Hvala, gospodine Markoviću.
Repliku ima i Srbislav Filipović, pa onda Aleksandar Šešelj, na izlaganje gospodina Šešelja.
(Aleksandar Šešelj dobacuje.)
Gospodine Šešelj, moram mu dati priliku da vam odgovori, jer onda se gubi smisao ako dam vama reč.
(Aleksandar Šešelj: Ja ću zaboraviti.)
Nećete vi to zaboraviti, znam to dobro. Samo se vi lepo pripremite, vrlo dobro znam.

Gospodine predsedavajući, treba da mi vratite ovih 20 sekundi koje su otišle u etar zbog dobacivanja.

Želim samo da istaknem to, moj kolega Marković je preduhitrio pa je rekao, na svim izborima, neću govoriti o 2000-im, ne interesuje me, od 2012. godine naovamo građani Srbije su u izbornim kampanjama vrlo precizno od strane predsednika naše stranke, predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i svih koji su nastupali mogli jasno da vide da je strateški cilj Republike Srbije ulazak u Evropsku uniju, odnosno uređenje srpskog društva po standardima zemalja članica EU.

Manje važno, to sam već rekao, da li ćemo i u kom vremenskom periodu postati član same Unije. Mnogo je važnije da ova zemlja bude tako uređena i da se u njoj živi po standardima po kakvim se živi u EU, da standard života građana bude približan onom standardu najrazvijenijih zemalja Evrope.

Da li su naše emocije okrenute više ka Rusiji? To nije nešto što je tema onih ljudi koji se bave politikom. Baveći se politikom nemate pravo na emocije. Imate pravo samo na racio i na sagledavanje interesa vaše zemlje. Nama je važno kako žive ljudi u Srbiji. Ako se odreknete onog izvoza, 65%, 70% izvoza, koji ide u EU, onda to recite građanima, onda to znači smanjenje životnog standarda u Srbiji.

Građani Srbije rade uglavnom u firmama koje su iz EU otvorene ovde. Ja bih voleo da je možda drugačije, pa da možemo i drugačije da govorimo, a Srbija je okrenuta svima. Ovde mogu da investiraju iz Rusije, iz Kine, Indije, iz afričkih zemalja, odakle kog hoće i da otvaraju radna mesta.

Srbija je otvorena za sve zemlje sveta, ali je trenutno takvo stanje da ljudi rade uglavnom u kompanijama koje su iz države EU. Interes, ekonomski, privredni, Srbije je takav da Srbija treba da ide ka članstvu u EU. Naravno, nikada se ne odreći svojih interesa državnih, kao što su Kosovo i Metohija, odnosi sa Rusijom, Kinom i drugim prijateljskim zemljama.

Hvala, gospodine Filipoviću.

Pravo na repliku sada ima Aleksandar Šešelj. Izvolite, gospodine Šešelj.

Niko ne spori rezultat SNS, ni rezultat Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, ali vi tj. SNS na izborima nudi Vladimira Putina, ne nudi EU i narod u Srbiji za to glasa, a posle toga kao da Vučić ima blanko podršku za sve i posle to znači, ako on produbljuje odnose sa EU, da je narod za to glasao, iako je o tome bilo najmanje reči u kampanji. To su činjenice.

Druga stvar, mi se zalažemo iskreno za što bliže integracije Srbije i Rusije, kroz Evroazijsku ekonomsku uniju, kroz ODK B kao vojni savez na čijem je čelu Rusija i sve što se bude u Srbiji uradilo u tom smeru od strane SNS i vlasti imaće našu podršku, ali, nemojmo da se mi sami zavaravamo.

S druge strane, ne možemo mi da u isto vreme budemo najbolji partneri Rusije i da sarađujemo sa Rusijom i Kinom, a u isto vreme da budemo u procesu evrointegracija. Jednostavno, to ne može jedno sa drugim, i to treba valjda svima da bude jasno, i u skladu s tim da se mi opredelimo u odnosu na naš nacionalni interes.

Što se tiče te teze kako nama trebaju ovde evropski standardi, a to članstvo je manje važno, to je nebuloza.

S druge strane, treba da se poredimo sa državama u okruženju koje su postale članovi EU, kao što su Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska, zemlje istočnog bloka, da vidimo kakvi su tu standardi. Tu ćemo videti da je nezaposlenost na visokom nivou, da je javni dug porastao tri puta u odnosu na period kada su te zemlje bile samo kandidati i da je proces iseljavanja stanovništva u velikoj meri povećan od kada su te zemlje postale članovi. Jednostavno, takva situacija u EU koja propagira jednakost, neke su zemlje jednakije od drugih. Evropska unija koja počiva na slobodnom prometu kapitala, ljudi i robe jednostavno ne važi za sve članove, inače bi ove naše prve komšije bile u Šengenu. Zašto nisu? Evo, Bugari su već 12 godina članovi.

Dakle, nije to tako slikovito, nije to tako lepo, nije to takva jedna bajka, o kojoj mi treba da sanjamo, već je to nešto što bi se na koncu svega ispostavilo kao pogubno i za našu državnost, a i za našu ekonomiju.

Hvala gospodine Šešelj.
Pravo na repliku ima Aleksandar Marković.
Izvolite kolega Markoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sve možete možda i da zamerite, ali ne možete ni na koji način da zamerite SNS nedostatak želje za razvojem dobrih i prijateljskih odnosa sa Rusijom. Dakle, zaista ne mogu da prihvatim takvu vrstu argumentacije. Ne možete da kažete da smo mi evropski fanatici, iako nikada ni u jednoj izbornoj kampanji mi nismo krili da smo strateški opredeljeni za evropski put Srbije. To je jasno, to se zna.

Nama Rusi nikada nigde nisu zamerili to što idemo putem evropskih integracija, naglašavam, evropskih integracija. Nikada nigde nisu zamerili što plediramo da budemo članovi EU. Rusi nam to ne zameraju, a vi ste sad našli da nam to zamerite.

S druge strane, nikada nisu bili bolji odnosi Srbije sa Rusijom, nikada u novijoj političkoj istoriji, nego što je danas, nego što je zadnjih nekoliko godina od kada je Vučić predsednik ili premijer Srbije. Podsetiću da se Vučić sa Putinom u poslednje vreme video 19 puta. Recite mi kada je neki srpski državnik imao tako česte i dobre odnose sa nekim ruskim predsednikom ili premijerom ili zvaničnikom ili državnikom? Nikada, ja ću vam to reći. Devetnaest puta u poslednje vreme. Ponavljam, Rusi nam nikada nisu zamerili to što je naš strateški put približavanje EU.

S druge strane, ponoviću i ono što sam malopre rekao, taj naš strateški evropski put ni na koji način ne ugrožava dobre, i više nego dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom, ali i sa Kinom i sa SAD i sa svim ostalim bitnim političkim faktorima u svetu. Zato što nam je stalo jedino do dobrobiti građana Srbije i srpske države. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Pravo na repliku ima gospodin Filipović, pa onda gospodin Šešelj.
Izvolite.
Isti krug.

Hvala predsedavajući.

Da li je put Srbije u EU dobar, to govore rezultati i opredeljenost jedne zemlje, njeno kretanje ka nečemu govori rezultat da li je dobro.

Sada ste se dotakli nezaposlenosti. Sjajno. Nezaposlenost 2012. godine 26%, danas 10, 2%. Treba još nešto? Nezaposlenost rasla do 2012. godine nenormalnom brzinom, 400 hiljada ljudi u tom periodu ostalo bez posla. Danas, u proteklih sedam godina se zaposlilo negde oko 300 hiljada ljudi. Idemo dalje, da pričamo o javnom dugu koji se bližio na 80%. Očekujemo da padne ispod 50%.

To je sve na tom evropskom putu protiv koga se vi zalažete. Odnosi Srbije sa Rusijom, Rusija je protiv evropskih integracija – pa to nije tačno. Nemojte da obmanjujemo građane Srbije koji prate ovaj prenos. Nemojte da ih dovodimo u zabludu. Nisu ljudi blesavi i naivni. Ne bi Rusija i ne bi Vladimir Putin dozvolio da u Srbiju dođu migovi iz Rusije, borbena vozila, PVO sistemi. Ne bi se održavale vojne vežbe sa Srbijom da Rusija ima bilo šta protiv evropskih integracija Srbije. Rusija vrlo ceni i vrlo poštuje odnos naše zemlje i taj iskren odnos koji imamo prema njoj, što kažemo šta je naš strateški cilj, ali što istovremeno ne uvodimo sankcije, niti ćemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji, kao što su to uradile neke države EU.

Mi negujemo svoje prijateljstvo na pravi način, iskreno, a ne prvo lažući sopstveni narod da je moguće da se odreknete EU, da je moguće da okrenete leđa Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Španiji i ostalim državama, a da živite dobro. Nije moguće.

Neki su od 2000. godine do 2012. godine Srbiju doveli u takav položaj da je nemoguće danas da se odreknete evropskih integracija i da građanima kažete – biće redovne i stabilne penzije, biće povećanje plata, biće napretka, biće investicija. Neće. Ako stanete na evropskom putu i ako kažete – ne, zatvorimo vrata, ne može onda da se živi bolje u Srbiji. to mora da nam bude jasno.

Takođe, Srbija čuva sebe time što čuva i svoje prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, svoje dostojanstvo, time što ne damo da se status KiM reši potpuno nepovoljno po Srbiju i tu smo zahvalni takođe Ruskoj Federaciji, Kini i ostalim državama koje nas podržavaju, a ne možemo da se odreknemo svog života i investicija. Hvala.

Hvala gospodine Filipoviću.

Pravo na repliku ima gospodin Aleksandar Šešelj.

Izvolite gospodine Šešelj.

Prvo, što se tiče te mantre koja je nekada dolazila od demokrata, a sada dolazi od neprednjaka, posledica političke ideologije tj. političke maksime, da Evropa nema alternativu i onda se sve u toj percepciji shvata kao napad ne EU, kao na napad na nešto što je sveto, da je neka blastemija, da se u to ne dira, jer, zaboga, od toga zavisi naša budućnost.

To nije tačno da mi ne možemo da se odreknemo evropskih integracija. Zašto ne bismo mogli? Ako može jedan mali Island od 300 hiljada stanovnika da donese jednu suverenu odluku koja je isto tako zemlja koja ima važan geopolitički položaj kao što je Srbija, može da donese suverenu odluku da evropske integracije nisu u njihovom nacionalnom interesu, kako onda može da bude bilo kakva razlika sa Srbijom?

Sa druge strane, jedno od poglavlja jeste usaglašavanje bezbednosne i spoljne politike sa EU, trenutna evropska politika prema Rusiji, a takva će biti bar u bližoj budućnosti jeste režim sankcija. To je jedan od stepenika koji će Srbija morati da prihvati ukoliko ne da želi članstvo, već ukoliko želi da nastavlja put evropskih integracija. Evropska unija nam otima KiM. Evropska unija je glavni sponzor kosovske nezavisnosti. Evropska unija je instalirala Euleks na Kosovo koji treba da služi izgradnji kosovskih institucija. Evropska unija shvata Kosovo kao nezavisnu zemlju. U potpisivanju pravno-obavezujućih sporazuma sa tzv. Kosovom omogućiće se članstvo u UN KiM, tj. republici Kosovo. To je ono što nam dolazi od strane EU. Ne može da bude isto da se neko bori za našu državnosti, za našu budućnost, za našu bolju ekonomiju i saradnja sa EU pre svega iz njihovog odnosa, a onda iz komparativnih iskustava zemalja sa kojima možemo da se poredimo. To su Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Rumunija.

Jednostavno, neke zemlje služe samo kao jeftina radna snaga, samo da bi se iskoristio njihov teritorijalni položaj, a ne zanima ih bolji životni standard ljudi koji u tim zemljama žive. Takav će slučaj biti i sa Srbijom.