Zahvaljujem, ministre.
Gospodine Ševarliću želite repliku?
(Miladin Ševarlić: Da.)
Dobićete repliku, ali vas molim da govorimo o dnevnom redu, da se ipak vratimo na dnevni red.
Izvolite.

Gospodine ministre, ja nisam osporavao da je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povećavan iz godinu u godinu i ne pada mi napamet da to osporavam. Ali, ono što ja osporavam, a to svaki student na posle slušanja 10 časova iz mera agrarne politike može da vam obračuna. To je da ni u jednoj godini, ni u jednoj godini i bivšeg režima i ovog sadašnjeg režima, nikada nije ispunjen propisani procenat izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, ne radi se samo o ovom režimu, nego i o bivšem. Ovaj režim se sada primakao toj famoznoj, nedostižnom procentu od 5%, ali je učinio nešto 2016. godine što niko u svetu nije učinio. Do 2016. godine, 5% je bilo od poreskih prihoda za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, a od 2016. godine 5% je za ukupan budžet Ministarstva, a ukupan budžet Ministarstva nisu podsticaji za poljoprivredu.

Ja vas molim da kažete vi sada, da građani čuju, da me demantujete, koliko je to 5% za podsticaje u poljoprivredi u apsolutnom iznosu na osnovu rebalansa budžeta ili ćemo to da ostavimo za raspravu po članovima? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Dakle, juče je tema bila rebalans budžeta i mogli smo o tome da razgovaramo juče, to nije bilo vaše pitanje. Ako raste iznos budžeta za poljoprivredu, što mi je drago da i vi prihvatite, onda to govori o jasnoj intenciji i nameri Vlade da ulaže u ovu oblast i najveći deo toga i ide u podsticaje i subvencije kao što znate.
Ako hoćete, nemam nikakav problem, možemo o tome da diskutujemo kada budemo razgovarali o pojedinostima koje su vezane za rebalans, pa da prođemo i kroz brojke i cifre koje vas bole i o kojima ste govorili, pa da prođemo i kroz to.
Sada bih vas molio zbog ljudi koji gledaju ovo i koji slušaju, imate li neki komentar na ove zakone koji su veoma važni za dalji rast naše privrede, Zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i Zakon o državnoj pomoći? Da li bilo šta imate po tom pitanju da me pitate? Ja bih voleo da vam odgovorim na to pitanje, a onda ćemo i ove ostale stvari tokom rasprave o pojedinostima koje su vezane za rebalans.

Zahvaljujem, ministre.
Gospodine Ševarliću, imate pravo na repliku, ministar vam se direktno obratio, ali opet sugestija, dakle govorimo o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu i Predlogu zakona o reviziji.
Molim vas da se vratimo na temu. Izvolite.

Hvala.

Zadržaću se sa pitanjima vezanim kada budemo raspravljali o amandmanima na pojedine članove zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije.

Molio bih gospodina ministra da napravi pregled od 2012. godine, zaključno sa 2019. godinom, uključujući i rebalans, koliko je izdvajano od poreskih prihoda po godinama. Drugo, koliko je realizovano od toga. To je drugi vid ili način oštećenja. Treći način koji je prisutan i u ovom predlogu budžeta, jeste da se menjaju pozicije i smanjuju pojedine pozicije koje su po rebalansu manje nego što su bile po osnovnom budžetu donetom 2018. godine za 2019. godinu.

Takođe, gospodine ministre, dajte pregled koje kategorije domaćinstava su u 2019. godini isključene iz prava na podsticaje zbog povećanja broja grla sa 10 na 30, kod sitne stoke ili sa dve na tri krave kod goveda, pa ćete videti koliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na području centralne Srbije, gde su dominantno staračka domaćinstva je isključen iz tih subvencija i videćete kakve će to katastrofalne posledice imati.

Pogledajte podatke ankete iz 2018. godine. Pet stotina i kusur hiljada gazdinstava od 638 iz 2012. godine. Nemam nameru više da polemišem po ovom pitanju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege poslanici, poštovani građani, danas razgovaramo, između ostalog i o Zakonu o kontroli državne pomoći. To je jedan važan zakon zato što u našoj privredi država je veliki učesnik, glavni je privrednik. U mnogim situacijama je ona najveći kupac, najveći dobavljač. Često je i preferiran poslodavac, jer zaradama prednjači ispred privatnog sektora. Država je ujedno i politički akter, zato što svoju ekonomsku moć državni funkcioneri koji su i stranački i politički angažovani mogu upotrebiti i u svrhu političkog uticaja.

Zato je pitanje kontrole državne pomoći veoma važno. Prethodni zakon je imao određene nedostatke. Između ostalog, imao je pitanje statusa Komisije za zaštitu državne pomoći koja nije bila adekvatno regulisana kao nezavisno telo. Postupala je selektivno, svrsishodnost državne pomoći je nekada analizirala već a osnovu Memoranduma o razumevanju. U nekim drugim slučajevima je odbijala da analizira svrsishodnost državne pomoći, čak i kada je bio potpisan i predugovor.

Zato se Zakon o kontroli državne pomoći u širem smislu bavi i konkurencijom i načinom na kojim država može svojim postupanjem tu konkurenciju ugroziti kada selektivno deli pomoć ili neobjektivno i ne transparentno, pa je nekima majka a nekima maćeha. Bavi se i slobodnim tržištem i zaštitom potrošača na tom tržištu sa konkurencijom iskrivljenom od strane države, ako ona ne postupa adekvatno. Bavi se, naravno, i korupcijom, sprečavanjem koruptivnih radnji državnih funkcionera u postupcima odlučivanja o dodeli državne pomoći.

Jedan od proklamovanih ciljeva donošenja ovog zakona je usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Sa žaljenjem ću konstatovati da je poslednji Izveštaj Vlade o procentu ispunjenja Nacionalnog akcionog plana za usvajanje pravnih tekovina EU za prvu polovinu godine, taj Nacionalni akcioni plan ispunjen sa svega 47%.

Kada je reč o načinu na koji se ovaj zakon usklađuje sa direktivama, sa relevantnom direktivom EU, ako se prođe kroz tabelu usklađenosti koja je data na kraju Predloga zakona, u većini dominira ocena da se odredbe potpuno usklađuju.

Međutim, ima jedna stvar kod koje je označeno da se delimično usklađuje i to je sama definicija pojma državne pomoći. Po našem Predlogu novog zakona ta definicija kaže da se državna pomoć odnosi samo na mere koje za posledicu imaju uvećanje javnih rashoda ili smanjenje javnih prihoda.

Dok je evropska direktiva u definiciji, čini mi se, dosta šira, ona kaže da je nedopuštena svaka mera u bilo kojoj formi koja iskrivljuje konkurenciju favorizovanjem pojedinih tržišnih učesnika.

Sada imamo ovih dana kod nas, naročito u Beogradu, jer Beograđani su sa tim suočeni, određenu situaciju i bilo bi zgodno videti i analizirati kako smo u nju dospeli, da li je ona posledica postupanja države, da li ta postupanja imaju formu državne pomoći i da li je to pokriveno našom ili evropskom definicijom?

Dakle, radi se o situacijama u kojima nemate ni direktno umanjenje javnih prihoda, ni direktno povećanje javnih rashoda, ali određenim zakonskim propisima vi regulišete određenu delatnost kroz propisivanje načina na koji se ta delatnost vrši. Možemo sad biti banalni, recimo, da za određenog investitora promenite uslove izgradnje na nekom placu, i sad, tu čak možete imati povećan državni prihod, jer će on dići dva sprata više, pa će možda i više platiti državi po tom osnovu, ali to je kroz propis izvršena neka vrsta državne pomoći.

Imamo situaciju sa prevozom putnika u drumskom saobraćaju, gde smo nedavno doneli zakon koji je izazvao probleme Beograđanima, jer taksi udruženja protestuju, njihovi protesti usmereni su protiv, konkretno jedne kompanije koja prevoz putnika u drumskom saobraćaju obavlja na jedan drugačiji, inovativan način, smatrajući sebe ne učesnikom tržišta taksi prevoza, već učesnikom tržišta prevoza putnika u drumskom saobraćaju, dakle, svoje tržište na kom postupa definiše šire.

Mi smo prevoz putnika u drumskom saobraćaju propisali na način da se ono mora odvijati samo sa taksimetrom i samo po ceni koja je veća od minimalno propisane, a da neke inovativne metode prevoza putnika u drumskom saobraćaju mogu biti korišćene, ali samo pod uslovom da se vrše po ceni koja je takođe veća od minimalno propisane koja je takođe veća od minimalno propisane i na taj način smo, ovo je sad osnovna teorija ekonomska, narušili mehanizam slobodnog tržišta, zato što smo propisali da se određena usluga vrši po ceni većoj od tržišno slobodno uspostavljene, to je generisalo višak ponude, a onda smo reagovali ograničenjem broja pružalaca određene usluge, smanjili smo ponudu i time smo smanjili ukupnu vrednost koju tržište drumskog prevoza putnika generiše i time smo smanjili korist koju ta delatnost donosi društvu.

Način na koji smo to propisali je kao kada bismo propisali da se, recimo, onlajn nastava može sprovoditi pod uslovom da je ona potpuno zakonom dozvoljena, ali da se ona mora sprovoditi tablom i kredom, pod uslovom da su đak i predavač u istoj prostoriji. Pod tim uslovima može onlajn, to tako stavimo u zakon i onda kažemo – mi samo tražimo da zakon važi jednako za sve.

Razumljivo je, s jedne strane, i da taksi udruženja imaju problem zarađivanja za svoj život i da se osećaju ugroženim zato što određene inovacije počinju njima da konkurišu, ali je isto tako nužno razumeti i da ovo društvo ne može postupanjem države sprečavati inovacije, jer inovacije će kao voda pronaći negde put i procureće i to je zapravo i jedini način da generišemo privredni rast. I sami ste rekli da ove zakone donosimo za buduće generacije, koje od nas očekuju privredni rast, a privrednog rasta bez inovacija nema, ali inovacija neće biti ako ih država bude zakonskim odredbama ovako sprečavala.

Voleo bih da iskomentarišemo to pitanje definicije pojma državne pomoći. Dakle, da li smo propustili da definišemo da će se pod državnom pomoći smatrati i mere koje Vlada preduzima kroz donošenje zakonskih i podzakonskih akata, koji jednima pogoduju, a drugima idu na štetu? Jer, čini mi se da je evropska direktiva u svom definisanju pojma državne pomoći mnogo šira. Podsećam, mi smo rekli - državna pomoć su samo mere koje umanjuju javni prihod ili povećavaju javni rashod, a evropska direktiva je rekla – državna pomoć je svaka mera koja iskrivljuje konkurenciju i favorizuje pojedine na štetu ostalih. Hvala na komentaru.

Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega Filipoviću.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mnogo je otvoreno tema i juče prilikom rasprave o rebalansu budžeta, mnogo je otvoreno i danas interesantnih tema. Ja prosto moram na neke od njih, u interesu građana i u interesu naše zemlje, da se osvrnem.

Rečeno je da SNS, odnosno Vlada Srbije, ne brine dovoljno o penzionerima, kakav je položaj penzionera, kako danas žive penzioneri u Srbiji, da li im je teško, nije teško. Nemoj da brinu o penzionerima oni koji su jedino brinuli o svojim džepovima, oni koji su jedino brinuli o tome kako da iz Ministarstva poljoprivrede uzmu desetine hiljada evra na neke besmislene projekte, od kojih nikakve interese nisu imali ni naši poljoprivrednici, ni drugi građani Srbije, niti bilo ko u ovoj zemlji.

Jedini interes od tih i takvih projekata i tog finansiranja, pogotovo tekstova u dnevnim novinama, koji je govornik koji je prepoznat u Skupštini kao neko ko se posebno bavi pitanjima poljoprivrede i zaljubljen u interese poljoprivrednika, a zapravo nikad o tome vodio računa nije, osim o svojim džepovima, je gospodin Ševarlić, koji je napunio svoje džepove desetinama hiljada evra novca poljoprivrednika iz Srbije.

Pa građani Srbije, dragi poljoprivrednici, da li još iko u Srbiji veruje u reči takvih koji su vaš novac, novac od vaših subvencija, novac za traktore, za gorivo, za seme, za sve ono što čini suštinu poljoprivrede, uzimali za svoje tekstove u dnevnim novinama? Samo toliko vezano za one koji tako brinu o poljoprivrednicima.

O penzionerima, nemojte da brinu oni o njima. Samo to nemojte. Osetili su penzioneri u Srbiji brigu žutog tajkunskog preduzeća, Ševarlića i ostale bande. Osetili su to dobro. Osetili su to svi građani Srbije. Tačno smo 2013. godine bili na korak od bankrota, na korak od toga da građani Srbije nemaju sutra svom detetu ne tri obroka, jedan obrok da daju. Osetili su to građani Srbije kroz 400.000 radnih mesta izgubljenih, kroz puste njive, kroz zastarelu mehanizaciju ili čak i bez mehanizacije, naši poljoprivrednici. Osetili građani Srbije njihovu brigu i ne žele da se to više ikada ponovi.

Danas kako žive penzioneri? Ne žive lako. Nije lako u Srbiji biti penzioner. Nije lako živeti sa 30, 40 hiljada dinara. Ali je izvesnije da ćete iz godine u godinu, sa odgovornom politikom Ministarstva finansija, koje vodi gospodin dr Siniša Mali, sa Republikom Srbijom koju vodi Aleksandar Vučić, Vladom Republike Srbije, izvesno je da će iz godine u godinu penzioneri videti napredak i vide napredak, kroz jednokratnu pomoć koja će uskoro uslediti od 5.000 dinara.

Negde sam pročitao, ovi što samo vode politiku na tviteru, a primaju plate u Skupštini Republike Srbije, pa nikako da se opredele gde platu primaju, u Skupštini ili na tviteru. Kažu – to je ponižavajuće, 5.000 dinara, malo je. Pa, nikada nije dovoljno. Svi bi mi voleli da to bude 10.000, 15.000 i 20.000, ali pomnožite tih 5.000 dinara sa 1.800.000 penzionera, pa ćete videti koliki je to novac. Posle toga ide povećanje penzija od preko 5%. Svake godine su penzije uvećavane. Došli smo do toga da su danas penzije veće nego što su bile pre tog famoznog smanjenja.

Samo zlonamerni danas mogu da kažu da se u Srbiji živi loše, da se živi lošije nego što je to nekada bilo, samo zlonamerni ljudi, samo oni koji jedino vide sebe i svoj interes u bavljenju politikom.

Dakle, SNS, naši poslanici, naš predsednik Republike i ministri u Vladi su posvećeni jedino interesu Srbije. Jedino što nas zanima, to je interes Republike Srbije i interes Republike Srbije vidimo i kroz ova tri današnja zakonska predloga o kojima danas razgovaramo.

Ja sam hteo da govorim nešto o kontroli državne pomoći. Pa, moramo da je kontrolišemo još više, još strožije, da znamo gde idu državne pare, da nemamo slučaj vinograda Živkovića. Uvezem vino iz inostranstva, prespem ga u domaće flaše, pa ga prodajem kao svoje, pa mi posle nekoliko meseci proradio vinograd, a treba 10, 15 godina da vinograd proradi. Pa, ko je tu lud? Jesmo li tu svi mi blesavi kad neko uzme pola miliona evra iz državne kase i postane brzo milioner, ne izlazi iz ajkule, iz džipova, iz čega već, a dolazi u skupštinsku salu, drži konferencije da nam svima soli pamet, da nam priča o tome ko su tajkuni u Srbiji? Pa, stavi ogledalo ispred sebe i videćeš najvećeg tajkuna u Srbiji. Nemoj to da govoriš građanima Srbije – uzeli naprednjaci. Šta su uzeli naprednjaci?

Stotine kilometara autoputeva Srbiji smo dali, mostove, tunele, preko 200 fabrika, 300.000 radnih mesta, povećanje plata i penzija konstantno iz godinu u godinu. Privreda nam raste i sledeće godine će da raste.

Iz godine u godinu će da bude sve bolje, a bolje nam je zato što više nemamo ološ na vlasti. Nemamo one koji jedva čekaju da se dočepaju izbora, vlasti, fotelje i sad kreću kombinacije. Završena je jedna kombinacija. Zato tog dela opozicije i nema u Skupštini Srbije. Nemaju o čemu oni da pričaju sa nama.

Šta će oni da zamere ministru dr Siniši Malom? Šta mogu da mu zamere? Mogu da kažu - vaša diploma. Čovek izađe, pokaže sve svoje diplome, sve desetke na fakultetu, najbolji student, rezultati govore o njemu, čovek koji je prepolovio dug Beograda, koji je tajkun Dragan Đilas ostavio, 1,2 milijarde. Je li tako bilo? Šta smo zatekli tada, ja sam tada bio odbornik u Skupštini grada, vi ste bili gradonačelnik, sećamo se koliko je stotina miliona trudnicama, penzionerima dugovao.

Danas sam opet malo gledao te njihove afere od Južnog bulevara, Požeške, tramvaja, ne znam ni ja čega sve, gde god da uđete u koju god ulicu, koja god tema, svuda neki milioni u džepovima Dragana Đilasa. On slika tamo pukla neka cev. Pa, njemu u svakoj ulici koju je radio nešto nije valjalo. Propadali automobili u Južnom bulevaru, tramvaji u Požeškoj nisu mogli da idu nisu stavili one gume ispod gde je asfalt. O čemu on čovek priča? Ne treba u tako visoke teme da se petljaju, oni ne znaju ni one najprostije.

Bitna je kontrola državne pomoći da znamo gde ide novac građana Srbije. To smo mi dužni kao političari da građanima kažemo gde idu njihove pare. Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, svakog dana govori građanima Srbije gde idu pare i zna se gde idu.

Nije ovo populistički rebalans o kojem smo juče govorili, nego odgovoran rebalans prema građanima, onima koji su podnosili teret reforme prethodnih četiri ili pet godina, onima koji su imali dovoljno strpljenja i ljubavi prema svojoj zemlji da ne napadaju one čije rezultate vide da su dobri za Srbiju, oni ljudi koji su videli i znali. Nijedna vlast nije luda da uzme i da smanji penzije zato što je srećna, voli to da radi. Prosto, moralo je to da se uradi da bi ova zemlja opstala i nemojte više da pričamo o – obratila mi se jedna žena i rekla kad će penzije da se vrate. Ljudi, veće su nego što su bile.

Pitajte Dragana Đilasa kada će da vam vrati one stotine miliona evra koje je uzeo? Kada će da vrati tih 619 miliona koje su njegove firme ostvarile? Nemojte da…

(Vjerica Radeta: Sve si u pravu, ali nisi u temi.)

Sve je to tema za građane Srbije, finansije su tema, novac je ono što interesuje građane Srbije. Možemo mi da nabrajamo brojke koliko god hoćemo, građane Srbije zanima kolika je plata sledećeg meseca, da li mogu da kupe knjige, da li mogu da kupe lekove, da li mogu da se prevezu, mogu i da se prevezu i da kupe lekove i da se prehrane i da žive bolje i živeće bolje iz godine u godinu.

Zato svaka čast vama kao ministru finansija i puna podrška SNS i predsedniku Republike i svima vama u Vladi Republike Srbije. Hvala vam.