Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, evo danas smo bili svedoci jedne veoma, veoma čudne rasprave. Mi koji smo pažljivo slušali mogli smo da zaključimo da mnogi ovde imaju svoje mišljenje, ali da se sa njim ne slažu. Danas se praktično nije znalo ko šta iz koje poslaničke grupe priča, ko je žešće napadao ministra, ko je žešće napadao sve ono što je do sad urađeno, ko je žešće izrazio svoje neslaganje sa tzv. bolonjskim procesom, sa odlaganjem, sa neodlaganjem, dakle svako ima maltene različito mišljenje, ali na kraju kažete da ćete ipak svi glasati za ono zakonsko rešenje koje je predloženo.
Voleo bih da je i ministar Šarčević bio mnogo aktivniji, ne malo aktivniji, nego mnogo aktivniji u ovoj raspravi i od njega smo očekivali pre svega da čujemo koji su to konkretni razlozi i koji su to principijelni razlozi da rešenje koje nam je predloženo bude upravo ovakvo. Mi nijedan jedini argument nismo čuli. Dakle, to što vi nešto predlažete, to nije argument i to pokazuje i način i obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana SRS.
Vaše obrazloženje se realno i suštinski ni ne može nazvati obrazloženjem, jer samo kažete – predloženo rešenje je celishodnije. Tu obrazloženja nema. Šta kao, mogli ste da napišete – naše je rešenje bolje. Ali zašto, koji su to razlozi? Pogledajte, gospodine ministre, u vreme dok je Narodna skupština Republike Srbije bila mnogo cenjenija institucija, dok su se ovde ministri koji su dolazili ophodili prema narodnim poslanicima sa uvažavanjem, jer su to neposredno izabrani predstavnici građana na koje su građani Srbije preneli suverenitet, kako su izgledala obrazloženja za svaki pojedini amandman.
Pre pet ili deset godina, možda ne pre pet, ali pre deset svakako, nije se dešavalo da obrazloženje Vlade za svaki pojedini amandmani koji se odbija bude u jednoj rečenici i da bude identično za svaki amandman, već je za svaki amandman pisano drugačije obrazloženje, pravo obrazloženje, suštinsko i onda je postojala mogućnost da se od amandmana do amandmana vodi i kvalitetna rasprava sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, odnosno sa resornim ministrima.
Danas smo čuli od vas i od predstavnika vladajuće većine da vi zapravo nemate pojma koji je broj tih ljudi koje nazivate večitim studentima, što je po mom mišljenju jedan uvredljiv termin. Da li će neko studirati ili neće, koliko će dugo studirati, to je njegovo pravo. Vi mnogo više tolerancije u društvu pokazujete npr. prema onima koji vole isti pol, to je valjda dobro, to je napredno, to je moderno, to je proevropski, to je u skladu sa njihovim standardima i to je valjda mnogo bolje nego studirati duži vremenski period.
Čuli smo čitav niz uvreda na račun građana Srbije, na račun i onih koji su glasali za vas u velikom broju, pa ste ih prozvali mlitavim, mlakim i nesposobnim, govorili ste o lenjosti, o neodgovornosti, govorili ste da bez obzira na to kakvi su nečiji životni uslovi, da tu uvek postoji lična neodgovornost, što apsolutno nije tačno. Vi na taj način sudite ljudima koje nikada niste upoznali, o kojima ne znate ništa, za koje ne znate kakve su poteškoće imali u životu, sa čime su se sve susretali i mislim da to apsolutno nije na mestu.
Ako ste smatrali da postoje takvi ljudi, onda je trebalo da reagujete konkretnije, pa da propišete u zakonu alternativne mogućnosti, da kažete – evo, mi produžavamo za one koji su dobri, lepi, fini, pošteni i napredni, a one koji su, kako kažete, na grbači svojih roditelja, koji su neradnici, koji su lenji, aljkavi, neodgovorni, za njih nema, za one koji su večiti studenti, pa ste mogli lepo neku agenciju da otvorite, pa da ih akreditujete da oni daju potvrde kod koga je opravdano da nastavi da studira, a ko pripada toj grupi lenjih i bezobraznih, bezobzirnih i, što je najgore, onih koji, kako reče jedan od prethodnih govornika od stranaka vladajućeg režima, koji nemaju ni želju da rade, pa da država od njih ima neku korist.
Znate, zanimljivo je koliko se vi oštro i kritički odnosite prema ljudima koji nisu na vreme završili svoje studije, a kako opet neke druge pojave u srpskom društvu koje su mnogo opasnije i za nas kao državu i za nas kao narod, kako njih ne sankcionišete, već to predstavljate kao normalno. Znate, neće srpski narod izumreti ako svi ne završe studije, ali ako se budu popularizovale određene društvene pojave, poput homoseksualizma, e, onda je potpuno izvesno da ćemo mi kao narod nestati sa lica Zemlje, jer na taj način neće biti ni dece, neće biti ni studenata i tek onda neće biti onih koji će moći da rade, da doprinose, da plaćaju poreze i da pune državni budžet u Srbiji. Dakle, molim vas da budete do kraja pošteni i da se onda do kraja i iskreno izjasnite o tome.
Moje pitanje za vas je, gospodine ministre – zašto produžavate za dve godine? Srpska radikalna stranka je predložila da to bude, znači, generalno da se odluči da ti ljudi mogu dokle god budu želeli da završe studije po programu po kom su i započeli da studiraju. Vi ste rekli – ne, biće još dve godine. E sad, zašto dve? Na osnovu kojih kriterijuma, objektivnih kriterijuma, ste vi procenili da je rok od dve godine idealan, zašto ne godinu, zašto ne tri, zašto ne pet? Dakle, šta vas je rukovodilo? Ili vam je, eto, došlo u trenutku? I da vidimo ko će snositi odgovornost pre svega zbog toga što je pre dve godine Narodna skupština Republike Srbije već jedanput produžila rok na dve godine, pa nam sada kažete da nije dovoljno. Iz kojih razloga nije dovoljno? Kako znate da nije dovoljno, ako ne znate koliko tih studenata ima i da li su uopšte zainteresovani?
Drugo, možete li vi, gospodine ministre, nama danas obećati da za dve godine neće biti novog produžetka ili nam možete obećati da će biti i od čega to zavisi? Znate, ovde nijednog jedinog trenutka tokom čitavog dana mi nismo čuli nijedan objektivan kriterijum, nijedan suštinski razlog, nijedan principijelan razlog zbog koga bi trebalo glasati ili ne glasati za predloženi tekst izmena Zakona o visokom obrazovanju. Vi nama praktično tražite da vam verujemo na reč, pa ćete doći drugi put, vi ili neko drugi, i onda opet bez jasnog kriterijuma tražiti od poslanika vladajuće koalicije za koji su se neki otvoreno izjasnili da su protiv toga, ali da će glasati, vi ćete tražiti da glasaju.
Znate, neki su govorili o tome kako, evo da pročitam, to sam i zapisao, ovakav sistem proizvodi mlitave ljude, nesposobne da se nose sa životnim izazovima. To je rekao predstavnik vaše vladajuće koalicije. Pa su govorili o tome kako neki sa 35 godina spavaju do tri popodne i kako im mame donose doručak u krevet.
Znate, svako govori o primerima iz svog okruženja, ali smatram da i predsedavajući morao reagovati, i upozoriti da nije dozvoljeno vređati, pogotovo generalno vređati građane Srbije, zbog toga što, eventualno neko od njih duže studira, ne poznajući te ljude i ne znajući, ponavljam, sa kakvim su se oni sve životnim izazovima i nedaćama i možda nesrećama, susretali, koji su razlozi dužeg vremena studiranja.
Neki su pitali, evo ko je nama završavao fakultete? Pa, vama je završavao, u najvećem broju, profesor Ljubiša Stojmirović, to valjda svi znaju, nije to neka tajna. Evo, ako vi ne znate, evo ja da vam kažem, neki su završavali sami, koji su bili sposobni, a nekima, evo i cenjeni profesor Stojmirović pomagao, tutorio, podučavao, pa evo i sad oni postadoše neki veliki stručnjaci, nažalost izgleda da ih nije baš sve podučio, pa ne znaju nikakve konkretne odgovore da daju.
Znate? Mi smo čuli, i to od jednog od prethodnih govornika, da je ovo pitanje već sistemski rešeno. Kaže, ti studenti, večiti studenti, kako ih je nazvao, mogu da reše svoj problem drugačije, mogu da pređu na bolonjski sistem, mogu da pređu na drugi fakultet, ili mogu da pređu na isti fakultet u drugom gradu, na primer, sa Pravnog u Beogradu, na Pravni u Kragujevcu, pa da više ne budu na grbači svojih roditelja.
Pitam vas, gospodo, zašto vi onda niste amandmanski reagovali? Zašto niste uneli u zakon da neko, ako nije završio do 2019. godine, da je obavezan da pređe na Univerzitet u Kragujevcu, ili da on više ne može i ne sme da bude na grbači svojih roditelja, ili ako državi nedostaje porez, da je obavezan da nakon 2019. godine puni državnu kasu sa iznosom koji vi odredite?
Mnogo je ovde nerešenih pitanja, ja sam zamolio ministra, evo još jedanputa ponavljam, za kraj svoje diskusije. Molim vas da mi odgovorite, koji su to principijalni razlozi, koji su objektivni i suštinski argumenti, zbog kojih predlažete ovako rešenje, zašto dve godine, a ne godinu ili tri, zašto ste odbili da to bude bez vremenskog ograničenja? Molim vas da prestanete da vređate te ljude, time što govorite da su večiti studenti, da su neradnici, da su mlitavi, i mnogo toga drugoga što smo čuli iz usta predstavnika vladajuće koalicije.