Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem predsedniku Vlade i kao što sam prošli put rekao Kancelariji za KiM pri Vladi Republike Srbije, s tim što bih skrenuo pažnju predsedniku Skupštine da iz Kancelarije odgovori uopšte ne dolaze, da ne šalje uopšte odgovore na bilo koje pitanje koje je upućeno. Nema mnogo takvih subjekata, kažem većina subjekata koji se u pristojnoj formi traži odgovor na konkretno pitanje odgovori. Neki konkretnije i sadržajnije, neki malo formalnije, ali generalno se odgovara. Kancelarija za KiM ponaša se kao eksteritorijalna, kao da oni nemaju nikakve veze sa ovom Narodnom skupštinom niti sa institucijama ove zemlje, uključujući najvažniju, formalno najvišu, a to je ova Skupština.

Nevolja je u tome što u nekim drugim aspektima plašim se, Kancelarija za KiM se ponaša i reaguje na sličan način. Dakle, hajde što ne odgovaraju na konkretan pitanja narodnih poslanika, moje pitanje se konkretno odnosilo na izlazak Srba sa KiM na predstojeće prištinske, odnosno kosovske izbore u vezi sa čim sam imao vrlo konkretan predlog, zahtev i očekivanje da Vlada Republike Srbije se pozove i izjasni i pozove građane Srbije na KiM da ne učestvuju, jednostavno da bojkotuju te izbore iz bezbroj razloga o kojima bismo mogli ceo dan da razgovaramo, ali ključ ni je i konačni je taj što na ovim oktobarskim izborima vanrednim za skupštinu tzv. republike Kosovo ne može da se glasa sa srpskim dokumentima.

Ovo je prvi put, naglašavam i skrećem pažnju, i javnosti i građanima, jer se to zataškava iz različitih razloga i gura pod tepih, prvi put da se na tim prištinskim, kosovskim izborima, ne može glasati sa srpskim dokumentima. I zvaničan stav je o tome zauzela njihova Centralna izborna komisija.

Dakle, ja pitanje upućujem pre svega predsedniku Vlade, drugim najvišim organima u zemlji, ali i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Nije dovoljno samo osuditi i reći da je to za žaljenje. Ovim činom, ovom zabranom građanima Srbije da na delu ustavne teritorije Republike Srbije glasaju sa srpskim dokumentima i pozivom Srbima na KiM da izađu na izbore, uprkos tome, i glasaju za koga god, vlast poziva da to bude Srpska lista, samo i jedino Srpska lista, ali, svejedno, pozivom da se glasa za bilo koga, zapravo, institucije ove zemlje indirektno prihvataju i priznaju da je Kosovo i Metohija jedna eksteritorijalna teritorija, da je potpuno izuzeta iz ustavnog sistema i pravnog sistema Republike Srbije i da, otprilike, građani Republike Srbije koji imaju važeća dokumenta Republike Srbije, tamo ne mogu da glasaju.

Šta je to drugo nego poziv preostalim građanima i preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji da uzmu kosovska dokumenta i da im se na taj način stavlja do znanja da ih njihova matična država, ne matična nego njihova država, da ih pušta niz vodu.

Ja smatram da te izbore treba bojkovati, rekao sam to i prošlog puta, iz bezbroj razloga. Na kraju krajeva, kosovski Albanci su deset godina bojkotovali institucije i izbore koje je Republika Srbija organizovala na KiM. Ali, ovo, ovakav šamar, to je na neki način indirektno priznao i predsednik Republike, i to upravo upućujući poruku ili žaoku ka SAD, smatrajući da su oni podržali Prištinu u tom stavu da se ne može glasati sa srpskim dokumentima. Ali, sada, šta je to i kako je bilo, mi ne možemo da ulazimo.

Ono što svakako jeste činjenica da je to jedan skandal preko kojeg se ne može preći time što ćemo reći - evo, mi to smatramo da je za žaljenje, da je to skandalozno i neprihvatljivo. Tim pre što, vidimo, senatori američki, koji su pre nekoliko dana, odnosno jedan od njih koji je pre nekoliko dana razgovarao sa predsednikom Republike, kaže da je Aleksandar Vučić, po njegovom mišljenju, spreman da sklopi sporazum sa Kosovom i prizna njegovu nezavisnost, ali je ljut, citiram: "Ljut kao osica zbog taksi od 100% i zato misli da te takse treba da budu ukinute".

Sve se to sklapa u jednu jako lošu sliku koja ne samo što je neustavna, nego je i neprihvatljiva, a to je da Srbija zapravo samo traži izgovor i način i formu da se tiho, zapravo, prihvati ili pomiri sa nezavisnošću Kosova. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miladin Ševarlić i Dejan Radenković.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda - Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Bojan Tubić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite, koleginica Jovanović.

Za razliku od ovog vašeg predloga, koji nije dobro rešenje i nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Srpska radikalna stranka, gospodine ministre, o tome govori i ovaj član 1. na koji sam podnela amandman ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, traži od vas da svim studentima koji su do 10. septembra 2005. godine upisali osnovne studije na fakultetima i višim školama, kao i magistarske i doktorske studije, se omogući da bez ograničenja, po istom planu i programu, što im garantuje Ustav Republike Srbije, završe svoje studiranje.

Vi ste, a to su preneli i svi mediji, kako ovi elektronski, tako i štampani, obrazlažući, eto, dobru volju, kako ste rekli, i iskorak Vlade Republike Srbije i vas lično, da im se da dodatni rok od dve godine, rekli - pa, znate, poslednji je trenutak da se i oni uozbilje. To da li će neko da se uozbilji ili je neozbiljan ili je ozbiljan, to nije ni vaše, gospodine ministre, niti bilo koga iz Vlade Republike Srbije, niti bilo kog dekana, ni rektora, da ocenjuje. Svaka osoba je za sebe neko ko zna da li hoće da studira do kraja, kada će, kakve su mu porodične okolnosti, personalne, da li je imao nekih određenih problema, da li je hteo tako, itd.

Na kraju krajeva, ko smo mi da se bilo kome ko želi da ponese zvanje akademskog građanina ove zemlje i da da svoj doprinos sa tom diplomom, na ovaj ili na onaj način, mešamo u život i da ograničavamo bilo koga i da mu dajemo bilo kakve rokove?

Ako je to tako, onda se postavlja pitanje - kako ste onda došli do toga da neko može to da uradi za dve godine?

Na kraju krajeva, od samog početka te katastrofalne "Bolonje", a na to ukazujemo mi, srpski radikali, evo već skoro 20 godina, studenti su doživeli zaista velike šokove prilikom početka studiranja, od načina bodovanja, krađe bodova, nepriznavanja njihovog realnog rada, jer jedan bod, složićete se, prilikom predavanja i vežbi u ekvivalentu od 25 do 30 sati nije isti, a različito je sve od fakulteta do fakulteta.

Prihvatite, gospodine ministre, imate ustavni osnov za ovo i učinićete veliko dobro svima onima koji žele kad-tad, a to je njihovo pravo, da završe svoje studije.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o produženju roka za završetak studija, ili ako govorimo o predlogu da ne postoji rok, već da vreme za diplomiranje bude neograničeno, sama sam u nekom trenutku podeljena i možda bih ja lično podržala različita rešenja.

Ali, ako uzmemo u obzir da smo mi ovde danas zbog studenata i da bismo odgovorili na njihove zahteve, onda smatram da treba, ipak podržati predlog Vlade da se za određeni rok produži taj rok za završetak studija, jer ne samo što je možda taj rok potreban u nekom zakonskom smislu, nego, ja se nadam da će to imati neki psihološki efekat na njih da se još više potrude i da u saradnji sa fakultetima, naravno, okončaju svoje studije.

Mi smo u načelnoj raspravi govorili o razlozima koji postoje kod studenata koji su raznovrsni, koji postoje kod studenata koji nisu do sada mogli da okončaju svoje studije i verovatno su važni za svakog od njih lično, ali mi o njima ovde ne moramo da raspravljamo. U ovom trenutku je važno da im pomognemo i da im damo podršku da završe svoje studije.

Na taj način smatram da bi trebalo da razmišljaju i profesori na fakultetima i sami fakulteti kao ustanove, da tim studentima pruže konkretnu pomoć na fakultetima. Na taj način neće pomoći samo studentima, pomoći će i svima nama, pomoći će i Vladi Srbije.

Evo, navodili smo i u načelnoj raspravi kao dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Na njihov poziv se odazvalo čak 135 studenata, od kojih je u proteklim mesecima diplomiralo 28.

Dakle, i sami studenti koji do sada nisu mogli da završe studije pokazali su nam spremnost, pokazali su nam želju i volju da diplomiraju ono što su oni sami izabrali da završe i da se sutradan bave onim što su oni želeli.

Smatram da smo mi ovde da im to omogućimo i da treba da radimo na tome da svi oni koji nisu uspeli da završe studije to i učine. Zahvaljujem.

Reč ima koleginica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, amandman moje uvažene koleginice treba odbiti iz prostog razloga što, idemo redom, obrazovanje je deo kulture, a kultura je način života. Treba biti obrazovan, jer ćemo u životu imati veću šansu, ali, zaista, mi smo već produžili rokove par puta i sada mislim zbog stimulansa ovih ljudi da što pre završe fakultet ili magistarske studije ili doktorske studije, da bi mogli da rade, da bi mogli da doprinesu ovom društvu, produžavamo sada za dve godine.

Niko ne kaže da svako ima pravo da studira onoliko koliko želi. Naravno, ako neko napuni 65 godina, lepo je zarad njega samog, ali neće biti produktivan, neće dati rezultate u društvu. Samo je tu poenta.

Ako smo već produžili, ako je neko upisao 2005. godine osnovne studije i studije na višoj školi, pa smo mu produžili jednom, jer je trebalo da završi, pa drugi put, pa smo produžili do 2018. i 2019. godine, i sada još dve godine, prosto, mislim da će biti celishodnije, normalnije da mu damo šansu još dve godine da bi se zaista potrudio da za te dve godine završi fakultet i bude koristan član ovog društva. Samo je to problem. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, ja podržavam predlog amandmana koji je dala koleginica Nataša Jovanović, jer mislim da je zbilja korektno i sa zakonske strane potpuno jasno da ljudi koji su upisali u to vreme fakultete nemaju nikakvog ograničenja do kada će da završe svoje studije.

Ne vidim razloga zašto je nama problem da donesemo taj zakon kojim će im se omogućiti da studiraju do kraja svog života, odnosno dok ne završe? Nismo ni učestvovali u donošenju tog zakona, propisa. Naša krivica nije nikakva, jedino nam je data mogućnost da ispravimo nešto što su drugi pokvarili.

Mislim da ćemo ostati dužni ovim studentima ako ne prihvatimo ovaj ili ovakav predlog kao što je predlog ovog amandmana. Niko nama ne daje pravo da nekome stanemo na put i da mu kažemo – stop, ne možeš dalje, jer sam ja tako odlučio, odnosno jer smo mi kao većina tako odlučili. Ja se nadam, a još ima vremena da to može da se ispravi. Hvala.