Hvala, gospodine Rističeviću.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 48. i član 48. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Sve smo ovde čuli. Ovde smo čuli i o Kosovu, i o poljoprivredi, i o super kontroli, i o jezičkim normama, ali ono što je razočarenje, to je da i dalje Vlada navodi kao jak argument MMF, pa taman se to radilo i o platnim razredima, bitno je da MMF ima blagonaklon stav prema svemu onome što Vlada misli da radi.

Vlada Srbije izgleda kao oni kada imaju svoje mišljenje, ali odu kod drugog da dobiju to svoje mišljenje, pa su bogatiji za još jedno dodatno svoje mišljenje. E, tako Vlada Srbije izgleda. Vlada Srbije misli da su dobri platni razredi, ali mora MMF to da potvrdi, pa je onda ubeđena da ima dva mišljenja i da ta dva mišljenja mogu da izađu pred parlament. Prosto čovek da ne veruje.

Vi imate formu. Vi u ovome zakonu jasno definišite formu, definišite kontrolu. Kojih sredstava? Koja se svode pod sredstva državne pomoći.

Gospodo, mi raspravljamo o nečemu što nećemo da kažemo da nije značajno, značajno je, ali ogromna sredstva koja su van kontrole nalaze se u javnim preduzećima. Ko kontroliše ta sredstva? Gospodo, vi imate sistem koji se zove elektroprivreda Srbije. Elektroprivreda Srbije iz godine u godinu beleži sve lošije i lošije rezultate. Ko kontroliše to? Da li je neko odgovarao za to? Nije odgovarao. Da li ste pokušali da promenite rukovodeći kadar? Niste pokušali da promenite rukovodeći kadar. Zašto? Zato što tvrdite da su oni dovoljno stručni, da su dovoljno sposobni.

Vi, u stvari, imate, kako bi se to reklo u nekom žargonu, vi imate šuplju konstruktivnu priču. Ona se sastoji u tome što ima konstrukciju, ali je šuplja. Vi pričate nama ovde kako ćete vi kontrolisati, kako će se uspostaviti kontrola i za mala i za velika sredstva, a onda ulazite u jezičku polemiku, pa kažete da pola Srbije, ako ne i više, govori minimus. Sigurno, kako da ne, pogotovo Pomoravlje i onaj deo oko Kopaonika. Oni sigurno govore tako. Poznat im je izraz, odomaćio se. Sa tim izrazom se i rađaju. Vi se služite svim i svačim da bi suštinu pokrili.

Kad smo već kod tih malih iznosa pomoći, gospodo, da li to znači da ćete kontrolisati sredstva koje se izdvajaju za održavanje rada i funkcionisanje rada nevladinih organizacija? Da li ćete kontrolisati sredstva koja se izdvajaju za održavanje festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi? Kako se zove? Što bi rekao kolega Sreto Perić – to. Da li ćete kontrolisati ta sredstva? Izdvaja se sa republičkog nivoa 35 miliona dinara, hvala Nataša. To je više nego mala sredstva u kategoriji minimusa. To je više od minimusa, kako bi to reklo Pomoravlje i okolina Kopaonika.

Da li ćete kontrolisati? Na koji način ćete to kontrolisati? Vi dajete sa republičkog nivoa 35 miliona, sa pokrajinskog nivoa ne mala se sredstva izdvajaju za održavaju tog festivala. Lokalne samouprave izdvajaju sredstva za održavanje tog festivala. Održava se na prostoru istorijskog kulturnog spomenika Petrovaradinske tvrđave. Vi finansirate urušavanje, uništavanje tog istorijskog kulturnog spomenika. Da li to ima smisla više?

Zašto? Zato što MMF, pod znacima navoda, ima blagonaklon stav kada je održavanje ovakvih manifestacija u pitanju. To je još od ranije kada je prvi korak napravila tzv. EU i od tada se blagonaklono gleda na sve ono što bi eventualno nanelo štetu Srbiji, odnosno omladini ili mladosti Srbije. To je festival na kome se više proda droge, nego što je za godinu dana u prometu u čitavoj Srbiji.

Vi svi sedite u ovom parlamentu, vi koji pripadate većini, koji držite vlast, i čudite se i divite – kako to radikali pričaju otvoreno, a nemojte, gospodo, da zaboravite da su i vaša deca i vaši unuci u potencijalnoj opasnosti da budu žrtve ovakvih festivala.

Umesto da se uvede red u ovoj državi, da se kontrolišu velika, ogromna sredstva koja se troše u javnim preduzećima, mi ovde konstatujemo da, recimo, za sledeću godinu, kako je to jedan od kolega izneo ovde tačan podatak, „Telekom“ neće uplaćivati u budžet zato što su odlučili da se dividende ne isplaćuju, da se na neki drugi način angažuju. Evo, kolega je to rekao.

Čekajte, ljudi, da li je neko izašao sa jasnim podatkom ovde koliko je to sredstava utrošeno neplanski, protivzakonito, da ne kažem, u tim velikim sistemima? Mi imamo ovde poražavajuću činjenicu. Imamo poražavajuću činjenicu da lokalne samouprave troše sredstva onako kako padne čelnicima na pamet. Državni revizori nam šalju izveštaje. Kad se raspravljalo o tim izveštajima? Jeste u sklopu opšte rasprave oko DRI, a nije konkretno o nekim lokalnim samoupravama. Čemu to služi?

Zato mi, srpski radikali, sa ovim amandmanom želimo da skratimo rok donošenja podzakonskog akta, odnosno podzakonskih akata koji će precizno da definišu neke odredbe ovog zakona i umesto godinu dana, kako ste vi odredili, od dana usvajanja ovog zakona, mi tražimo da to bude tri meseca. Hvala vam.

Hvala, gospodine Mirčiću.

Reč sada ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da se bavim jezičkim barijerama, nego stalno postavljam jedno pitanje sebi – zašto neko od našeg državnog preduzeća hoće da napravi, odnosno pravi jednu negativnu kampanju, a to govorim kada je u pitanju EPS?

Prvo, treba da se zna da se decenijama nije ulagalo u EPS do 2012. godine. Decenije su protekle dok nije počelo ulaganje i kada neko ima primedbi na rad EPS, treba da zna da se ubrzano radi i modernizacija i poboljšanje efikasnosti rada EPS.

Samo ću da navedem neke primere za koje ja znam. Neću da ulazim u nešto što ne znam. Recimo, termoelektrana u Drvnu ima dva bloka koji su bili ukupne snage 320 megavat sati po bloku, da nikada u svojoj proizvodnji nisu mogli da dostignu više od 294, 295, od kada su napravljeni nisu mogli da postignu tu proizvodnju električne energije. Posle modernizacije koja je završena 2016. godine, čini mi se, ti blokovi mogu da rade sa preko 350 megavat sati. Znači, od 290 na 350 megavat sati je prilično velika razlika. Rađeni su sistemi za odsumporavanje uglja i u Kostolcu, znači, blok dva i tri, i u Drvnu, blok tri i četiri. Isto tako se radi i na modernizaciji naše termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.

Sad bi neko hteo da kaže da se, dok se radi modernizacija, to preduzeće pretvara u gubitaša. Tako to izgleda. Sad mi objasnite jednu sledeću stvar – kako mislite da jedan čitav sistem koji se remontuje i modernizuje može da radi na maksimumu svojih kapaciteta? Ja mislim da je to nemoguće. To je isto kao kad odvezete automobil kod auto-mehaničara, pa dok je kod auto-mehaničara hoćete da ga vozite. E, pa ne može. Ne razumem zašto se od jednog našeg državnog, javnog preduzeća pokušava da se napravi gubitaš.

Druga stvar, čak i u najgorim vremenima EPS nikada, nikada nisu aktivirane garancije koje je izdala Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije za kredite koje su podizale, a kamoli danas.

Znači, posle 30 godina pravimo prvi ozbiljan energetski blok u Kostolcu, odnosno u Drvnu, ne valja, modernizujemo termoelektrane koje imamo, i to ne valja, modernizuje se čitav sistem mreža za prenos električne energije, i to ne valja, i još izađe neko i kaže – gubici su 15%, a kod drugih su pet posto. Kad bi neko znao šta je kosinus fi 98 ili 97, on takve stvari ne bi pričao. Koliki je stepen iskorišćenja trafoa, koliki je stepen iskorišćenja elektromotora, prenosne mreže, koji su omovi gubici, koji su gubici kontra elektromotorne sile? To ne zna, ali bitno je da zna neki statistički podatak o kome niko ništa ne zna. Znači, nemojte neproverene stvari da govorite.

Da li je EPS strateški važna za Republiku Srbiju? Naravno da jeste, jer nam na prvom mestu daje energetsku nezavisnost i stabilnost i, kada napadamo preduzeća koja nam daju energetsku stabilnost i nezavisnost koji nisu samo za domaćinstva, kao što mnogi pričaju, zato ćemo uvek moći da uvezemo električnu energiju ili da proizvedemo. Problem u Srbiji nije više problem, ali u Strategiji razvoja Srbije nama su termoelektrane i bilo koji drugi izvori električne energije neophodni za razvoj naše industrije koja opet pokreće čitav jedan realni sektor, pa ćemo sada paušalno da se gađamo podacima koji u suštini, mogu da kažem, nemaju veze sa realnim životom.

Znači, Elektroprivreda je strateško javno preduzeće za Republiku Srbiju. Mogu odmah da kažem da nije na prodaju i svaki put kada pokušavate da urušite jedno takvo preduzeće, imam osećaj kao da ga neko sprema za prodaju. Imam taj osećaj, jer kada neko kaže da je neko preduzeće neefikasno, da je skupo, da je gubitaš znači da je jeftino. Kad kažete da je neko preduzeće uspešno, da radi dobro, znači da ima jako veliku vrednost i teško da bi se neko rešavao da ga kupi za neke male pare. Kažem, nije za prodaju, to je na prvom mestu strateški jako važno za čitavu Republiku Srbiju, za njenu privredu i njene građane.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pravo na repliku. Izvolite.

Samo osećajan čovek kakav je gospodin ima osećaja, i to je činjenica.

Kolega dragi, pokušaću da objasnim u čemu se sastoje gubici Elektroprivrede. Vi imate neke standarde kada je u pitanju energetika. Ti standardi jasno govore o stepenu efikasnosti, odnosno iskorišćenosti pojedinih izvora električne energije.

Kada su u pitanju hidroelektrane i termoelektrane, onda nešto što je standardizovano je da gubici mogu biti tolerisani, kada je u pitanju prenosna mreža i kada je u pitanju sama proizvodnja, do 3%, 5% je već alarmantno. Tu se govori da je došlo do potpune maltene havarije ili velike ugroženosti čitavog sistema prenosa.

Slikovito kolega vama da objasnim u anatomiji. Recimo, vaš centar za razmišljanje je u donjem delu vaših leđa, centar za reprodukciju je u glavi i sada u zavisnosti kolika je dužina puta koji prelazi ta informacija, tako će centar za reprodukciju to da reprodukuje.

Ovde je obrnuto. Ovde kvalitet mreže mora da bude na tom nivou da ne sme biti gubitaka više od 5%. Kada je gubitak 14%, to što vi govorite, a tačno je, a pri ovakvim ulaganjima, ovakvim investicijama, onda je to upozoravajuće, da nije u pitanju prenos električne energije, kvalitet prenosa, da nije u pitanju samo proizvodnja, nego da negde na volšeban način nestaje električna energija koja se proizvodi u termoelektranama ili hidroelektranama. To je suština i to mora da se ispita.

Znate, poštujem tu činjenicu što vi navodite kao tačnu, da se ogromna sredstva ulažu za renoviranje, za adaptaciju, za poboljšanje. Sve je to tačno, ali gubici su enormno visoki. Upozoravajući, alarmantni, nemogući. Nemogući, čak i kada je potpuno mreža, da ne kažem, uništena, po kvalitetu, ne fizički, nego po kvalitetu.

Vi se sećate kad je bilo bombardovanje, tada ti gubici u prenosu električne energije nisu bili toliko, nisu procentualno bili toliki. To je suština. Mora država da kontroliše, da kaže, da alarmira – od planiranih prihoda u Elektroprivredi ostvareno je toliko, a planirano je toliko, nije ostvareno zbog tog, tog i tog.

(Predsedavajući: Vreme.)

Kada su u pitanju tehnički uslovi, onda nešto nije normalno jer je maksimu 5%, gospodine, Arsiću, maksimum je 5% svugde u svetu. Preko 5% to je alarmantno. O tome se radi. Znači, nije to zbog kvaliteta mreže, nije zbog kvaliteta proizvodnje, dobrim delom u ovom procentu nije, nego je zbog nečeg drugog, i to drugo trebali bi sada da se bavimo sa tim i otkrijemo.

Ne radi se o tome da mi uništavamo da bi se obezvredila vrednost javnog preduzeća koja je vrednost Srbije, nije samo vladajuće stranke ili vaša ili moja lična vrednost. To je vrednost Srbije.

Hvala, gospodine Mirčiću.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić.

Izvolite, gospodine Arsiću.

VEROLjUB ARSIĆ: Ni u jednom trenutku nisam rekao da je Elektroprivreda Srbije u vlasništvu bilo koje stranke, pa ni SNS. To odmah da raščistimo. Kada sam govorio, govorio sam da je jako važno za Srbiju, a ne za SNS, nemojte da mi stavljate reči u usta koje nisam rekao. Samo pre par minuta ti centri koje ste vi spominjali i refleksi vas demantuju. Znači, to odmah da raščistimo. Možda je kod vas došlo do permutacije položaja refleksa i svega toga, ali ja neću u to da ulazim. To su vaši problemi. Moji problemi nisu nikako.

Možemo o tim tehničkim aspektima da govorimo, verujem da većina građana neće da nas razume u svemu tome, ne znam ni da li ćete vi moći da razumete. Verujem da je to zaista teško, a pogotovo što iznosite podatke koji ničim nigde nisu dokazani.

Znači, gubici mogu da budu razni. Ne mogu ljudima da objasnim neke stvari, ali dobro, to nema veze.

Ako neko ima nešto u svom planu proizvodnje pa ne ostvari zbog raznih situacija, meteoroloških prilika itd. i to prikazujete kao da neko krade struju…

(Vjerica Radeta: Ne razumeš.)

Odlično razumem. Znači, prvo znam da Zakon o održanju energije kaže da energiju ne možete ni da stvorite, ni da uništite.

Prva stvar, ako neko krade struju, to prijavite nadležnim organima, pa neka to oni rešavaju. To je iz fizike. To prijavite nadležnim organima. Neka oni to rešavaju, ako neko krade struju i smatrate da krade. Tehnički kapaciteti i mreže su takvi kakvi jesu. Mreža se rekonstruiše, obnavlja, modernizuje i tu nema nikakvih pogovora da se to dešava. Možete i to da kažete, da nije istina, ali gde god da krenete širom Srbije, događaji vas demantuju.

Ni u jednom trenutku nisam rekao da je Elektroprivreda Srbije u vlasništvu bilo koje stranke, pa ni SNS. To odmah da raščistimo. Kada sam govorio, govorio sam da je jako važno za Srbiju, a ne za SNS, nemojte da mi stavljate reči u usta koje nisam rekao. Samo pre par minuta ti centri koje ste vi spominjali i refleksi vas demantuju. Znači, to odmah da raščistimo. Možda je kod vas došlo do permutacije položaja refleksa i svega toga, ali ja neću u to da ulazim. To su vaši problemi. Moji problemi nisu nikako.

Možemo o tim tehničkim aspektima da govorimo, verujem da većina građana neće da nas razume u svemu tome, ne znam ni da li ćete vi moći da razumete. Verujem da je to zaista teško, a pogotovo što iznosite podatke koji ničim nigde nisu dokazani.

Znači, gubici mogu da budu razni. Ne mogu ljudima da objasnim neke stvari, ali dobro, to nema veze.

Ako neko ima nešto u svom planu proizvodnje pa ne ostvari zbog raznih situacija, meteoroloških prilika itd. i to prikazujete kao da neko krade struju…

(Vjerica Radeta: Ne razumeš.)

Odlično razumem. Znači, prvo znam da Zakon o održanju energije kaže da energiju ne možete ni da stvorite, ni da uništite.

Prva stvar, ako neko krade struju, to prijavite nadležnim organima, pa neka to oni rešavaju. To je iz fizike. To prijavite nadležnim organima. Neka oni to rešavaju, ako neko krade struju i smatrate da krade. Tehnički kapaciteti i mreže su takvi kakvi jesu. Mreža se rekonstruiše, obnavlja, modernizuje i tu nema nikakvih pogovora da se to dešava. Možete i to da kažete, da nije istina, ali gde god da krenete širom Srbije, događaji vas demantuju.

Hvala kolega Arsiću.

Pravo na repliku ima gospodin Mirčić.

Kolega Arsiću, vi ste svedok kao i mnogi od nas ovde da su se Vojin Lazarević i Vuk Hamović pojavili preko noći. Pojavili su se tako što su preko noći napravili ogroman kapital zahvaljujući trgovini strujom, između ostalog, trgovini strujom.

Sada gledajte. Jeste li sigurni da jedan od ove dvojice i dalje nema uticaja na Elektroprivredu? Njima poznatim mehanizmima i te kako su umešani. Nisam baš siguran da su oni odstranjeni i da su im uskraćene sve mogućnosti da imaju bilo kakvog uticaja. To je jako teško, bez neke namere da ponižavam ili da na neki način umanjuje vaše znanje.

Vidite kakvih situacija ima. Imate period u toku 24 sata kada dolazi do proizvodnje viška električne energije u svim sistemima u Evropi. Recimo, postoji tačno period kada, od 23 do jedan posle ponoći se proizvodi višak električne energije kod jedne od hidroelektrana ili sistem u Srbiji. Dispečeri koji rade u tim sistemima, oni preusmeravaju taj višak u druge sisteme. To je povezanost međunarodna sistema elektroprivrede. Zašto? Da bi se u jedno trenutku ta struja vratila, uprošćeno gledajući.

Vi znate da u Ugljeviku i dalje je Vuk Hamović vlasnik termoelektrane. Znate da njegov kampanjon je i dalje Mlađan Dinkić. Vuk i Vojin su zvanično, a iza stoji Dinkić, Labus i svi ti tajkuni koji su držali vlast.

Ovakvi gubici u Elektroprivredi su alarmantni i u ovom pravcu o kome vam ja govorim. Možda nismo u pravu. Možda grešimo, ali mora analiza da se napravi. Mora kontrola da se napravi.

Evo vam ministra finansija. Alarmantno je čim jedan veliki sistem kakva je Elektroprivreda, Telekom ili drugi sistemi ne uplaćuju godišnje u budžet. To je alarmantno. Odmah se vidi šta je razlog.

(Predsedavajući: Hvala.)

Ako je opravdan, sve u redu, ali ako su gubici 14% to znači da negde fali. Nisu baš tako sistemi za prenos struje u lošem stanju da bi bio ovoliki gubitak.