Pa kao i u svim ovim amandmanima mi insistiramo na određenoj preciznosti. Naime, kada je u pitanju emitovanje i pravo na emitovanje autorskih prava ovde se u Predlogu zakona kaže da to ne može bez dozvole autora. A onda se kaže koja vrsta i na koji način može da se emituje autorsko pravo, odnosno autorsko delo, a mi kažemo da u kategoriju dođe još i satelitsko emitovanje zato što je to tekovina savremene tehnologije i savremenog društva da budemo potpuno precizni kada je u pitanju zaštita autorskog prava.

Ima nešto što nismo dotakli ministre, a odnosi se na zaštitu autorskih prava. Mi imamo u stvaralaštvo, pogotovo muzičkom nešto što ne treba biti veliki ekspert ili stručnjak i može odmah da se utvrdi da na muzičkoj sceni muzičkom stvaralaštvu upravo vladaju oni principi koji su poželjni od strane, kako smo rekli globalista. Mi u čitavoj lepezi ili u miljeu u kome se stvara tzv. narodna muzika imamo orijentalnu muziku.

Potpuno poremećena kultura. Nemamo više to izvorno narodno srpsko stvaralaštvo već imamo orijentalno, koje je čist plagijat. To je krađa autorskog prava. Tu ne treba čovek mnogo da bude stručan iz te oblasti, dovoljno je samo da pustite određene matrice i videćete da je autorsko pravo ukradeno, uveženo autorsko pravo bez ikakve nadoknade. Mi smo imali tu pokušaj ovih iz DOS da na neki način regulišu to preko neke organizacije koja se zvala, koliko se sećam, Sokol, gde je bio predsednik, zamislite te organizacije, bio je bivši predsednik Vlade Srbije.

Odmah je bilo sumnjivo o čemu se radi. Nije im padalo na pamet da zaštite autorska prava. Nije im padalo na pamet da preko emitovanja nadoknade autorsko pravo ili da plate onome ko je stvaralac, nego je bila namera da oni budu merodavni ti koji će bukvalno da preplave Srbiju sa jednim novim stvaralaštvom što vremenom u suštini menja kulturnu osnovu ili kulturnu maticu ovog društva.

Hvala gospodine Mirčiću.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite gospodine Stojanoviću.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima.

Podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima. Pre nego što počnem konkretno da govorim o ovom amandmanu imam pitanje za vas gospodine ministre.

Koje ministarstvo je zaduženo da vodi računa o zaštiti kulturne baštine Srba na KiM? Poznato je da tamo postoji veliki broj srpske narodne pesme, srpska narodna kola i folklor, još druge stvari što čini identitet srpskog naroda na KiM. Ovo ne pitam slučajno, već zbog toga što su nam šiptari pokrali mnoge naše srpske pesme, srpska kola i srpska ora.

Etnomuzikolozi su ovo sakupljali i notno zapisivali više od 200 do 300 godina. To su elementi državnosti i zbog toga moramo da vodimo računa o ovim stvarima. Srpsko kulturno blago sve više postaje albansko, što je nedopustivo. Pošto država ništa ne preduzima mi smo se samoorganizovali i formirali Zavičajni klub Gnjilane koji čini petnaestak entuzijasta. Zavičajni klub je zaštitio oko 300 izvornih pesama i kola kod Sokoja ovde u Beogradu.

Isto smo to uradili i sa narodnom nošnjom gornje i donje Binačke Morave i Novobrdske Krive Reke u Etnografskom muzeju za KiM ovde u Beogradu. Zaštitili smo ukupno oko 380 delova raznih vrsta srpske narodne nošnje i različitog materijala. Sve smo uvrstili u knjige i kataloge koje su svima dostupni. Lično sam mnoge narodne pesme iz tih krajeva otrgao od zaborava, pretočio u nosače zvuka i one su sada sasvim dostupne.

I ne samo to. Pod mojim autorstvom nastalo je mnogo novih pesama iz tog kraja, koje danas moji zemljaci danas slušaju sa velikim zadovoljstvom. Na ovu činjenicu sam izuzetno ponosan. Meni lično nisu u prvom redu autorska prava i beneficije koje one donose. Meni je najvažnije da sam uradio nešto za svoju zemlju, a posebno za svoj zavičaj po čemu će me pamtiti svi moji Gnjilanci. Vreme radi za nas. Ja se nadam nećemo dugo čekati da se na KiM ponovo slobodno igraju srpska kola, srpske pesme i naša čuvena „Gnjilanka“.

Gospodine ministre evo ovom prilikom hoću da vam poklonim jednu knjigu Zavičajnog kluba „Gnjilanaca“. Nadam se da će ova knjiga vremenom predstavljati značajno kulturnu baštinu Srba iz Kosovskog Pomoravlja i čitavog Kosova. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Prvo da se mnogo zahvalim, jer sam ljubitelj knjige, imam svoju veliku i lepu biblioteku koju skupljam ceo život.

Ono što je bitno da znate je svakako da je to Ministarstvo kulture. Ono što mi radimo i zajedno, evo danas je bila i juče prilika da je gospođa Odri koja je Marokanka, ali našoj voljom izglasana da bude i direktorka Uneska. To je bilo u onoj prvoj borbi kada je pokušano sa Kosovom i Metohijom da se u Unesko uđe kroz kulturu, da prikažu naša kulturna dobra kao svoja.

Malo ljudi zna da je Unesko čak negde možda 60% okrenuto ka obrazovanju i nauci a da je kultura negde možda 20, 30% i informisanje i mediji su još toliko. Tako da sam ja i juče i danas zastupao celu priču i o kulturi i o obrazovanju i nauci, ali ono što je jako važno, mi smo prisutni po Rezoluciji 1244. Ako išta pripada Kosovu i Metohiji, onda je obrazovanje. Po našim programima, platama, zaposlenima, digitalizaciji, obuci ljudi, sve ono što se dešava od predškolskog, zaključno sa univerzitetom i institutima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz poslaničke grupe SRS više puta ste kroz raspravu mogli da čujete da mi zahtevamo da se ovaj Predlog zakona povuče iz procedure. U načelnoj raspravi smo istakli da smo razmišljali čak da brišemo sve članove, jer izmenama je nemoguće popraviti ovaj zakon, jer se vrši više od 30% izmena.

Amandman na član 8. Predloga zakona interveniše na član 29. osnovnog zakona i mi smo tražili brisanje ovog člana. Odredbe ovog člana u potpunosti ispunjavaju kriterijume koje postavlja direktiva EU i očigledno je, a to je evidentno i kada je ovaj Predlog zakona u pitanju, on predstavlja očigledan primer da se apsolutno sve što EU od nas traži, da mi bezuslovno prihvatamo. Određene zakonske norme ili počinju ili prestaju da se primenjuju ulaskom Srbije u EU.

Ne znam šta je još potrebno da se pomirite sa činjenicom da mi nikada nećemo ući u Evropsku uniju, što mi iz Srpske radikalne stranke želimo i za šta se godinama zalažemo i da prestanemo da naše zakonodavstvo usklađujemo sa evropskim?

Zakoni moraju biti primenjivi, a to često nije slučaj. Upravo zbog ovog usaglašavanja trebalo bi da predložite nov zakon koji će biti potpuno u interesu građana Srbije i koji će odmah moći da se primenjuje, a ne - ovaj član važi do, ili - ovaj član stupa na snagu, počinje da prestaje da važi pristupom Srbije u Evropsku uniju. To je nešto što nije dobro.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U obrazloženju koje ste naveli zašto ne prihvatate ovaj amandman je upravo to što kažete da se ne prihvata jer bi brisanjem ovog člana bilo onemogućeno potpuno usklađivanje nacionalnog propisa sa odredbama direktive o satelitskom emitovanju i kablovskom reemitovanju i to je ono upravo na šta vam mi sve vreme ukazujemo. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Bojiću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ja ću se kroz ovu priču nastaviti na moju prethodnu o ovom predlogu zakona.

U Srbiji danas ima šest organizacija koje imaju dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava i da ih ne nabrajam, otprilike oko 12 i po hiljada ljudi. Ipak, osnov razvoja društva je pojedinac, sam ili u timu, koji se oslanja na moć vlastitog razuma i stvaralačku imaginaciju. Pred njim se postavljaju visoki zahtevi, a njegov odgovor u obliku autorskog dela ili pronalaska.

Kod nas za sada ne postoji još uvek jedna takva povoljna društvena klima koja bi iznedrila ili isfabrikovala veći broj stvaralaca. Stvarni značaj i položaj autora u društvu mora biti mnogo veći nego do sada, a njihov stvarni društveni uticaj takođe. Nije bitno da li se radi o humanističkoj ili tehničkoj inteligenciji, umetnicima ili drugim autorima.

Nemam utisak da se na pospešivanje inovatorstva, pronalazaštva i stvaralaštva bilo koje vrste kod nas radi sistematski, planski, organizovano, dubinski i široko, u ime budućnosti. Još uvek je sve to stvar individualnog pregnuća.

U javnosti nema dovoljno onih koji su poznati u zemlji. Tek ako nekoga nagrade u svetu, onda se o njemu govori na sva usta.

Naša televizija tu nešto radi oko naučnog podmlatka. U ovom kontekstu bih naveo pozitivan primer Ruske Federacije, koja posebno neguje nadarenost u svim oblicima i redovno izveštava i svoju i stranu javnost o novim pronalascima i njihovim autorima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Periću, izvolite.