Hvala, gospodine Torbica.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsednici Ministarstva finansija, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izuzetno važni zakoni: Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o računovodstvu i Predlog zakona o reviziji.

Ovo je još jedan od seta zakona u cilju pripreme srpske administracije na putu pregovora za članstvo u EU.

Sistem državne pomoći je institucionalno uređen Zakonom o kontroli državne pomoći iz 2009. godine, kojim se uređuju opšti uslovi i postupak kontrole državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, primenom načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja, obezbeđenja transparentnosti u dodeli državne pomoći, kao i izvršavanja preuzetih obaveza po zaključenim međunarodnim ugovorima koji sadrže odredbe o državnoj pomoći.

Međutim, skoro desetogodišnja primena ovog zakona pokazala je niz nedostataka i ukazala je na potrebu stvaranja jednog osavremenjenog propisa koji će biti usklađen sa važećim izmenama našeg zakonodavstva, a isto tako i zakonodavstva EU.

Vlada Republike Srbije je 2018. godine formirala Radnu grupu koja je trebala da donese odluku o predlogu izrade novog propisa i konstatovano je da postoji veliki broj članova koje je potrebno izmeniti i stoga se pristupilo izradi novog Zakona o kontroli državne pomoći.

Jedan od osnovnih razloga za promenu predstavlja i usklađivanje sa definicijom državne pomoći iz Ugovora o funkcionisanju EU, uvođenjem tzv. četvrtog uslova, odnosno obaveznog uticaja na trgovinu sa EU.

Trenutno zakonsko rešenje sagledava državnu pomoć kao javni rashod ili umanjenje javnog prihoda kojim se na selektivan način omogućava povoljniji položaj na tržištu, a što za posledicu ima narušavanje ili opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu. Uvođenjem četvrtog uslova određene podsticaje komisija neće više sagledavati kao državnu pomoć jer ne mogu uticati na trgovinu sa EU. Primera radi, podsticaji za razvoj isključivo u lokalne samouprave, kada govorimo o infrastrukturnim projektima koji se tiču izgradnje vodovoda ili kanalizacije na određenoj opštini ili gradu, ne mogu se smatrati više kao državna pomoć, jer direktno nemaju uticaj na EU.

U evropskoj praksi često se kao prvi kriterijum ispituje upravo da li određena pomoć može uticati na trgovinu između država članica, što je u našem slučaju protkano SSP kao uticaj na trgovinu sa EU.

Po novoj definiciji, davalac državne pomoći je uvek Republika Srbija, odnosno autonomne pokrajine ili jedinca lokalne samouprave preko nadležnih organa. Korisnik državne pomoći je svako pravno ili fizičko lice koje u obavljanju delatnosti proizvodnje ili prometa robe, pružanje usluga na tržištu, koristi državnu pomoć u bilo kom obliku. Stoga, da bi se neka mera smatrala državnom pomoći, ona mora biti selektivna, odnosno za efekat ima dovođenje pojedinih privrednih subjekata u povoljniji položaj u odnosu na konkurente.

Komisija za kontrolu državne pomoći će biti nezavisno telo i novim zakonskim rešenjem se jasno popisuju pravila po kojima će u narednom periodu Komisija raditi.

Ja ću u raspravi o pojedinostima malo više govoriti o problemima koje je Komisija imala u prethodnom periodu, a upravo iz razloga što prethodnim zakonskim rešenjem nije bilo jasno predviđeno šta je to što komisija treba da radi, na koji način, jasno precizirana ovlašćenja o praćenju dodeljene državne pomoći, izveštavanju i, naravno, izricanju određenih kaznenih odredbi.

Postupak pred Komisijom u narednom periodu je poseban upravni postupak koji se sprovodi tako da je predlogom uvedeno dostavljanje propisa na obavezujuće mišljenje, što do sada nije bio slučaj, dok će pojedinačni akti biti ocenjeni u postupku, na osnovu čega će Komisija doneti rešenja.

U situacijama kada postoji sumnja da se dodeljena državna pomoć koristi suprotno rešenju ili mišljenju Komisije, odnosno ako se može pretpostaviti da je neusklađena, Komisija će izuzetno usklađenost ocenjivati u okviru naknade kontrole, što je u skladu sa preporukama Evropske komisije. Da se broj naknadnih kontrola smanji, a uvede nedvosmislena obaveza prijave državne pomoći, prava stranaka, ali i zainteresovanih lica su dodatno ojačana, pri čemu je uvedena obavezna saradnja sa Komisijom. Do sada ta saradnja je malo teže funkcionisala.

U izuzetnim okolnostima kada na drugačiji način nije moguće doći do odgovarajućih podataka, Komisija može najaviti korisniku državne pomoći da će se u njegovim prostorijama izvršiti uvid u konkretne podatke koje je on dužan da učini dostupnim.

Povraćaj dodeljene državne pomoći i dalje predstavlja osnovnu meru uspostavljanja tržišne konkurencije, putem kojem se otklanjaju tržišne anomalije nastale dodelom nedozvoljene pomoći. Ukoliko se pokaže da je određena pomoć neusklađena ili korišćena protivno rešenju, Komisija u svakom trenutku, a najkasnije deset godina od dodele može naložiti povraćaj takve pomoći.

Za razliku od postojeće situacije, gde postoji otežan pristup podacima za izradu godišnjih izveštaja ili obrade kumulacije, sa ciljem lakšeg obračunavanja preostalog iznosa državne pomoći koju određeni korisnik može dobiti, davaoci su dužni da vode evidenciju o osnovu po kome se dodeljuje, vrstu i instrumente pomoći tako što će pomenute podatke unositi u centralni registar pomoći, koji predstavlja elektronsku bazu podataka, o čijem održavanju će se starati Komisija.

Takođe, uspostavljena je i obaveza davaoca da Komisiji dostavi plan usvajanja šema državne pomoći za narednu budžetsku godinu, što smatram da je izuzetno važno, jer vremenski okvir za usvajanje, čime se omogućava blagovremena upoznatost sa donošenjem svih osnova za dodelu državne pomoći korisnicima koji nisu unapred određeni, a i jasno planiranje davaoca kada je u pitanju trošenje javnih sredstava.

Veoma je važno što će Komisija imati mogućnost sprovođenja sektorskih analiza, što do sada nije mogla, a predstavlja važan instrument monitoringa. Sektorska analiza dodeljene pomoći bi trebala da pruži uvid kakvi su uticaji konkretne državne pomoći na razvoj određenih industrijskih grana i stvaranje specifičnih zanimanja radne snage, te u kojoj meri je državna pomoć uticala na razvoj tržišta, ali i na konkurenciju. Jedino ukoliko imamo povratnu informaciju o rezultatima dodeljene državne pomoći, smatram da ćemo u narednom periodu moći donositi pravilne odluke i podsticati one privredne grane koje se odgovorno ponašaju prema dodeljenim sredstvima.

Razlog uvođenja kontrole državne pomoći se sagledava prevashodno u zabrani tzv. trke u subvencionisanju između država članica EU, jer bi se na takav način omogućavalo da najjače ekonomije koje imaju i najviše sredstava mogu uvek više podsticati sopstvene privredne subjekte nego slabije ekonomije.

Suština propisa predstavlja uspostavljanje fer tržišne utakmice za sve učesnike na tržištu bez obzira na geografsku odrednicu, odnosno poreklo privrednog subjekta. Uspostavljanjem adekvatne kontrole državne pomoći i transparentnosti u njenoj dodeli sprečava se stavljanje pojedinih privrednih subjekata u povlašćen položaj, odnosno stvaraju se jednaki uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu. Na taj način jača se slobodna konkurencija i obezbeđuju zdraviji uslovi poslovanja, čime se podstiče ulazak i ostanak privrednih subjekata na tržištu Republike Srbije i omogućava njen privredni razvoj od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj predlog, zato što će se donošenjem novog zakona izvršiti neke od najznačajnijih preporuka Evropske komisije iz dosadašnjih godišnjih izveštaja o napretku, ali i obaveze koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Aktuelni zakon o računovodstvu iz 2013. godine koji uređuje materiju korporativnog računovodstva delimično je usklađen sa novom direktivom iz 2013/34 o godišnjim finansijskim izveštajima, konsolidovanim finansijskim izveštajima i povezanim izveštajima određenih vrsta privrednih društava. Ovaj zakon nije usklađen sa novim propisima EU koji predstavljaju osnovu za uređenje finansijskog izveštavanja. Sve ovo navedeno je ukazalo na potrebu dalje harmonizacije domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU.

Sa jedne strane imamo primedbe računovodstvenih agencija na nove propise, koji će u pogledu daljeg usavršavanja lica koje se bave ovim poslom biti zahtevnija. Sa druge strane, imamo rešenja koja ovaj zakon predviđa, a koja su u interesu privrede, prvenstveno kada govorimo o uslovima finansijskog izveštavanja po međunarodnim standardima koji će biti za korporacije lakši i jeftiniji.

U toku javne rasprave o Nacrtu zakona o računovodstvu, a najveću pažnju je privukao deo koji se odnosi na uslove za upisivanje u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Jedan od uslova za registraciju biće da najmanje jedna osoba bude stalno zaposlena u pravnom licu i da ima profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva i revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa. To u praksi znači da će knjigovođe i računovođe koji su posao naučile na kursevima ili obukama, kako smo nešto pratili u štampi i po medijima, ponovo morati u školu.

Naravno da je ovakav predlog kod računovođa naišao na negodovanje i da će u narednom periodu morati intenzivno da se radi na permanentnom usavršavanju, kako bi računovođe imale svoju licencu, što je vrlo bitno. Trenutno u Srbiji postoje dve profesionalne organizacije koje su članice Međunarodne federacije računovođa – Saveza računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora, dok ih na svetu ima 177 u više od 110 zemalja.

Obaveza posedovanja profesionalnog zvanja za računovođe je u skladu sa praksom razvijenih zemalja, kao i sa zahtevima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i to će u značajnoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštaja.

Slažem se sa strukom da ocena nije merilo stručnosti i znanja. U praksi postoje računovođe koji nisu ekonomske struke, ali iza njih stoji jedan dugogodišnji rad i iskustvo. S druge strane, diplomirani ekonomista bez iskustva sigurno nije stručniji od nekoga koji iza sebe ima dugogodišnje poslovne reference. To jeste stav Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije. Računovodstvo je zanat koji se jako dobro može raditi iako niste ekonomske struke.

Međutim, ja moram da kažem da su se u prethodnom periodu knjigovođe jako trudile da odgovore novim zahtevima i izmenama u pogledu izveštavanja. Nikome od njih nije u interesu da ne poštuju određena zakonska rešenja, jer na finansijske izveštaje stavlja svoj potpis i odgovoran je pred zakonom, a isto tako je odgovoran pred poslodavcem za obavljanje svojih poslova.

Međutim, standardima edukacije zbog čestih promena u finansijskom izveštavanju, poreskim propisima i standardima je definisano da profesija računovođe, isto kao i lekari i inženjeri, mora svoje znanje usavršavati, što je u redu. Biće uključeni u program permanentne obuke gde će u toku godine na određenim seminarima, konferencijama, kroz određene edukacije koje će im biti dostupne svoje znanje moći dodatno da usavrše na osnovu stečenih bodova, potvrđivati svoju licencu svake godine.

U pogledu međunarodnih standarde ovaj predlog je potpuno ispravan, koliko god on na prvi pogled predstavljao određen problem za knjigovođe. Sigurno da će zahtevati i određena finansijska sredstva, jer morate platiti kotizacije za učešće na tim skupovima, nove literature, ali efekat koji proizilazi je nemerljiv. Imaćemo ljude koji su stručno obučeni, koji prate svoju struku onako kako treba, u skladu sa međunarodnim standardima i, naravno, olakšaće rad revizorima koji su u prethodnom periodu imali dosta primedbi na ove finansijske izveštaje upravo zbog nedovoljne usklađenosti i nedovoljno znanja.

Vrlo je važno što je prelaznim odredbama Nacrta zakona propisana obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, obezbede dokaze o tome da imaju zaposlene, minimum lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa. Sigurno da će ovaj prelazni period značajno koristiti svim pravnim subjektima koji se trenutno, tj. agencijama, nalaze u nekom problemu, ali će imati dovoljno vremena da ga otklone.

Novim Predlogom zakona se predviđa prilagođavanje računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica i veoma je važno što će uvođenjem mogućnosti za više pravnih lica, uključujući mikro i mala pravna lica, da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, olakšati sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja. U tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja i nema potrebe da, na primer, malo pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje.

Jedna od važnih izmena je i propisivanje novih kriterijuma i novih graničnih vrednosti za određivanje veličine pravnih lica i grupa pravnih lica.

Ukidanje obaveze dostavljanja dva seta izveštaja – izveštaja za statističke i druge potrebe i redovnog godišnjeg izveštaja, Nacrtom zakona se predviđa jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, i to je 31. mart. Do sada je privrednim subjektima predstavljao problem taj rok, kraj februara, koji predstavlja noćnu moru i za knjigovođe i za preduzeća i uvek u tom periodu knjigovođe rade 24 sata i privreda ima određenih problema. Uvek nedostaje još neki podatak. Na ovakav način će se značajno izaći u susret privredi i smatram da je ovaj predlog izuzetno važan za sve privredne subjekte.

Više puta je ukazivano na potrebu edukacije i sertifikacije lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje od strane revizorske institucije.

Što se tiče Zakona o reviziji, predloženo zakonsko rešenje treba da otkloni neusklađenost postojećih propisa u oblasti revizije sa odgovarajućom regulativom EU, da u velikoj meri harmonizuje praksu revizije u Srbiji sa postojećom praksom u državama članicama EU.

Ovim Predlogom zakona Komisija dobija ovlašćenja za javni nadzor nad obavljanjem revizije, čije će delovanje biti usmereno na zaštitu javnog interesa u radu Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Komisija i ministarstvo nadležno za poslove finansija imaće krajnju odgovornost za kvalitet obavljanja revizije u Srbiji. Prenosom nadležnosti po pitanju kontrole kvaliteta obavljanja revizije iz komore ovlašćenih revizora, kao i javnog nadzora nad obavljanjem revizije, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti biće pojednostavljen i ubrzan postupak kontrole i izricanja sankcija društvima za reviziju i revizorima, zbog nepoštovanja odredaba zakona i pravila struke.

U Predlogu zakona o reviziji je propisana minimalna forma revizorskog izveštaja i izveštaja o transparentnosti u skladu sa zahtevima direktive.

Predložena zakonska rešenja, pored usklađivanja sa tekovinama EU, imaju jedan osnovni zajednički cilj, a to je, kako ste gospodine ministre u uvodnom izlaganju i naveli, da unaprede privredni ambijent u Republici Srbiji. Svima nam je to izuzetno važno i izuzetno treba ceniti napore koji su uloženi u izradu ovih zakona.

Stoga će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona koja se danas nalaze na raspravi. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Živković.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, gospođo Živković, samo dve stvari koje bih želeo da napomenem, a vezano za vaše izlaganje, koje su po meni veoma važne. Možda građani Srbije nisu u potpunosti razumeli.
Dakle, državna pomoć, i kada govorimo o državnoj pomoći, taj ceo sistem u stvari štiti manje razvijene zemlje od razvijenijih zemalja. Jer, zamislite ukoliko nemate sistem kontrole državne pomoći u svim zemljama da je isti, onda naravno da bi neka Nemačka mogla mnogo više para da da za pomoć nekom svom preduzeću, nego što bi to mogla, recimo, da uradi Srbija. I upravo je to dobra stvar, da mi našu metodologiju, naše standarde uskladimo sa njihovim, koji nam omogućavaju da, s obzirom na našu ekonomsku snagu, i više pomažemo, što je fer, u odnosu na, recimo, više razvijene zemlje.
I konačno, druga stvar koju sam želeo da napomenem, malo pre ste i rekli, oko Zakona o računovodstvu i sertifikata. Dakle, svi sertifikati, postojeći, koje ljudi imaju koji se bave tom profesijom, važe i dalje. Oni su od 90-ih pa preko 2000-ih godina, ljudi su dobijali svoje sertifikate. Dakle, ti sertifikati važe i dalje. Sa te strane mi otvaramo za nove, one koji će tek da se bave tom profesijom, obavezu da budu licencirani i da na takav način imamo jedinstvenu bazu podataka onih koji se tom profesijom i bave. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika odnosno od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o današnjem zajedničkom načelnom pretresu u ime poslaničke grupe SPS ću izneti stav po pitanju ovih zakona, ali pre nego što krenem sa diskusijom, u ime poslaničke grupe mogu da kažem da ćemo glasati za ovaj set predloga zakona.

Ono što moramo da istaknemo je da danas, bar što se tiče SPS, usvajamo veoma važne zakone, čijom realizacijom ćemo rešiti dobar deo problema koji muči našu privredu i naše društvo uopšte.

Ovo su zakoni koji pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, koji treba da budu početak uspostavljanja poverenja kao stuba jednog društva.

Ako se uđe u dublju analizu onoga što donose ovi zakoni, koji su doneti u zaista sveobuhvatnom procesu u kojem je učestvovala relevantna stručna javnost, možda je i najbolje da počnemo sa Zakonom o računovodstvu.

Ako je nešto tokom ove relativno kratke javne rasprave privuklo pažnju, reč je o uslovima za upisivanje u javni registar pružalaca računovodstvenih usluga. Da li imamo trijumf struke ili ograničavanje tržišta, postavlja se pitanje. U praksi, rešenje zakona znači da će sve knjigovođe, računovođe koje su posao naučile na kursevima i obukama, sada morati da obnove gradivo i da polažu ispit, kako bi dobili licencu za rad.

Trenutno u Srbiji postoje dve profesionalne organizacije koje su članice međunarodne federacije računovođa - Savez računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora, dok ih u svetu ima 177 iz više od 110 zemalja.

Dobro je što imamo prelazni period, dobro je što se podiže standard profesije, iako standarde u praksi ne može podići nijedna obuka nego izgradnja struke, gde kreativnost nije vrlina.

Sama obaveza posedovanja profesionalnog zvanja računovođe u skladu je sa praksom razvijenih zemalja, kao i sa zahtevima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i to će u značajnoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja. Same direktive EU ne predviđaju ovu obavezu, a prelaznim odredbama propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da li imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva i revizije koje je stečeno kod profesionalne organizacije.

U skladu sa međunarodnim standardima edukacije, za profesionalne računovođe sertifikat će se sticati polaganjem ispita za profesionalno zvanje, uz uslov posedovanja određenog praktičnog iskustva.

Međunarodnim standardima edukacije je, zbog čestih promena u finansijskim izveštavanjima, poreskim propisima i standardima, definisano da profesionalni računovođa isto kao, primera radi, lekari, advokati, inženjeri, notari i druge profesije, postupaju u skladu sa principom kontinuirane edukacije, odnosno da su, pre svega zbog javnog interesa, u obavezi da održavaju nivo svog znanja i stručnosti.

Pored izmene, koja je bila praktično glasno propraćena od dela struke koji će morati da dokazuju svoju stručnost, ključne odredbe su, i ja ću navesti neke od njih, prilagođavanje računovodstvenih pravila u ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica, uvođenje mogućnosti za više pravnih lica, uključujući mikro i mala pravna lica da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja prilikom sastavljanja redovnih godišnjih izveštaja, čime se olakšava sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja i u tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja i nema potrebe da npr. malao pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom, tj. osnov za sastavljanje koja nije međunarodni standard finansijskog izveštavanja, a da za potrebe konsolidacije mora se sastavljati u skladu sa MSFI.

Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovo finansijsko izveštavanje bude transparentnije i pouzdanije.

Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja koji će obuhvatiti i statistički izveštaj, radi javnog objavljivanja do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena da dostavi jedan set izveštaja za razliku od aktuelnog zakona, gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih izveštaja 30. jun.

Kao izuzetak ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Kada je u pitanju revizija, moram da kažem da revizija je ta koja nama govori da li su računovođe uradile svoj posao, ali da su se i menadžeri ponašali u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim praksama.

Revizija je značajna, usuđujem se reći, i koliko institucija Apelacionog suda u oblasti prava i stoga je jako bitno da idemo u korak sa svim dobrim evropskim praksama, naravno, i u ovoj oblasti.

Iznad svega, ova rešenja treba da smanje podsticaje za one delove poslovnog sveta koji uglavnom, pre svega, vide prilike za kreativno tumačenje propisa, nego za kreativno traženje zarade na tržištu. Mi ćemo tražiti rešenja koja su ovakva ili onakva i isticati da Predlog zakona o reviziji uvodi više obaveza. Istovremeno, prilikom razmatranja dinamike moramo imati u vidu da se neka rešenja vrlo lako primaju, dok je za razvoj institucija potrebno vreme, iako možda izgleda da su neke institucije nepotrebno skupe ili birokratske i da treba da sačekamo koliko možemo, ne mislimo da je tako.

Ista je stvar i sa internom revizijom. Možda u Srbiji koja je danas gazdinska privreda, u kojoj je vlasništvo i upravljanje često isto, čak i u srednjim i velikim preduzećima, interna revizija izgleda kao namet. Međutim, vreme je to koje će menjati Srbiju i biće sve više preduzeća koja će imati interes da rade i bez spoljašnje prisile. Mnoge firme koje nisu shvatile koliko je težak razvod upravljanja i vlasništva su se duboko kajale što nisu imale dobar sistem unutrašnje kontrole.

Zakon mnogo podrobnije uređuje ključna pitanja koja od revizije stvaraju profesiju čuvara poslovne etike, poštenja i poverenja. Revizija nije trošak, to moramo da shvatimo i da podvučemo, koji se mora platiti. Revizija je institucija koja stvara poverenje u jednom društvu, a poverenje snižava troškove transakcija više nego 100 dekreta, naredbi, ukaza ili zakona. Revizija košta, ali revizija donosi koristi koje nisu odmah opipljive, a kasnije se uzimaju zdravo za gotovo.

Mi želimo da Srbija upravo bude zemlja u kojoj se za krupan propust, kao što je učinio svojevremeno, a to sam i kada je bio na dnevnom redu prethodni zakon o reviziji pričao, propust koji je svojevremeno učinio Artur Anderson, jedna od tadašnjih kompanija iz svetske velike petorke revizije gubi sav kredibilitet i mogućnost da se propust ponovi.

Svako od nas bi voleo da se poverenje, poštenje, etika i čast kod svih učesnika prihvate kao principi i da nema potrebe za troškovima kontrole, ali svet nije takav, a svi ovi principi su postali dominantni u većem broju zemalja samo zbog toga što su ih pratile upravo jake institucije nezavisne kontrole.

Nešto bih ukratko i o ciljevima Zakona o reviziji. Moram da kažem da je cilj izmene zakona, pre svega, da se domaća regulativa usaglasi sa propisima, direktivama i preporukama EU. Te su izmene uglavnom sprovedene u tom smeru. Drugi važan aspekt izmene zakona je otklanjanje uočenih nedostataka postojećeg zakonskog rešenja.

Suštinska novina kod Zakona o reviziji je da će funkciju u nadzoru u buduće obavljati Komisija za hartije od vrednosti, a do sada je obavljala Komora javnih revizora, sve u cilju obezbeđivanja što veće nezavisnosti i objektivnosti. Uvedeni su novi izveštaji koji upućuju komisiji interna akta koja treba da budu doneta i slično, što je sve prema direktivama EU.

Takođe, detaljnije je opisan obim revizija. Posebna pažnja posvećena je unapređenju nezavisnosti kroz sprečavanje eventualnih sukoba interesa. Regulisano je pitanje unutrašnje organizacije Društva za reviziju, kao i uslovi za pružanje drugih usluga revizorskim klijentima. Pored toga, detaljnije su regulisane zabrane za Društvo za reviziju, članove revizorskog tima i povezana lica, kao i sistem sankcija.

Zakon o reviziji bi za rezultat trebao imati unapređenje osnove za podizanje kvaliteta prakse, gde je prvi, ali nikako i jedini korak kvalitetno zakonsko rešenje. Efekti bilo kog zakona zavise, ne samo od normalnih rešenja, već prevashodno od primene zakona u praksi u periodu nakon usvajanja.

U ime poslaničke grupe SPS ja sam podneo dva amandmana, a onda ćemo u pojedinostima malo polemisati o tim amandmanima da vidimo da li ima prostora i da li je realno da malo, na neki način, ispravimo neke, da ne kažem greške, nego možda imamo različite poglede na te članove.

Ukratko bih i o ovom trećem Predlogu zakona u ovom zajedničkom načelnom pretresu, a to je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, rekao i istakao da efikasan sistem kontrole državne pomoći je jedan od ključnih koraka na putu pristupanju EU.

Izmene postojećeg Zakona o kontroli državne pomoći su neophodne radi obezbeđenja, unapređenja instrumenata koji su na raspolaganju Komisiji, ali i njenog boljeg ustrojstva i organizacione strukture, čime se konačno ispunjava merilo za otvaranje pregovora u okviru Poglavlja 8 koje se odnosi na operativnu nezavisnost. Poglavlje 8 baš zbog dela o državnoj pomoći, pored Poglavlja 23 i Poglavlja 24, spada bar što se mog ličnog mišljenja tiče, u najteže za pregore.

Prošlo je 10 godina od kako je formirana Komisija za kontrolu državne pomoći, ali to telo nije operativno nezavisno, iako je reč o obavezi koju je Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. U smislu člana 73. stav 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kako tamo stoji, ovo telo od svog osnivanja nije, moramo da kažemo, nije donelo ni jednu odluku o nedozvoljenoj državnoj pomoći, niti rešenje za povraćaj nezakonite državne pomoći, što je bio jak argument u prilog njene nesamostalnosti.

Zadatak nadležnih organa za kontrolu državne pomoći jeste da obezbede svim privrednim društvima jednake uslove poslovanja tako što će osigurati da intervencije države ne utiču na ujednačeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Za efikasan sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike. Operativno i nezavisno telo za kontrolu državne pomoći je od osnovne važnosti. Međutim, kako bi bilo uspešno, potrebno je da ima punu podršku i svest davalaca pomoći i drugih regulatornih tela i prirodnih društava, kako korisnika, tako i konkurenata.

Takođe, bitno je pored operativne nezavisnosti Komisije, podsticati, podržati i promovisati državne pomoći, koje razvijaju ekonomije, dobre državne pomoći koje unapređuju rast i razvoj društva, koje na najbolji način koriste novac poreskih obveznika.

Iznad svega, poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. S toga, na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć. Adekvatna kontrola državne pomoći je preduslov za slobodno tržište i zaštitu konkurencije, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Možda ću se na kraju rasprave uključiti da damo neki krajnji rezime svega ovoga nakon ove rasprave koju budem čuo od ostalih kolega koji su ovlašćeni ispred svojih poslaničkih grupa. Hvala.

Zahvaljujem kolega Radenković.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministri, danas raspravljamo o setu tri ekonomska zakona. U stvari, predlogu o tri ekonomska zakona. O Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji.

Naravno da posle jučerašnje rasprave o budžetu i fiskalnom napretku države Srbije ovi zakoni izgledaju manje-više medijski gotovo nebitni. Ovi zakoni ne zavređuju preteranu medijsku pažnju i u javnoj raspravi izgledaju drugačije, ali je to samo varka. Ovi zakoni su suštinski zakoni, govore o uređenju države Srbije, o njenom funkcionisanju, o njenim izgledima za budućnost.

Nesporno je da se tiču samo jednog malog uskog segmenta ljudi, ljudi koji se bave računovodstvom i to tako treba da bude. Suštinski, meni se čini da su ovi zakoni u stvari mnogo više. Ovi zakoni su odluka o normiranju ili prenormiranju, oduka o tome gde želimo da idemo i kako želimo da se ponašamo. Nije sporno da ekonomski zakoni podrazumevaju ovakve vrste poštovanja međunarodnih standarda i evropske direktive i to Srbija svakako treba da radi.

Kada govorimo o ovom zakonu o kontroli državne pomoći, onda je jasno da mi u stvari usklađujemo Poglavlje 8 pregovora i kažemo da je Evropska komisija nama rekla da moramo da kontrolišemo državnu pomoć i mi to činimo. Praktično mi menjamo zakon koji već postoji, donosimo drugi, činimo komisiju potpuno nezavisnom, objektivnom i samostalnom, to radimo na osnovu preporuka koje su dale i druge institucije, ne samo Evropska komisija, kao što je DRI, Agencije za borbu protiv korupcije.

Istovremeno, kada formiramo ovu komisiju, u stvari, koristimo naš stari srpski mehanizam funkcionisanja i formiranja nezavisnih institucija, kao što je DRI i Agencija za borbu proti korupcije. Tu nema nikakve dileme, poštovanje direktive EU pokušavamo da zatvorimo Poglavlje osam. Ali, ovi zakoni jesu bitni zato što pružaju prostor da ostvarimo ključne ekonomske teme, a oni su nekako, čini mi se, ovde sadržajne.

Ekonomska pomoć jeste jedna od ključnih tema koja treba da bude diskutovana u državi Srbiji. Država Srbija suviše dugo, već 30 godina ne uspeva da izađe iz procesa ekonomske transformacije, mi još nismo završili prelazak iz jednog sistema u drugi. Sasvim je normalno da država Srbija ima ekonomski interes, da njena privreda raste, razvija se, a to je teško učiniti, pogotovo kontrolisati makro-ekonomske parametre u uslovima kada su ozbiljne ciklične krize, a da nemate državnu pomoć.

Situacija danas u svetu je potpuno drugačija, različita od onog kog pamtimo. Ako danas pogledate izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina, onda imate najavu napuštanja dolara, što svakako predstavlja ključnu stvar u globalnim ekonomskim odnosima, izaziva sve ono o čemu ste vi juče pričali, trgovinske ratove, valutne ratove. Protekcionizam danas u svetu dominira manje-više. Ne može Srbija da bude izvan svih tih ekonomskih tokova.

Nesporno je da mi moramo da poštujemo direktive EU, ali moramo da vodimo računa i o sopstvenim ekonomskim interesima. Džaba sve direktive EU, ako nam Srbija ekonomski ne raste i ne razvija se, a Srbija ekonomski raste i razvija se. Gotovo ceo 19. i 20. vek može da stane, u stvari, u sliku jezera, koji se kreće između dve obale, između ideje da finansirate sopstvenu privredu i da ih pomažete da bi obezbedili ekonomski rast i razvoj, i sa druge strane da pustite potpuno slobodno tržište sa istim ciljem, da obezbedite ekonomski rast i razvoj.

Srbija mora, kao mala zemlja, koja nije završila proces transformacije koja raste i razvija se, da kombinuje i jedan i drugi mehanizam, mora da pomaže svojim preduzećima, mora da raste i razvija se, mora da čini stvari drugačijim, ali istovremeno da poštuje uobičajene ekonomske standarde. Kada govorite ministre da je ovaj predlog zakona u skladu sa direktivom EU, da EU čini ovo malim zemljama, da štiti male zemlje od velikih zemalja, ja se potpuno slažem sa vama, ali velike zemlje, gospodine ministre, su imale period kada su investirale u svoju privredu, davale velike povlastice svojim preduzećima da bi postali veliki, dominantni na tržištu.

Ne možemo da govorimo o jedinstvu na tržištu ako nismo imali istu ekonomsku prošlost, a nismo je imali. Ako nemamo istu ekonomsku prošlost, onda je teško verovati da imamo jedinstvo na tržištu i iste ekonomske uslove. Praksa je pokazala u Srbiji da ekonomska pomoć koju smo činili, i koju činimo svojim preduzećima daje rezultate. Kada govorite o pomoći koju činimo, u suštini to najbolje vidimo na nivou nezaposlenosti, da nije bilo pomoći domaćim i stranim kompanijama u privlačenju investicija, mi danas ne bi imali nivo nezaposlenosti od 10,3%, ne bi imali rast izvoza od 6,4%, to je suština funkcionisanja. Naravno da Srbija mora da poštuje evropske direktive, i zato formiramo komisiju, i poštovaćemo je, ali svakako moramo da vodimo računa o sopstvenim ekonomskim interesima.

Kada govorimo o drugom zakonu, o Zakonu o računovodstvu onda je suštinski to priča o istoriji. Računovodstvo je staro preko 5.000 godina. Prvi oblici računovodstva datiraju još negde iz Mesopotamije, i u suštini predstavljaju jednostavan oblik računovodstva. Vremenom su se menjali, ovako kako danas poznajemo računovodstvo, ono potiče iz 14. veka.

Dvojno računovodstvo je suština funkcionisanja. Računovodstvo kao evidencija u stvari omogući svima koji su zainteresovani da vode računa o funkcionisanju tog preduzeća, kako revizorima, tako zaposlenima, da pružaju različite vrste informacija koje su neophodne za funkcionisanje. Računovodstvo u osnovi se bazira na nekoliko ključnih ekonomskih principa. Ti principi se menjaju, postaju drugačiji u zavisnosti od tehnike, ali suštinski računovodstvo manje-više kroz vekove ostaje isto.

Ovaj zakon, po meni ministre, ključno se tiče 93% malih, odnosno mikro preduzeća. To je zakon za njih. Predmet mog interesovanja u suštini jesu ta mala, mikro preduzeća, njihov ekonomski rast i razvoj.

Licenciranje prestavlja ključnu ekonomsku temu, odnosno u javnoj raspravi, iako je suština ekonomskog zakona e-faktura. Mi smo na osnovu Zakona o elektronskoj dokumentaciji, identifikacijama i uslugama, koji smo doneli 2017. i od 2017. godine ga primenjujemo, praktično ušli u taj proces. E-faktura je ulazak srpskog računovodstva i srpske ekonomije u 21. vek.

Ovo je sve nešto staro, 19. vek, e-faktura - 21. vek. Na desetine prednosti, ključna stvar, od kontrole povraćaja PDV, niskih troškova, čuvanja efikasnije kontrole, do onoga bizarnog da jedan prema drugome poverilac može da ima na osnovu softvera evidenciju da li je primljena ili nije primljena elektronska faktura. Mislim da je to suština ovog zakona.

Sad, ključna tema se otvorila na bazi licenciranja. Tu treba možda popričati o licenciranju, ne uvezi licenciranja konkretno u predlogu ovog zakona, nego generalno o licenciranju. Licenciranje nikada nije pokrenuto od strane korisnika usluga, uvek od udruženja koja su poslovno zainteresovana za licenciranje. Licenciranje u suštini predstavlja ograničenje i zabranu ulaska u granu. Licenciranje gotovo uvek dovodi do monopola i oligopola.

Liceniranje gotovo uvek dovodi u pitanje školski sistem, ali licenciranje u oblasti kao što je računovodstvo, advokatura, kao što su pružanje zdravstvenih usluga, predstavlja svetski standard i tu nema dileme.

Mi u suštini ovim zakonom činimo licenciranje najmanje mogućim. Zaboravljamo i da se vratimo na 93% malih, odnosno mikro preduzeća kojima neće biti potrebna licenca ako sami sopstveno vode svoje poslovne knjige. Imate desetine prednosti koje su bitne za licenciranje. Prvo, evidencija će biti tačnija, evidencija će biti preciznija, ono što zaboravljamo da na osnovu statistike koja ukazuje poreska uprava, imate veliki broj praktično problema koji nastaju zbog greške u licenciranju. Sve će to rešiti ovaj zakon.

Mi smo, gospodine ministre, početkom devedesetih krenuli u proces bavljenja nekim različitim vrstama poslova. Da vas podsetim, početkom devedesetih godina, smo kupovali neke personalne računare 286 i pravili jednostavne poslovne programe za vođenje računovodstva. Znači, to su bili neki počeci u privatnom poslu u Srbiji. Vremenom smo napredovali, kupovali novije softvere, rasli i razvijali se.

Mi danas ovim zakonom, što je potpuno u redu, podržavamo licenciramo vođenje poslovnih knjiga u vezi sa agencijama. U stvari, licenciramo ljude.

Gospodine ministre, ja mislim i ja sam slobodan da vam predložim jedan predlog koji mislim da se uklapa u potrebe savremene srpske ekonomije, malih i srednjih i mikro preduzeća. Praktično, ja vama predlažem da Ministarstvo finansija izradi jedan poslovni program koji ćemo besplatno deliti, pre svega mikro preduzećima. To znači da ćemo na taj način ubrzati, pojednostaviti, omogućiti tim ljudima da sami sopstveno vode evidenciju. Jer, računovodstvo u primarnim oblicima, kako i za mikro preduzeće, više predstavlja problem IT, nego problem znanja u oblasti računovodstva.

Računovodstvo je dobro zbog napretka tehnologije, praktično postaje prevođenje, odnosno puko ukucavanje informacija, od 2020. godine samo preslikavanje informacija koje je bitno za funkcionisanje. Taj sistem može da funkcioniše i može da izgleda potpuno drugačije zato što imamo mehanizme, kao što je poreska uprava koja radi edukaciju zajedno sa Privrednom komorom. Kada se menjaju zakoni, odnosno 90% zakona koji se menjaju, a tiču se poreske uprave, imate edukaciju koju radi Privredna komora i poreska uprava.

Zamislite sad na tim edukacijama, da podelimo i besplatne IT programe za vođenje osnovnih oblika poslovnih knjiga za ljude koji ne moraju da imaju licencu, odnosno mikro preduzeća, jer oni sami mogu da uštede sebi novac. Naravno, tu treba da uključimo i sistem dualnog obrazovanja i fakultete, jer je transparentnost u računovodstvu jedna od ključnih faktora za sigurnije i preciznije vođenje srpske ekonomije.

Ova tri zakona u stvari govore o preciznosti, potrebi da Srbija poštuje evropske standarde i međunarodne ekonomske standarde. Ali, ovi zakoni suštinski znače da Srbija sa ovom evidencijom može da omogući sebi ekonomski rast i razvoj. Ova tri zakona znače da ćemo i u nastavku i u vremenu koje dolazi prilagoditi svoje funkcionisanje ekonomskim zakonima, a samim tim suštinski omogućiti veće stope ekonomskog rasta i razvoja, što je suština funkcionisanja ove Vlade.

Naravno, gospodine ministre, da imate potpunu podršku SNS, ne samo u vezi ova tri zakona, već i zakona koji će dolaziti u narednom vremenskom periodu i da će SNS u danu za glasanje glasati za ovaj set zakona.

Zahvaljujem, kolega Kovačeviću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, jedna stvar koju ste naveli, za mene veoma važna i hoću da je razjasnim kako bismo svi bili, što bi rekli, na istoj strani, po pitanju licenciranja, neophodnosti licenciranja i eventualnog monopola po tom pitanju. Dakle, upravo radi toga da preduzetnici, dakle preduzeća koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga, malopre sam rekao da kada pogledate Agenciju za privredne registre imate stotine njih koji nemaju nijednog zaposlenog, a imaju prihode, dakle bave se tim uslugama. Dakle, da je neophodno da imaju nekoga, jednog zaposlenog koji ima licencu ovlašćenog računovođe, jer samo na takav način možete da iskontrolišete ili da obezbede da usluga koju ta organizacija pruža je usluga koja je odgovarajućeg kvaliteta. To je posebno važno za ta mala i mikro preduzeća, jer upravo oni najviše, da kažem, autsorsuju računovodstvene usluge i time garantujete i njima da usluga koju dobijaju i koju plaćaju je po standardima i po kvalitetu iza kojeg, na kraju krajeva, stoji ova licenca i stoji i ovaj zakon.
Po pitanju licenciranja, pošto je bilo dosta komentara na tu temu, zakon podrazumeva da licence izdaju one organizacije koje su članice Međunarodne federacije računovođa. Dakle, nemate monopol. Imate u ovom trenutku Komoru ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije, kao dve članice. Ukoliko se pojavi treća, četvrta, peta, šesta, imaćete još veći broj institucija ili organizacija kod kojih ćete moći da budete licencirani.
Pri tome, u ovom trenutku u svetu postoji 178 organizacija ili institucija koje su članice te međunarodne organizacije. Dakle, možete kod svih 178 da dobijete licencu, imate jednu u Republici Srpskoj, jednu čak i u Crnoj Gori, ako se ne varam, gde god. Potpuno je otvoreno, jer to je bila naša intencija. U nekom pređašnjem zakonu imali ste monopol. Mi smo želeli upravo taj monopol da izbegnemo. Dakle, pod odgovarajućim kriterijumima, koji su jasno definisani, licencu možete da dobijete u velikom broju institucija, 178 u celom svetu, dve kod nas. Ako još neko u međuvremenu postane članica Međunarodnog udruženja računovođa, onda i kod te. Upravo tako smo želeli da držimo nivo kvaliteta, a s druge strane da kažemo gledajte – ako neko ne želi ovde, može ovde ili na trećoj strani, gde god.
Tako da smo imali te komentare i tokom javne rasprave vezane za ovaj zakon. Mislim da je ovo najbolje rešenje koje daje profesionalcima iz te oblasti mogućnost izbora i to je najvažnije, uz isti standard kvaliteta. Upravo taj standard je i definisan time što ste članice Međunarodne federacije računovođa.
Ono što je posebno važno je i uvođenje tih dozvola za rad tim preduzetnicima ili privrednim društvima koji se time bave i taj registar će voditi Agencija za privredne registre, a Komora ovlašćenih revizora će izdavati te dozvole, upravo zbog toga što je ona i osnovana 2006. godine i ima javna ovlašćenja. Država je i osnovala i onda imate kao država kontrolu nad tim procesom.
Mislim da tih par stvari kada uklopite u jednu sliku funkcionisanja ove profesije u budućnosti, dobijate našu jasnu nameru da uz kontrolu toga ko se bavi tom profesijom, jer u ovom trenutku, vidite, razni pripremaju te računovodstvene izveštaje i ne znate ni ko priprema, ni da li imaju znanje ili nemaju znanje, da objektivnim kriterijumima uvedete red u tu profesiju i na takav način i korisnicima date odgovarajući kvalitet usluga, a s druge strane i da neke preporuke i Evropske komisije, možda i važnije Manivala na takav način ispoštujete, kako biste našu zemlju unapredili po pitanju sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.
Ono gde smo uradili velike stvari poslednjih godinu i po dana, pošto sam ja predsednik tog koordinacionog tela u ime Vlade Republike Srbije, pre par dana imali smo sastanak, dakle, ove izmene Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji nama omogućavaju da narednog decembra na skupštini Manivala već imamo pozitivne ocene. Dakle, idemo korak napred, ne zaostajemo, ne želimo da budemo predmet kritika, nego hoćemo da unapred neke stvari rešavamo, kako i ostale zemlje rade, kako bismo napravili ceo sistem da radi transparentno, a da kvalitet usluga bude standardan i garantovan primenom ovih licenci. Hvala puno.