Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ispitaju sve pošiljke, da se ispitaju i neki profesori koji su veoma glasni kritičari vlasti, što ne sporim. Što više kritikuju vlast, vlast treba da bude zahvalna na kritikama, a ne samo na pohvalama, ali pri tome ti profesori nemaju pravo da lažu i da kradu.
Slučaj Danice Popović. Ja pitam, kojom pošiljkom su oni plaćali stanove odjednom sa 365 hiljada švajcaraca, 400 hiljada evra? Zamislite, ovde imamo niz profesora od kojih su neki čak i podstanari, a zamislite sada profesorku koja kupi stan za 360 i nešto hiljada švajcaraca, 400 hiljada evra i pri tome glasno kritikuje vlast i standard u Republici Srbiji? Alo, gospođo Popović, pa vi da u Americi živite, ne bi kao profesor mogli da kupite kuću za keš od 400 hiljada evra ili 500 hiljada dolara, da li je tako gospodine Martinoviću, da se nađe u Americi primer da jedan profesor sa bilo kog njihovog univerziteta mogao da kupi odjednom za keš stan od 500 hiljada dolara?
Evo što ne može u Americi, uz sve američke sne i snove, može u Srbiji. Jedan profesor ili profesorka, da budemo rodno ravnopravni, kupi nekom pošiljkom odjednom stan od 400 hiljada evra. Gospođo Danice, odakle? Kakve su to pošiljke?
Kada malo bolje pogledamo, ona je imala saradnju, ne samo da je opljačkala mrtvog kolegu, čudna neka pošiljka, uzmeš udžbenik pokojnog kolege, prepišeš udžbenik, on mrtav ne može da se buni, prepišeš njegov udžbenik, staviš svoje ime, naplatiš autorski honorar od milion i 400 hiljada, na platu između 200 i 300 hiljada, kada dobiješ na kraju 2018. godine autorski honorar.
Gospodine ministre, vi to proverite, ovo što ja tvrdim, jer obično zbog istine koju ovde iznosim, obično ta druga strana digne neku galamu, kao – evo ga prostak. To što ja govorim jednostavno ne znači da sam prostak. Govorim jednostavno da naš narod razume, da ovi ovde, zajedno sa profesorkom Danicom Popović, i te kako lepo žive od nerada, a ona je, eto, prepisala pokojnog kolegu, njegov prevodilački rad, dobila milion i 400 hiljada i pri tome ona drži moralne pridike.
Ali, gle čuda, nje ima i u pošiljkama u bankama. Ona sa svojim suprugom, sa Šoškićem itd, sarađuje sa bankama i govori, piše tekstove o tome kako ne treba građanima koji su uzimali kredite u švajcarcima pomoći da zbog razlike i nagle promene kursa otplate svoje kredite. Znači, ona koja je za keš kupila stan od 400.000, koji je bio u švajcarcima, 365.000 evra kupila stan, ona je protiv toga da obični građani, koji su kupovali daleko manje stanove, tri puta manje, da otplate svoje kredite, da im država pomogne da ne moraju da vrše samoubistva i da pribegavaju nekim drugim sredstvima zato što ne mogu da plate svoj kredit.
Gle čuda, ona je pisala tekstove da svi oni treba da vrate, ali nemaju odakle, gospođo Popović. Nemaju oni učešće u bankarstvu. I ona je zbog toga, zato što su ona i Šoškić nagovarali ljude da uzmu kredite u švajcarcima, pa još posle govore da ti krediti treba da budu vraćeni u apsolutnim iznosima, bez obzira na naglu promenu kursa, zahvaljujući tome je ona dobila, verovatno zahvaljujući tome je dobila taj novac i treba da odgovori. Ne znam zašto smo mi poslanici, mi smo iz javnog sektora, zašto smo mi podložni svim kontrolama Agencije za borbu protiv korupcije, za naše plate koje se kreću od 78.000 dinara plus paušal, neki poslanici ne dobijaju ništa sem paušala. Zašto smo mi predmet tolike kontrole? Ja nemam ništa protiv.
Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše poslanike sa 78.000 plus paušal, ali profesore koji imaju od 200 do 300 hiljada ne kontroliše, pa profesori sa ekonomskog fakulteta ulaze u upravne odbore banaka, čine im razne usluge, konsultantske, nagovaraju kako što više da izgule kožu ovom narodu i pri tome imaju nekoliko vrsta prihoda i ne podležu kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, iako lične dohotke i primanja, kao i mi, dobijaju iz državnog budžeta.
Dakle, ja se pitam koje su to pošiljke javne i tajne bile da jedan profesor, ono što ne može u Americi, može u Srbiji da izvadi 400.000 evra u kešu, 500.000 dolara i kupi stan? Hvala.
