Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. je bitan i ja smatram da ga ne treba menjati. Nastaviću da insistiram na onome što sam govorila i s početka ove sednice, a to je da svaki pojedinac može i nekom malom inovacijom doprineti boljem radnom procesu, a sebi da obezbedi dodatni profit.

Ovaj zakon uređuje odnos između poslodavca i zaposlenog, a primenjuje se u onom slučaju ukoliko izostane ugovor između njih, koji prema sopstvenom dogovoru kreiraju uslove dogovora.

Način komunikacije između zaposlenih i poslodavca je u svakom slučaju određen od strane poslodavca, prema pravilima i praksi kompanije.

Danas u Srbiji posluje veliki broj stranih kompanija, koje je doveo predsednik Vučić, i u tim kompanijama zaposleni imaju i te kakve mogućnosti da pokažu svoju kreativnost i svoju inovativnost. Moja generacija, nažalost, nije imala takvu priliku, a verujte, mnogi od nas su je želeli. Danas mladi i posvećeni ljudi, koji su kreativni i sposobni, mogu da dođu do izražaja i svoj talenat pretoče u dela.

Srbija je danas daleko razvijenija nego ranije, izdigla se i radi se intenzivno na tome da se taj boljitak oseti u svakom delu i svakoj oblasti, a naravno, ovo možemo postići samo radom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Reč ima narodna poslanica Danica Bukvić, po amandmanu.
Izvolite, koleginice Bukvić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja se javljam povodom ovog amandmana na član 9. Moja prethodna govornica, koleginica Ivana je detaljno obrazložila značaj ovoga člana, jer on na bolji način reguliše odnos između zaposlenog i poslodavca.

Ja bih iskoristila ovu priliku da još jednom iznesem neke pozitivne strane o zakonima iz oblasti prava intelektualne svojine. Kao što je ovlašćeni predstavnik SPS, profesorka Snežana Bošković u svom izlaganju već istakla, ovi zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine su izuzetno važni, posebno predlozi koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda.

Posebno bih istakla značaj intelektualne svojine, odnosno činjenicu da pronalazači, pisci i kompozitori, slikari, dizajneri, moraju imati posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, zaštitu uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatnu nagradu za to.

Kao što je rečeno, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima drugu tradiciju i od registrovanog prvog patenta do današnjeg dana, Zavod za intelektualnu svojinu je objavio i zaštitio 56.000 patenata, kako u Srbiji, tako i u našim bivšim državnim zajednicama.

Posebno želim da istaknem da se ovim zakonom propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine, što istovremeno znači i odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije.

Takođe, novina u zakonu je što će ubuduće osim interpretatora muzike i glumci, čije su interpretacije snimljene na nosačima zvuka ili slike, dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se stvaraju uslovi za poboljšanje njihovog ekonomskog položaja.

Za pohvalu je i produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično znači produženje perioda u kome će oni ostvariti pravo na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi.

Zbog svih ovih pozitivnih stvari koje ovaj zakon donosi, kao što smo već rekli, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Bukvić.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa kao što kolega Mirčić reče, patenti nastaju u malim radionicama, garažama, na naučnim institutima, na visokoškolskim ustanovama i u internacionalnim, domaćim, nacionalnim firmama i na drugim mestima.

Naš zadatak je ovde pravno da definišemo određene smernice da bi se to još više razvijalo. Nažalost, u našem društvu komercijalni faktor je nadmašio humani već odavno. Koji problemi postoje prilikom regulisanja ovog prava, to najbolje zna gospođa Totić, koja dugi niz godina rukovodi zavodom i zna s čim se sve susrela.

Moram da pomenem da jedan od ljudi koji ima oko 15 patenata u svojoj sajdžijskoj radnji, u Bratuncu, lepo je pomenuti. Za nas je ta Drina jedna lepa reka preko koje se prave mostovi. Znači, on je 15 patenata napravio. Lično mislim da je čovek sa ličnim obrazovanjem četvrtog, možda čak i trećeg stepena.

Ovde su neke kolege, mada verovatno ima i ovde ljudi koji su nešto pronašli, nešto patentirali, povezao to sa visoko naučnim ustanovama, što ne mora da bude tako.

Mi moramo da damo smernice ljudima koji žele da se bave tim, jer ozbiljna posvećnost pronalascima ubrzaće naučni razvoj u Srbiji, a svi od toga možemo da imamo korist. I patent je skup ekskluzivnih prava koje pojedincu garantuje država ili neki drugi autoritet. To je ono što je patent i mi treba da podstaknemo i neko takmičenje da bi ljudi znali o čemu se tu radi.

Vrlo često se, pošto smo podneli nekoliko amandmana poslanici SRS na član 9, odnosno to je član 63. Zakona o patentima, i evo, ovo što sam ja u ime SRS podneo, ovde se ne radi o nekim promenama ovog člana i nečemu što bi onemogućilo napredak i razvoj patentnog prava. Naprotiv, ovaj član reguliše odnose između poslodavca i zaposlenog. Ako mi ne budemo to na dobar način rešili, a mislim da ćemo destimulisati zaposlene, i ako budemo samo tvrdili da on tamo radi za platu, onda kod njega neće se ni pojaviti taj, rekao bih, takmičarski duh i karakter da se na tom polju dokaže.

Nauka podrazumeva posvećenost, a nekad i fanatizam. Ne može neko ko se bavi naukom i da sebi odredi neko radno vreme i da kaže – ja ću napraviti uspeh. Baviti se naukom znači raditi neograničeno. To i gospodin ministar zna i mnogi znaju da je to to.

Sad se ovde kaže u ovom članu 9. u stavu 6. – ako poslodavac proceni da ovo što je njegov zaposleni okarakterisao kao pronalazak, a predstavlja tajnu za određenu firmu, da je on dužan u roku predviđenom članom 61. zakona da ga obavesti da se radi o tome i da mu to na pismen način saopšti. A, mi smo predložili umesto pismen, jer pismeno, čuli ste vrlo često žargonski, nije pismen ili je pismen. Ali, ako ga obavesti pismeno, onda znači da mu je stavio do znanja da on može nastaviti sa korišćenjem nekih svojih drugih prava koja mu ovaj zakon koji jeste na dnevnom redu ostavlja kao mogućnost.

Nepostojanje volje da zajedno rešimo i napravimo dobre preduslove i da podstaknemo što veći broj ljudi da se bave pronalazaštvom, mi onda tu ostavljamo ovu mogućnost ili ovaj teren samo onim koji su zainteresovani da to rade zbog novca.

Još jednom kažem, baviti se naukom, pa samim tim i pronalazaštvom, podrazumeva malo i fanatizma. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam taj koji se drznuo da dirne u patente gospođe Danice Popović sa Ekonomskog fakulteta.

List „Danas“, meni naklonjen, je posvetio tome gotovo celu stranu. Iskonstruisan slučaj navodnog plagiranja. Ja ne konstruišem ništa. To se desilo. Navodno sam ja vređao. Ja nisam profesor na ekonomskog fakultetu, ne predajem studentima, ne moram da budem baš neki primer, svetao primer, mogu ovde, kao poljoprivrednik, da se izražavam na način da me razume što širi sloj građana i ne moram da izvodim razne finese i da budem nerazumljiv.

Gospođa Danica Popović je svojevremeno pisala u NIN, uglednim novinama, veoma loše o meni. Spor koji vodimo, ona je u NIN, ovaj tviter nalog NIN, napisala o mojoj malenkosti – fuj. Dakle, ona je profesorica Ekonomskog fakulteta, ona je elita, ja sam poljoprivrednik i valjda elita ima pravo poljoprivrednicima, radnicima i običnom narodu da kaže fuj. Verovatno je možda gadljiva na poljoprivredu, možda je gadljiva na narodne poslanike, na naše privilegije.

Gospođa koja je iskoristila prof. Babića, koji je zajedno sa njom prevodio određeni udžbenik sa italijanskog, 11 poglavlja, ona 10, dakle, on više, krajem 2018, početkom 2019. godine je izbačen, pošto je on pokojnik i njegovo delo je izgleda bilo pokojno i ona je taj udžbenik bacila, prepisala ga, prof. Babića odložila i sebe patentirala i svog asistenta.

Čudno je da smo mi narodni poslanici tako omraženi sa privilegijama. Moja plata je 78.000, sve kolege su tu negde. Paušal koji primamo za kontakte i putovanja sa biračima je dvadeset i nešto hiljada. Manje, više svi smo tu.

Znate li koliko Danica Popović prima? Oko 300 hiljada. Mi imamo privilegije, gospodo kolege, ona ih nema. Ona iz budžeta prima 300 hiljada, ne mora to da prijavljuje Agenciji, prima iz budžeta kao svi mi. Naš mandat je ograničen, njen nije, nije u mandatu. To je stalni posao, 300 hiljada, 290 i nešto, super. Mi imamo privilegije, ona nema. Ona iz budžeta uzima tri puta više i to je neograničeno.

Znate šta je zanimljivo? Ovo autorsko prevođenje se plaća. To je autorsko delo, gospodine ministre, vi ćete to bolje objasniti, a i vi ste ovde među prozvanima. Valjda list „Danas“ ima više novinara, nego čitalaca, pa imamo sreće. Evo, ja pokušavam da im podignem tiraž. Verovatno očekuju ovi žuti nesrećnici da mi nateramo ljude da čitaju „Danas, NIN, „Vreme“, „Nedeljnik“, da čitaju „Blic“, da gledaju N1 i „Novu S“. Verovatno hoće da mi nateramo ljude da sve to gledaju i čitaju, a na kraju izgleda žele da nateramo glasače da glasaju za njih, pošto nikako nisu dovoljno ubedljivi. Toliko medija, a toliko malo glasova.

Zanimljivo je da u vreme kada je spor nastao i povodom tog prevoda studenti se pobunili, ne ja, ja samo prenosim to što oni kažu i verujem da je to istina, čak i ne spore ovde, da je pokojnog kolegu iz udžbenika izbacila, ali čudno je da je baš tada, krajem 2018. godine, prihodovala, ministre, ne znam da li vi to možete da proverite, negde oko 12 hiljada evra, milion i 400 hiljada, kao autorski honorar. Hoću da verujem, ali sumnjam, da taj autorski honorar može da pripada baš za prevod tog udžbenika, gde je pokojni profesor Babić uklonjen, da bi njeno veličanstvo, velika moralna gromada, Danica Popović za autorsko delo, za taj patent njen čuveni, izbaci mrtvog profesora, uzela milion i 400 hiljada dinara na platu, kolege poslanici, od skoro 300 hiljada.

Još nešto, Agencija za borbu protiv korupcije se ne bavi profesorima, mada ja tvrdim da tamo ima zloupotrebe koje su daleko veće nego što su moguće među kolegama poslanicima, jer ja znam da vi, kao i ja, možete iz Skupštine da ukradete papir, dve fascikle i tri olovke. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, po amandmanu.

Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS u danu kada smo raspravljali u načelu govorila dosta o ovom zakonu, ali danas podstaknuta pričama na temu amandmana ili u pojedinostima želim da kažem nekoliko stvari koje mislim da su bitne i važne, a nisu do sada istaknute.

Pre svega, primedba da mi ove zakone donosimo zato što nam je neko naredio iz EU ne stoji. Mi ove zakone donosimo zato što su oni potrebni nama, našim građanima, našoj industriji i našim boljim ekonomskim i privrednim rezultatima. Zašto? Zato što nam jeste cilj EU, ali pre toga nama je cilj da naši građani žive bolje, da žive kao što žive u EU u smislu standarda, u smislu uslova života, u smislu uređenog sistema.

Zapravo, ovi zakoni koji se odnose na zakone o intelektualnoj svojini su pravi primer za to. Reći ću i zbog čega. Mi jesmo ove zakone uskladili sa direktivama EU u ovoj oblasti, ali zašto? Zato što mi želimo da u našoj zemlji velike kompanije, koje već ovde posluju, ovde ulažu i u istraživanja i u razvoj, a prepoznali smo to kao jednu našu, da kažem tako, slabu tačku. Malo imamo patenata iz radnog odnosa, odnosno iz privrednih subjekata, a imamo dosta potencijala. Imamo jako kreativne ljude. Imamo ljude školovane i pismene koji mogu da odgovore zahtevima koji se tiču novih pronalazaka, odnosno patenata.

Podsetila bih vas da je ovo samo izmena i dopuna važećeg Zakona o patentima, i to upravo kažem onim patentima koji su rezultat sinergije, materijalno-tehničkih ulaganja poslodavca i intelektualnog rada zaposlenog. Zašto? Zato što zakon koji se tiče priznavanja patenata iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i instituta je na neki način rešen kroz Zakon o nauci i istraživanju i Zakon o inovacionim delatnostima.

Dakle, ovaj segment, patenti iz radnog odnosa, nije bio dovoljno dobro uređen i mi ga sada uređujemo. Očekujemo da će, zahvaljujući uređenom sistemu, usaglašenim pravnim regulativama sa najvišim standardima međunarodnim, to u stvari biti i podsticaj velikih industrija, privrednih subjekata iz inostranstva upravo ovde da ulažu. To je jedan od razloga zbog kojih donosimo ove zakone.

Drugi razlog, rekla sam da je i taj što je Vlada sama došla do zaključka da ovde imamo dosta prostora za ulaganje i za dobre rezultate, pa je i sama donela neke dobre i pozitivne odluke u ovom pravcu, a u smislu da je smanjila porez na prihod od intelektualne svojine koji se stvara u Srbiji, koji ovde kod nas biva registrovan.

To je izuzetno dobra mera Vlade koja se primenjuje od nove godine. Mi već sada možemo da kažemo da ona daje rezultate, jer kažem već imamo oni koji su zainteresovani da u Srbiji otvaraju patentne biroe i da ovde registruju svoja autorska prava i svoju intelektualnu svojinu.

Potrebno je da ovaj pozitivan trend u kreiranju pozitivne atmosfere bude i dalje nastavljen. Ja zato pozdravljam Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je i pripremilo nama ove zakone. Mislim da bi u narednom periodu uz ove zakone koji će biti doneti, uz mere Vlade kada se radi smanjenju stope oporezivanja, bilo dobro da se više radi na edukaciji, na promociji ovih dobrih mera, da naša javnost i oni građani, ali i oni koji bi mogli da budu potencijalno nosioci ulaganja u cilju proizvodnje patenata, budu bolje obavešteni.

Mislim da smo bez prava zapostavili Zavod za intelektualnu svojinu, koji je ovde izuzetno bitan i važan segment. Bez tog zavoda ništa mi ne bismo mogli da uradimo. Zaista želim da pohvalim sve ono što ste vi do sada uradili i da kažem da je na nama i na ministarstvu i na Vladi da vama pomogne da i kadrovski, i materijalno ojačate da bi brže mogli da odgovorite na prijave. Znam da prođe ipak neko vreme, otprilike dve godine, a to za one koji su vama dostavili prijavu i očekuju rezultat, odnosno očekuju odgovor bilo pozitivan ili negativan, dve godine možda bude neki period.

Vama je potrebno, znači, više stručnih ljudi, više kadra, više materijalnih resursa da vi brže odgovarate. To će biti još jedan dodatan podsticaj. Mi možemo onda da kažemo sve smo uradili da Srbija zaista napreduje kada se radi o jačanju kreativne industrije, a da nam je potrebno jačanje zaista je potrebno, da ne ponavljam ono što sam već rekla u uvodnom izlaganju.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Toliko za sada.

Zahvaljujem koleginice Bošković Bogosavljević.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.