Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 52 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju Ljiljana Malušić i Stefana Miladinović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. se govori o ravnopravnom poslovanju poštanskih operatora. Govori se o podsticanju konkurencije. Ravnopravan pristup poštanskoj mreži.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona koji će postati zakon ukoliko se Narodna skupština o tome izjasni, stoji sve čega ima i u Zakonu o elektronskim medijima, ali u Zakonu o elektronskim medijima se to ne poštuje, ravnopravno poslovanje operatora.

Dakle, SBB je dominantni operator koji se razvio na mreži EPS-a, na toplanama, na cevovodima i od početka je bio privilegovan u odnosu na operatora koji je bio u vlasništvu ili u većinskom suvlasništvu države Srbije.

Šta je ravnopravno to bi mogao da kaže moj kolega Karić, ali recimo da pristup SBB-u je dvojak. Jedno važi za, jel tako gospodine Kariću, jedno važi za domaće medije, a drugo važi za tzv. prekogranične, a posebno za lažne prekogranične kanale koji nisu registrovani u Republici Srbiji.

Domaći TV kanali plaćaju pristup SBB-u, neki idu besplatno, a manji kanali to plaćaju. Pri tome, SBB korišćenje programa domaćih kanala ne plaća ništa. Domaći TV kanali REM-u, RATEL-u i Sokoju moraju da plate naknade za emitovanje. To ova druga vrsta lažnih prekograničnih kanala to ne plaća. Pri tome, SBB koji domaćim kanalima koji ispunjavaju sve svoje obaveze ne plaća ništa za korišćenje njihovog programa, ovim lažnim prekograničnim kanalima, koji su u vlasništvu SBB-a, plaća za reemitovanje i po nekoliko evra.

Ti kanali, lažni prekogranični, registrovani su u Luksemburgu, gde nema emitovanja, samim tim u Srbiji ne može biti reemitovanja. Radi se o štetama koje trpe domaći mediji kroz reklame, koji se mere desetinama miliona evra, a od pretplatnika SBB-a, pretplatnika u Srbiji i u regionu ispumpava se preko 500 miliona evra kroz lažne prekogranične televizije i pri tome naša država ostaje uskraćena za velike prihode. Dakle, to je ono o čemu ovde stoji, čega nema u praksi po pitanju Zakona o elektronskim medijima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dakle, mi govorimo danas o predlogu koji utvrđuje i neka načela na kojima se zasniva obavljanje poštanskih usluga, kao što je recimo obezbeđivanje uslova za ravnomeran razvoj usluga na teritoriji čitave Srbije. Međutim, ovo o čemu je govorio kolega Rističević, a i ono čega danas nema, to su naše kolege narodni poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju, a koji da su ovde danas, možda bi mogli nešto da nam kažu o funkcionisanju Pošte Srbije.

Na primer, Goran Ćirić koji je mogao danas da govori o ovom predlogu jer je bio generalni direktor JP PTT saobraćaja Srbije od 2007. do 2012. godine. Ako se setimo, 2012. godine videćemo da je on kao Tadićev kandidat za potpredsednika DS rekao da se oni vraćaju jači nego ikada, da će ponovo voditi Srbiju napred. Isto tako moramo da se setimo i kako su oni to do 2012. godine vodili Srbiju napred.

Ako se vratimo na Poštu i na taj period u kome je Goran Ćirić bio generalni direktor, videćemo, a tačnije i do 2014. godine su njihova dugovanja, da postoji dug DS koji je zabeležen u svim izbornim godinama i koji prelazi sedam miliona dinara i za koji se vodi privredni spor, tako da njihove izjave kako DS ima ljude za bolju Srbiju i njihove izjave danas kako Savez za Srbiju ima ljude koji će voditi Srbiju napred, baš i ne stoje. Mi vidimo kako su oni do 2012. godine vodili Srbiju napred. Vodili su je ne po načelima koji postoje u ovom zakonu, nego po načelu zaduživanja.

Mogli smo da govorimo do 2012. godine o platama i penzijama za koje nismo znali da li ćemo imati sredstava. Danas govorimo o povećanju plata i penzija. Mogli smo da govorimo tada o nezaposlenosti koja je bila u procentu od 26%. Danas govorimo o tome kako težimo jednocifrenoj nezaposlenosti, odnosno u ovom trenutku je to 10,2% ili 10,3%. Mogli smo da govorimo tada o zatvaranju fabrika, o gašenju radnih mesta, a sada govorimo o otvaranju fabrika, o novim radnim mestima i sve je to što zapravo razlikuje njih iz DS, odnosno vlasti do 2012. godine i nas. U tom smislu smatram da treba pomenuti i one stvari koje se odnose na ova Predlog zakona koji se odnosi na Poštu Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana B. Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Drage kolege i koleginice narodni poslanici, cenjeni građani, po amandmanu u članu 2. kada se radi o načelima, u Predlogu zakona o poštanskim uslugama jasno proizvire u najvećem delu obaveza javnog poštanskog operatora, odnosno Pošte Srbije. Kada pročitate ta osnovna načela na kojima se temelji zakon, onda ćete shvatiti zašto je obaveza i odgovornost Pošte Srbije da posluje na teritorijalnom principu, da usluži sve građane u roku i kvalitetu veoma važna kako za građane, tako je vrlo važna da i Pošta Srbije kao javni poštanski operator, kao nacionalna kuća, kao nacionalni tržišni lider ostane i dalje jedan od stubova privrednog razvoja Srbije. Nadam se da vi to svi danas dobro razumete, i naši građani.

Dobro je da se ovaj amandman prihvata i da se u jednom od načela koji tangiraju Poštu Srbije i proizvode njenu obavezu, zapravo nalazi i načelo podsticanja konkurencije, ekonomičnosti, odnosno zabrane diskriminacije, odnosno jednak tretman sa drugim operatorima poštanskih usluga. Na tome ćemo insistirati. Insistiraćemo na tome da onako kako se kontroliše Pošta Srbije u svim delovima ove zemlje, pa čak i u najudaljenijem selu od strane inspekcije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, insistiraćemo da se na isti način kontrolišu i privatni operatori, odnosno naša konkurencija. Hvala svima i hvala Vladi na razumevanju i prihvatanju ovog amandmana. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Marković ima reč.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 301 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo zbog prihvatanja amandmana uvaženog kolege Marijana Rističevića iz svih onih razloga koje je i Vlada Srbije razmotrila i dostavila nama u svom mišljenju.

Međutim, predsedavajuća i dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana ponovnog napada na određene javne ličnosti, na ličnosti koje su ostavile dubok trag u našoj kulturi od strane ovih, konkretno, Dušana Teodorovića akademika, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima jedan zanimljiv nadimak.

Naime, o čemu se radi. Dušan Teodorović akademik, je na svom zvaničnom tviter nalogu monstruozno napao našeg istaknutog umetnika i pevača Bajagu. Ja sam u prilici da vam pročitam kako to izgleda. Dušan Teodorović kaže – Bajaga, nemoj da bude posle da si samo radio svoj posao, ne, ne, pevao si na Vesićevim koncertima, slikao i podržavao moderne varvare, to kaže akademik Dušan Teodorović. Po meni ovo je i pretnja upućena slavnom umetniku Momčilu Bajagiću Bajagi.

Na njegov tvit se odmah nadovezala, sećate se one Vesne Pešić, i ona ima nešto da kaže o tome. Vesna Pešić kaže – bravo profesore, nema tamo-ovamo, malo za kintu sa varvarima, pa malo nazad u pristojnost koja se opire ovom lopovskom režimu. Ovo je jedna velika sramota.

Moram da postavim nekoliko pitanja, dokle više sa targetiranjem? Dokle više sa crtanjem mete na čelu, dokle više sa napadima na javne ličnosti? Ne samo javne ličnosti u Srbiji, već na sve one koji se usude da kažu – ne želim da mi N1 danas i ostali nameću svoja mišljenja, ne želim da mi N1 danas i ovi ostali nameću obrazac ponašanja, ne želim, ne pristajem da mrzim nekoga samo zato što to nalažu N1 danas, NIN, „Vreme“ i svi ostali.

Šta je Bajagin greh? Što radi svoj posao. Jel to njegov jedini greh? Što svira, što radi ono što najbolje ume i zna. Na zvaničnim manifestacijama, zvaničnim državnim manifestacijama, na koncertima, radi čovek svoj posao i posle je izložen linču na društvenim mrežama, od tzv. elite Dušana Teodorovića, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak.

Ne mogu da pristanem na tu vrstu iživljavanja nad svakim ko ne prihvati politiku mržnje koju širi N1, „Dana“ i svih ostalih. Setite se kako je prošao naš glumac Nenad Jezdić. Setite se kako su se iživljavali nad Željkom Joksimovićem što se usudio da kaže autoput je dobra stvar za Srbiju, lakše ću da stignem do Valjeva, jer imamo autoput koga ranije nismo imali. Odmah su ga napali. Setite se kako su se iživljavali nad Goranom Bregovićem i nad svim ostalima.

Ne potenciram samo javne ličnosti, već nad svakim onim koji se usudi da kaže. Mržnja nije dobra stvar iz svih ovih razloga. Zaista smatram da mi kao društvo moramo da se izborimo sa ovakvim pojavama i da prestane ovo ludilo i mržnja koju šire pojedinci iz tog Saveta za Srbiju – jedan od pet miliona i svih ostalih. Zahvaljujem.

Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mira Petrović i Snežana B. Petrović.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima Snežana B. Petrović.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Samo kratko pojašnjenje s obzirom da dopisnica u Predlogu zakona nije na adekvatan način opisana. Ovim amandmanom to je ispravljeno i čuvamo ono što je u Pošti Srbije tradicionalno idući u susret savremenim dešavanjima na poštanskom tržištu. Dakle Pošte Srbije i dalje jeste i ostaje lider i tradicionalnog i savremenog, jedna jedinstvena na ovom području koju nadam se svi razumemo, poštujemo i cenimo i nadamo se da doprinosimo da ona u budućem svom radu bude i dalje uspešna. Hvala.