Hvala, potpredsedniče.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo, danas imamo tri zakona u setu koji se odnose na stvari koje kada posmatramo u načelu se mogu svesti na reči kao što su: kredibilnost, poverenje, čast, pouzdanost, kontrola.
Dakle, imamo dva zakona koja se izrazito toga tiču i odgovaraju na neke izazove koji su se pojavili tokom godina evropskih integracija Srbije, a takođe i tokom problema koji postoje u praksi jer računovodstvo je prilično dinamična stvar. Kod nas je povremeno bila izuzetno dinamična, kada smo imali za moj ukus i za ukus većine previše kontnih okvira, ali hajde stvari se pomeraju na bolje i bitno je da stalno se usaglašavamo sa evropskim direktivama da bismo jednog dana postali evropskog tržišta pod pravnim sistemom najboljim kojeg smo imali u istoriji, ubeđen sam u to.
Zato mi iz poslaničke grupe SMS uvek od srca pozdravljamo sve što ima veze sa zadovoljavanjem merila iz poglavlja pristupanja EU. Kontinuirano zadovoljavanje i praćenje onoga što EU usvaja, jer ono što bi se reklo, tek kada se sve usaglasi onda se može govoriti o procesu ratifikacije. Dakle, i ako smo u jednom momentu bili u redu i usaglašeni. Moramo nastaviti to da pratimo do targetirane 2023. godine ili možda neke kasnije godine, ali ja i dalje držim se toga da ako vredno i pametno radimo da 2023. godina ne mora nužno biti zakasnila godina, šta više.
Počeo bih od ovog zakona koji možda ima najveći odjek u javnosti, jer činjenica je da su svi ljudi koji se bave nekim poslom, a da nisu paušalci u kontaktu sa računovođama. Računovođa u Srbiji nije samo neko ko knjiži promene na jednostavniji ili kompleksniji način u zavisnosti da li koristi pravilnik ministarstva ili MSFI, nego je najčešće konsultant firme koji firmu obaveštava o načinima kako se legalno može poreski optimizovati, kako je najbolje da vrši razgraničenja, rezervacije, uopšte optimizuje svoje poslovanje. S toga, računovođe jesu jedan bitan deo ovoga društva i verovatno su oni bili i najzainteresovaniji za celu ovu stvar i za ceo ovaj set zakona. Ne kažem da revizija nije bitna, revizija je možda i bitnija kada posmatramo ukupni privredni sistem, ali kada posmatramo generalnu javnost mnogo se više interesuje za ovu prvu stvar.
U suštini mi u SMS smo primetili pet stvari koje bih pomenuli u raspravi u načelu. U pojedinostima imamo još nekih stvari, podneli smo i određene amandmane kojima mislim da smo pokušali sa naše strane da poboljšamo osnovni tekst.
Zamerka koja postoji i nisam ja izrekao nego udruženja kako računovođa tako i savez računovođa i revizora, tako i još neka druga tela koja okupljaju poslovne ljude da smo mogli imati malo dužu javnu raspravu i da bih možda mogli imati otklonjene sve nejasnoće i sve nesaglasnosti koje su se pojavile. Vi u suštini sada u poslovnoj javnosti koju tangira neposredno Zakon o računovodstvu imate dosta podeljene stavove oko prvog pitanja koje njih najviše i dotaklo, a to je obaveze da se poseduje adekvatan sertifikat, ako vodite računovodstvenu agenciju barem jedna osoba mora imati sertifikat. Podelili su se u dve grupe, od kojih jedna grupa strukovna je rekla da to nije neophodno da se računovodstvo može naučiti ovako i onako, da tržište to reguliše.
Zakonom imate jednu odredbu koja je meni malo čudnovata, a to je da računovođe ne odgovaraju za ono što potpišu, nego odgovorno lice pa to stvara jedne specifične odnose koji postoje u okviru pravnih lica, ali da ne ulazim u to nije to sada u ovom momentu tema. Sa druge strane imate strukovno glavno udruženje koje je reklo da je to uredu i da oni koji imaju iskustva, znanje i sve ostale stvari prilično lako mogu da polože ispit i steknu odgovarajuće zvanje.
Sa te strane poslanička grupa SMS mnogo je bliža tome da kaže da je sasvim u redu da imate propis po kome, ako vodite računovodstvenu agenciju ili ako se bavite računovodstvom morate imati barem jednu osobu koja ima odgovarajuće sertifikate nadležnog tela u Republici Srbiji koja je članica međunarodnih organizacija koje okupljaju računovođe i revizore.
S te strane mi mislimo da to nije ograničavanje ulaska u struku, jer niko nije ograničio broj računovođa, kao što se desilo u nekim drugim strukama koje danas mnogi posmatraju kako strukama za laku zaradu. Sa te strane naša je podrška da uvek imamo barem jednu osobu sa odgovarajućim sertifikatom, a i dobra preporuka bi bila da i oni koji ne moraju po prirodi stvari to da imaju da polože ispite.
Takođe, u prirodi biti računovođe je da treba da se usavršava i prati propise tako da oni po prirodi stvari moraju da se kontinuirano obrazuju. Tako da sa te strane skloni smo da odbacimo prigovore obaveznosti polaganja a da podržimo da mora biti barem jedan.
Što se tiče elektronskih faktura mi već imamo neke stvari koje su tome jako slične a to je obavezni Registar faktura koje se odnose na plaćanje sa državom i registracije su danas obavezne za neke transakcije tog tipa koje idu iz budžeta. Mehanizam je prilično jednostavan nakon što dobijete odgovarajuće šifre, nakon što registrujete svoje pravno lice i s time imamo jako dobar prikaz toga kuda idu tokovi iz budžeta Republike Srbije. Nisam siguran koliko je moguće vršiti u ovom momentu, nemam uvid u to koliko su kvalitetne kontrole bazirane samo na obavezi registracije, ali to jeste jedna dobra osnova.
Sa te strane ako smo imali ogroman problem u povraćaju PDV-a, priličan broj kreativnih zloupotreba povraćaja PDV-a i jedno dosta dugo čekanje da se izvrši povraćaj PDV-a upravo zbog toga što su otklonjeni neki problemi vezani za vrlo kreativno tumačenje šta se može vratiti od strane nekih poslovnih subjekata. Mislimo da elektronske fakture jesu dobra stvar. Mislimo da ne bi morale biti obavezne ako PDV nije uključen, recimo za poljoprivredna gazdinstva i neke druge pravne subjekte koji nisu u sistemu PDV-a, to nije ništa naročito nužno. Ali, ono što je dobro, u svakom slučaju da mi stvaramo državu koja može bolje servisirati privredu.
S te strane, kao što sam i rekao, verovatno i kada sam par puta vrlo žestoko kritikovao neka zakonska rešenja koja se upravo odnose na, recimo proteste koje imamo sada svaki dan, blokade mostova u Beogradu, nećemo podržati se što ima veze sa IT, uvođenjem IT u Srbiju, elektronsko upravom, digitalizacijom, jer nema konkurentne privrede, nema razvoja ni bilo čega, ako nemamo IT u svakoj pori naše javne uprave, ako nemamo digitalizaciju kako privrede, tako van privrede. Tu je najbliži put da podignemo efikasnost našeg društava.
Takođe, rešenje po kome se malim subjektima ostavlja mogućnost biraju po kom principu će sastaviti izveštaje je rešenje koje je u redu, jer suštinski ne konsoliduju se samo veliki privredni subjekti, konsoliduju se i oni manji i mogućnost lakše konsolidacije posebno sa odgovarajućim računovodstvenim softverima je dobra stvar. Sama mogućnost izbora je takođe nešto što mi možemo da podržimo. To je rešenje koje je u redu.
Sa žaljenjem možemo konstatovati da smo u jednom momentu dospeli da budemo kritikovani kao Srbija, zbog toga što smo imali određena kašnjenja kako kod FAFT-a, tako i kod Saveta Evrope. Ono što je pouka koju bi trebali izvući kao Republika Srbija jeste da nam se to ne dešava u budućnosti koliko god razlozi bili najčešće objektivni i koliko god to bila posledica toga što zakonske izmene imaju određenu dinamiku i nekada mogu biti kuse, ako budu izvedene prebrzo.
U svakom slučaju uz uvažavanje preporuka Saveta Evrope, odnosno njegovog specijalizovanog tela koje se bavi pranjem novca i sprečavanjem finansiranja terorizma i drugih krajnje ružnih aktivnosti jesu stvari koje su dobre za Republiku Srbiju. Jednu primedbu u načelu koju ćemo izneti u amandmanima, a mislim da kada se govori o odgovarajućem sistemu računovodstvenom koji se bazira na računovodstvenom softveru koji sprečava naknadna preknjižavanja. Naravno, naknadna preknjižavanja su moguća uz odgovarajuću dokumentaciju, to nije sporno, računovodstvo, i zna se kako se to radi, ali koja onemogućavaju naknadu za vrla kreativna preknjižavanja bez odgovarajuće računovodstvene dokumentacije, mislim da je bilo dobro u zakonu da se definiše malo pobliže kakav je to tačko softver, barem u jednoj do dve reči.
Mi smo ponudili odgovarajuće rešenje, ali sada da ne ulazimo u to dok diskutujemo u načelu.
Što se tiče revizije oduvek je bilo jedno ključno pitanje ko kontroliše kontrolore. To je pitanje u svakoj zemlji. Kredibilan sistem govori da treba imati kontrolu. Kontrola je dobra ne samo zbog kažnjavanja, nego zbog učenja, podizanja performansa. Kontrolori jesu serviseri, oni koji naprave greške u dobroj nameri iz nehata. Takođe, su dobri da spreče za one koji čine loše prakse u nadi da neće biti otkriveni.
Međutim, i kontroli su ljudi koji su skloni tome da se pokvare ako je pritisak i odgovarajuća dobit od nepočinstva visoka. Iz toga je izmeštanje onoga što ja volim zvati super revizije na jedno drugo mesto i jednu drugu instituciju koja je malo udaljenija od samih revizora, jeste rešenje koje omogućava bolju kontrolu revizorskih kuća. Mnogo puta se čulo u javnosti da nekada revizorski izveštaji liče na standarde zamene klijenata između velikih igrača i da ponekad izgleda da izveštaji revizije ne dovode do opšteg podizanja kvaliteta poslovnih izveštaja u Srbiji.
Iz toga je to rešenje sa naše strane prilično dobro. Takođe, još jedanput preporuka 28 Manivala, sasvim u redu sa te strane kada je reč o ova dva zakona, na Zakon o reviziji nemamo bitnih primedbi u načelu, na Zakon o računovodstvu ćemo imati primedbe koji ćemo izneti u amandmanima, tako da u načelu smo dosta suzdržani u ovom momentu.
E, sada što se tiče trećeg Zakona o državnoj pomoći rasprava u načelu jedan divan momenat kada možete da malo šire sagledate sliku. Primedba koja nas sprečava da otvorimo Poglavlje 8, nadam se da ćemo ga u relativno razumnom roku zatvorimo, niko ga nije zatvorio brzo, neće to biti kao 23 i 24, da traje drugo. Ovde, nažalost, nećemo imati prelazna merila, kao kod ekologije, koji još nismo ni otvorili i slično. Ono što je dobra stvar to je da zakon stvara objektivne uslove da telo za kontrolu državne pomoći bude nezavisno.
Izveštaj pokazuje da dosadašnje telo je, ili bilo nezavisno, a naša državna pomoć je bila fantastična u šta je teško verovati, jer mi nismo zemlja koja ima dugu kulturu, tradiciju i sl. da ne pravi greške u dodeli državne pomoći ili je to telo bilo sve samo ne nezavisno, jer nije donelo nijedno rešenje kojim se poništava državna pomoć bilo koja.
S te strane dobro je da imamo napredak da otklonimo izazove koji mogu postojati kod dodele državne pomoći. Na primer da ta državna pomoć narušava načelo slobodne konkurencije i tržišne utakmice, da imamo jednakost svih učesnika u Republici Srbiji. Otklanjaju se izazove potencijalnih koruptivnih aktivnosti, jer gde god imate kupusa naći će se i neki zec ili neka koza koja će hteti da pojede kupus, pogotovo ako je tuđi, on je prilično sladak, jer ne zahteva ništa više od malo kreativnosti i malo pokvarenosti.
U suštini, okej je sasvim da pravimo nezavisno telo i da to nezavisno telo bude prilično strogo u procenama efekata državne pomoći.
Mi smo zemlja koja voli da državno pomaže privredi i nivo naše državne pomoći je mnogo veći nego u EU. Tako da nas čekaju dva izazova. Jedan je da smanjimo taj obim, da ga usmerimo kako treba. Usmeravanje samo po sebi pokazuje naznake da je bolje. Mi nemamo više razvaljene institucije, kao što je bio Fond za razvoj, na primer, potpuna bruka. Mi nemamo sipanje kofom para u preduzeću i restrukturiranju bez toga da znamo šta se tu opšte desilo. Nemamo ni „deluckanje“ kredita, državnih banaka i nuđenje pod originalnom marketinškom parolom - evo ti kredit ne moraš da ga vratiš. To nas je dosta koštalo u prošlosti.
Ono što je činjenica, da za razliku od nekadašnjih sistema državne pomoći koji su bili, krajnje originalni, sada imamo državnu pomoć koja je prevelika, po našem mišljenju, Stranke moderne Srbiji, ali je malo bolje usmerena.
Izazov budućnosti je da takođe da izbegnemo preklapanja, da izbegnemo da ne primetimo da se neke državne pomoći dešavaju, jer nije to samo subvencija, daleko od toga da je samo to, ima tu još mnogo načina kako se nekome može pomoći da dobije prednost na tržištu.
Ono što je naš zaključak kada govorimo o ovim stvarima, i što je zaključak, manje-više i stručnoj javnosti, pomoć. Nekada treba pomoć, nije to sporno, najčešće, izbegao bi da bude ono što se kaže "too big to fail" ili takve stvari, ali nekad je to neophodno uraditi, jer imamo nerazvijene regione iz kojih su se ljudi selili, imamo neke druge stvari koje treba graditi, neke izazove, kao što su ekologija, eko-efikasnost i mnogo toga još što će nas čekati u budućnosti, o čemu godinama nismo razmišljali. Budućnost je lepa, izazovna i teška, a može doneti i mnogo zadovoljstva ako se radi pametno.
Međutim, ono što je suština je tržište, i ono što bi trebao biti prvi zadatak kada mi posmatramo kontrolu državne pomoći je da se potrudimo 100% ili na 95% na dve statističke greške, da se tržišna utakmica ne narušava, jer iako, svako ko ima dosta više znanja nego neki drugi, više informacija, više iskustva, može poverovati da ima znanje da usmeri sistem mnoštva malih i velikih firmi koje se takmiče sa nepotpunim znanjem o ukupnom sistemu, da će ta intervencija biti najbolja.
Iskustvo nam pokazuje da su državne intervencije mnogo češće pogrešne ili neutralne, a da upravo ti nesavršeni ljudi koji se nalaze na tržištu uspevaju sa svojim nesavršenim znanjima da naprave jedan sistem u kome niko nema kompletnu sliku, ali sistem koji napreduje. Ako bismo posmatrali lepotu tog sistema, dobrovoljni transakcija koji proizvodi najlepše plodove.
Na primer, ja volim da kažem, evo, olovka je jedna krajnje jednostavna stvar. Proizvodi se tržišno, nismo subvencionisali nikad do sad proizvodnju olovki, i u toj prostoj olovci sadržani su metali koji su iskopani možda u Srbiji, ali verovatno su u Kini, pošto se nigde ne proizvode, veći deo je sastavljen, ali opet neke hemikalije su stigle iz potpuno desete zemlje. I, što je najinteresantnije u ovoj olovci koju sad držim, postoji jedna stvar koja sigurno nije iz Kine, a to je vrh olovke, kuglica. Recimo, tu kuglicu proizvode i dalje jedino u Nemačkoj, da liči na nešto, da nije olovka koju kad pišete, pa se usvinjite. I, to je jedna neverovatna stvar. Imate kutiju sa milijardu kuglica koju Kinezi stavljaju unutra i tako ceo svet sarađuje, Nemačka, Kina, mnogo dobavljača širom Kine da sastavi jednu olovku. Nemaju poima šta se dešava ukupnoj slici, ali rezultat je fenomenalan.
Ono što mi podvlačimo Stranci moderne Srbije je da trebamo dopustiti što je više moguće da tržišna utakmica bude fer, ujednačena, da pustimo naše firme i strane firme koje su sada naše, došle su kod nas, nismo dobri domaćini i trudimo se da oni ostanu tu, da oni maksimalno konkurišu jedni drugima, usavršavaju se, inoviraju, izbacuju nove proizvode i usluge, zapošljavaju ljude u Srbiji ili ih možda zamenjuju boljim proizvodnim procesima, pa će se pojaviti neko drugi da ih zaposli, a da gledamo da državna pomoć bude što manje takva da pravi distorzije, jer ono što može biti zamka svake državne pomoći je da oni koji su u poziciji da je daju objektivno veruju da čine dobru stvar, ali u suštini da prenebregnu ono disperzivano znanje koje je raspoređeno po celom sistemu.
Dakle, s naše strane ovaj zakon jeste pomak. Mi nismo ljubitelji velike državne pomoći, ali jesmo ljubitelji toga ako je već veća nego što smo mi hteli, da se deli na pravi način, bez distorzije u sistemu.