskustvo i praksa uvek pokazuju da je ovo jedno od najkritičnijih mesta gde dolazi i gde može doći do različitih zloupotreba.

Zato sam mojim amandmanom tražio da se izbriše ovaj član, a da se ova materija uredi na jedan drugačiji način. Znači, nisam tražio da se ukinu mentori, jer mentori su potrebni, ali da se njihove kompetencije i način obuke vrše na jedan drugačiji način.

Zahvaljujem.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje pitam Jugoslava od Luksemburga da li je on ekspert za dualno obrazovanje iz oblasti muljaže i kombinacije, prevare, mućke? Jugoslav „del boj kompani“, SBB, Šolak, Đilas… Da li je tačno, Jugoslave Ćosiću, s obzirom da ti je firma u minusu 7,5 miliona evra, da prihode koje ostvarujete od SBB većinom ispumpavate napolje, da se međusobno povezana lica, ali da ti, Jugoslave Ćosiću, koji vodiš „Adria njuz“, koja navodno proizvodi program za N1, koji ide u Luksemburg, pa preko Ljubljane stiže u Beograd, gde tamo nigde nema emitovanja, pa ne može biti reemitovanja… Da li je tačno, Jugoslave Ćosiću, da ti je plata četiri hiljade evra? Da li je tačno da iz tog minusa, da iz srpske preplate isplaćuješ sebi platu od četiri hiljade evra?

Svi mislite da ih finansiraju Amerikanci. Tu negde četiri hiljade evra, 500 hiljada dinara, nisam baš siguran, ali verujem da će Jugoslav Ćosić potvrditi ili negirati ove navode. Uglavnom moje navode ne negiraju. Maja Žeželj, kolika je njena plata? Tu negde tri, 3,5 hiljade evra, sitnica.

Dragi moji gledaoci, dragi moji kamermani RTS, i vaš žuti Bujke sarađuje sa Đilasom, Šolakom i tom ekipom, i sa Jugoslavom Ćosićem. Vi koji imate platu 300 evra da znate da oni imaju platu od tri do četiri hiljade evra, pa se nekada dešava da se to obezbeđuje iz srpske pretplate SBB, a nekada se to obezbeđuje iz pretplate RTS.

Kada N1 priča o sirotinji, oni koji to pričaju, Jugoslav Ćosić, Maja Žeželj i ta ekipa u N1 televiziji, ova što vodi Jutarnji program, kako se zove, što je Janković imao simpatije prema njoj…

(Aleksandar Martinović: Minja Miletić.)

I ona ima tri hiljade, sigurno, evo, nek me negira.

Dakle, dragi moji gledaoci, vi koji na N1, sa vašim platama prosečnim od 470 evra, oni koji rone krokodilske suze nad tako niskim platama da znate da bi one mogle biti veće da Šolak, Đilas, Jugoslav Ćosić i ta ekipa ne pljačkaju vas kroz pretplatu koju ispumpavaju napolje, ostvaruju Šolaku pravo na avion „falkon“ od 50 miliona evra, ali ni njima nije loše, osnovna plata od tri do pet hiljada evra.

Dragi moji studenti, nemojte se ugledati na njih, na takvu vrstu dualnog obrazovanja koji je zasnovano na kombinacijama, špekulacijama, muljažama i prevarama. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Radeta, izvolite.

Kroz današnju raspravu smo zaista svašta čuli od kolega koji će podržati ovaj Predlog zakona, naravno to je njihovo pravo, podržavaju Vladu, logično, prilično da podrže i zakon, ali nekako potpuno odsustvo čini mi se realnosti je danas ovde bilo prisutno.

Zapravo, dosta toga se govorilo i što nema veze sa ovim predlogom zakona, što je takođe uobičajeno, jer kroz svaki zakon poslanici vlasti treba da hvale vlast, pa onda je došlo i do nekog mimoilaženja, da ne kažem sukoba, među tim koalicionim partnerima, pa je i tu bila rasprava itd, ali to je sve što se tiče vas u okviru porodice i nema veze konkretno sa ovim Predlogom zakona, sa ovim amandmanom i sa amandmanima uopšte.

Zaista, i kada je Predlog zakona u pitanju čule su se neke vrlo interesantne stvari. Jedan kolega je govorio kako će posle, kada neko završi ovo dualno školovanje na visokim školama, da će doći kao stručnjak tamo negde kad bude nudio svoj CV i da je bolje da onda radi za punu platu, nego da radi za pripravničku platu. E sad, tu se javljaju dve stvari koje je kolega očigledno nesvesno zapravo rekao.

Ministar je rekao da ovo dualno obrazovanje svakom garantuje posao, a kolega danas kaže kad završi ovo školovanje u svom CV, kad se bude zapošljavao moći će nešto da napiše i to jeste istina. Nikome ovaj zakon, čak i kad bi nekom palo na pamet da se na ovaj način školuje, ovaj zakon nikome ne garantuje posao.

Takođe, osim toga što mu ne garantuje posao, kolega taj je rekao i da je bolje raditi kasnije, da ne radi za pripravnički platu, nego da odmah prima punu platu. Šta ćemo onda sa četiri godine? Pripravnički staž traje godinu dana i pripravnički staž se plaća 80% od ukupne plate za taj posao koji radi zaposleni koji nije pripravnik, a ovaj će umesto tu godinu dana da radi za 80%, ovaj će da bude potrčko tamo nekom gazdi u nekoj firmi i četiri godine radiće za 50%, a možda i manje, kaže ako mu snosi troškove školarine i ne znam šta, pa će možda i da mu umanji tu zaradu, koju inače može da mu plati, a ne mora, pošto u ovom zakonu ništa ne mora, ništa ne mora.

Ovaj zakon, ne znam da li ste videli, ministre Đorđeviću, u ovom zakonu niko ne mora da se školuje po ovom sistemu. U ovom zakonu nijedan poslodavac nije u obavezi da prihvati, da primi nekog studenta, u ovom zakonu nijedna visokoškolska ustanova nije u obavezi da zaključi ugovor sa nekim poslodavcem. Sve može. Pa, ko voli, nek izvoli, pa možda student hoće, ali nema poslodavca, neće visokoškolska ustanova. Možda hoće poslodavac, nema studenta, neće visokoškolska ustanova. Možda hoće visokoškolska ustanova, nema poslodavca, neće poslodavac, neće student. Dakle, apsolutno zakon koji nikog obavezuje i koji ništa ne znači.

Šta smo mi još ovde danas se onako lepo naslušali? Da, neko od poslanika vlasti kaže da danas u Srbiji samo jedan čovek zna da nama nedostaju bravari, što apsolutno nije tačno. Prvo, valjda svaki poslodavac zna da mu nedostaje bravar ako ga nema. Drugo, evo ja mogu sada da vam nabrojim pet bravara koji su nezaposleni, odnosno rade negde na crno, nemaju radni odnos, onako dobiju neki dinar, urade neku ogradu itd. Znači, ima. Taj jedan čovek nije dobro obavešten izgleda.

Šta smo još rekli? Šta smo još zapravo mogli čuti? Ovo je zaista mislim biser, prvo ministra Šarčevića, onda i kolega koji su to ponavljali za njim. Neverovatno da neko ne razmisli, da ne pročita neke podatke, pre nego što nešto kaže. Pričao je ministar Šarčević, ponavljale kolege iz vlasti kako smo mi postigli epohalne rezultate primenom Zakona o dualnom obrazovanju. Da li vi znate gospodine ministre Đorđeviću, nije vam obaveza da to znate, pitam vas ili vas obaveštavam, Zakon o dualnom obrazovanju srednjoškolskom, po kojem smo kaže ministar i poslanici vlasti, postigli epohalne rezultate. Primenjuje se od školske 2019.-2020. godine. Jel to beše ova školska godina koja je počela pre deset dana?

Ovo je neverovatno, ovo je zaista neverovatno. Hvalite se nečim, a taj zakon je prvo donet u novembru 2017. godine, od ove školske godine se primenjuje i kako je on mogao dati ili ne dati rezultate? Kako može neko uopšte znati kakav je rezultat školovanja koje će počelo pre deset dana? Ljudi, hajde malo razmišljajte, hvalite vi svoju vlast, ništa nije sporno, ali hvalite je argumentima da ne možemo na ovaj način da vam se suprotstavljamo. Naravno, mi uvek imamo načina da vam se suprotstavimo, ali prosto vam skrećemo pažnju da bi trebalo da ovo radite malo odgovornije ili ozbiljnije.

Mi smo ostali bez odgovora već više meseci na pitanje i ponovićemo ovo pitanje, ponavljaćemo ga svaki put kada su na dnevnom redu zakoni iz oblasti obrazovanja. Činjenica je i to svi danas u Srbiji znaju da bliski prijatelj, nekadašnji Tuđmanov, a danas prijatelj njegovog HDZ i bio finansijer Tuđmanovog HDZ, Ante Žužul i hrvatski biznismen, što reče malopre kolega da je Hrvatska za njega ustaška, a jeste, evo nam ustaška država, odnosno tajkuni ustaške države štampaju naše knjige. Dakle, 30 miliona evra godišnje zarađuju i oni za osnovce u Srbiji proizvode, odnosno štampaju više od 50% udžbenika. Mi o tome pričamo već godinama, od kada je to zapravo počelo i onda je ministar, i danas je rekao, da je on rodoljub i svaki put kaže da je on rodoljub i da će on razmisliti o tome i da će on predložiti ne znam šta Vladi, naravno ništa od toga što ovde obeća zapravo nije uradio, jer poslednje što je kao rodoljub i patriota obećao jeste da će formirati institut koji će se baviti analizom presuda Haškog tribunala. Evo, sada smo svedoci da iz Haškog tribunala nude dokumentaciju, ali naravno, iz naše Vlade niko ne reaguje, ministar nije formirao taj institut koji je obećao, odnosno, nije predložio Vladi ili je predložio pa je Vlada odbila. Trebao je u svakom slučaju kao patriota o tome da obavesti javnost, a pre svega narodne poslanike SRS kojima je to ovde javno obećao.

Obećao je dakle, ministar da neće više ti ustaški tajkuni da štampaju knjige srpskoj deci i ministarstvo je na neki način obavestilo škole da oni mogu da biraju izdavača, ali da ministarstvo neće snositi posledice ako se roditelji bune kod izbora tog novog izdavača. To je nešto neverovatno, čuj, roditelji se bune zato što je škola odredila nekog izdavača knjiga. Pa roditelji decu vaspitavaju, ali ih ne obrazuju, škole ih obrazuju, škole biraju udžbenike, a ne roditelji. Kako će roditelji birati udžbenike svojoj deci, to je prosto neverovatno.

Šta je posledica takvog stava Ministarstva, gospodo iz Ministarstva i dame iz Ministarstva? Posledica je to što direktor, a kad sam to rekla pre nekoliko dana, ministar je rekao da takav direktor koji je to rekao, ovo što ću sada da kažem, da takav direktor mora snositi odgovornost, a evo ja ga sad obaveštavam jedan od takvih direktora je uz njegovu saglasnost reizabran pre tačno devet dana. Tako da i ministar i svi vi morate da vodite računa kad nešto kažete da budete spremni da ćemo mi to da proverimo i da ćemo mi da vam odgovorimo na ono što ste tvrdili.

Dakle, šta sad rade škole? To da direktor škole, da bi sigurno bio reizabran, je li, mora da se dodvorava, ne vama, nego mora da se dodvorava tamo svojim funkcionerima opštinskim, jer oni ih pozovu čim zauzmu pozicije vlasti u opštini, zovu direktore škola i kažu – hajde da pređete kod nas da bi ostali i dalje direktori. To je apsolutno to, to je ovako nešto što ozbiljnom čoveku zvuči kao šala, ali nažalost to je apsolutna istina.

I sad ti direktori ovako kažu – nastavnici, a pre svega i najviše, nastavnici srpskog jezika i istorije žele po svaku cenu da deca uče pravi srpski jezik, ćirilicu, da nastavnici istorije žele da se uči naša prava, autentična istorija, da i jedni i drugi žele da kroz učenje deca se vrate u izvesnom smislu i tradiciji, ali oni su pre svega insistirali i tražili da mogu da biraju da Zavod za udžbenike radi te udžbenike pre svega i najviše iz istorije i srpskog jezika.

Onda direktori ovako kažu - možete vi, ali nama su rekli iz Ministarstva ako se roditelji budu bunili, znate, kaže direktor – ja onda nemam ništa s tim, ja neću da ja odgovaram, da meni dolaze inspektori iz Ministarstva, ja neću da odgovaram za to što vi insistirate, a šta vam fali ako su do sad deca učila po tim udžbenicima, šta vam fali da to bude i dalje. To je zaista neverovatno.

Dakle, dokle god te anomalije ne rešimo, dok ne vratimo da se udžbenici našoj deci štampaju u našoj državi, dok se ne vratimo istoriji, tradiciji, pismu i jeziku, dok ne vratimo nacionalni duh u obrazovanje, mi od obrazovanja nemamo ništa. Vi svesno ili nesvesno u Ministarstvu i ministar i ostali u Ministarstvu, svesno ili nesvesno radite tu denacifikaciju koju je započeo Gašo Knežević, koju je uredno sprovodio onaj Verbić i ona Tinde Kovačević, koja mu je bila, da li je ona bila državni sekretar ili ne znam, koja i danas u senci zajedno sa ovom Srbijankom Turajlić, preko raznih tih nevladinih organizacija koje prave neke kampove za nastavnike, koji se ismevaju nastavnicima, a oni moraju jadni tamo da budu, da prisustvuju nekakvim njihovim glupostima, zaista glupostima, jer bez tih gluposti ne mogu da dobiju sertifikat, licencu da mogu dalje da nastave sa radom.

Zaista je obrazovanje, školstvo pretvoreno u nešto čega se ozbiljan čovek ježi. Ježi se zato što, ponavljam vam ne znam koliko puta, loše obrazovanje stvara generacije kojima će neko manipulisati, a valjda nam je u interesu svima da obrazujemo mlade ljude, da dostignemo akademski nivo obrazovanja, maksimalan, kakav smo do sada imali. Mi imamo i danas profesore koji su poznati i priznati u celom svetu, a pitam vas samo koji će to profesor koji se bude po ovom dualnom obrazovanju školovao biti priznat igde i u Srbiji, a kamoli van granica države? Hvala.

Reč ima ministar gospodin Đorđević.

Evo, prvo, ja se slažem sa vama kada je u pitanju negovanje srpskog jezika da možda moramo više da vodimo računa o tome, ali bih se vratio na neke konstatacije koje ste vi rekli.
Prvo, svakom zdravom razumu, naravno, posle 10 dana primene tog zakona ne možete da kažete kakav je efekat tog zakona u perspektivi u budućnosti, ali možete da se pohvalite time da, kad ste krenuli, kad ste doneli taj zakon 2017. godine, a počeli sa primenom 2019. godine, imate rezultat da veliki broj dece želi upravo da se upiše po dualnom obrazovanju i videla je prednost toga da se školuje po dualnom obrazovanju.
Samo jedna paralela sa Ministarstvom na čijem sam čelu. Nama je svakako u perspektivi vrlo bitno da znamo Strategiju ekonomskog razvoja Srbije, svakako nam je vrlo bitno da saradnja Ministarstva bude upravo sa Ministarstvom za obrazovanje, kako bi se obrazovni kadar u budućnosti obrazovao upravo po potrebama našeg tržišta i da imamo kvalifikovanu radnu snagu koja je potrebna našem tržištu.
Nama je kada je u pitanju opstanak i ostanak u Srbiji, dve ključne stvari, pored treće koja uvek se pominje, a to je materijalni položaj, jeste sigurnost posla i mogućnost da dobijete posao. Znači, to su tri stvari koje zadržavaju mlade u Srbiji.
Sad, naravno, kao država koji smo nasledili to što smo nasledili 2014. godine i sve ono što smo morali da uradimo, svakako nije bilo moguće da realno ko god priča o tome, očekuje da vrlo brzo izađemo iz svega toga. Naravno, urušavanje ne samo školstva u Republici Srbiji koje se dešavalo od 2000. do 2012. godine, već sve što je pratilo to, pa čak ako gledate i zdravstvo, ako krenete od toga da od 2003. godine smo imali zabranu specijalizacija u zdravstvu i da smo imali ozbiljnu, da kažem, prostor ili rupu u tome da od 2003. do 2012. godine nemamo ni jednog upućenog studenta medicine na specijalizaciju, mislim da ozbiljno govori o tom problemu koji će se desiti jednog dana u Srbiji, govori o neodgovornosti jednog dela vlasti tada 2003. godine koja je donela takvu odluku. To će direktno da se reflektuje na građane Srbije u nekom trenutku. U nekom trenutku će se sigurno pokazati i taj jaz generacija gde neće postojati dovoljan broj lekara.
Šta je bila želja i šta je bila intencija tadašnje vlasti, možemo samo da razmišljamo o tome, ali ono što je sigurno, to je da ćemo sigurno imati nedostatak lekara u nekom trenutku i da smo imali sigurno veliki jaz o tome da ti lekari, s obzirom da nisu mogli da imaju specijalizaciju ovde u Srbiji, odlazili su u inostranstvo da bi imali tu specijalizaciju. Na neki način je vezano upravo sa ovim obrazovanjem.
Dualno obrazovanje ne pruža, kao što ste vi rekli, sigurno garanciju nekome da će sigurno imati posao kada završi, ali u uslovima kada svi znamo da imamo vreme koje dolazi ispred nas, kada će biti potreno radne snage i ukoliko imamo priliku da znamo da je potrebno za neko radno mesto upravo to obrazovanje, sigurno kad se neko obrazuje po dualnom principu i ukoliko stekne praksu u toku svog školovanja, sigurno će imati prednost prilikom zapošljavanja i veću verovatnoću da će doći do tog zapošljavanja. Samo ako pravilno razmišljamo, ako pravilno planiramo i ako obrazujemo kadar u skladu sa potrebama tržišta rada, a sigurno u okolnostima kada imamo nedostatak radne snage, mi smo sada već na 10,3%, moram da vam kažem da ćemo mi sigurno u godinama koje sada idu ispred nas doći na jednocifrenu, sigurno će nam biti potrebno radne snage. Neko će pomisliti da je uspeh ukoliko mi postignemo dva, tri posto. Ne, ukoliko dođemo ispod 5%, to će pokazati da se nalazimo u alarmantnom stanju sa nedostatkom radne snage.
Mi sada moramo da reagujemo, mi sada moramo da školujemo upravo ono što je nama potreno. Pričao sam ovde sa kolegama iz Ministarstva prosvete i pričao sam o jednoj stvari koja nam se dešava recimo u Vranju. U Vranju imamo ili imali smo školovanje kadra koji nije bio uopšte moguće da se zaposli u Vranju. Znači, mi smo imali generacije koje su bili osuđene da onog trenutka kada završe školovanje moraju da odu iz Vranja. Srećna okolnost bi bila po državu Srbiju da su se oni zaposlili bilo gde u Srbiji, ali većina njih je tražila posao u inostranstvu.
Upravo ta politika koja je vođena od 2000. do 2012. godine dovela je do toga da se takve stvari nama dešavaju. Da bi izbegli tako nešto, mi moramo da radimo na tome. Nemoguće je da uradimo u godini dana, nemoguće je da se to uradi u četiri, pet godina. Da se stvari promene potrebno je sigurno deset godina da bi se nešto promenilo i da bi se osetilo na tržištu rada.
Upravo ovo što radi Ministarstvo prosvete od 2014. godine su ti koraci ka tome. Danas smo ovde za dualno obrazovanje u visokom školstvu. Siguran sam, s obzirom da to pričam iz zakona iz mog resora, da kada želite nešto dobro za ovu zemlju, vi morate da bude svesni da ćete negde da pogrešite i da ćete sigurno u skladu sa tim da menjate i da se prilagođavate novonastalim situacijama. Samo onaj ko ne menja zakone i ko čvrsto drži svoj stav i ko je sujetan u tome da kaže, da ja ono što donesem, a to su oni radi, verujući da zakoni koje su radili su najbolji na svetu, dovode do toga da ljudi odlaze iz naše zemlje. Na nama je da sve to promenimo.
Ovo je jedna od stvari koju upravo Koordinaciono telo za ekonomske migracije savetuje, a to je reforma našeg obrazovanja. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.