Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, dan za postavljanje pitanja iskoristila bih za upućivanje pitanja ministru poljoprivrede, a vezano je za našu saradnju sa inostranstvom i sve većoj mogućnosti poljoprivrednog razvoja, odnosno stvaranja novih proizvoda koji bi bili namenjeni izvozu.

Naime, konkretno me interesuje kakvu strategiju i konkretne mere ili konkretne programe razvoja poljoprivrede za naredni period priprema ministarstvo i kakvi su budžetski planovi, s obzirom na sve veće izraženo interesovanje drugih država za naše poljoprivredne proizvode.

Ja bih svakako istakla u okviru ovoga velike napore Vlade da ojača u ekonomskom smislu Srbiju, da je stabilizuje i da je pozicionira kao poželjnog i uglednog partnera i zemlju u koju treba ulagati i razvijati u preduzeća. Vlada je u tome postigla značajne uspehe i svedoci smo toga svakodnevno. U tom smislu smo nedavno i usvajali rebalans budžeta, kreditni rejting je poboljšan, a ocene Svetske i Evropske banke o uspesima reforme u Srbiji su jasni.

Jedno od važnih mesta za ozdravljenje Srbije svakako je poljoprivreda, imajući u vidu potencijale koje Srbija ima. U poslednje vreme potpisani su sporazumi za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu, Rusiju, Tursku, Liban, zemlje Evroazijske unije. Sada je i predsednica Vlade u Japanu, a odakle nam stiže vest o interesovanju ove visoko razvijene industrijske zemlje za naše poljoprivredne proizvode.

Sve je to izuzetno važno, jer se radi o ogromnom prostoru sa velikim brojem stanovnika koji traže visoki kvalitet proizvoda, zdravu hranu, redovnu i preciznu isporuku. Ove mogućnosti moraju biti iskorišćene i što pre moraju se preduzimati složene mere i duboke reforme u poljoprivrednoj proizvodnji i odnosu prema selu. Srpsko selo i danas posle svega što je preživelo u prethodnim godinama, ekonomski, a i u svakom drugom pogledu, sve zavisnije je još uvek od države, a ne obrnuto, kao što je to nekada bilo i u međuvremenu je ono takođe socijalno devastirano.

Modernom selu, kakvo nam treba, danas treba omogućiti pravno-tehničko uređeno zemljište, obrazovanu radnu snagu, veći stočni fond, jeftiniji kapital, bolje puteve, orjentacija u celini na zdravu hranu i redovnost isporuke. U tom smislu smatram da su neophodne sinhronizovane i temeljne sistematske reforme na svim nivoima, od vrha države do sela i obrnuto, što nije moguće, naravno, ostvariti u kratkom vremenskom periodu i segmentirano. Upravo zato je i ovo pitanje Ministarstvu poljoprivrede, može se reći i celoj Vladi, u kom smislu treba da pozicionira i pravi li planove za to gde i kako treba da bude mesto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kako za domaće potrebe tako i za inostrano tržište koje nam je otvoreno?

Sigurno da prirodni potencijali Srbije su veliki. Kod nas ima ekološki čistih područja i to se mora sačuvati, ali i iskoristiti, u kojima se može proizvoditi organska hrana za sve zahtevnije potrebe.

Danas još uvek nedovoljno razvijena infrastruktura Srbije, putevi, ne obnovljeni ili ih nema, selo bez interneta, bez mladih i bez sredstava nije selo koje može da odgovori na ovakve zahteve kakvi se od nas očekuju. Zato mislim da moramo biti upravo svesni gde smo sada, donositi bez straha nove odluke, pozicionirati selo u središte pažnje, povezati nauku i struku, selo i seljaka i on mora biti pravi, moderni, poljoprivredni proizvođač, menadžer i biznismen u poljoprivredi.

Da li Ministarstvo poljoprivrede planira da u narednom periodu preduzme upravo ovakve mere, odnosno da na ovakav način priđe svim segmentima poljoprivredne proizvodnje i da u skorom vremenskom periodu, uz pomoć države, banaka i stranih fondova, upravo obezbedi ovakvo razvijanje sela? U tom slučaju, sigurno da ne moramo da brinemo onda za razvoj ovih naših krajeva, za njihov sve veći odlazak iz njih i istovremeno će doći do obnavljanja demografske strukture u njima do ukrupnjivanja poseda, stvaranja zadruga, udruživanja kapitala i znanja.

Smatram da upravo ovakav pristup može u mnogome da doprinese razvoju Srbije i njenom modernom povezivanju na svetskom i evropskom tržištu na novim razvojnim osnovama. Hvala.

Hvala.
Reč sada ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim da je danas 295 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu. Dakle, deseti mesec kako ne obavljaju posao za koji su ih građani birali.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno tužilaštvu zbog ugrožavanja sigurnosti i raznih pretnji koje su ovih dana postale svakodnevnica u našem političkom životu i dolaze od strane određenih opozicionih lidera.

Naime, član 131. Krivičnog zakonika kaže - ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ko deluje iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Zašto je ovo važno? Zato što smo poslednjih dana imali prilike da svedočimo o jednom bizarnom trendu predstavnika Saveza za Srbiju, a to su pretnje Aleksandru Vučiću i članovima rukovodstva SNS, pa da vidimo kako to izgleda.

Evo ga, Boško Obradović, koji je napisao, citiram, da na KiM nije sve naše, kaže predsednik koji se zakleo na Ustavu i jevanđelu da će čuvati KiM u sastavu Srbije, za ovo si moj i imaš šamar prvom prilikom kada se vidimo, citiram, đubre jedno izdajničko, plus ti sleduje višegodišnja robija kad tad. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Idemo dalje. Marko Bastać. To je onaj što divlja mesecima već po Beogradu, a u poslednje vreme je postao poznat po tome što švercuje desetine hiljada evra iz inostranstva, a on kaže - obećavam Vesić Goranu da će dobiti jednu šamarčinu od mene, pa nek onda razmišlja šta će da radi, pošto mislim da je to prava vaspitna mera, rekao je Bastać.

Zamislite tu smejuriju da Bastać nekoga ošamari. Bolje neka objasni od koga je dobijao novac iz Dubaia.

Imamo onog lažnog sindikalca Željka Veselinovića koji se odmah pridružio ovoj nesrećnoj grupi, kako to bez njega inače da prođe, pa on kaže - s obzirom da je moj drug Bastać obećao šamar Goranu Vesiću, onda je vreme da i mi ostali nađemo svog naprednjaka, ja recimo šamarčinu obećavam Vladimiru Orliću, on mi je prvi pik na draftu.

Mnogo smo se uplašili i kolega Orlić i ja. Svi smo se mnogo uplašili, dakle, drhtimo od straha zbog njegovih pretnji.

Moje pitanje je upućeno Zagorki Dolovac kao Republičkom javnom tužiocu- ima li nameru ikada da se oglasi i preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom ne bi li se sprečile ovakve pojave?

Zaista smatram da jednom mora da se stane na put ovom ludilu. Daleko od toga da se iko iz SNS uplaši od ovih, da kažem, tragikomičnih likova, ali se mora poslati poruka da je Srbija pristojna i uređena zemlja u kojoj pretnje fizičkim nasiljem ne mogu biti tolerisane.

Odavno je svima jasno da je politika Saveza za Srbiju jedino isključivo pretnje, nasilje, pozivi na linč, progone itd, ali utoliko više moramo da preuzmemo nešto da stanemo na put i da se ovo izbaci prosto iz javnog diskusa.

Zašto ovo navodim? Zato što je ono što se dešava poslednjih dana kulminacija onoga o čemu smo mesecima govorili i upozoravali, a to je narastajuća agresija histerične manjine u društvu koja iz nemoći pokušava nasiljem i pretnjama da ostvari svoje političke ciljeve, jer kako objasniti da grupa ludaka predvođena Markom Bastaćem, bukvalno juri Gorana Vesića na ulicama sa namerom da ga linčuju?

Podsetiću u tom smislu na naslovnu stranu „Danas“-a, kaže – obistinjuje se da ćemo ih juriti po ulicama. Tu podsećaju na onu izjavu onog nesrećnog Jova Bakića. Kako objasniti da malo, malo, pa dolaze ispred zgrade u kojoj živi Goran Vesić? Kako objasniti paljenje njegovih knjiga? To su samo nacisti radili. Do koje mere mržnja može da.

Kako objasniti najmonstruoznije uvrede upućene novinarki RTS, Oliveri Jovićević, ma šta ja mislio o uređivačkoj politici RTS, a ne mislim ništa dobro, ali kako objasniti takve monstruozne uvrede? Pazite šta ovaj Sergej Trifunović kaže – emisija koju vodi Olivera Jovićević postoji isključivo da Olivera Jovićević ne bi radila za 150 evra na sat na poziv. Zamislite ovo. Na šta ovo liči, kako ga nije sramota. Kako te bre nije sramota da se bilo kojoj ženi obraćaš na ovaj način? Sramota za ceo muški rod je Sergej Trifunović. Bolje da objasni šta radi na Baliju i odakle mu pare da letuje na Baliju i još se ruga srpskom narodu. Predsedavajući, završavam s tim, ruga se srpskom narodu i kaže – Bali je prilično jeftin i dostupan, par soma evra dve nedelje, šta je to - sitnica. Nije ga sramota. Zahvaljujem.