Zahvaljujem, kolega Krivokapiću.
Reč ima narodna poslanica Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama novi Zakon o poštanskim uslugama koji svakako za cilj ima podizanje kvaliteta poštanskih usluga na teritoriji Republike Srbije, kao i smanjenje cena poštanskih usluga i zaštitu korisnika tih usluga.

Međutim, ono na šta bih ja posebno skrenula pažnju to je i aspekt ovog novog zakona, a to jeste i suzbijanje sive ekonomije. Setimo se 2007. godine kada SBB nije hteo da sklopi ugovor sa Poštom i kada je slao opomene za naplatu računa, a te račune nije dostavljao korisnicima svojih usluga. Međutim, tu se ne zaustavlja ova priča, 20013. godine, odnosno 2014. godine isti ovaj SBB je preko svojih zaposlenih delio račune, a nije hteo da uspostavlja ugovore sa Poštom i na taj način je u stvari ilegalno obaveštavao svoje korisnike za naplatu.

Ono što bih posebno naglasila jeste da je regulator PTT usluga u Srbiji RATEL i da on u zadnje vreme stvarno pokazuje efikasne rezultate, naročito kod posredovanja između korisnika poštanskih usluga i davaoca kada su u pitanju vansudski sporovi.

Ono što jeste novina ovog zakona jeste izdavanje marki i za to je zadužena posebna organizaciona celina u Pošti, a to je „Srbija marka“. Oni izdaju marke koje mogu biti redovne, prigodne i personalizovane.

Veoma sam ponosna što danas mogu da kažem da upravo lokalna samouprava odakle ja dolazim, iz Soko Banje, da je ove godine na inicijativu Turističke organizacije Srbije izdala prigodnu marku na kojoj se nalazi slika srednjovekovnog Soko Grada i planine Rtanj. Marke su naši pokretni muzeji i one u svakom slučaju vrše promociju i marketing naše države na međunarodnom nivou.

Novina u ovom zakonu jeste i odvojeno računovodstvo, gde se lociraju troškovi po fazama obavljenih poštanskih usluga, po vrstama i po jedinicama poštanskih usluga, što će na jedan veoma efikasan način locirati troškove i znaće se tačno neto trošak za određenu uslugu. Ovo ne važi za rezervisane poštanske usluge, već samo za univerzalne i ovo na jedan način će opravdati sredstva koja se odvajaju za poštanske usluge, a Agencija je ta koja treba da utiče i da kontroliše kvalitet ovih usluga, kao i cene poštanskih usluga.

U danu za glasanje, kao i svi moji članovi SNS, poslaničkog kluba glasaćemo za Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kostić.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas pred nama imamo vrlo bitne zakone koji se tiču informacione bezbednosti i poštanskih usluga. S obzirom na to da je težnja i nacionalni i strateški cilj Republike Srbije da postane država članica EU, ali i da bi povećala svoje prisustvo na međunarodnoj sceni i izgradila svoju poziciju u međunarodnim pregovorima o pitanjima sajber bezbednosti, Republika Srbija prati, primenjuje i praktikuje različite principe koje promovišu i usvajaju međunarodne organizacije čiji je ona član.

Zahvaljujući visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u ovoj oblasti i zaštitu ključnih servisa, Republika Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti na 10. mestu na listi od 69 zemalja.

Izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu je jedan od projekata koji bi trebalo da unapredi rad elektronske uprave. Pored najmodernije infrastrukture, Data centar će omogućiti bržu, efikasniju i bezbedniju elektronsku upravu i garantovaće bezbednost podataka građana Srbije.

Osnovana ideja je povezivanje baze podataka od značaja za funkcionisanje državne administracije u jednu centralizovanu bazu. Ovo će omogućiti milionske uštede za poreske obveznike i trebalo bi da olakša muke građana koji bi sve poslove sa državnom administracijom mogli da reše putem mobilnog telefona ili jednim odlaskom na šalter javne uprave.

Ide se ka tome da građani celokupnu komunikaciju sa državnom upravom u naredne tri godine mogu da izvrše preko interneta, a kancelarija za IT i e-upravu je prvi korak u ovom pravcu.

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija od strane države, privrede i građana je sve više u porastu. Preko 99% preduzeća koristi internet priključak, dok, s druge strane, preko 60% domaćinstava u Srbiji ima internet konekciju.

Prema podacima MUP-a, broj prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala raste 50% godišnje i napadi na servere državnih organa su sve učestaliji.

Posebna je značajna bezbednost dece, koja uz mobilne telefone koriste i internet. Istraživanja pokazuju da je čak dve trećine dece bilo izloženo nekoj vrsti onlajn rizika, odnosno digitalnom nasilju i opasnoj situaciji. Zato je jako bitno upoznavanje, uvođenje različitih obuka i testiranje u cilju povećanja ove bezbednosti.

Zahvaljujući naporima Vlade Srbije, lokalne samouprave unapređuju informacione sisteme, kapacitete IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Organizuju se obuke i radionice za zaposlene i građane u cilju podizanja svesti na ovu temu.

Novina u Predlogu zakona o poštanskim uslugama se odnosi na odgovornost pošiljaoca poštanske pošiljke i obezbeđuje se veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga. Vrlo detaljno je uređena odgovornost poštanskog operatera i naknada štete koju je poštanski operater dužan da nadoknadi korisniku.

Uređeno je i poglavlje poštanskih maraka, što takođe predstavlja novinu. Ovaj predlog zakona za jedan od ciljeva ima i borbu protiv sive ekonomije. Uvode se obaveze identifikacije i evidentiranje registarskog borja ličnih isprav pošiljalaca, odnosno primalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem u cilju sprečavanja pranja novca, finansiranje terorizma i prometa robe neregistrovanih subjekata.

Šta to znači? To znači da će prilikom slanja i primanja pošiljki poštanski operateri biti u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentirati registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca, odnosno da legitimišu pošiljaoce i primaoce. U slučaju da jedna od strana odbije da pokaže svoju ličnu kartu, isporuka neće moći da se obavi.

Identifikacija pošiljaoca paketa, po sadašnjem zakonu, nije obavezna. Tako se dešava da inspekcija prilikom kontrole pošiljka pronađe i akciznu robu, poput rezanog duvana, a da ne može da uđe u trag pošiljaocu. To ovim zakonom treba da se promeni i da se uvede obavezna identifikacija.

Porastom elektronske trgovine i naručivanjem preko raznih internet prodavnica Pošta Srbije preko svojih šaltera otpremi oko 100 hiljada paketa. Samo u 2018. godini ostvarila je neto dobit od 2,3 milijarde dinara. Poslovni prihodi Pošte Srbije u prošloj godini su za 3,2% veći od planiranih, odnosno za 0,2% veći od prihoda koji su ostvareni u 2017. godini. U 2018. godini u poštama Srbije pruženo je 457 miliona usluga, odnosno više od 38 miliona usluga mesečno.

Na kraju, smatram da su predloženi zakoni od velike važnosti za nastanak digitalizacije i modernizacije Srbije koje uz zalaganje predsednika Aleksandra Vučića i Vlade u svakoj grani privrede pokazuje ogromni napredak i podiže standard života građana Srbije. U danu za glasanje ću podržati sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Ognjanović.

Reč ima narodna poslanica Nataša St. Jovanović.

Zahvaljujem, predsedavajući Milićeviću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, mogućnost informacione tehnologije u poslednjih nekoliko decenija prvenstveno je da olakša poslovne procese u organizaciji, zbog čega je širenje njihove primene dostiglo neočekivane razmere.

Upravo iz tih razloga biznis postaje sve zavisniji od ove tehnologije, pa je kao posledica nastala i brzo se širila potreba zaštite informacionih tehnologija. U ranije vreme dok su sistem i računarska mreža bili izolovani od spoljnih uticaja zaštitom su se bavila tehnička lica, tako reći, van vidnog polja ostalih zaposlenih, sve do trenutka dok ne nastane neki problem. Danas je drugačije. Sve više se propagira elektronska trgovina. Potrošači i firme moraju biti zaštićeni od prevara.

Tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne probleme gde sajber napadi mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, pre svega deca, sve više izloženi riziku od napada i prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Vrlo smo svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju i spremni za izazove koje donosi budućnost.

S tim u skladu ustanovljen je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i putem ovog centra ministarstvo sprovodi savetovanje dece, roditelja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnologija.

Omogućen je zatim, prijem, prijava štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavljivanja ugroženih prava i interesa dece.

Internet ima dobre strane, ali ima i loše. Neke od dobrih strana interneta su svakako upoznavanje zanimljivih ličnosti, druženja, razmena novih i korisnih znanja. Zatim, otkrivanje dalekih svetova, uzbudljivih podataka, deljenje sopstvenog znanja, umeća, otkrića, interaktivna zabava i drugo.

Ali, postoje i loše strane, to je vrebanje od strane pedofila koji se lažno predstavljaju i privlače decu, navodno, deleći sa njima ista interesovanja i potrebe, zatim izloženost netačnim, neprimerenim i štetnim sadržajima, zloupotreba podataka, narušavanje privatnosti, izolovanost od stvarnog sveta i na kraju zavisnost od interneta.

Saradnja na planu informacione bezbednosti uspostavljena je i sa OEBS-om, i sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije, Akademijom za elektronsku upravu Republike Estonije, DIPLO Fondacijom, švajcarskim DIKEF-om.

Informaciona bezbednost se odnosi na bezbednosne rizike povezana sa upotrebom IKT, uključujući bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema mreža, organizacije pojedinaca. Tako da ovaj Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje jasne mere zaštite od bezbednosnih rizika, kao i odgovornost pravnih lica u procesima upravljanja i korišćenje IKT.

U martu ove godine, na primer, potpisan je Protokol o saradnji Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacija i RATEL u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značajni uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog značaja, kao i da je krajem prošle godine sa SANU ministarstvo potpisalo Protokol o saradnji, koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

Strategijom informacione bezbednosti predviđa se međunarodna saradnja u cilju razmene informacija, znanja, iskustva sa inostranom mrežom nacionalnih, profesionalnih i međunarodnih centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima.

Iz svega ovoga idimo da država Srbija se veoma odgovorno odnosi prema građanima i da želi da ih zaštiti od mogućih zloupotreba. S tim u skladu je i dopuna ovog zakona, tako da ću ja kao i moje kolege iz SNS sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je trebalo da se donese zakon o poštanskim uslugama novi koji bi odgovarao trenutku u kome se nalazima, tržištu koje reguliše ovakve usluge.

Ono što mogu da kažem bilo je raznih diskusija o rezultatima rada Pošte Srbije, ali hteo bih da istaknem da bivši režim nije hteo da zadrži Pošte Srbije u vlasništvu Republike Srbije.

Ja se jako dobro sećam kada je donet zakon 2010. godine, kada su Pošte Srbije stavljene u jedan jako neravnopravan položaj, a da su strahovite investicije koje su imali bile usmeravane na to da finansijski Pošte Srbije budu što je moguće slabije i da ne mogu da učestvuju ravnopravno na tržištu poštanskih usluga.

Da se urušavao čitav jedan sistem, a bivši režim je to radio jako planski ali se uvek gledalo i da nešto zarade kada uništavaju nešto od državne imovine, valjda ne trebam građane Srbije da podsećam, evo i građani grada Beograda, da recimo Infostan nije imao zaključen ugovor sa Poštama Srbije, nego su to radila privatna preduzeća, jako bliska tadašnjem gradonačelniku, Draganu Đilasu.

Ista situacija je bila i sa Elektroprivredom Srbije. Znači, jedan dobar deo tržišta koje je imalo republički, odnosno javni operater u vlasništvu, poštanski operater u vlasništvu Republike Srbije, dato je privatnim kompanijama.

Cilj je bio da se na kraju Pošte Srbije proglase neuspešnim preduzećem i da budu prodate za mali novac. Jako jeftino. Niša rukovodstvo od Pošta Srbije tada nije moglo da uradi zato što je zakonska regulativa koja je bila doneta 2010. godine išla u prilog tome da Pošte Srbije ne trebaju Srbiji, ne trebaju njenim građanima.

Naravno, vratio bih se na ovu priču oko zloupotreba i tržištu koje su preuzimale druge privatne kompanije. Nisu oni to radili tako što im je samo rečeno, morali su jedan dobar deo svog profita da vraćaju onima koji su im omogućili taj posao.

Verovatno i tu leži odgovor na ono moje često puta postavljeno pitanje – gde je nestalo četiri i po milijarde evra deviznih rezervi u periodu od 2008. do 2012. godine? Završilo je u ekskluzivnim tzv. „poreskim rajevima“ i sada mogu da kažem, imamo jednu čudnu situaciju da se za poštanskog operatera pojavljuje jedan političar.

Znate, čovek je valjda bio uverziran kada se novac iznosio iz Srbije, Inače, obično kada se nosi gotovina, to je po pravilu novac koji je stečen nezakonito ili planira da se upotrebi u nezakonite svrhe, pa se sada jedan kao od poštanskih operatera pojavljuje i gospodin Bastać.

Znači, on je čovek kažu uhvaćen u carinskom prekršaju. Ja to tako ne mogu da nazovem. Ne mogu čak da nazovem ni kurirskom službom.

Čovek je uhvaćen u ozbiljnom krivičnom delu i to po više osnova. Ako pogledate imovinsku kartu gospodina Bastaća, neću da čitam neke posebne podatke, ali u njegovoj prijavi koja je data Agenciji za borbu protiv korupcije, i svaki građanin može da ostvari uvid u to, piše da depozit i štedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu nema. To je prijava koja je od 28.01.2010. godine, to je, znači, početak rada Agencije za borbu protiv korupcije.

U sledećoj prijavi, koja je predata 3.04.2014. godine, depozita u zemlji i inostranstvu nema. U trećoj prijavi koju je predao gospodin Marko Bastać, za sada ga još uvek zovem gospodinom, piše da nema depozita u zemlji i inostranstvu, 25.05.2016. godine. U četvrtoj i poslednjoj prijavi, od 22.06.2017. godine, takođe piše da nema depozita u zemlji i inostranstvu.

Međutim, tu sada prestajem da ga zovem gospodinom, zato što ne zaslužuje takav jedan pridev, a to je, građani Srbije treba da znaju da je on predsednik opštine i da za to prima iz budžeta opštine, a delom iz budžeta grada Beograda, 102.000 dinara kao naknadu za rad predsednika opštine, što ja apsolutno nemam ništa protiv, mada je to veća plata od poslaničke, ali eto, neka bude. Međutim, Marko Bastać, prima i naknadu kao član Veća gradske opštine Stari grad, još 104.000 dinara.

Samo moram da upoznam građane Srbije i Beograda, da je predsednik opštine po funkciji član i predsednik opštinskog veća. On po jednom osnovu prima dve naknade. Sada ću ga zvati pravim imenom, jedna obična lopuža, jer je ovo nezakonito. On prima platu kao predsednik opštine, koji je ujedno i član opštinskog veća i nema pravo na drugu naknadu, jer je ta funkcija u skladu sa zakonom obavezna za predsednika opštine.

E, sad, malo mu je 206.000, nego o trošku Opštine Stari grad putuje u Dubai. Da kažem da je i to zakonito, verovatno ima sve potrebne saglasnosti, ali mi sad jedna druga stvar nije jasna. Ako nema depozit u inostranstvu, a nema depozita ni u zemlji, odakle mu više od 10.000 evra? Još uvek ne znamo ni kao poslanici o kom iznosu je reč. Znamo samo da je više od 10.000 evra, jer to je limit koji može da se unese u Republiku Srbiju bez posebne prijave o poreklu novca.

Pročitah sad da je to novac koji potiče od nekog njegovog prijatelja i nosi ga takođe prijatelju za lečenje. Ja ne znam da li izgledam baš kao veverica ili se zakopčavam na leđa, u 21. veku, u vreme digitalnih tehnologija, vi prenosite gotov novac. To niko ne radi, u rancu. Naknada za bankarsku transakciju je pet evra. Još nešto, u Dubaiju evro i nije neka valuta. Koristi se dolar. Bastać očigledno ne zna neke stvari, pa ne ume ni da slaže kako treba ili je to zato što su u laži kratke noge.

Znači, napravljeno je krivično delo neprijavljivanja imovine, po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koje je zaprečena kazna od šest meseci do pet godina.

Druga stvar, treba da se proveri odakle novac. Evo, ja vam tvrdim da je novac, to je samo jedan mali deo, ne možemo čak ni promilima to da nazovemo, koji je odavde ukraden i iznošen iz Srbije do 2012. godine, samo jedan mali deo. Sad im treba nešto tog novca.

Mržnja protiv Aleksandra Vučića zaokruženjem Marka Bastaća nije besplatna. Doduše, ljudi koji mrze su prilično jeftini. Plaćaće ih on 100, 200 evra da spaljuju knjige, da se tuku sa građanima koji prolaze Trgom Republike, da ruše ograde, da čupaju znakove. To je slika koju od Srbije prave Marko Bastać, Dragan Đilas i bivši režim, i još prete zameniku gradonačelnika, oni će nekoga da hapse, verovatno da bi skrenuli pažnju sa ove afere.

Znači, nemoguće je da taj novac potiče iz legalnih tokova i postavlja se pitanje i ja pitam sad nadležne državne organe – odakle novac, za koje svrhe je trebao novac da bude upotrebljen i kolika je krivica lopuže Bastaća, koji prima za jedan isti posao dve plate? Prevazišli su sve do sad što sam video u politici.

Video sam da imaju po pet, šest funkcija dok su bili na vlasti, pa pored poslaničke, imaju jedan upravni odbor, drugi upravni odbor, treći upravni odbor, negde su savetnici u nekom državnom organu, da kažem, nije bilo moralno, ali su napisali zakone da bude zakonito. E, sad, pošto nema više duplih funkcija, sada ćemo da primamo duple plate, za jedan isti posao koji radimo, a to što radimo je da mrzimo Vučića, čupamo znakove, prebijamo građane koji idu ulicom, pretimo političkim neistomišljenicima i švercujemo novac, da bi sve to finansirali, odnosno vraćamo svojim siledžijama jedan deo novca koji smo ukrali od svih građana Srbije.

Pa, dobro je što donosimo ovaj Zakon o poštanskim uslugama, pa takve lopuže kao Bastać neće nikad moći ništa više da rade u Republici Srbiji, ni po ovom, ni po bilo kom drugom zakonu. I vreme je već više da ih pošaljemo na prvim sledećim izborima, koji su za nekoliko meseci, konačno u političku istoriju, ali konačno i pravosuđe, tužioci i sudije da rade svoj posao i da ih pošalju u zatvor za sve što su uradili građanima Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, u više navrata sam napomenula da nakon teških ekonomskih reformi koje je SNS počela da sprovodi 2014. godine, manje od pet godina kasnije, kada su rezultati uspešne fiskalne konsolidacije jasno vidljivi, posvećeni smo i mnogim drugim stvarima od značaja za društvo, kao što su i današnji predlozi zakona koji se odnose na modernizaciju poštanskih usluga.

Poštanske usluge imaju zaista dugu tradiciju i po svemu sudeći, Pošta Srbije uživa poverenje velikog broja građana.

Ovim predlogom zakona se, pre svega, stvaraju uslovi za unapređenje razvoja tržišta poštanskih usluga. Efikasna i kvalitetna poštanska usluga, naročito u sektoru prenosa robe, ima uticaj na privredu, kao i na društvo u celini. Tržište poštanskih usluga je jedan od faktora koji utiče na rast privrede, utiče na zaposlenost. Samo u Pošti Srbije radi oko 15.000 zaposlenih. A, kada govorimo o Pošti Srbije kao najvećem poslovnom sistemu ove vrste u zemlji, neto dobit koju je ovo preduzeće ostvarilo protekle godine iznosi 2,3 milijarde dinara. Nadam se da će razvojem tržišta poštanskih usluga povećati se i prihodi ovog preduzeća.

Novina koja se ovim predlogom zakona propisuje je daleko veći stepen odgovornosti za nastalu štetu na pošiljkama. Tačnije precizirana su prava i obaveze korisnika i poštanskih operatera kako bih se izbegle zloupotrebe i odricanja od odgovornosti.

Ono što je takođe novina jeste uvođenje obaveze ovlašćenom davaocu poštanske usluge da prilagodi pristup, odnosno ulaz u objekte poštanske mreže i prilagodi poštanske terminale potrebama osoba sa invaliditetom, kako bi im bilo omogućeno da nesmetano obavljaju svoje poštanske usluge.

Dalje, efekti ovog zakona biće vidljivi i na polju elektronskih poštanskih usluga, što će doprineti razvoju malih i srednjih preduzeća koja svoje proizvode plasiraju ili prodaju putem elektronske trgovine i dostavljaju kupcima širom zemlje i u inostranstvu preko poštanskih operatora.

Očekuje se efikasnija i sigurnija isporuka što će u mnogome doprineti povećanju obima ove vrste poslovanja, a krajnji cilj je naravno veći privredni rast, a znamo da su i mala i srednja preduzeća vrlo bitan element ukupne srpske privrede.

Kada smo kod srpske privrede, ona će biti bogatija za još dve fabrike koje će biti otvorene u narednom periodu, jedna u Pančevu, jedna u Staroj Pazovi. Nemačke investicije su od velikog značaja za srpsku privredu i za mlade ljude koji će u ovim fabrikama raditi za platu koja će u proseku iznositi 1.700 evra neto.

Kao što sam na početku izlaganja i rekla, radi se na svakom segmentu koji može obezbediti veći stepen razvoja, veći privredni rast i veću zaposlenost. Zahvaljujem.