Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Na član 109. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Nataša Sp. Jovanović, Zoran Despotović, Dubravko Bojić, Nikola Savić, Milorad Mirčić, Sreto Perić, Vjerica Radeta, Ružica Nikolić, Aleksandar Šešelj i Nemanja Šarović.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Ovaj član u ovom Zakonu o informacionoj bezbednosti je direktno vezan za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Srpska radikalna stranka smatra da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je pre izvesnog vremena usvojen ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nije dobar. Duboko se kosi sa pozitivnim drugim normama našeg pravnog sistema i zato ni ovaj član u ovom zakonu, koji kaže da se primenjuju sve odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nije dobar i zato smo mi podneli ovaj amandman.

Verovatno će ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije da se završi, a neće se promeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Mi smo uopšte i govorili o tome, ako postoji ustavna kategorija, a tiče se prava privatnosti, zašto ste vi uopšte pribegli tome, ovi žuti pre vas, pa onda i vi, da izmišljate, ali naravno to je onda kasnije usledila kao direktiva EU, nekakav novi zakon, kao nekakvo novo pravo, kada imate pravo o privatnosti.

Ovde će biti problem kod tumačenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kada je u pitanju video nadzor, jer u tom zakonu ta oblast nije dobro definisana, doći će do mnogobrojnih zloupotreba, a sa druge strane i još 40 raznoraznih posebnih slučajeva postoji po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koje se primenjuju u određenim situacijama.

Naravno da ni to nije dobro. Tu se dakle, samo Ministarstvo pravde zaplelo i u loš prevod, a naravno i u Ustav Republike Srbije, nisu pogledali kako treba kada su uopšte dozvolili da takav zakon dođe kako predlog, a i usvojili ste ga pre šest meseci.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, informaciona bezbednost je aspekt bezbednosti koji se odnosi na bezbednosne rizike povezane sa upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, uključujući bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija i pojedinaca.

Internet se često definiše kao mreža svih kompjuterskih mreža. Sajber prostor obuhvata elemente tehnologije i društva, pa predstavlja celovito kompleksno okruženje, koga čine mreža hardvera i softvera, podataka i sistema, infrastrukture i servisa poslovanja, kao i ljudi i njihovih komunikacija.

Internet je sastavni deo svakodnevnice današnjeg društva, komunikacije poslovanja, trgovine, obrazovanja, kulture, zdravstva, diplomatija. Integracije interneta u sve segmente društva, čini da sajber prostor postaje ključna komponenta našeg realnog okruženja. Uprkos brojnim prednostima i velikom potencijalu, internet ostavlja veliki prostor i za zlonamerne aktivnosti, a neke od njih su poslednjih godina dovele i do velikih finansijskih gubitaka, pa čak i do uništavanja imovine i gubitaka života.

Ključna uloga interneta u današnjem društvu povećava rizike po privredu, ljudske slobode i bezbednost od mogućih napada na internet infrastrukturu i time onesposobljava svih servisa sajber prostora, uključujući i finansijski sektor i kritičnu infrastrukturu poput električne mreže ili vodovoda, dok presretanje informacija i komunikacija i zloupotrebe privatnih i tajnih podataka.

Razvoj novih tehnologija donosi nesumnjive koristi za društvo, ali i paralelno sa tehnološkim razvojem dolaze novi bezbedonosni izazovi. Prema navodima i strategiji informacione bezbednosti EU, visoko tehnološki kriminal je vrsta kriminala koja je u najvećem porastu, a milion ljudi svakodnevno bude žrtva napada. Hakerski napadi na informacione sisteme mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci sve više izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta.

Informaciona bezbednost više ne može da se posmatra odvojeno od bezbednosti u realnom svetu. Šteta koja nastane kao rezultat sajber napada je vrlo stvarna, izaziva stvarne posledice i u fizičkom svetu. Ipak, zbog specifičnosti vezanih za tehnologiju vrste, počinioca i žrtve ovakvih napada, pitanje sajber bezbednosti zahteva posebnu brigu i svih koji se bave internetom.

Državne institucije su atraktivna meta za sajber kriminalce zato što raspolažu velikom količinom osetljivih podataka, kako pojedincima, tako i u pitanjima lokalne i nacionalne bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je bezbednost uopšte mogli bi da pitamo Aleksandra Obradovića, je li tako gospodine Martinoviću? Da pitamo Aleksandra Obradovića šta je izdajnik?

Neka neko kaže da izdajnik nije onaj ko izda vojne tajne, tajno oružje jedne zemlje. Kako to drugačije nazvati? Neki od ovih nesrećnika za čije vreme on nije imao šta ni da izda, poput Šutanovca i ostalih koji su organizovano pretapali oružje Republike Srbije i Vojske Srbije, koji su umesto dobro naoružane vojske napravili dobro razoružanu vojsku, koji su umesto vojno, je li tako gospodine Martinoviću, umesto vojno neutralne države, napravili vojno neutralisanu državu.

U njihovo vreme, u vreme tih žutih žohara i nesrećnika, gospodin Obradović nije ni mogao postati uzbunjivač, pod znacima navoda, po njihovim merilima, jer pre njega Šutanovac, Ponoš, Vuk potomak, Boris Tadić su sve izdali.

Dakle, ne možete izdati izdajnike. Nije bilo vojne tajne koja kod njih nije bila javna, nije bilo javne nabavke koja nije bila tajna, znači, sve im je bilo obrnuto. Danas se oni koji su debelo razoružali i neutralisali vojsku, zalažu za navodnog uzbunjivača što po zakonu ne može biti Aleksandra Obradovića.

Šta reći o informacionoj bezbednosti kada treninge USAID prođe sudija Majić, zajedno sa Vejvodom i Ješićem. Šta reći o tome kada se neka grupa sudija digne da osudi poslanike zbog navodne uvrede sudije Majić. Zar je uvreda pričati istinu? Da li jeste ili nije gospodine Martinoviću, gospodine Atlagiću, da li je istina da je sudija Majić oslobodio pedofila koji je obljubio devojčicu od 13 godina? Da li je to istina? Jeste. Tu sramnu presudu je doneo on i rekao, još napisao da je to uobičajeno ponašanje romske populacije. Da li je to moguće? Da sudija ne sudi po zakonu nego po običajnom ponašanju za koju ja kažem da ne postoji. U 21. veku, Romi su veoma obrazovani i svesni svojih postupaka.

Dakle, da li je to ugrožavanje bezbednosti, svakako jeste, a u narednom obraćanju posebno ću govoriti o bezbednosti Srba i sramnoj presudi gospodina Majića, a odnosi se na ubistvo sa 10 Srba u Gnjilanu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Gospodin Rističević je otvorio jednu veoma zanimljivu temu koja ima mnogo svojih dimenzija i bezbednosnu dimenziju, ali i ekonomsku dimenziju. Zašto to kažem? Da bi građani Srbije razumeli u potpunosti slučaj ovog lažnog uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koji nije uzbunjivač zato što nije se obratio nijednom nadležnom državnom organu, nego je izašao u medije sa lažnim podacima da bi naškodio u krajnjoj liniji, ne samo fabrici „Krušik“ i našoj namenskoj industriji, nego i državi Srbiji, naravno po nalogu svojih političkih mentora, pre svega, Dragana Đilasa, koji je danas, znači, baš danas, gospodine Rističeviću, dakle, Dragan Đilas je danas poslao u Valjevo, Nebojšu Zelenovića, poslao je Zorana Lutovca i koliko sam dobio informacije sad sa terena, treba da im se pridruži i Sergej Trifunović.

Oni su imali nameru da dođu ispred fabrike „Krušik“ u Valjevu, zato što su očekivali da će im se u tom protestu zbog navodnog kršenja ljudskih prava Aleksandra Obradovića, da će da im se pridruže radnici „Krušika“. To se nije desilo i onda su navrat, nanos, za danas u 17,00 časova u Valjevu zakazali miting na kome su glavni govornici, tako je bar najavljeno, Nebojša Zelenović, koji je u stvari i produžena ruka Dušana Petrovića. To je onaj Dušan Petrović o kome ste vi gospodine Rističeviću govorili, koji je pobio ko zna koliko hiljada krava, pa nam je zbog toga uništen stočni fond. Jedan od glavnih govornika je Zoran Lutovac i Sergej Trifunović.

E, sad, pre nego što se osvrnemo na slučaj ovog lažnog uzbunjivača Aleksandra Obradovića, ono što bi građani Srbije trebali da znaju, a građani Valjeva to znaju. Meni je žao što trenutno u sali nije moj prijatelj i kolega, Mihajlo Jokić. Mihajlo Jokić je zajedno sa mnom, ako smem to tako da kažem, mi smo vodili jednu veliku borbu u Agenciji za privatizaciju da se poništi privatizacija koja je izvršena posle 2000. godine jednog dela fabrike „Krušik“ namenska industrija, a to je „Krušik akumulatori“. „Krušik akumulatori“ je bila jedna vrlo uspešna firma još u vreme SFRJ, ona je to nastavila da bude i tokom 90-ih godina. Samo jedan primer, koliko je ta fabrika bila uspešna i koliko je bila konkurentna na svetskom tržištu kada je u pitanju vojna, odnosno namenska industrija. „Krušik akumulatori“ Valjevo su između ostalog izvozili akumulatore za tenkove u Irak i to pre nego što je došlo do invazije na Kuvajt, 1990. godine i pre naravno, „Pustinjske oluje“.

Šta se desilo posle 2000. godine? Fabriku „Krušik akumulatori“ Valjevo privatizovao je Zoran Čičak. Kolege koje su malo duže u politici u koje spadate i vi gospodine Rističeviću, a verujem i kolege iz SRS znaju o kome se radi. Zoran Čičak je čovek koji je doživeo jednu neverovatnu ideološku i političku transformaciju. Zoran Čičak je jedan od osnivača Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Posle 2000. godine on je prestao navodno da bude komunista, prestao da bude jugonostalgičar, postao je biznismen, postao je kapitalista, što je još gore postao je NATO lobista. On danas piše po tviteru sve najgore o Aleksandru Vučiću, o SNS, o poslanicima SNS, Zoran Čičak je privatizovao fabriku „Krušik akumulatori“ Valjevo i od jedne perspektivne i uspešne fabrike koja je bila sastavni deo naše namenske industrije napravio bukvalno deponiju. Napravio jedno skladište otpada u kome ništa nije radilo. To je uradio zajedno sa nekim svojim slovenačkim partnerima.

Zahvaljujući velikom naporu rukovodstva grada Valjeva, a tada je Mihajlo Jokić bio predsednik Skupštine grada Valjeva, mi smo uspeli da poništimo posle duge i teške borbe u Agenciji za privatizaciju pošto je bilo mnogo administrativnog otpora, mnogo prepreka, nije bilo političke volje da se poništi privatizacija te fabrike „Krušik akumulatori“ Valjevo. Došlo je ipak do poništavanja odluke o privatizaciji i Krušik akumulatori Valjevo, evo vi me ispravite gospodine Milićeviću, ako grešim, ta fabrika danas veoma uspešno posluje i daje veliki doprinos našoj namenskoj industriji, a posebno fabrici Krušik u Valjevu.

Zašto sam ovo rekao? Pa, da građani Srbije razumeju da se na političkoj sceni ništa ne dešava slučajno. Dakle, očigledno da je cilj Dragana Đilasa, da je cilj tog tzv. Saveza za Srbiju da se ponovo uništi naša namenska industrija, a svi pokazatelji govore da „Krušik“ u Valjevu iz godine u godinu postiže sve bolje ekonomske rezultate i da je dobit iz godine u godinu sve veća. Pokušali su, skoro da su uspeli, ali nisu uspeli do kraja da nam unište vojsku za vreme dok su bili na vlasti i sad pokušavaju da unište našu namensku industriju. Onda su se dosetili da pronađu čoveka koji je radnik fabrike „Krušik“, da od njega u medijima poput N1 televizije, poput lista „Danas“ naprave nekog mučenika za slobodu govora, za slobodu misli, da naprave nekakvog lažnog uzbunjivača koji to u stvari nije, jer se radi o čoveku koji je prekršio više zakona, koji je počinio nekoliko krivičnih dela i koji je iz fabrike „Krušik“ zato što su mu ti podaci sticajem okolnosti bili dostupni iznosio u medije, dakle, on se nije obratio nadležnim organima nego je u medijima, gospodine Rističeviću iznosio podatke koji su nosili oznaku ili „državna tajna“ ili „strogo poverljivo“.

U svakoj državi takav čovek bi bio pod hitno procesuiran i bio bi osuđen za nekoliko vrlo teških krivičnih dela kojima se narušava bezbednost države.

Međutim, u Republici Srbiji, izgleda kod jednog dela političara koje predvodi Dragan Đilas, vlada jedna naopaka logika. Onaj ko radi protiv države je, zapravo, mučenik, on je borac za ljudska prava i slobode i zbog toga se već danima diže tolika prašina u medijima, a u stvari ovo je prava istina.

Dakle, radi se o pokušaju da se uništi naša namenska industrija, da se stvari u „Krušiku“, ali ne samo u „Krušiku“, nego i u svim našim fabrikama koje pripadaju kompleksu namenske industrije vrate 10, 15, 20 godina unazad, i da mi kao država prestanemo da budemo zemlja koja proizvodi naoružanje i vojnu opremu i koja to naoružanje i tu vojnu opremu izvozi u inostranstvo.

To je bio njihov cilj i dok su bili na vlasti. Upropastili su svaku fabriku koja je pripadala sistemu odbrane Republike Srbije i koja je ulazila u sistem namenske proizvodnje.

Sad kada smo mi uspeli da podignemo, a i gospodin Zoran Đorđević može to da potvrdi kao ministar u Vladi Republike Srbije, kada smo uspeli da podignemo našu namensku industriju, kada je naša namenska industrija postala ponovo konkurentna na svetskom tržištu, a mnogo napora nam je trebalo da to postignemo, sada se Dragan Đilas, verovatno, po nečijem nalogu koji je došao spolja, uključio u akciju eventualnog ponovnog uništavanja naše namenske industrije. Onda su pronašli kao žrtveno jagnje tog čoveka koji se zove Aleksandar Obradović i od njega prave mučenika, od njega prave žrtvu, navodno diktatorskog režima Aleksandra Vučića, a u stvari radi se o pokušaju da se uništi naša namenska industrija.

U to su se, naravno, uključili svi ovi Đilasovi poslušnici poput Zelenovića, poput Lutovca, poput Sergeja Trifunovića itd, koji svakoga dana obmanjuju građane Srbije, građane Valjeva, kako je Aleksandar Obradović uzbunjivač, kako se krši Zakon o uzbunjivanjima, kako Aleksandar Vučić i SNS ne dozvoljavaju slobodu mišljenja, slobodu govora, kako hapse nevine ljude itd, a u stvari, radi se o jednom vrlo opasnom pokušaju da se nanese vrlo ozbiljna šteta državi Srbiji, a kada je u pitanju fabrika „Krušik“ onda vam je potpuno jasno, građani Srbije to treba da znaju, ta šteta nije samo ekonomska, ta šteta je i bezbednosna.

Ja se nadam da će nadležni državni organi, po svim ovim pitanjima, da reaguju, kao što smo svojevremeno reagovali po pitanju poništavanja privatizacije Fabrike „Krušik akumulatori“ Valjevo, tako isto se nadam da će nadležni državni organi da reaguju i povodom ovog isfabrikovanog i medijski spinovanog slučaja Aleksandra Obradovića, jer se ne radi ni o kakvom kršenju ljudskih prava, naprotiv, radi se o kršenju zakona i radi se o narušavanju vitalnih interesa građana Republike Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Gospodine Rističeviću, želite repliku na izlaganje gospodina Martinovića? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, ja pitam vas, sebe, ministra unutrašnjih poslova, da li je taj današnji skup u Valjevu, to javno okupljanje, u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju prijavljen pre pet dana?

(Aleksandar Martinović: Nije.)

Ako nije, zašto izostaje reakcija države, jer danas su na vlasti oni koji su dobijali batine na legalno prijavljenom skupu, pa se desilo jedno ubistvo. Danas kad im niko ni jednu čvrgu nikada nije lupio, kad je jedino od policije batine dobio brat predsednika Republike i brat ministra finansija, danas ovi koji divljaju ulicama Beograda, a sada i ulicama drugih gradova žale se da im je ugrožena sloboda okupljanja i tobož neko je primenio silu na njima.

Mogu da se složim da je ovaj izvršio kravocid Dušan Petrović, Dušan Silni kravocid. Sada ću vam reći zašto je taj kravocid bio tako silan. Godišnje 200.000 krava, koliko je poklano za vreme mandata Dušana Petrovića, a malo i Saše Dragina, a pomagao je i Milosavljević, godišnje proizvedu ili kako naši seljaci kažu daju milijardu litara mleka. Visokomlečne krave daju milijardu i 400 miliona litara mleka, ali, da uzmemo da su ovo nešto bile slabije, pa neka bude milijarda litara mleka. Znate li koliko vredi milijarda litara mleka godišnje? Vredi 300 miliona evra. Sa teljenjem i sa teladima na godišnjem nivou to je još 300 miliona evra. Taj Dušan Petrović svake godine zbog kravocida koji je učinio, on nas košta, taj njegov postupak nas košta 600 miliona evra. Zato mi izvozimo žitarice i biljnu proizvodnju u druge zemlje koje se bave stočarstvom, a odande uvozimo meso sumnjivog porekla, a Boga mi, i mlečne proizvode, ne baš one sveže, ali recimo, sireve u velikim količinama.

Što se tiče gospodina Obradovića, gospodine Martinoviću, ja se slažem sa vama, ali ste trebali dodati i sledeće. Nije šteta samo ono što je on odao, već je šteta šta može strani faktor iz toga da izvuče kao zaključak, šta može da sabere. Iz njegovih informacija neko može da vidi vrstu proizvodnje u „Krušiku“, može da vidi bilans proizvodnje, može da vidi cene, može da vidi kupce, može da vidi sve ono što je država ljubomorno čuvala, sem njega, a verovatno i njegove majke koja odobrava takvu vrstu ponašanja, iako je bila direktor. Njegova odgovornost je tim veća. Što nije bio mašinbravar? Što nije bio bravar? Što nije bio običan radnik u „Krušiku“ koji radi u proizvodnji? Već je bio knjiški moljac, sin bivše direktorke, koji i te kako, zbog majke je morao znati o kakvim osetljivim informacijama se radi.

Još nešto, gospodine Martinoviću, iz toga što je on odao, izneo podatke, ili izdao, što bi svi tako rekli, iz tih informacija se mogao izvesti i zaključak o pravcu razvoja naše namenske industrije u „Krušiku“. Hvala.