Zahvaljujem, kolega Filipoviću.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, pre nego što kažem nešto o državnoj pomoći o kojoj imam nameru još da govorim, želim prethodno da se složim i podržim predlog uvaženog kolege Kovačevića koji se odnosi na licencirani računovodstveni program za mikro preduzeće. Ja ovo govorim kao ekonomista i kao privrednik, kao neko ko 26 godina radi u privredi i smatram da je ovo dragocen predlog baš na način na koji ga je kolega Kovačević i objasnio i možda trebamo u narednom periodu tražiti načina i mogućnosti da ovo rešenje uvedemo, verovatno u ovom trenutku nije moguće, ali koliko će biti dragocena pomoć privredi mislim da će državi takođe koristiti, jer smatram da je dostupnost podataka izuzetno važna a na ovakav način ćemo je i omogućiti.

Hvala vam što ste me saslušali u ovom delu.

Pitanje dodele državne pomoći privrednim subjektima je značajno zbog svojih ekonomskih efekata i ovde se prvenstveno misli na ciljeve koji se ostvaruju, da li je ostvarena svrha kada govorimo o dodeli državne pomoći i da li je došlo do narušavanja konkurencije. Zbog toga što svaka situacija u kojoj se državna pomoć dodeljuje stvara rizik od nastanka korupcije, a i zbog obaveze koju je Srbija preuzela po osnovu evrointegracija.

Zakon o kontroli državne pomoći iz 2009. godine usvojen je radi usaglašavanja sa regulativom EU i ima u fokusu kontrolu narušavanja konkurencije kroz dodelu državne pomoći.

Čuli smo danas ovde i određene primedbe na rad Komisije u prethodnom periodu. Ja bih htela nešto da kažem vezano za rad Komisije u prethodnom periodu i za postojanje određenih nedostataka u postojećem zakonskom rešenju koji je u određenim situacijama paralisao rad i uopšte postupanja u određenim prigovorima.

U prethodnom periodu nije postojao adekvatan mehanizam na osnovu kojeg bi Komisija mogla da utvrdi da se namerava dodela državne pomoći. Komisija u pogledu saznanja, činjenica u potpunosti zavisi od volje organa koji dodeljuje pomoć da prijavi, izvrši ili o spremnosti većih lica da Komisiju informišu putem predstavke o tome da se namerava dodela pomoći i da je ona već dodeljena. Na sličan način Komisiji su vezane ruke i u situacijama kada državni organ ne želi da joj dostavi podatke o slučaju dodele državne pomoći koju Komisija uzme u naknadno razmatranje.

To je jedan od najvećih problema u sistemu državne pomoći. Nije postojao adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i kažnjavanja za dodelu državne pomoći mimo zakona i za potpuno ignorisanje Komisije. Tako se pitanje poštovanja zakonskih obaveza u praksi svodi u velikoj meri na dobru volju organa da sve relevantne činjenice prijavi Komisiji. Stiče se utisak da je usled nepostojanja adekvatnih sankcija za organ koji ne dostavi podatke Komisiji, kao kontrolni državni organ, u nezavidnoj situaciji. Sa jedne strane, strogo insistiranje na primeni zakona uz donošenje odluke na osnovu raspoloživih informacija, rezultiralo bi proglašavanjem državne pomoći za nedozvoljenu, te bi privredni subjekt bio u obavezi da vrati dobijena sredstva. Sa druge strane, privredni subjekt je zaštićen ugovorom i imao bi puno pravo da tuži državu i izvesno je da bi dobio presudu u svoju korist.

Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je jasno postupanje u situacijama kada postoji sumnja da se dodeljena državna pomoć koristi suprotno rešenju i mišljenju Komisije, odnosno ako se može pretpostaviti da je neusklađena.

Komisija će usklađenost ocenjivati u okviru naknade kontrole što je u skladu sa preporukama Evropske komisije da se broj naknadnih kontrola smanji, a uvede nedvosmislena obaveza prijave državne pomoći. Pravo stranaka, ali i zainteresovanih lica su dodatno ojačana, a pri čemu je uvedena obaveza saradnje sa Komisijom. U izuzetnim okolnostima, kada na drugačiji način nije moguće doći do odgovarajućeg podatka, Komisija može najaviti korisniku državne pomoći da će se u njegovim prostorijama izvršiti uvid u konkretne podatke koje je on dužan da učini dostupnim.

Ukoliko se pokaže da je određena pomoć neusklađena ili korišćena protivno rešenju, Komisija u svakom trenutku, a najkasnije 10 godina od dodele, može naložiti povraćaj takve pomoći. Na takav način se omogućava da Komisija preispita svoje odluke, odnosno da vrši monitoring određene pomoći u tom periodu. Kao najčešći razlog za takve situacije predstavlja donošenje odluka na osnovu netačnih i nepotpunih informacija za koje mora biti odgovoran davalac državne pomoći, imajući u vidu da je na njemu teret dokazivanja, da li ispunjava prethodno utvrđene uslove.

Međutim, u skladu sa evropskom praksom, mera ponašanja koja se sastoji u zabrani dalje dodele pomoći, dok Komisija ne oceni usklađenost, je postavljena na ravnopravan nivo i predstavlja podjednako važan instrument koji je uveden ovim predlogom.

Ovlašćenje Komisije je prošireno i na mogućnost izricanja periodičnih penala korisniku ili trećem licu u iznosu od 5.000 dinara do 200.000 dinara za svaki dan ponašanja suprotno njenom nalogu. Ovo je vrlo važno jer će konačno Komisija imati mogućnost da sankcioniše svaku nepravilnost, jer vrlo je bitno da se postupak dodele državne pomoći prati način na koji se sprovodi. Ipak su to neke posledice koje se donose na duži vremenski period, da se u nekom kontinuiranom vremenskom periodu mogu primeniti određeni nedostaci koje može Komisija, i sada ima ovlašćenja, da ih dodatno preispita i mogućnost da ih kazni.

Ovo zakonsko rešenje prvenstveno je vrlo bitno jer omogućava da imamo jasan uvid u dodeljenu državnu pomoć i naravno daje Komisiji ovlašćenja koja do sada nisu postojala.

Želela sam još jednom da se osvrnem na ovo jer smatram da je vrlo bitno u ovom zakonu i još jednom da naglasim da će poslanici SDPS glasati za ove zakone. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Hvala puno.
Samo ukratko oko licenciranja softvera. Nezahvalno je to, gospođo Živković, uraditi na takav način jer bi onda odmah došlo do priča zbog čega ovaj proizvođač softvera, zbog čega onaj, a nije ovaj itd. Ono što smo mi uradili mislim da je fer, definisali smo karakteristike koje softver mora da ima, šta je neophodnih minimum uslova koje treba da ispunjava, a onda u zavisnosti od platežne moći preduzeća na njima je da izaberu koji će softver koristiti, dokle god ta osnova po pitanju najvažnijih karakteristika bude ispoštovana gde je ono što zakon zahteva.
Mislim da je vaša ideja dobronamerna, znam, ali nije je jednostavno sprovesti u delo, jer otvara mnogi niz drugih tema, na kraju krajeva, kako i na osnovu čega jedan ili jednog licenciranog proizvođača softvera definišete kao onog koji je preferiran od strane države.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima koleginica Živković, replika.

Gospodine ministre, meni je jasan vaš odgovor i očekivala sam da ćete tako i odgovoriti.

Naravno da to jeste problem sa vašeg aspekta da odredite jedan softver. Ja vam govorim sa aspekta privrede i govorim vam šta je ono šta je ljudima potrebno i znam da nije moguće u ovom trenutku, ali vam opet kažem da možda treba u narednom periodu razmišljati u tom pravcu i način načina da prevaziđemo ta moguća pitanja i moguće probleme koji se mogu javiti.

Mislim da je predlog dobar i da treba o ovome da razmišljamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa radom, poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i čl. 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović.
Izvolite koleginice Obradović.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege poslanici, cenjeni predstavnici Vlade i pre svega dragi građani Srbije, danas imamo tri predloga zakona, od kojih je jedan Zakon o kontroli državne pomoći.

Svakako da značaj ovog zakona, nema sumnje, ne treba uopšte ocenjivati, ali ono što treba naglasiti je da se ovim zakonom želi unaprediti sistem kontrole državne pomoći, a pored svega navedenog kao uslova i načina za dodeljivanje državne pomoći, kao i kontrole iste, pretpostavljam da je to sve dobro odmereno, čak sam sigurna, i usaglašeno sa evropskim standardima.

Uslov svih uslova za bilo kakvu pomoć, naravno i za pomoć države, jeste obezbediti sredstva za to.

Poštovani građani, u svom obraćanju uporediću neke finansijske podatke iz 2012. godine kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje države sa 2019. godinom. U Skupštini najčešće dajemo političku ocenu određenim zakonima, odnosno zakonskim predlozima. Međutim, u ovom slučaju imamo priliku da iznesemo neke egzaktne podatke, brojeve, te da stvarno o nespornim činjenicama na koje ne može da utiče ni jedna politika.

Ovi podaci su uporedivi iz još jednog razloga, jer se vrednost evra kao svojevrsni parametar ovih sedam godina nije menjao. Ovi podaci su uporedivi i tako npr. u razdelu budžeta koji se tiče Ministarstva zdravlja ukupan iznos opredeljenih sredstava je pet puta veći u odnosu na 2012. godinu, što se može videti iz ovog grafikona. Taj iznos bio je 3,6 milijardi, a sada je 18 milijardi dinara. Zato su plate u zdravstvu veće, zato se grade novi klinički centri.

Ovaj manji žuti deo to je slučajno.

U razdelu Ministarstva prosvete od 2012. do 2019. godine imamo povećanje od 80 milijardi. Opet vidimo na grafikonu kako to izgleda.

U razdelu Ministarstva kulture imamo duplo povećanje. Sa nekadašnjih 6,7 milijardi na 14,7 milijardi. Zato imamo obnovljen Narodni muzej i nakon mnogo godina Muzej moderne umetnosti.

Ulaganja u sportu u za 50% veća. Vojni budžet je duplo veći. Slično povećanje je u MUP. U razdelu poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede imamo povećanje od 150%, sa 22 milijarde na 54 milijarde. Na ovom grafikonu se to jako lepo vidi kako izgleda.

Kao poslednji primer, u infrastrukturi, saobraćaju i građevinarstvu imamo četvorostruki porast sa 25 milijardi na 102 milijarde. Sve ovo je, kao što se vidi, lako dokazivo i vidljivo u svim sferama života. Od kako je brigu za Srbiju preuzela SNS predvođena Aleksandrom Vučićem imamo rast i napredak.

Sa druge strane, oni koji su ranije bili vlast, a koji se danas, kako stvari stoje, boje izbora pa bi da ih protivzakonito i protivustavno odgode, imali su samo jedno povećanje, a to je bilo povećanje kursa evra i povećanje inflacije.

Na samom kraju, da je bilo kontrole državnih pomoći novih tehnologija u Vojvodini ne bi odneli stotine miliona evra. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Obradović.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice Radeta.

Nešto mislim ako je ovo stvarno ovako kako smo malopre čuli, mi možemo da se razilazimo, ne trebaju nam ni zakoni, niti išta. U državi Srbiji je sve na najvišem mogućem nivou. Ne preterujte, ljudi moji, zna narod kako živi.

Danas govorimo o ova tri predloga zakona i ovi zakoni su u suštini, bar ova dva druga, pre svega stručni, ali svakako zaslužuju našu pažnju i zaslužuju da se nešto kaže o njima.

Ministre, vi ste jutros rekli kada ste odgovarali nekom od poslanika da je ova E faktura koja je predviđena u jednom od ovih zakona, da je to deo digitalizacije Srbije, nešto u tom smislu. Moram zaista da vam kažem da pre svega SRS naravno nema ništa protiv digitalizacije. Naprotiv, nemamo ništa protiv svih naučnih dostignuća, ali svim ministrima, pa i vama sada, kada govorimo na ovu temu smo skretali pažnju da treba da znate da živimo u Srbiji. Nije sve kako piše na papiru.

Svojevremeno smo upozoravali Zoranu Mihajlović da ne može da funkcioniše e-uprava u Katastru, ona je skakala, oči da nam vadi. Posle toga, posledica je bila sedam ili osam meseci štrajka Katastra, između ostalog i zbog toga. Pa smo ministru Šarčeviću govorili da je dobro da se uvede elektronski dnevnik, ali da ne može ražanj pre zeca, da najpre mora da uvede internet u sve škole pa da onda lepo raspiše tender, pa da se onda izabere izvođač softvera za taj elektronski dnevnik, sve je uradio naopako, bez tendera, izabrao tamo nekog Hrvata, platio velike pare, to je bilo već pre godinu i po dana - ni danas dan ne funkcionišu elektronski dnevnici u negde oko 90% škola u Srbiji.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o kontroli državne pomoći, ovde zaista nema suštinske razlike u odnosu na zakon koji je i danas aktualan, koji vi menjate donošenjem ovog zakona zato što su vam to napisali tamo u nekoj direktivi EU. Šta je ovde glavna, i to je ono što je kod nas prisutno od 2000. godine po raznoraznim direktivama, šta je glavna izmena ovog zakona? To što sad opet umesto normalnog posla ministarstva vi formirate opet kao neko nezavisno telo, neku komisiju koja će imati svog direktora, koji će biti posebno plaćen, itd. Onda ćete vi reći da je to nezavistan direktor, kao što je ovaj Sikimić iz Agencije za borbu protiv korupcije, kojeg su ovde birali kao nezavisnog, a on bio predsednik izborne komisije u ime naprednjaka u opštini Zemun, bio visoki funkcioner, i sada je, kažu, zamrzao funkciju, ne kako to izgleda, valjda funkciju u onu kesu za zamrzivač i ubaci u zamrzivač i onda niko ne zna šta si bio, ili, recimo, izaberete nekoga poput one Brankice Janković, koju vam podmetnu nevladine organizacije, ali to je sve igranje realnošću.

Ovaj posao treba da radi nadležno ministarstvo, kao što je radilo i sada. Kakve komisije, kakvi paradržavni organi, kakvi paralelni organi.

U članu 61. ovog zakona kažete - danom početka rada te neke vaše komisije ona preuzima zaposlene u Ministarstvu finansija, odeljenju za kontrolu državne pomoći, kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za rad koji se odnose na te poslove. Dakle, imate zaposlene, imate sredstva za rad, imate arhivu, predmete, opremu, sve imate i vama to nije dovoljno, vi hoćete neku novotariju. Imamo ovde određen broj amandmana, pa ćemo još o tome.

Rekoh da su ova dva zakona, o računovodstvu i o reviziji, pre svega usko stručni zakoni. Neko bi rekao da tu nema mesta nekoj preterano politici, ali ekspertski tim SRS, kada smo o ovome razgovarali, nam je ukazao na određene nedostatke ovih predloga i mi želimo upravo na taj način da skrenemo pažnju i ministru i skupštinskoj većini zbog dana za glasanje.

Mislimo da su primedbe koje smo mi ovde evidentirali i koje smo kroz amandmane predočili da su zaista prihvatljive i da samo poboljšavaju tekst i jednog i drugog zakona, a pretpostavljam da je svima cilj, kad se donose pogotovo ovako novi zakoni, da to bude nešto što će potrajati bar malo duže od mandata Vlade.

Naša suštinska primedba je da i ove zakone donosite po nalozima i direktivama EU. Ovaj zakon, na primer, o reviziji, usklađujete sa izmenjenom direktivom još iz 2013. godine. Kada dalje budemo govorili, videćete da čak i te direktive niste poštovali, čak i ono što su vam rekli ti vaši iz EU, niste uradili baš onako kao što su od vas tražili.

Kada sam skrenula pažnju da moramo voditi računa o tome da živimo u Srbiji gde još mnogo toga ne funkcioniše, koliko god sve iz usta vlasti, bilo narodnih poslanika, bilo predstavnika Vlade, izlazi kao med i mleko, nije tako. Nije tako i mi moramo mnogo toga da uradimo da bi zaista neke stvari koje su prisutne u svetu mogle da funkcionišu i ovde. I to je istina i mi od toga ne možemo da pobegnemo i ne treba da bežimo.

Kada je u pitanju ovaj Zakon o računovodstvu, imamo ovde nekoliko primedbi koje želimo da iznesemo. Recimo, ta e-faktura protiv koje, ponavljam, niko nešto nema, ali niste odgovorili kroz predlog zakona na pitanje kako će se ta e-faktura koristiti u slučaju računa koji je zapravo otpremnica koja prati robu i koja mora biti uz onoga ko tu robu dostavlja? Da li ćete obavezati svakog vozača koji vozi robu da ima lap-top sa sobom? Jednostavno, niste dali odgovor na to jedno praktično pitanje.

Takođe, niste dali odgovor na pitanje šta će se dešavati, recimo, u oblasti građevinarstva i kada se rade privremene situacije ko će te privremene situacije potpisivati? Mi smo vam kroz amandman rekli da mislimo da to treba da radi nadzorni organ, pošto vi niste rekli ništa. Može to da bude izvođač, može i naručilac poslova, može da se razgovara o tome. Ali, rešenje mora da postoji, to je suština.

Rekoh dakle, koliko ste propustili tih obaveza iz direktiva gde se zapravo traži po tim direktivama na koje se pozivate, da se administrativno pojednostavi pristup tržištu usluga, što kroz ove vaše predloge zakona svakako nije slučaj.

Ono što je posebno nama interesantno, jeste da niste precizirali ko će licencirati, na koji način te buduće računovođe, a pogotovo naša velika zamerka je što ovaj posao neće raditi profesionalne organizacije, što to neće raditi ili neke komisije pri ministarstvu ili fakulteti itd. Znate, mešanje Privredne komore u sve i svašta je nešto što se tiče SRS nedopustivo, tih raznih komora koje vi formirate. Komore su lepo mesto za uzimanje para od članova komore, a neke velike koristi od toga niko neće imati. Mi ćemo po amandmanima, pošto potroših vreme predviđeno za mene. Hvala.