Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Uloga parlamenta je inače da diskutuje o predlozima zakona i da poslanici iznesu svoje stavove o tome, tako da ne može diskusija da označi problem i da neko diskusijom stvara problem. Znači, diskutuje se o predlogu izmene i dopune zakona koji imamo pred nama.

Sigurno ste mislili i na moju diskusiju, ako niste, ja sam se prepoznala u tome, što sam iznosila primere iz života. Niste o meni mislili, dobro, onda je slično.

Naravno da iznosimo primere iz života, zato što se zakon odnosi na građane Srbije, a građani Srbije imaju svoje živote, i mi ovde izlazimo u susret jednoj grupi građana Srbije koji studiraju po starom programu. Naravno da onda iznosimo primere iz života onih koji su sve prepreke, teškoće u svom životu uspešno savladali i završili fakultete.

Niko danas nije govorio o tome da ljudi od 65 godina nisu produktivni.

Da, niste gospođu Malušić dobro razumeli, ona nije govorila u pežorativnom smislu. Ali, odmah da vam kažem, ja sa 56 sam mnogo manje produktivna nego od 46, i to je sasvim prirodno. Ovde se govorilo o studijama i zato sam ja nakon njene diskusije objasnila šta rade druge države, znači, nemaju večite studente, nego imaju univerzitete, odnosno izvinjavam se, fakultete za treće doba. A, vi kažete da nečije studiranje nema nikakve veze sa društvom. To apsolutno ne stoji.

Znači, pitanje, ko finansira te studije i ko to izdvaja za platu profesoru koji predaje na katedri, drži katedru, predaje predmet koji je ukinut kasnije zakonom, odnosno novim obrazovnim programima? Pa, država, u najvećoj meri država. I, normalno je da diskutujemo ovde o tome, jer je to stvar čitavog društva, a ne stvar pojedinca, kako ste pokušali to da prikažete. Stvar je pojedinca hoće li da završi ili neće da završi neku školu, kada završi ono osnovno što je po zakonu obavezno. Studije nisu obavezne. Neko pređe tu prepreku, a neko ne pređe nikada. To je jedan životni izazov, redovno studiranje takođe formira kao čoveka, da li nešto možete da preskočite ili padnete na nekoj prepreci, život vas odvede u drugom pravcu ili sami ocenite da vam jednostavno diploma nije potrebna. Eto, o tome smo mi govorili. Nadam se da i dalje poslanici mogu da govore na način na koji žele da govore.

Mi ćemo podržati predlog ministra Šarčevića, predlog Vlade Republike Srbije, duboko verujemo da su oni sagledali ovaj problem i da zbog toga to predlažu nama poslanicima, koji podržavaju rad Vlade, da ih podržimo glasanjem, ali naše prava da kažemo naše mišljenje, da sa ovakvom praksom, jednoga dana mora da prestane. Svake godine izlazimo u susret istoj grupi studenata da im još jednom produžimo, da još jednom produžimo, da još jednom produžimo.

Znači, svakako, poštovani kolega, mora jednoga dana da se prestane sa ovom praksom. Red je da mi to kažemo sada, da se ne iznenađujemo idućeg septembra, kad dođe isti ovaj problem pred novi saziv parlamenta. Ono što se svake godine ponavlja, štrajk prosvetnih radnika prve nedelje septembra, znači, prve nedelje septembra imamo štrajk prosvetnih radnika, i tako ne znam, 30 poslednjih godina, i imamo u poslednjih, ne znam, 10 godina, da produžavamo rokove.

Znači, jedna ozbiljna država mora jednog dana da ovako podvuče i da kaže - od sada više ne, uz svo uvažavanje ljudi koji imaju, kako kažete probleme. Ne verujem da baš čitava ova grupa ljudi ima kako nesavladive probleme u životu da ne mogu da jednoga završe fakultet po starom programu. Hvala.

Pravo na repliku, koleginica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče našeg bivšeg predsednika, gospodina Tomislava Nikolića, on je završio fakultet dok je bio u radikalnoj stranci pod jedan. Pod dva, niko ne kaže da ljudi nisu produktivni u 65 godini. Ne, naprotiv, nego šta će taj koji završi fakultet, a ništa nije radio do 65 godine, da doprinese društvu u 65. Konkretno, masa ljudi ima više škole, rade ljudi, neki su direktori, privređuju, imaju porodice, a onda i završavaju fakultete. Valjda im je dosta posle tri puta produžavanja, da im produžimo i četvrti put i da završe za dve godine te dve godine koje im fale.

Pošto se Radikalna stranka raspala, jer je naš bivši predsednik države, gospodin Tomislav Nikolić ukapirao da ima malo više zajedljivosti, da bi mu možda bilo mnogo bolje da napravi novu stranku koju je i napravio, koja ima 55% rejtinga. Bez zle namere, zaista ću sa zadovoljstvom podržati predlog ovog zakona, ali mislim da država plaća studije. Ljudi moji, masa studenata je na budžetu i to plaća država. Pet hiljada dinara košta boravak u domu. Ne postoji na svetu ni jedna država koja toliko vodi računa o svojim studentima kao što je Republika Srbija. Obrok je dve hiljade i nešto, pa hajde malo da govorimo o tim studentima. Ovim studentima smo dali rok, daćemo još jedan, a poenta čitave priče je da forsiramo mlade ljude, da ovi ljudi koji su imali probleme damo i njima šansu i tačka. Zahvaljujem.

Kolega Atlagiću, polako, pravo na repliku, narodni poslanik Marko Atlagić.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Nemam nameru da polemišem. Da se krivo ne bi shvatilo zbog kolega profesora i pedagoga, ono što sam rekao, što je jedan od govornika rekao, ne učimo, i ja što sam rekao, za školu nego za život, to je pedagoški pravac u pedagogiji. Šta to znači? Upravo ovo što ministar provodi, digitalizacija i aktualizacija nastavnih planova i programa.

Primer, stari nastavni planovi kroz istoriju, kada je u pitanju ekologija i zaštita čovekove okoline. Mi smo to provodili kroz nastavne planove ubacivajući dva časa, evo sada se sećam, godišnje i povezivali sa nastavnim sadržajem. To je jedna maksima, pedagoški pravac koji je danas najaktuelniji, to je ono što gospodin ministar i Vlada Republike Srbije provodi, a inicira predsednik Republike. To je suština. Hvala lepo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Gospodine Arsiću, meni je jako žao što gospođa Gojković više nije u sali. Dakle, ja sam to dobro čuo, ali pre svega studenti koji su upisali 2005. godine i dalje studiraju, pa nisu oni na budžetu valjda. Oni svake godine, da bi uopšte izlazili ili ne izlazili na te ispite, moraju da uplate nešto u odnosu na te predmete, neke pare. Dakle, ne koštaju državu apsolutno ništa.

Upravo je tako rekla gospođa Malušić, kako sam je ja citirao, ali u međuvremenu je verovatno zaboravila na produktivnost bivšeg predsednika SNS i njegove godine studiranja. Sad se neko tu raspao i…

(Narodni poslanik, Aleksandar Martinović, dobacuje.)

Gospodine Martinoviću, ja govorim neke stvari o kojima ste vi davnih dana govorili isto to, tako da ne znam u čemu je sad tačno problem.

Gospodin Šarčević je rekao da treba da daju primer sada, da treba vlast da da primer svim studentima kako treba da bude. Gde ima bolji primer od Tomislava Nikolića? Ima za sve nade i u 60 godini, niko ne treba da odustane, može da se završi. Na kraju krajeva, svi ti studenti koji su upisali pre 2005. godine i ko zna kad i koji su večiti, imaju veliku šansu da jednog dana postanu predsednici Srbije. Zato treba da ih podržite. Evo, tu je gospodin Ljubiša Stojmirović, ja se u mnogo čemu danas slažem sa njim, sa njegovim izlaganjem, hajde da vidimo kako je do toga došlo.

Zaista ovo nije niti da se nekome izlazi u susret i da se čini usluga, ovo je zdravorazumsko razmišljanje. Apsolutno nikakva potreba ne postoji, nikakav trošak sa strane države ne postoji, jednostavno treba da bude pravo izbora, svako treba da odluči da li hoće, da li neće da studira, da li hoće da odustane, to je njegovo individualno pravo i država ne treba da ima ništa sa tim, pogotovo što ne košta ništa i još taj student finansira fakultete i univerzitete. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ne znam zaista što je koleginica Malušić ovako ljuta, ne znam zašto na taj način nastupa. Mi potpuno trezveno, normalno razgovaramo, iznosimo argumente. Hvala bogu, naši argumenti se razlikuju od vaših, to je valjda logično. Ali, sada pokušava ona da kaže da nije nešto rekla što jeste, rekla je. Ali, sada kada je htela da se odbrani od toga da je rekla da ne mogu biti, kako je rekla, produktivni ljudi koji završe fakultet sa 60 i 65 godina, rekla je to.

Kada joj je pomenut taj njen bivši predsednik stranke i njegovo studiranje, odnosno njegova diploma, koju ni do dan-danas niste ispitali, njegovo javno priznanje da ne zna kako mu se zove teza itd, sve je to nešto što je bilo deo ovog društva, deo ovog sistema. Ali morali ste, kolega Arsiću, vi to dobro znate i uvek ste reagovali, mi nismo radikalna stranka, ne znam da li postoji takva stranka upisana u registar stranaka. Mi smo Srpska radikalna stranka i insistiramo da nas u zvaničnom obraćanju narodni poslanici upravo tako oslovljavaju i to tražimo od predsedavajućih da svaki put reaguju kad se tako nešto kaže, kad se kaže drugačije od toga.

Još nešto, nije se SRS raspala, koleginice Malušić, vidite nas. Kako smo se raspali, evo sedimo ovde. Imamo poslaničku grupu, najveću opozicionu poslaničku grupu. Imamo program koji smo i sad citirali, koji je donet, samo naravno inoviran, vezano za neko vreme koje je prošlo, koji smo doneli kada je stranka formirana. Srpska radikalna stranka je možda bila nečija ideja da se raspadne i da nestane, ali žao mi je, taj koji je bio nosilac te ideje, nema ga nigde osim na Dedinju u vili za 5.000 evra mesečno, koliko košta građane Srbije.