Hvala, gospođo Janković.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Najpre, kažete da vi nemate nadležnosti da štitite prava srpskog naroda van države Srbije. Niko vas ne šalje da idete da protestvujete u Vukovaru zato što su tamo skidali ćirilične table, ali morate da vodite računa u svom obraćanju, morate u javnosti da štitite svakog Srbina gde god da živi. To vam je obaveza, kao i meni, kao i bilo kome.

Ne možete vi, kažete, ako nemate prava, da delujete van granica. Pun vam je izveštaj sastanaka sa britanskim ambasadorom, sa američkim, ne znam ni ja, nekim činovnicima, pravite nekakva balkanska druženja, itd. Izmišljate neku novu celinu koja bi trebalo da bude, valjda, neka nova Jugoslavija ili ne znam šta.

Dakle, sve to možete, a ne možete da štitite interes srpskog naroda. Ne možete zato što nećete. Ne možete zato što vi pripadate tzv. civilnom sektoru, koji o svemu vodi računa, samo ne o Srbima i srpskim nacionalnim interesima.

Kažete, govorite o ljudskim pravima, o ustavnim pravima, kada se govori o saopštenju koje sam vam napomenula da ste izdali protiv govora patrijarha srpskog. Zar nije versko pitanje? Kažete da je ustavno pravo pitanje rađanja?

Zar nije versko pravo ustavno pravo? Zar nema pravo patrijarh srpski da se obraća vernicima, ženama koje žele da poštuju ono što patrijarh kaže?

Zar nije uloga SPC da učini sve, pa i između ostalog i obraćajući se javnosti da se poveća broj novorođene dece u Srbiji? Zar ne treba SPC da vodi računa o tome da se što više srpske dece rodi u Srbiji? Treba. Kako će to da kaže, osim na verskoj službi? U javnosti, na svakom mestu.

Zar nema pravo SPC i naš patrijarh da se oglasi u javnosti na svaku temu? Kako vi to uzurpirate ustavna prava samo tamo gde vi mislite da treba da postoji? Da, pravo na rađanje i ženska prava razna jesu ustavna prava, ali i versko pitanje je ustavno pravo i ne možete ni na koji način… Sami ste pročitali delove tog saopštenja i potvrdili, zapravo, ono što smo mi tvrdili.

Hvala, gospođo Radeta.
Gospođo Janković, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Naravno da ima patrijarh pravo da se obraća vernicima SPC, da iznosi svoj stav. Još jednom, zbog toga što smatram i opet konstatujem da je jako bitno da čujemo drugačija mišljenja, jer treba da razvijemo mnogo bolju kulturu dijaloga, jer samo ona može da doprinese razvoju društva. Još jednom, ono što smo mi osporavali i konstatovali u našem upozorenju, vrlo je važno, je bio deo koji se odnosio samo na svojevrsnu optužbu žena za ne rađanje. Dakle, i pravo na abortus. Samo to i bilo je izneseno u javnom prostoru, a ne u vršenju verske službe.
Moja poslednja konstatacija je da se nadam da nismo ovde da utvrđujemo ko je veći patriota zbog toga što mislim da ne bi valjalo da to pitanje postavljamo. Za sebe mogu odgovorno da tvrdim i za sve zaposlene u ovoj instituciji, ali naravno, pre svega, za sebe, jer ne znam čime bi se merio taj stepen patriotizma. Jedno je sigurno. Tamo gde je moje ime, nije bitno koja je bila platforma, sastanak, konferencija, od najvišeg do najnižeg nivoa, tamo gde je moje ime, institucije koju trenutno vodim, stajalo je Republika Srbija i njena zastava, bila je predstavljena naša država na najbolji mogući način i njeni interesi su štićeni u svakom pogledu, a većina zaključaka koju bih iznela i predstavila Srbiju, kao primer dobre prakse, pa i one, narodna poslanica Žarić Kovačević je pomenula, koja se odnosila na položaj nacionalnih manjina, predstavila kao nešto što je primer kako treba, ali naravno konstatovala i šta je što jeste problem i sa kojim smo spremni da se uhvatimo u koštac. Hvala.

Hvala, gospođo Janković.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Dakle, prosto je neverovatno da je vama palo na pamet da vi upozoravate SPC, pa najpre ste rekli da su crkva i država odvojene. Kako vi uopšte smete da upozoravate SPC zato što je srpski patrijarh izneo stavove SPC? Kažete to je bilo u javnosti, a nije na vršenju službe. Zar srpski patrijarh i SPC nemaju pravo da se oglašavaju u javnosti? Vi ste zamerili što je patrijarh srpski rekao da žene nedovoljno rađaju. Ko rađa nego žene. Vi kažete – zamerili ste patrijarhu što je protiv abortusa. Da li je moguće da vi mislite da vi imate pravo da nekoj crkvi kažete da ne može biti protiv abortusa? Da li je moguće da vi ikom u Srbiji smete da kažete, vi možete da zastupate vaš stav… Pre nekoliko meseci u američkoj državi Alabama je donet zakon o zabrani abortusa. Da li je to najdemokratskija zemlja na svetu, Sjedinjene države? U nekoliko država tamo je zabranjen abortus.

Vi sad hoćete da kažete da bilo ko u Srbiji ne sme da iznese drugačiji stav od vašeg. To je prosto neverovatno.

Vi zapravo ne smete da imate svoj lični stav. Vaš lični stav je Ustav Republike Srbije, zakon koji vas obavezuje kako delujete, a vi da upozoravate Srpsku pravoslavnu crkvu ili bilo koju crkvu ili versku zajednicu… Odakle crpite to pravo, odakle? Zaista je neverovatno, i kažem, vi nemate pravo nikoga da upozoravate za iznošenje stavova o bilo kom delu društva ili bilo kom delu države Srbije.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, na svoje stavove i verske i političke i ljudske i pojedinačne i kako god. Vi nemate pravo niti ovlašćenje da vi bilo koga upozoravate zato što misli drugačije od vas, Snežane Čongaradin, Jerkov, Marinike itd.

Hvala, gospođo Radeta.
Nastavljamo dalje sa radom.
Po spisku prvi na listi je dr Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima dr Predrag Jelenković.
Izvolite, dr Jelenkoviću.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovana poverenice sa saradnicama, iz ovog izveštaja se može videti da ste praktično pokrili sve oblasti, tj. segmente iz delokruga koji pokriva Zakon o zabrani diskriminacije, ali bih vas zamolio da neke stavke malo pojasnite i neke pozicije iz tabelarnih prikaza.

Naime, u preporukama koje ste dali u 29 tačaka, pod tačkom 19, između ostalog, kažete – tj. spominjete neke kontinuirane aktivnosti na podizanju svesti i prepoznavanju i obaveznosti prijave nasilja. Na koje aktivnosti ste mislili, osim ako nisi klasične tribine sa ovom temom?

Takođe, ovaj deo tačke 19. može se povezati sa tačkom 16. u kojoj ističete podizanje informisanosti po ovim pravima i uslugama. To zapravo znači, ako uzmemo u obzir sve te aktivnosti, da su vam neophodni mediji. Malopre je koleginica pričala o dobroj komunikaciji, o aktivnoj komunikaciji, pa u tom smislu, mislim da bi trebalo da što veći broj građana Srbije o vašim aktivnostima da to prosto dobije, tu informaciju, ali u smislu informisanja o ishodima svih evidentiranih, tj. predmeta po kojima ste postupali, što se može videti u tabelarnim prikazima na kraju vašeg izveštaja.

Na kraju vi čak i u izveštaju, negde na, mislim, na strani osam, kažete da je u medijima i javnom prostoru prisutan govor koji karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, uvredljivo izveštavanje itd, te da je u tom smislu potrebno posvetiti posebnu pažnju i odgovornom izveštavanju o nasilju.

Moje pitanje je - da li ste kada ste to lepo izanalizirali predvideli i neka sredstva u vašem budžetu za narednu godinu za jednu ozbiljnu medijsku kampanju ne bi li ovu temu i ne bi li prvo postigli efekat, a to je promenili i podigli svest građana Srbije kada je u pitanju ova oblast društvenog života?

Dalje, pod tačkom 22. vašeg izveštaja kažete da je potrebno preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području. Moram da vam kažem da SDPS se u svom programu zalaže za dosledno sprovođenje postojećih, ali i za kreiranje novih mera za povećanje i olakšano učešće pripadnika manjina i drugih društvenih grupa.

Tako npr. jedan od modela tzv. princip prazne stolice, to je jedno mesto u lokalnim skupštinama, kao i u opštinskim i gradskim većima koje bi bilo predviđeno za predstavnike društvenih grupa sa pravom da diskutuju, odnosno da učestvuju u raspravi, ali ne samo kada se govori o ljudskim pravima, već kada su na dnevnom redu i pitanja od javnog značaja. Na kraju krajeva vi imate i u Zakonu o planiranju, koji smo usvojili početkom godine, da su u proces donošenja odluka konsultuju građani.

Poštovana Poverenice, ovo je jubilarna godina, tačnije 10 godina postojanja i primene Zakona o zabrani diskriminacije koji je, kao što znamo, svi u srpskom društvu izazvao značajne polemike, pa vas pitam – da li je potrebno da neke predloge, ovakve ili slične izmene, radimo i kako bi sam zakon, odnosno kako bi bili što efikasniji i kako bi omogućili učešće pripadnicima manjina u svim lokalnim samoupravama u Srbiji?

Još jedno pitanje, u formi pitanja, a mislim da je koleginica Žarić već otvorila temu Niša i južne Srbije, jugoistočne Srbije. Na strani 267. u tabeli pod nazivom – pritužbe po regionima, kada pominjete region južne i istočne Srbije stoji broj 103 ili 10,4%, na koje konkretne pritužbe mislite, odnosno na šta se najviše odnosi ovaj broj, koje najviše dominiraju?

Takođe, na strani 247. u tabeli pod naslovom – oblasti društvenih odnosa, na koje se pritužbe pre svega odnose kada govorimo, odnosno ovo što vidimo u tabeli, da se brojevi odnose na kulturu, umetnost, sport, kao i obrazovanje i stručno osposobljavanje. Hvala.

Hvala dr Jelenkoviću.
Sada reč ima Vesna Ivković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana Poverenice sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred poslanicima na dnevnom redu razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, Deveti redovni izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti.

Iza ovog izveštaja stoji još jedna godina kontinuiranog i intenzivnog rada u skladu sa mandatom i nadležnostima koje su poverene ovoj instituciji i Zakonom o zabrani diskriminacije.

Izneti su ključni podaci iz izveštaja, mišljenja i preporuke, a posebno su predstavljene i opšte preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti.

Radi lakšeg razumevanja od strane građana Republike Srbije objasnila bih ulogu ove institucije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavistan, samostalan i specijalizovan državni organ, formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. Narodna skupština Republike Srbije izabrala je 27. marta 2015. godine gospođu Brankicu Janković za novu Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučaja diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblicima društvenih odnosa.

Deo aktivnosti Poverenika odnosi se na uspostavljanje i održavanje saradnje sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji AP i lokalnih samouprava, kao i sa organizacijama civilnog društva, međunarodnim i domaćim organizacijama, institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Tokom 2018. godine Poverenik je postupao u 1.407 predmeta. Pored postupanja po pritužbama, Poverenik je u skladu sa ovlašćenjima dao 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, podneta su četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu od diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Najveći broj pritužbi podnet je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, starosnog doba i pola, a u oblasti društvenih odnosa su pružanje javnih usluga ili korišćenje objekata i površina, rad i zapošljavanje i postupci pred organima vlasti.

Poverenik je tokom 2018. godine sproveo dva istraživanja, a tako dobijeni podaci su od značaja kako za rad institucija, tako i za različite društvene aktere, za kreiranje i vođenje javnih politika.

Poverenik je objavio i dva priručnika, sproveo brojne obuke, radionice i predavanje iz oblasti i prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju kojima su bili obuhvaćeni mnogi akteri društvenog života, a to su policijski službenici, inspektori rada, predstavnici lokalnih samouprava, medija i organizacija civilnog društva, a održani su i seminari na temu građansko-pravna zaštita od diskriminacije za sudije sve četiri apelacije.

Sa ciljem da se podstaknu lokalne samouprave, da kreiraju i sprovode različite afirmativne politike, ustanovljena je i nagrada „Opština/grad jednakih mogućnosti“. Ovaj izveštaj nam ukazuje na to da se naše društvo i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti. Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je temelj za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije, ali je taj pravni okvir potrebno unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

Na zastupljenost diskriminacije u društvu utiču i drugi faktori među kojima su društveni i kulturni kontekst u kojem živimo, stepen tolerancije prema različitosti, poverenje u rad institucija, edukacija o prepoznavanju oblika diskriminacije i druge aktivnosti svih delova društva u zaštiti ljudskih prava.

Treba naglasiti da pored Poverenika, izuzetno važnu ulogu imaju sudovi i naglasiti da su u 2018. godini sprovedene u celosti pojedine preporuke koje je Poverenik dao u svom godišnjem izveštaju za 2017. godinu. Krajem 2018. godine otpočela je sa radom i nacionalna linija za žene žrtve nasilja i u skladu sa tim doneti su mnogi strateški planovi.

Diskriminacija je zabranjena Ustavom Republike Srbije koji propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Shvatajući važnost poštovanja ljudskih prava i poštovanja principa ravnopravnosti, Republika Srbija je proteklih godina izradila adekvatan antidiskriminacioni okvir i ratifikovala najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije.

U izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu, navodi se da je zakonodavstvo o zabrani diskriminacije u našoj zemlji u skladu sa evropskim standardima, ali je potrebno vršiti dalje usklađivanje. Posebno su značajni antidiskriminatorni zakoni, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o ravnopravnosti polova. Sistem pravne zaštite o diskriminaciji u Republici Srbiji obuhvata mehanizme građansko-pravne, krivično-pravne i prekršajno-pravne zaštite.

Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu je veoma sažet, celovit i do detalja objašnjeno šta je urađeno. Date su i određene preporuke u ovoj oblasti – da se izrade strateški dokumenti koji se odnose na prevenciju i zaštitu diskriminacije, unapređenje osoba sa invaliditetom, razvoj socijalne zaštite, razvoj mentalnog zdravlja, prevenciju i zaštitu dece od nasilja, razvoj obrazovanja odraslih, društveno odgovorno poslovanje, strategiju o starenju i druge. Važno je unaprediti dostupnost obrazovanja dece sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, romske dece kao i pristup visokom obrazovanju, mere i aktivnosti za ravnomernu zastupljenost žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života, podsticanje zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja žena. Potrebno je unapređivanje koordinisanog i efikasnog delovanja svih institucija sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika nasilja, uz razvoj servisa za podršku žrtava nasilja.

Preduzeti mere na eliminisanju diskriminacije i stigmatizacije LGBT osoba, unapređivanju položaja Roma i Romkinja, kao i položaja starih ljudi i možda najvažnija preporuka programima i planovima, predvideti sprovođenje mera i aktivnosti na svim nivoima u cilju zaustavljanja odlaska mladih iz Srbije.

Ono što bih pohvalila u ovom izveštaju, pre svega, kao žena, to je inicijativa Poverenice upućena Skupštini grada Beograda za određivanje naziva i obeležavanja ulica, trgova i zgrada, da daju imena znamenitih žena našeg društva. Citiraću vas – naše društvo nisu stvarali samo muškarci već i žene. Neophodno je efikasno funkcionisanje svih društvenih mehanizama za zaštitu od diskriminacije. Svako ljudsko biće ima potrebu za poštovanjem i uvažavanjem i zato treba edukovati decu da poštuju druge, da poštuju različitosti, jer time gradimo bolju i tolerantniju Srbiju.

Poverenica je istakla da i dalje nastavlja sa proaktivnim pristupom u nameri da i u budućnosti pružaju još efikasniju zaštitu od diskriminacije i radi na unapređenju ravnopravnosti. Ja sam uverena da na taj način zajedno doprinosimo izgradnji boljeg društva koje će stajati na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki.

Na samom kraju, poželela bih ovoj instituciji što manje pritužbi u narednom periodu, što bi za nas bio znak da postajemo sve bolje i tolerantnije društvo kada su različitosti u pitanju.

Da zaključim, izveštaj je vrlo detaljan i sadrži sveobuhvatan pregled stanja i relevantne podatke koji mogu biti od značaja za dalje kreiranje i unapređenje javnih politika. Zato predlažem da se isti usvoji, što će poslanička grupa SPS uraditi u Danu za glasanje. Hvala.