Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je trebalo da se donese zakon o poštanskim uslugama novi koji bi odgovarao trenutku u kome se nalazima, tržištu koje reguliše ovakve usluge.
Ono što mogu da kažem bilo je raznih diskusija o rezultatima rada Pošte Srbije, ali hteo bih da istaknem da bivši režim nije hteo da zadrži Pošte Srbije u vlasništvu Republike Srbije.
Ja se jako dobro sećam kada je donet zakon 2010. godine, kada su Pošte Srbije stavljene u jedan jako neravnopravan položaj, a da su strahovite investicije koje su imali bile usmeravane na to da finansijski Pošte Srbije budu što je moguće slabije i da ne mogu da učestvuju ravnopravno na tržištu poštanskih usluga.
Da se urušavao čitav jedan sistem, a bivši režim je to radio jako planski ali se uvek gledalo i da nešto zarade kada uništavaju nešto od državne imovine, valjda ne trebam građane Srbije da podsećam, evo i građani grada Beograda, da recimo Infostan nije imao zaključen ugovor sa Poštama Srbije, nego su to radila privatna preduzeća, jako bliska tadašnjem gradonačelniku, Draganu Đilasu.
Ista situacija je bila i sa Elektroprivredom Srbije. Znači, jedan dobar deo tržišta koje je imalo republički, odnosno javni operater u vlasništvu, poštanski operater u vlasništvu Republike Srbije, dato je privatnim kompanijama.
Cilj je bio da se na kraju Pošte Srbije proglase neuspešnim preduzećem i da budu prodate za mali novac. Jako jeftino. Niša rukovodstvo od Pošta Srbije tada nije moglo da uradi zato što je zakonska regulativa koja je bila doneta 2010. godine išla u prilog tome da Pošte Srbije ne trebaju Srbiji, ne trebaju njenim građanima.
Naravno, vratio bih se na ovu priču oko zloupotreba i tržištu koje su preuzimale druge privatne kompanije. Nisu oni to radili tako što im je samo rečeno, morali su jedan dobar deo svog profita da vraćaju onima koji su im omogućili taj posao.
Verovatno i tu leži odgovor na ono moje često puta postavljeno pitanje – gde je nestalo četiri i po milijarde evra deviznih rezervi u periodu od 2008. do 2012. godine? Završilo je u ekskluzivnim tzv. „poreskim rajevima“ i sada mogu da kažem, imamo jednu čudnu situaciju da se za poštanskog operatera pojavljuje jedan političar.
Znate, čovek je valjda bio uverziran kada se novac iznosio iz Srbije, Inače, obično kada se nosi gotovina, to je po pravilu novac koji je stečen nezakonito ili planira da se upotrebi u nezakonite svrhe, pa se sada jedan kao od poštanskih operatera pojavljuje i gospodin Bastać.
Znači, on je čovek kažu uhvaćen u carinskom prekršaju. Ja to tako ne mogu da nazovem. Ne mogu čak da nazovem ni kurirskom službom.
Čovek je uhvaćen u ozbiljnom krivičnom delu i to po više osnova. Ako pogledate imovinsku kartu gospodina Bastaća, neću da čitam neke posebne podatke, ali u njegovoj prijavi koja je data Agenciji za borbu protiv korupcije, i svaki građanin može da ostvari uvid u to, piše da depozit i štedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu nema. To je prijava koja je od 28.01.2010. godine, to je, znači, početak rada Agencije za borbu protiv korupcije.
U sledećoj prijavi, koja je predata 3.04.2014. godine, depozita u zemlji i inostranstvu nema. U trećoj prijavi koju je predao gospodin Marko Bastać, za sada ga još uvek zovem gospodinom, piše da nema depozita u zemlji i inostranstvu, 25.05.2016. godine. U četvrtoj i poslednjoj prijavi, od 22.06.2017. godine, takođe piše da nema depozita u zemlji i inostranstvu.
Međutim, tu sada prestajem da ga zovem gospodinom, zato što ne zaslužuje takav jedan pridev, a to je, građani Srbije treba da znaju da je on predsednik opštine i da za to prima iz budžeta opštine, a delom iz budžeta grada Beograda, 102.000 dinara kao naknadu za rad predsednika opštine, što ja apsolutno nemam ništa protiv, mada je to veća plata od poslaničke, ali eto, neka bude. Međutim, Marko Bastać, prima i naknadu kao član Veća gradske opštine Stari grad, još 104.000 dinara.
Samo moram da upoznam građane Srbije i Beograda, da je predsednik opštine po funkciji član i predsednik opštinskog veća. On po jednom osnovu prima dve naknade. Sada ću ga zvati pravim imenom, jedna obična lopuža, jer je ovo nezakonito. On prima platu kao predsednik opštine, koji je ujedno i član opštinskog veća i nema pravo na drugu naknadu, jer je ta funkcija u skladu sa zakonom obavezna za predsednika opštine.
E, sad, malo mu je 206.000, nego o trošku Opštine Stari grad putuje u Dubai. Da kažem da je i to zakonito, verovatno ima sve potrebne saglasnosti, ali mi sad jedna druga stvar nije jasna. Ako nema depozit u inostranstvu, a nema depozita ni u zemlji, odakle mu više od 10.000 evra? Još uvek ne znamo ni kao poslanici o kom iznosu je reč. Znamo samo da je više od 10.000 evra, jer to je limit koji može da se unese u Republiku Srbiju bez posebne prijave o poreklu novca.
Pročitah sad da je to novac koji potiče od nekog njegovog prijatelja i nosi ga takođe prijatelju za lečenje. Ja ne znam da li izgledam baš kao veverica ili se zakopčavam na leđa, u 21. veku, u vreme digitalnih tehnologija, vi prenosite gotov novac. To niko ne radi, u rancu. Naknada za bankarsku transakciju je pet evra. Još nešto, u Dubaiju evro i nije neka valuta. Koristi se dolar. Bastać očigledno ne zna neke stvari, pa ne ume ni da slaže kako treba ili je to zato što su u laži kratke noge.
Znači, napravljeno je krivično delo neprijavljivanja imovine, po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koje je zaprečena kazna od šest meseci do pet godina.
Druga stvar, treba da se proveri odakle novac. Evo, ja vam tvrdim da je novac, to je samo jedan mali deo, ne možemo čak ni promilima to da nazovemo, koji je odavde ukraden i iznošen iz Srbije do 2012. godine, samo jedan mali deo. Sad im treba nešto tog novca.
Mržnja protiv Aleksandra Vučića zaokruženjem Marka Bastaća nije besplatna. Doduše, ljudi koji mrze su prilično jeftini. Plaćaće ih on 100, 200 evra da spaljuju knjige, da se tuku sa građanima koji prolaze Trgom Republike, da ruše ograde, da čupaju znakove. To je slika koju od Srbije prave Marko Bastać, Dragan Đilas i bivši režim, i još prete zameniku gradonačelnika, oni će nekoga da hapse, verovatno da bi skrenuli pažnju sa ove afere.
Znači, nemoguće je da taj novac potiče iz legalnih tokova i postavlja se pitanje i ja pitam sad nadležne državne organe – odakle novac, za koje svrhe je trebao novac da bude upotrebljen i kolika je krivica lopuže Bastaća, koji prima za jedan isti posao dve plate? Prevazišli su sve do sad što sam video u politici.
Video sam da imaju po pet, šest funkcija dok su bili na vlasti, pa pored poslaničke, imaju jedan upravni odbor, drugi upravni odbor, treći upravni odbor, negde su savetnici u nekom državnom organu, da kažem, nije bilo moralno, ali su napisali zakone da bude zakonito. E, sad, pošto nema više duplih funkcija, sada ćemo da primamo duple plate, za jedan isti posao koji radimo, a to što radimo je da mrzimo Vučića, čupamo znakove, prebijamo građane koji idu ulicom, pretimo političkim neistomišljenicima i švercujemo novac, da bi sve to finansirali, odnosno vraćamo svojim siledžijama jedan deo novca koji smo ukrali od svih građana Srbije.
Pa, dobro je što donosimo ovaj Zakon o poštanskim uslugama, pa takve lopuže kao Bastać neće nikad moći ništa više da rade u Republici Srbiji, ni po ovom, ni po bilo kom drugom zakonu. I vreme je već više da ih pošaljemo na prvim sledećim izborima, koji su za nekoliko meseci, konačno u političku istoriju, ali konačno i pravosuđe, tužioci i sudije da rade svoj posao i da ih pošalju u zatvor za sve što su uradili građanima Srbije.