Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već ne znam po koji put kroz dopunu dnevnog reda govorim o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i odmah da kažem da je dobro da se priča o ovoj temi, kako bi se sa više aspekata objasnio ili osvetlio ovaj fenomen.

Da se podsetimo, psihoaktivne kontrolisane supstance čine opojne droge ili narkotici, psihotropne supstance, proizvodi biljnog porekla koji imaju psihoaktivno dejstvo i druge psihoaktivne supstance. Kako opojne droge ili narkotici deluju primarno na nervni sistem, izazivajući osećaj smanjenja bola, stanje pospanosti ili budnosti, slabljenje motornih funkcija i druge patološke i funkcionalne promene centralnog nervnog sistema, dotle ove tzv. nove sintetičke droge nepoznatog su sastava i veoma su opasne. One se spravljaju u priručnim i priučenim laboratorijama, veoma skromnog ili nikakvog tehničkog i naučnog kapaciteta. Imaju veoma štetno dejstvo na rad srca, mogu dovesti do infarkta, mogu dovesti do prestanka rada srca, izazivaju opasna unutrašnja krvarenja, a mogu i dovesti do prestanka rada bubrega.

Ove droge se proizvode, rekao sam, u ovim laboratorijama od biljaka koje se gaje, od kućnih uslova, počev od garaža, podruma, terasa, zatim u baštama, njivama, poljima. Posebno su opasne za školsku populaciju, populaciju bez svog bazičnog modaliteta, koja u traganju za svojim izrazom, za svojim autentičnim identitetom, nažalost, često nije u stanju da se odupre tom socijalnom pritisku, tom pritisku sredine ili grupe da proba i tako rizikuje da postane konzument, a neretko i zavisnik.

Moram da kažem da droge nikad više, a njena cena nikad jeftinija. Nekad je ona bila dostupna samo manjoj grupi privilegovanih i konzumirala se u elitnim klubovima, kafićima, na elitnim splavovima itd. Danas je ona zbog svoje cene opšte dostupna. Droga u našu zemlju najčešće ulazi iz Albanije preko Kosova, pa je tako Albanija evropska Kolumbija, a Priština evropski Medeljin. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131, od ukupno prisutnih 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137, od ukupno prisutnih 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada smo 2011. godine snagom argumenata žestoko kritikovali Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je predložila DS, mnogi građani Srbije nisu razumeli i smatrali su da je to preoštra kritika. Međutim, primenom tog zakona sve do 2015. i 2015. godine izmenama i dopunama tog zakona mogli su da se uvere koliko je taj zakon poguban za njih, za građane Srbije.

Ima malo problema što mnogi od narodnih poslanika nemaju razumevanja za opasnosti koje dolaze iz tog zakona i misle da oni nikada neće doći pod taj udar zakona. Neke od naših kolega koji su bili poslanici u ovoj Skupštini do 2008. godine možda su takođe mislili, međutim, u prošloj godini su imali problema, to je porodica Aksentijević, na jedan, ja bih rekao, neljudski, necivilizovani način su osetili na svojoj koži šta to znači kada jedan ovakav zakon postoji u pravnom saobraćaju države Srbije.

Izvršitelji su postali gluvi i slepi na stanje u kojem žive građani Srbije i na zloupotrebu koja se stalno dešava povodom primene tog zakona. Mnoge porodice u Srbiji, mnogi pojedinci su osetili šta znači imati ovakav zakon u primeni. Recimo, porodica Delić iz Prijepolja, gde je ta četvoročlana porodica, uključujući oca i njegovo četvoro dece, kao solidarni dužnici za smetanje poseda i kada je dosuđena naknada bila realizovana od strane jednog od njih četvoro, onda je sudija koji je bio izvršni sudija obavezao i drugih troje članova porodice da plate isti taj iznos.

Čini mi se da i neke sudije zdušno podržavaju, ja bih rekao, svirepe izvršitelje, možda svi od 217, koliko ih ima postavljenih, nisu takvi, ali najveći broj jeste. Naglo bogaćenje tih javnih izvršitelja, postoje vrsne sudije u sistemu pravosuđa u Srbiji, postoje advokati koji su najpre bili sudije pa kasnije advokati, koji godinama rade taj posao veoma stručno i odgovorno, ali njihova bogatstva ne mogu da se mere u odnosu na javne izvršitelje, čija je istorija kod nas samo nekoliko godina.

Iako je pre letnje pauze bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i gospođa ministar Nela Kuburović je rekla da, po tom zakonu, javni izvršitelji i zaposlena lica u kancelarijama javnih izvršitelja ne mogu se pojavljivati kao kupci kada su u pitanju oduzeti stanovi i druge nekretnine, lično, direktno i na njihovo ime, to je tačno. Ali, znam primer, a znate i vi sigurno da postoje, da li javni izvršitelji ili njihovi saradnici koji kupuju nekretnine iz predmeta po kojima su postupali, tako što se one kupuju i uknjiže na ime njihove tetke, strine, rođaka ili nekog drugog.

Mislim da koliko god je uporna SNS, pre svih, da ne prihvati ovaj predlog zakona, SRS će biti još više uporna da ovaj zakon stavimo van snage. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 127, od ukupno prisutnih 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Saviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se dnevni red ovog zasedanja dopuni Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Udžbenici su suviše ozbiljna stvar da bi se tek tako mogli prepustiti slučaju, na udžbenicima odrastaju naša deca, naše generacije, formiraju svoje životne stavove, svoje mišljenje i sve ostalo.

Svi režimi su se trudili da onim udžbenicima koji obrađuju društvene nauke daju neku ideološku nijansu koja će ići u prilog tom režimu i njegovim stavovima, a danas kao da imamo obrnutu situaciju. Imamo udžbenike koji obrađuju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju u kojima se nalaze činjenice pre svega koje su materijalno neutemeljene i činjenice koje izvrću neke stvari koje su od vitalnog značaja za ovaj narod i ovu državu.

Lično smatram da udžbenike ne može da piše svako nego tu treba da bude stroga selekcija kome će se dati licenca za pisanje udžbenika, ali danas imamo situaciju da ljudi koji nisu dorasli tom zadatku pišu udžbenike, govorim pre svega o onim udžbenicima kao što sam rekao, koji obrađuju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju.

Mi smo se održali kao narod, kao nacija. Kroz sve ovo vreme zahvaljujući tome što smo prenosili i dok nije bilo udžbenika sa kolena na koleno našu istoriju, našu tradiciju, našu kulturu, sve ono što je bilo najvažnije u našoj istoriji, sve one najvažnije stvari koje su radili naši preci, a sada kada imamo dostupne i udžbenike i internet i sve ostalo, kao da smo u tom poslu omanuli. Ovde pored mene sedi general Božidar Delić, zbog čega se u udžbenike ne ubace slavne bitke, za Košare, za Paštrik, da se vidi da su naši junaci suprotstavili se mnogo moćnijem, mnogo brojnijem neprijatelju i to je stvar koja treba da se nađe u udžbenicima.

Da ne govorim o tome ko danas sve štampa udžbenike, monopol u ovoj oblasti imaju izdavačke kuće iz Hrvatske, Slovenije, naravno iza toga sve stoji nemački kapital. Mi, naravno se ne zalažemo za to da jedna izdavačka kuća ima monopol u ovoj oblasti, ali ipak mora da postoji jedna izdavačka kuća kao što je ranije bio Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava iza koje će da stoji država Srbija i da se zna da baš ove najosetljivije stvari po pitanju nacionalne kulture i istorije, da oni sprovode pisanje tih udžbenika.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 133, od ukupno prisutnih 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila Predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam predlog za dopunu dnevnog reda ovog zasedanja - izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ovo nije prvi put i prva sednica na kojoj ja podnosim predlog izmene i dopune ovog zakona i verujte mi dosadilo mi je više da obrazlažem i da pričam jedno te isto, pogotovo što se radi o jednoj trivijalnoj stvari koju je vrlo lako izmeniti. Znači, treba samo preformulisati par rečenica u stavu 7. član 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer tamo postoje mnoge nelogičnosti i kontradiktornosti i gde jednostavno nije moguće utvrditi ko je vinovnik saobraćajne nezgode kada do nje dođe.

Stručnjaci iz oblasti prava ovaj član odnosno stav ovog zakona tumače na jedan način, stručnjaci iz saobraćajne struke ga tumače na drugi način i još postoje sporovi, vode se sporovi. Neki sporovi su otišli čak i do Ustavnog suda, gde jednostavno nije moguće utvrditi ko je glavni krivac za saobraćajnu nezgodu.

Zato apelujem na resorno ministarstvo da obrati pažnju da se ova stvar izmeni u zakonu. Za to nije potreban nikakav novac, nikakva sredstva, jednostavno samo da se pogleda taj član, da se preformuliše i to bi bilo sve. Hvala.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo – 133, ukupno - 142 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine. Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Miroslava Stanković Ćuričić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući. U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

Danas smo svedoci izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine naša zemlja izgubi 35.000 do 38.0000 stanovnika. Ako se ovako nastavi za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problem sa neplodnošću dolazimo do toga da je Zakon o boimedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta je jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do Komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni i da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Stoga bih trebalo postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna što trenutno apsolutno nije slučaj. Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske ulove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanja muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, kao i omogućiti proces sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za zamrzavanje i odmrzavanje materijala.

Omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem ili putem biomedicinski potpomognute oplodnje. Zašto bih ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se pojavio problem i ukoliko je jednini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo.

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga.

Predlažem da podržite ovaj predlog izmena zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – nema, nije glasalo – 133, ukupno - 141 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović, želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 10. maja 2019. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Komlenski želi reč? (Da.)
Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.