Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, posle 20 godina od završetka zločinačke agresije nad Srbijom, mislim da je krajnje vreme da uradimo ono što su naš preci propuštali da urade kada su u pitanju bili i Prvi i Drugi svetski rat i neki drugi ratovi.

Znamo s kakvim teškoćama danas dolazimo do tačnih i preciznih podataka o herojima iz Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata. Susrećemo se sa tim da se žrtvama Srba, Roma, Jevreja manipuliše kada su u pitanju Hrvati u odnosu na Jasenovac. Čujemo sve i svašta i verovatno ćemo doživeti jednog dana da čujemo da je Jasenovac bio i dečije obdanište i zabavište, a ne najveća fabrika smrti od koje su se i Nemci koji su držali Aušvic grozili i ježili.

Da ne bismo to doživeli, mislim da je krajnje vreme da pouku izvučemo iz propusta koje su generacije pre nas činile i da dok je još relativno sve sveže, a ipak se dovoljno vremenski distance napravilo, sačinimo apsolutno tačan i precizan spisak svih žrtava NATO agresije 1999. godine.

Kada o ovome govorimo, ovo se odnosi apsolutno ravnopravno i na pripadnike tadašnje vojske Jugoslavije, pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i na civile, na sve one koji su izgubili život, ali i na sve one koji su ranjeni.

Ovo bi trebalo da omogući i obezbedi da sačuvamo njihova imena, da večno zapamtimo mesto i posledice koje su zlikovci ostavili za sobom. Mislim da je to jedan od važnih načina da se oda dužno poštovanje svakome onom ko je žrtvovan 1999. godine, od strane NATO pakta, koji je na jedan zverski način pokušao da uništi Republiku Srbiju i njene građane.

Iz tog razloga apelujem na kolege da osnivanjem ovog odbora, praktično objedinimo sve one dokumentacije i podatke koji postoje po raznim ministarstvima, da pozovemo i one naše drage sugrađane koji su ovakve vrste spiskova pravili, ali selektivno, neko u odnosu na vojsku, neko u odnosu na policiju, da ovo objedinimo i kao najvažnije zakonodavno telo i najvažniji predstavnički organ građana Srbije verifikujemo i utvrdimo jednom za svagda kako niko ne bi smeo da dovede u pitanje ničiji život, ničiju žrtvu koji su se desili 1999. godine. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - osam, protiv - niko, uzdržan - nema, nije glasalo - 133, ukupno - 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koji je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je podneo narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutna 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanje činjenica i okolnosti vezanih za posete Narodnoj skupštini Republike Srbije određenih ekstremističkih organizacija i pojedinaca, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 od ukupno prisutna 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Poštovani građani, evo već tri godine na svakoj redovnoj sednici obrazlažem neophodnost da se usvoji krovna deklaracija protiv GMO, koju je 136 skupština opština i gradova u Republici Srbiji ili preko 80%, sa preko 7.000 odbornika, jednoglasno u tih 136 opština i gradova, usvojilo, a narodni poslanici koji su sa područja tih 136 opština i gradova ne daju pet para, figurativno rečeno, za vaše stavove. To i jeste razlog da dobro razmislimo da li ovakav izborni sistem odgovara ili ne odgovara u Republici Srbiji i čiji su poslanici, da li su poslanici poslušnici partiokratskih vođa ili predstavnici naroda.

Nezavisno od toga, jednog dana ćemo se debelo kajati zbog svega što propuštamo da usvojimo u vezi sa GMO, kada budu počele da stižu tužbe za narušeno zdravlje poljoprivrednika zbog upotrebe pesticida na bazi glifosata, kada budu počele da stižu tužbe potrošača zbog narušenog zdravlja, kao što je danas slučaj u Americi.

Želim, takođe, da istaknem jednu činjenicu, da zbog toga što ne koristimo ogroman potencijal da je Srbija zemlja bez proizvodnje GMO i da na taj način formiramo robnu marku proizvoda iz Srbije bez GMO.

Pokazaću to na primeru izvoza junećeg mesa u Tursku. Prošle godine Turska je uvezla 54.000 tona govedine, u tome 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije to meso plaćano po 5.340 evra po toni zato što je meso koje je proizvedeno bez upotrebe GMO.

Zamislite sada kolika bi dobit bila za celokupnu našu poljoprivredu da svi proizvodi iz Srbije koji idu, nose robnu oznaku ili na deklaraciji oznaku da su to proizvodi bez GMO? Zašto mi ne koristimo tu oznaku? Kome to smeta? Ko je poslušnik „Monsanta“, „Bajera“ i drugih kompanija ili lobija koji proizvodi pesticide na bazi glifosata? Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 141 od ukupno prisutna 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnih kanala, emitovanje domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontrolišu Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. aprila 2019. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo je izašao gospodin Ševarlić jer zna šta ću reći. Ponavljam, Zakonom iz 2009. godine o GMO, „Službeni glasnik“ 41/2009, je zabranjen promet i proizvodnja GMO na teritoriji Republike Srbije, sem u medicinske svrhe. Dakle, zakonom je zabranjen promet i proizvodnja GMO na teritoriji Republike Srbije, a zakon je akt koji obavezuje i pomoću koga se i kažnjava.

Deklaracija izjašnjenja, deklarativno i ne razumem narodne poslanike koji žele da derogiraju zakon, izričitu zakonsku obavezu da derogiraju deklaracijom.

Što se moje dopune tiče, vama je svakako jasno da u poslednjih šest meseci uporno tvrdim da je kompanija SBB formirala više televizijskih kanala u njihovom vlasništvu. Registrovala ih je u Luksemburgu i navodno ovde reemituju program. Reemitovanje znači preuzimanje medijske usluge koja se vrši u inostranstvu, istovremeno bez izmena i dopuna i prekrajanja.

Ti prekogranični kanali SBB-u, Đilasu i Šolaku služe za ispumpavanje novca od pretplate koju plaćaju građani Republike Srbije SBB-u. Reemitovanje može da se desi samo ako postoji početno emitovanje i ukoliko se istovremeno preuzima medijska usluga.

Ovde vam je za primer N1 televizija, 22.09.2019. godine, 15 časova, 37 minuta i 20 sekundi. Ovo je Zagreb N1. Znači, istovremeno preuzimanje medijske usluge neizmenjene itd, bez izmena i dopuna. Zapamtite ovu fotografiju. Ovo je Beograd. Da li je ovo istovremeno preuzeta medijska usluga, bez izmene i dopune, u isto vreme, u istoj sekundi? Ovo je Sarajevo. Dakle, sasvim treća vrsta slike itd.

Da li vam ovo liči na istovremeno preuzimanje medijske usluge istog minuta, istog sata i iste sekunde? Naravno da ne, radi se o lažnim prekograničnim kanalima preko kojih Đilas i Šolak ispumpavaju pare od pretplate građana Srbije i zato Šolak vozi „Falkon“ od 50 i nešto miliona evra avion i otuda prihodi Draganu Đilasu od 619 miliona evra u vreme dok je vršio javnu funkciju. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 128 od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predlog za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Maja Gojković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se obavi prvi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podnela Vlada.
Drugi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o računovodstvu, Predlogu zakona o reviziji, koji je takođe podnela Vlada.
Treći zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranja depozita, Predlogu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je takođe podnela Vlada.
Da li narodni poslanik, Maja Gojković, želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 15 narodni poslanika od ukupno prisutnih 144 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 142 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini u celini.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o kontroli državne pomoći, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o računovodstvu, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o reviziji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Obaveštenje o pozvanim na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade, Jelena Tanasković i Slavica Savičić, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Dragan Demirović i Darko Komnenić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra finansija, Milesa Marjanović, načelnik u Ministarstvu finansija, Vera Radojčić Savatović, Ivan Prvulović, Olivera Ružić Poparić i Irena Injac, viši savetnici u Ministarstvu finansija, Dunja Tepavac, savetnik u Ministarstvu finansija i Luka Tomić, šef Kabineta Ministarstva finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 1, 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da je ovo vreme raspoređeno na poslaničke grupe srazmernom broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika član 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički i načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Poštovani narodni poslanici, sada saglasno članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da na osnovu član 101. stav 4. Poslovnika prekidam rad ove sednice.
U skladu sa članom 101. stav 5. Poslovnika, obaveštavam vas da će Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini biti nastavljena odmah nakon održavanja Dvadeset šeste posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja će početi za par minuta, te vas molim da ostanete u sali. Zahvaljujem.
(Posle pauze)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo, nastavljamo sa radom kada je u pitanju načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,.
Želim dobrodošlicu ministru Siniši Malom i njegovom timu. Dobrodošli, ministre.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Gospodin Siniša Mali ima reč.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, danas se pred vama nalaze tri predloga veoma važnih zakona koji su u nadležnosti Ministarstva finansija. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Kada je reč o rebalansu budžeta za 2019. godinu, predložili smo njegove izmene, pre svega, zahvaljujući odličnom stanju u državnoj kasi, odnosno zahvaljujući suficitu koji smo u budžetu ostvarili u prvih osma meseci ove godine.
Ovo je prvi put posle pet godina da radimo rebalans, i to pozitivni rebalans, zbog viška prihoda, a ne zbog manjka prihoda, kako su radili neki pre nas.
Prošli smo kroz teške, ali neophodne reforme, ali smo kroz reforme i ostvarili uslove da danas govorimo o ovom pozitivnom rebalansu budžeta.
Podsetiću vas da u prvih osam meseci ove godine imamo suficit od 46,6 milijardi dinara. Taj višak novca ovim rebalansom želimo da raspodelimo po prioritetima, pre svega, na povećanje plata u javnom sektoru, zatim, na isplatu jednokratne pomoći penzionerima, na pomoć građanima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, kao i na kapitalne investicije.
Sada ću vam izneti nekoliko važnih makroekonomskih podataka, koji nam, između ostalog, i omogućavaju da danas govorimo o pozitivnom rebalansu budžeta.
U julu mesecu ove godine stopa privrednog rasta je iznosila 4,4%, stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10,3% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu, kada je iznosila 25,9%. Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou i to za period januar-jul iznosi samo 2,2%. Podsetiću vas da je inflacija u 2011. godini, dakle, ne pre 15, 20, nego pre samo sedam, osam godina, iznosila čak 11%.
Kada je reč o javnom dugu, on se kontinuirano smanjuje. Na kraju avgusta meseca iznosio je 51,9% BDP-a. Podsetiću vas i u ovom slučaju da je pre samo par godina javni dug iznosio i preko 70% BDP-a, a da je sada, zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima, na nivou od oko 50%.
Takođe, troškovi zaduživanja, troškovi našeg javnog duga su niži. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfolio duga je danas 3,4%, 2016. godine bila je 4,5%. To dovoljno govori o tome da smo vratili poverenje u našu zemlju i to za samo par godina koliko je i trajao proces fiskalne konsolidacije.
Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, što je čak za 43% više nego u istom periodu prošle godine.
Takođe, u toku prošle godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih i direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno.
Dobre rezultate je potvrdio i svetski poznati list „Fajnešel tajms“, koji je po drugi put Srbiju proglasio za svetskog lidera, dakle, broj jedan u svetu u privlačenju stranih direktnih investicija. Oni navode da privlačimo skoro 12 puta više stranih investicija nego druge ekonomije slične veličine. Razlog tome vide u, citiram, pametnoj, podsticajnoj i poreskoj politici, ekonomskim reformama i povoljnim trgovinskim ugovorima sa istokom i zapadom. Kraj citata.
Naše dobre rezultate je potvrdila jedna od tri najveće rejting agencije na svetu „Fič rejtings“. Ova agencija je prošle nedelje povećala kreditni rejting našoj zemlji sa BB na BB plus, što je još jedna potvrda uspešnih reformi koje se sprovode u našoj zemlji.
Samo nekoliko nedelja pre toga, i druga rejting agencija „Mudis“ je popravila izgled za povećanje rejtinga sa stabilnog na pozitivan. Prvu ocenu rejtinga „Mudis“ je inače Srbiji dodelio tek 2013. godine, što dovoljno govori o rezultatima i nemaru prethodne vlasti, kao i stanju finansija u to vreme.
Treća rejting agencija „S&P“ je popravila izgled za povećanje rejtinga u decembru prošle godine sa stabilnog na pozitivni, a do kraja godine možemo očekivati i dodatni napredak u ocenjivanju od strane ove agencije.
Podsetiću vas, 2012. godine je ta ista agencija, koja danas govori o poboljšanju kreditnog rejtinga Republike Srbije, snizila rejting Srbije sa BB na BB minus. Dakle, kreditne rejting agencije su najobjektivniji pokazatelj i njihov izveštaj stanja javnih finansija i kao što vidite, u sve tri napredujemo iz godine u godinu i nadam se da će prvi sledeći korak biti i investicioni rejting naše zemlje. Investicioni rejting, naravno, znači još više stranih investicija, još veću zaposlenost, još više novca u budžetu, dakle, sveobuhvatni napredak naše ekonomije.
Podsetiću vas i da smo u septembru ove godine povećali minimalnu cenu rada sa 27.022 dinara na 30.022 dinara, što iznosi 172,5 dinara po satu i što je povećanje od 11,1%. To je, inače, najveće povećanje minimalne cene rada u apsolutnom iznosu ikada i dovoljno govori o našoj nameri da poboljšamo kvalitet života građana u što kraćem vremenskom periodu.
Podsetiću vas, 2011. godine minimalna cena rada, odnosno minimalna zarada iznosila je 17.000 dinara. Dakle, sada je za 13.000 dinara veća nego što je bila pre samo par godina.
Zahvaljujući povoljnim ekonomskim i privrednim kretanjima, očekujemo i da prosečna zarada u Srbiji već u decembru mesecu ove godine dosegne i prestigne nivo od 500 evra.
To je i dalje za nas nisko i radićemo marljivo, radićemo vredno, da se trend povećanja prosečne zarade u našoj zemlji nastavi i u godinama koje su pred nama, ali podsećanja radi, 2012. godine prosečna plata u Srbiji je bila negde oko 360 evra.
Želim da istaknem da ništa od navedenog ne bi bilo moguće da predsednik Republike, Aleksandar Vučić, nije 2014. godine započeo ozbiljan i hrabar program fiskalne konsolidacije. Reforme koje su otpočele u jesen 2014. godine bile su neophodne kako bi se taj program uspešno sproveo. Izuzetno visok fiskalni deficit u periodu od 2012. do 2014. godine, ubrzani rast javnog duga, negativne stope rasta naše ekonomije zahtevale su odlučne mere fiskalne konsolidacije, a rezultate tih mera građani Srbije imaju prilike da vide danas. Upravo ovaj pozitivni rebalans budžeta je rezultat tih teških mera da umesto negativnih stopa rasta, deficita, visokog javnog duga, mi govorimo o tome da u prvih osam meseci imamo 46,6 milijardi dinara suficita u budžetu i da želimo da taj suficit raspodelimo na način da građanima podignemo kvalitet života i životni standard kroz povećanje plata i penzija, a s druge strane da još više novca investiramo i u nastavak izgradnje i izgradnju infrastrukture u našoj zemlji.
Dakle, samo nekoliko godina kasnije od početka reformi Srbija nezaustavljivo ide napred. Imamo dobre rezultate koji su potvrđeni od velikog broja međunarodnih finansijskih institucija, a naša obaveza je da nastavimo još jačim tempom dalje.
Upravo zahvaljujući tim dobrim rezultatima i zahvaljujući novcu i suficitu koji smo ostvarili ove godine možemo da obezbedimo povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru, i to počev od 1. novembra ove godine za platu koja se već isplaćuje u decembru. Povećanje će ići u rasponu od osam do 15%, u proseku 9,6%, a želim da vas podsetim da je povećanje za ovu godinu iznosilo u proseku 8% a za prošlu 8,6%. Dakle, već treću godinu za redom imamo povećanje plata u javnom sektoru, značajno povećanje plata u javnom sektoru, što govori o nameri Vlade da podigne kvalitet i standard ljudi koji rade u ovom sektoru kako bi kvalitet njihovih usluga, dakle i u zdravstvu i u prosveti i drugim uslugama, bio još bolji i veći.
Medicinske sestre će dobiti najveće povećanje od 15%, prate ih doktora sa 10, ustanove kulture takođe sa 10%, zaposleni u prosveti i predškolstvu sa 9%, isto toliko i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, MUP, Upravi carina, poreskoj itd.
Pomenuti procenti se upravo nalaze u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, dok je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu izdvojen novac neophodan za pomenuta povećanja.
Naša namera je da zadržimo kvalitetan kadar u javnom sektoru, a kako bi građani imali kvalitetnije zdravstvo, školstvo, socijalnu zaštitu. Kao država se posebno borimo za ostanak medicinskih sestara i doktora u zemlji, tako da osim povećanja plata ulažemo i milijardu evra u zdravstvenu infrastrukturu, pre svega, u bolnice i kliničke centre.
Ukoliko budete, uvaženi poslanici, glasali za predložene izmene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, biće omogućena jednokratna pomoć države za penzionere i to u iznosu od 5.000 dinara. U tu svrhu će iz budžeta biti izdvojeno 8,5 milijardi dinara, a trebalo bi ova pomoć da bude isplaćena negde oko 1. decembra ove godine.
Nakon toga, već od 1. januara, kreće i povećanje penzija za naše najstarije sugrađane, po tzv. švajcarskoj formuli koja se vezuje za rast plata i stepen inflacije i toga da se uzme u obzir period od 12 meseci. Očekujemo, u ovom trenutku, na osnovu ovih indikatora, da će to povećanje od 1. januara biti između 5,1 i 5,5%.
Da iskoristim priliku i da zahvalim našim najstarijim sugrađanima, našim penzionerima, na teretu reformi koji su podneli. Malopre sam rekao u svom obraćanju, bilo je teško 2014. godine, ali to su bile neophodne mere koje su nas i dovele dovde danas, a to je da govorimo o suficitu u budžetu i o povećanju plata i penzija već treću godinu za redom.
U rebalansu budžeta se nalaze i izdvajanja za dužnike u švajcarskim francima, što nije bilo planirano u prvobitnom Zakonu o budžetu, ali zašta danas imamo novac? Kao što znate, preko 90% dužnika je prihvatilo konverziju, tačnije 15.734 njih. Iako smo poslednjih dana mogli da čujemo kritike zbog izdvajanja novca za ove građane, srećom, mi mislimo drukčije od tih koji kritikuju. Nismo želeli da ignorišemo ljude koji su štrajkovali glađu iz očaja i nemoći. Prethodna vlast upravo je motivisala te građane da uzimaju kredite u švajcarskim francima, što je bilo potpuno neodgovorno sa njihove strane. Mi smo, s obzirom na novac koji smo uštedeli, rešili da taj problem na neki način rešimo i ovo je rešenje i država će u tu svrhu izdvojiti novac koji je upravo u ovom pozitivnom rebalansu budžeta.
Takođe, s obzirom na to da krećemo u realizaciju investicionog plana i da nam je apsolutni prioritet izgradnja autoputeva, a podsetiću vas da smo poslednjih pet godina izgradili skoro 300 kilometara potpuno novih autoputeva, samo 2018. godine 103,3 kilometra autoputeva. Do kraja godine krećemo i u realizaciju tzv. Moravskog koridora, važne saobraćajnice, važnog autoputa koji povezuje Koridor 10 i Koridor 11. Ovaj autoput će biti dužine 112 kilometra, a u svrhu njegove izgradnje, početka njegove izgradnje u rebalansu budžeta izdvojili smo 14 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta, takođe, izdvajamo i novac za deonice Preljina – Požega 550 miliona dinara, Obrenovac – Ljig pet milijardi dinara, autoput Beograd – Sarajevo 1,4 milijarde dinara, Ruma – Šabac – Loznica 500 miliona dinara, kao i za rehabilitaciju puteva koju ćemo sprovesti kroz Javno preduzeće Putevi Srbije, i to u iznosu od 2,5 milijardi dinara dodatnih sredstava.
Želimo da još jačim tempom nastavimo dalje. Novi putevi dovode nove investicije, nova radna mesta, povećanje standarda, vuku nam stope raste naše privrede na više i zato ćemo i u budžetu za 2020. godinu i u narednim godinama povećavati nivo novca za kapitalne investicije.
Poštovani poslanici, pred vama je danas i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, a koja predviđa oslobađanje od PDV za autoputeve za čiju je izgradnju, posebnim zakonom, utvrđeno da predstavlja javni interes. Osim toga, u predloženim izmenama je i smanjenje iznosa po osnovu koga strani putnici mogu ostvariti pravo na povraćaj PDV sa 100 evra na 6.000 dinara, odnosno na duplo manji iznos.
Tu su i određene izmene koje se tiču usklađivanja sa propisima EU, preciziranje načina oporezivanja vaučera, preciziranje pravila koja se odnose na usluge konzumacije jela i pića na brodovima, vozovima i letelicama, kao i ostale izmene u smislu preciziranja pojedinih zakonskih odredbi koje su stvarale nedoumice u praksi i određena administrativna olakšanja za poreske obveznike.
Dame i gospodo, uvaženi poslanici, nadam se da ćete prepoznati značaj ova tri zakona koja su danas pred vama. Zaključio bih na sledeći način. Imamo istorijsku šansu. U ovom trenutku, nakon četiri godine teške finansijske konsolidacije, naše javne finansije su u potpunosti stabilne. Ovaj rebalans budžeta govori u prilog tome. Suficit od 46,6 milijardi dinara, i to treću godinu za redom, je ogromna stvar za našu zemlju. Želimo na odgovoran način da taj novac koji smo zaradili i uštedeli podelimo tamo gde mislimo da je najpotrebnije, u ovom slučaju, na povećanje plata, na povećanje penzija, ali i sami vidite našu strategiju i viziju – još više novca ide u kapitalne investicije, nove autoputeve, rehabilitaciju puteva, železnice i sve ono što podiže i stopu rasta naše ekonomije, kvalitet infrastrukture, a samim tim i privlači nove investicije i omogućava otvaranje novih radnih mesta. Nadam se da ćete prepoznati važnost ovih zakona. Ostajem na raspolaganju za bilo koje pitanje koje možete da imate u vezi ovih zakona. Hvala puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala ministre, dr Mali.
Sada reč imaju izvestioci nadležnih odbora, ako žele.
Da li se neko prijavljuje za reč?
Reč ima gospodin Marjan Rističević.
Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu po ovlašćenju Odbora nešto bih rekao o rebalansu budžeta.

Mi koji malo duže pamtimo svakako se sećamo 2012. godine. Ista država, veći broj stanovnika, samim tim i veći broj poreskih obveznika. Prihodi 750 milijardi, kurs evra 117 i nešto. Dakle, isti kurs, ista država, veći broj poreskih obveznika 2012. godine, prihodi 750 milijardi, rashodi 890, deficit 140 milijardi ili gotovo 20% od prihoda. To je država koju smo zatekli.

Danas u državi Srbiji sa manjim brojem stanovnika 1.299 milijarde. Razlika je 540 milijardi. To je 4,5 milijarde evra. Dakle, ova vlast ubere uz iste poreske stope u istoj državi od manjeg broja poreskih obveznika 4,5 milijarde evra više.

Sada svi treba da se zapitamo -gde je išlo tih 4,5 milijarde, za vreme vladavine žutih žohara? Gde se taj novac odlivao kada nije ulazio u državnu kasu?

Te iste godine poljoprivredni budžet je bio 22 milijarde, ali čini mi se da je Ministarstvo poljoprivrede bilo sa trgovinom, ako se ja dobro sećam, maltene su bila dva ministarstva, subvencije su bile uz isti kurs 19 milijardi, subvencije u poljoprivredi.

Danas poljoprivredni budžet je 54 milijarde samo, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede više nema trgovinu pripojenu ministarstvu. Dakle, to je povećanje od 2,5 puta.

Subvencije su bile 19 milijardi u poljoprivredi, a sada su 43 milijarde i 711 miliona. Znači, to je negde više za 24,5 milijardi uz isti kurs. Znači, 24,5 milijarde su veće subvencije u poljoprivredi i ovo govorim zbog žutih žohara koji ponekad ovde imaju ponekog svog predstavnika koji tvrde da je bolje bilo 19 milijardi, nego 43 milijarde i 711 miliona.

Poljoprivredni budžet je sada 54 milijarde. Porastao je samo rebalansom, za 2,9 milijardi. Rebalansom samo ove godine od planiranog iz budžeta do rebalansa budžeta, poljoprivreda je za subvencije dobila 2,1 milijardu više.

Želim da zahvalim zato što je Ministarstvo finansija prepoznala težnje, ne samo moje već svih članova Odbora da subvencije u poljoprivredi bude veće i mi tražimo da sledeće godine to bude uvećano, jer mislimo da to nije bačen novac. Novac uložen u poljoprivredu i privredu se vraća. Novac je roba. Proizvodnjom što više robe, a pre svega mislim da akcenat treba da bacimo na stočarstvo, a to mi u poljoprivredi treba da definišemo, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije ukoliko izdvoje više novca za poljoprivredu, pa i prerađivačku industriju, naš budžet će biti sve bogatiji i bogatiji.

To što su nam prihodi veći ne dokazuje samo sposobnost Vlade. To dokazuje i sposobnost Vlade brojčanu sposobnost Vlade, da privuče investicije, jer zemlja bez investicija je automobil bez goriva. Zemlja bez privrede, a privreda ne može bez investicija, nešto mora da je hrani, je automobil koji nema ni motor, ni menjač i ukoliko nemate privredu taj automobil može samo da ide nizbrdo. Ukoliko nemate investicija, nemate šta da ulažete, koju energiju u motor u privredu, onda ne možete ni očekivati da imate bogatiji budžet i ovi žuti nesrećnici su tako i upropastili budžet zato što su prethodno upropastili privredu i ekonomiju zemlje i nisu imali više iz čega da uzimaju, jer su se finansirali isključivo kreditima i otuda ta rupa koja je bila 140 milijardi, njihov deficit, na prihode od 750 milijardi.

Treba ponekad oni da pohvale Vladu, ovu vlast i Vladu pre ove Vlade, zato što je isčupala zemlju iz krize i omogućila da, bez obzira što su oni otpustili 400 hiljada ljudi, kroz zaposlenje 270 hiljada ljudi, uglavnom u privredi, ožive privredu, da privreda napravi robu, da izvezemo robu, da dobijemo novac i da tako potrošnja u državi Srbiji, a najveće poreske prihode da sirotinja i srednji sloj, zato što kupujući robu, plaćaju poreze, svi prethodni porezi se računaju u cenu, to znači da je potrošačka moć našeg stanovništva porasla, da obični ljudi imaju sve više novca, a ne samo tajkuni, tajkunski novac je tamo negde preko.

Novac običnih ljudi se troši u samoposlugama. Tako prihodi rastu. Verujem da će Vlada i ubuduće poklanjati pažnju da novac koji zarađujemo da ga prvo zaradimo, da što više uložimo u poljoprivredu i privredu i da napravimo novac i podelimo pravednije što više običnom stanovniku. Tako će nam prihodi u budžetu i ubuduće rasti.