Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Podržavamo, naravno, i domaće i strane investitore, o tome sam govorio i juče, mogu da vam dam i ponovim podatke koji su za to vezani. Na kraju, potvrda za to je što se naš ekonomski rast zasniva i na domaćim i na stranim investicijama, takođe i na javnim, državnim investicijama. O tome možemo i neki drugi put.
Meni je važno ovo oko Komisije još jedanput da razjasnim. Precizno sam vas slušao, rekli ste: „sastav komisije“, ako se nismo razumeli u redu je. U okviru Ministarstva finansija postoji budžetska inspekcija. Ukoliko biste vi bili u pravu, uz veliko poštovanje, onda može i DRI, Državna revizorska institucija, da ne bude samostalna, nego može da bude u okviru Ministarstva finansija, što ne bi omogućilo DRI da bude samostalan. Ista takva paralela može da se napravi i za Komisiju za državnu pomoć. Ministarstvo finansija, s obzirom da takođe daje državnu pomoć kroz, recimo, poreske olakšice, ako je, i sada jeste deo te Komisije, pa kako ćemo mi onda da kontrolišemo sami sebe? Mislim, možemo, ako verujemo da ćemo to da uradimo na objektivan način, ali se baš nije potvrdilo da to možemo i da radimo stalno, objektivno i nezavisno.
Sa te strane, mislim da je ovo rešenje gde je Komisija pod Narodnom skupštinom isto rešenje koje imamo, ako se ne varam, i za Komisiju za zaštitu konkurencije, koja omogućava nezavisnost, omogućava objektivnost. Na kraju, mislim da je to dobro da i sama Vlada shvata neophodnost nezavisnosti takve jedne institucije, upravo zbog transparentnosti celog procesa davanja državne pomoći. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Koleginice Radeta, želite repliku?
Izvolite.

Stav SRS kada su u pitanju razne te agencije, komisije, nekakva tzv. nezavisna tela je da su oni u 98% nepotrebni. Postoje jedna, dve ili pet agencija koje zaista treba da postoje, sve drugo su paradržavni organi. Vi tamo zapošljavate stranačke aktiviste, stranački funkcioneri postaju funkcioneri sa dobrim platama na tom poslu, a u suštini posao rade ministarstva.

Kažete – kako ćete kontrolisati sami sebe? Ministre Mali, tako što će država Srbija postati u pravom smislu reči pravna država, što će profunkcionisati svi organi sistema, što će se poštovati zakon i što se neće sumnjičiti i što će korupcija izaći iz svih pora društva, gde je uveliko ušla i gde hara. Dakle, to je način da počne normalno da se funkcioniše, a ne – vi kontrolišete nekoga u Ministarstvu, vas neko u Vladi, pa onda sve vas neka komisija, pa onda sve vas DRI, pa onda ne znam ni ja, ova agencija, ona agencija.

I šta je rezultat? Rezultat je – sve agencije, sve komisije i ova nezavisna tela, gospodine Siniša Mali, ovde su imali svoje izveštaje i raspravljali smo o izveštaju svih tzv. nezavisnih regulatornih tela. I znate li šta je glavna crta svih njihovih izveštaja, gospodine Mali? Molim vas samo ovo da čujete, mnogo vam je važno, svima nam je važno. Sva ta tzv. regulatorna nezavisna tela, pre 10, 15, 20 dana smo raspravljali o njihovim izveštajima, u svakom izveštaju stoji – osnovni problem u Srbiji je da se ne poštuju javne nabavke. Tako te neke problemčiće rešite i onda vam neće trebati nikakva tela.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite gospođo Vukojičić.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama drugi dan, nalazi se set finansijskih zakona. Ono što najpre moram da kažem, to je da ekonomija, zasnovana na zdravim osnovama, je temelj svake uspešne države. Nažalost, 2012. godine temelji države bili su razrušeni i tek, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovim dolaskom na mesto premijera, 2014. godine, nakon bolnih, ali jedino mogućih sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, došli smo u situaciju da tri godine za redom imamo suficit u budžetu.

Juče je pred nama bio rebalans budžeta za 2019. godinu, a rebalans budžeta donet je iz razloga suficita, odnosno većih prihoda od rashoda. U tom smislu i kompletnoj Vladi i vama, gospodine ministre Siniša Mali, iskrene čestitke.

Naravno da je donošenje finansijskih zakona za poštovanje. Donošenje zakona podrazumeva i deo finansijske discipline. Ekonomski napredak i razvoj jednog društva, takođe ne mogu bez finansijske discipline i finansijske odgovornosti.

Ja bih upravo predložen zakon o kontroli državne pomoći podvela između ostalog i pod zakon kojim se omogućava finansijska disciplina i finansijska odgovornost, kako davaoca, tako i korisnika državne pomoći.

Naravno da je razlog za donošenje ovog zakona i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, pre svega sa Poglavljem 8, ali ja moram da kažem da Republika Srbija najveću spoljno-trgovinsku razmenu upravo ima sa zemljama EU, kao i da najveće i najrazvijenije evropske ekonomije, kao što su Nemačka, Francuska, Italija, imaju veliki broj preduzeća upravo na teritoriji Republike Srbije.

Kada je u pitanju Zakon o kontroli državne pomoći, kao jednu od njegovih veoma bitnih karakteristika, moram da navedem transparentnost svih postupaka u procesu dodele državne pomoći. Zašto je to važno? To je važno sa aspekta suzbijanja i sprečavanja korupcije, jer SNS svojim dolaskom na vlast u stvari je uspostavila nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji.

Znači, sem uspostavljanja jasnih pravila, sem pune transparentnosti i otvorenosti svakog postupka i svakog koraka u dodeli državne pomoći, moram da kažem da ovaj zakon doprinosi i efikasnom privrednom razvoju, boljem privrednom razvoju, a dosadašnji privredni razvoj možda se najbolje meri na pokazatelju nezaposlenosti, a ta nezaposlenost je rekordno niska 10,3%.

Takođe, moram da naglasim, kao jedan od vrlo značajnih rezultata koji će usvajanjem ovog zakona, do čega će doći, to je registar državne pomoći. To je u stvari jedinstvena elektronska baza podataka gde će moći jednim klikom da se vide svi korisnici državne pomoći.

Takođe, moram da kažem da je i te kako važno što se ustanovljava nezavisno telo, a to je Komisija za kontrolu državne pomoći, jer državnu pomoć pruža Republika Srbija, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i drugi privredni subjekti koji raspolažu javnim sredstvima.

Prema tome, formiranje ove komisije značajno je i sa aspekta objektivnosti i naravno rada punim kapacitetom u kontrolu trošenja novca. Vrlo važno za komisiju je i to što je njen rad zasnovan na Zakonu o opštem upravnom postupku, ali takođe moram da naglasim da je predviđena dvostepenost u odlučivanju, što znači da postoji sudska zaštita kroz pokretanje upravnog spora.

Takođe, moram da naglasim za sve one, mada nismo danas čuli kritike na ovaj zakon, ali moram da kažem kada se tiče poljoprivrede i subvencija koje se odnose na poljoprivrednike i ribarstvo, te subvencije su izuzete iz ovog zakona i država će i dalje, kao i do sada upravo davati subvencije i ulagati u poljoprivredu, jer poljoprivrede jeste i te kako važan parametar, kada je u pitanju rast BDP, a samim tim i uopšte rast naše države i poboljšanje kvaliteta života naših građana.

Dotaknuću se samo na još jednu opasku koju je danas jedan uvaženi narodni poslanik iz opozicije izneo, on trenutno nije u sali, ali je rekao da država nikada nije manje ulagala u socijalna davanja. Moram da kažem da je to apsolutna neistina. Rebalansom budžeta, upravo za razdeo socijalnih davanja, povećan je za 5,9% i to je u iznosu 120 milijardi. Najveći deo odnosi se na zaštitu i podršku onih najosetljivijih grupa i moram da kažem, najveći deo od osam milijardi je namenjen za isplatu naknade koji se odnosi na porodilje.

Pitanje populacione politike prvi ispod tepiha izvadio je upravo naš predsednik Aleksandar Vučić, prepoznajući pitanje populacione politike, kao jedno od nacionalnih pitanja i kao jedno od strateški važnih pitanja. Moram da naglasim da je u zadnje dve godine i te kako mnogo učinjeno po tom pitanju, prvi put žene koje su poljoprivrednice imaju pravo na ostvarivanje prava na porodiljsko bolovanje, kao i ukupan obim žena koje mogu da koriste ovo pravo je povećan.

Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati sve ove finansijske zakone, jer svi oni doprinose bolje kvalitetu života naših građana, a to jeste cilj i našeg predsednika i SNS i Vlade. Hvala.

Hvala gospođo Vukojičić.
Reč ima dr Vesna Ivković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu još jedan set zakona iz oblasti finansija, koji su kao i zakoni o kojima smo ovih dana raspravljali, dokaz da ova Vlada vodi jednu odgovornu ekonomsku politiku, a sve sa ciljem da građani Republike Srbije osete boljitak.

Govoriću o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći. Iako je važeći zakon o kontroli državne pomoći donet 2009. godine, a počeo sa primenom 2010. godine, ispostavilo se da se njegovom primenom ukazala potreba da se na potpuniji i svrsishodniji način regulišu neka pitanja vezana za ovu oblast, kao i vođenje samog postupka kontrole i funkcionisanja Komisije za kontrolu državne pomoći.

Po dosadašnjem zakonu, kontrolu državne pomoći vršilo je posebno odeljenje u sastavu Ministarstva finansija. Novim predlogom zakona formira se nezavisan organ, odnosno komisija za kontrolu državne pomoći, koju će birati Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora.

Kontrolu rada takođe će vršiti Narodna skupština u sklopu vršenja svoje kontrolne funkcije. Na ovaj način obezbediće se transparentnost čitavog sistema dodele državne pomoći, propisivanjem jasnih pravila. Zakon precizira sve procedure i uslove za korišćenje državne pomoći, tako da će svi potencijalni korisnici bilo kog vida državne pomoći, imati pred sobom transparentne i precizne zakonske uslove koje treba da ispune da bi aplicirali za državnu pomoć.

Zakonom je definisan pojam državne pomoći i da podsetimo. Državna pomoć se pruća putem sledećih instrumenata – subvencije, što mogu biti bespovratna sredstva ili subvencionisana kamatna stopa na kredite, poreske olakšice za korisnika pomoći, kao što je oslobađanje od poreza i doprinosa ili carine, otpis duga prema državi, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, kao i drugi instrumenti navedeni u članu 3. Predloga zakona.

Davalac državne pomoći može biti nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, ili lokalne samouprave kao i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku. Korisnik državne pomoći je svakako pravno ili fizičko lice koje u obavljanju delatnosti koristi državnu pomoć u bilo kom obliku.

Uređenje sistema pružanja državne pomoći treba doprinese podsticanju privrednog razvoja u Republici Srbiji. Njime će se takođe urediti i obezbediti jedinstveno tržište i utvrditi politika i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja. Razlog za donošenje ovog zakona jeste uvođenje novih pravnih instituta iz ove oblasti u pravni sistem Republike Srbije, kao i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, što je obaveza Srbije kao kandidata za ulazak u istu.

Predlog ovog zakona, kao i zakoni o kojima smo ovih dana raspravljali, predlozi su Vlade Republike Srbije i njihovo usvajanje, a kasnije i primena, imaju za cilj privredni razvoj Republike Srbije, od čega krajnju korist imaju građani, a održavaju se i na ravnomerniji razvoj Republike i smanjenje razlika između razvijenih i nerazvijenih delova Republike.

Na kraju krajeva, naš cilj je da građani žive u boljoj i ekonomski stabilnijoj Srbiji, jer su na svojim plećima izneli mere ekonomskih reformi i doprineli fiskalnoj konsolidaciji o kojoj smo govorili u raspravi o rebalansu budžeta. Pored ostalih očekivanih pozitivnih efekata cilj ovog zakona je i racionalizacija trošenja javnih sredstava i investiranje u one projekte koji su od značaja za ekonomiju pojedinih regiona ali i društva u celini. Da bi se neka mera smatrala državnom pomoći ona mora biti selektivna, tj. da za efekat ima dovođenje privrednih subjekata, proizvodnju pojedine robe ili pružanje pojedinih usluga, u povoljniji položaj u odnosu na konkurente.

Ovim zakonom se predviđa formiranje novog tela, nezavisnog državnog organa koji bi u punoj meri sa proširenim ovlašćenjima sprovodio nadzor dodele državne pomoći kroz usklađenost sa pravilima. Taj novi organ, odnosno Komisija za kontrolu državne pomoći ima svoje organe, savet komisije i predsednika komisije, čiji će rad biti transparentan i podložan kontroli i Narodne skupštine i građana kao poreskih obveznika.

Dakle, ovim predlogom zakona, uspostavlja se bolja kontrola državne pomoći i transparentnost u dodeli iste, stvara se zdrava konkurencija privrednih subjekata na tržištu i rezultat će biti zdrav privredni razvoj i na kraju, afirmisaće se zapošljavanje i privlačenje investicija.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj set zakona. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima Snežana Petrović.
Izvolite, gospođo Petrović.