Dame i gospodo, gospodine Šarčeviću, pre svega da vam kažem da se slažem u potpunosti sa vama u vezi svih vaših kritika koje ste izneli vezano za bolonju i to što su uradili sa sistemom studiranja u Srbiji. Tu jeste, vi znate, naneta jedna ogromna šteta i šteta koja je nenadoknadiva za ove generacije koje su prošle i upliv velikog broja privatnih fakulteta je bio razlog i da se na državnim fakultetima značajno snizi način na koji se ocene dodeljuju, da kažem da se poveća ta tolerancija i da propusnost bude neuporedivo veća.
U vreme kada sam studirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, znate, neki studenti su odustajali na trećoj i četvrtoj godini, jer pojedine predmete nisu mogli da polože. Čini se da je sada mnogo bitnija upornost i da ko god dovoljno vremena provede i dovoljno puta prijavi ispit da će ga na kraju i položiti, bez obzira na to o kom ispitu se radi.
Drugo jedno pitanje sam hteo da vam postavim. Vi ovde navodite u obrazloženju zakona da je, naravno, cilj usaglašavanje sa evropskim direktivama. Kakav je, gospodine ministre, vaš stav povodom saopštenja zemalja Višegradske grupe, a to su, podsećam, prijateljske zemlje, radi se o Mađarskoj, sa kojom izuzetan odnos imamo, Češka, Poljska, Slovačka, koje su rekle da u idealnoj situaciji Srbija pre 2027. godine neće ući u EU? Do danas je taj neki datum, koji je idealni scenario predviđao, bio 2025. godina. Dakle, potpuno je jasno, i to znate i vi i mi, da idealnog scenarija za Srbiju nema, mada je idealan scenario, i to da kažem, za SRS da nikada ne uđemo u EU, ali da se državno rukovodstvo Republike Srbije što pre opredeli za saradnju sa prijateljskim državama, završavam, u prvom redu Ruskom Federacijom, Kinom i svim drugim zemljama sveta koje od nas ne traže da priznamo nezavisno Kosovo i koje žele saradnju na ravnopravnim osnovama.