Čuli ste stavove SRS o tome da „Poštama“ mora da se priđe još ozbiljnije, zato što mislimo da svaki građanin Srbije mora imati na raspolaganju sve vrste poštanskih usluga i od toga nikako ne sme da se odustane.
Naši amandmani su u dobrom broju prihvaćeni, ali oni nisu suštinski nešto menjali zakon, nego su prosto skretali pažnju na neke stvari kako treba preciznije da se određeni delovi zakona formulišu.
Radi javnosti samo, nikada se nije desilo da je neki amandman SRS prihvatila skupštinska većina, jer je to malopre rečeno da se desilo, ali Vlada, desi se povremeno, kada malo ozbiljnije vide ono što smo mi pisali, kada ne obrazlažu reda radi da se odnosi obrazloženje na onaj amandman ispred, a onaj ispred na onaj ispred i tako, kada se vidi da ništa i ne gledaju šta smo pisali, ali to nije važno. Mi ovo radimo pre svega da bismo pomogli građanima Srbije.
Kada kažemo da moraju imati na raspolaganju svi građani sve usluge, postoji niz problema. Recimo, da probate da pošaljete telegram u neko selo kod Babušnice i šaljete telegram u petak, onda vas tamo službenik obaveštava da će taj telegram stići onome kome je poslat tek u utorak, to mora da se reši. Ako se komunicira telegramima, svakako da ili nema drugog načina ili postoji ozbiljan razlog da to bude baš telegram, onda koja je svrha telegrama ako od petka stiže tek u utorak onome kome je namenjen.
Kada se govori uopšte o razvoju sela, o vraćanju ljudi na selo, vi ste puni tih priča, ali znate nije svrha samo vratiti mlađe ljude u selo da se bave poljoprivredom. Da, svakako i poljoprivredom, jer je to osnovno čime se ljudi na selu bave, ali ti ljudi moraju imati i crkvu i školu, obdanište i moraju imati poštu. Poštu sa svim mogućim uslugama. Dakle, taj jedan poštanski šalter. Prvo, samo jedan poštanski šalter u svakom i najmanjem selu zapošljava četvoro ljudi , mora imati tog čoveka koji radi na šalteru, mora imati službu obezbeđenja, mora imati spremačicu, mora imati dostavljača pošte. Znači, četvoro ljudi automatski se zapošljava i to mogu biti relativno mlađi ljudi da bismo i na taj način pomogli i motivisali ljude da se vraćaju u selo, a ne samo da im kažemo vratite se tamo da se bavite poljoprivredom. I onaj koji se bavi poljoprivredom mora imati na raspolaganju određene usluge koje su potrebne njemu kao i svakom čoveku, bilo kojim poslom da se bavi.
To što ste vi, vidimo nasledili od Zorana Đinđića, mlade lidere, to je tako bilo i u Đinđićevo vreme, mladi lideri koji su mislili samo da treba da obuku novo odelo, stave lap-top u tašnu, kravatu i da tako šetaju na nekim funkcijama, podsetiću vas samo kako su prošli ti mladi lideri, tzv. mladi lideri koji su svojevremeno Dinkić i Labus mobilisali.
Labus je u to vreme profesor na Ekonomskom fakultetu, otišao na Ekonomski fakultet i tamo izabrao tridesetak studenata koji su bili pred kraj studija, ali im se nešto odužio taj završetak i onda je on lepo njih pozvao i obezbedio im da za nekoliko dana završe, polože po nekoliko ispita, koliko im je ostalo. Onda su ti mladi ljudi, koje su oni takođe zvali liderima, dobijali ozbiljne poslove. Oni su išli npr. u Japan, tamo zaključivali ugovore, Dinkić sve ugovori, samo pošalje tog nekog da to potpiše, pa su ih ovde postavili za direktore raznih agencija. Pa Dinkić je sve poslove radio, samo su oni potpisivali i kada je Dinkić trebao između ostalog i zbog toga da odgovara i da je pravne države, završi u zatvoru, to se nije desilo, ali su ti tzv. mladi lideri pohapšeni, pa bili u pritvoru, pa evo, koliko je godina prošlo, još uvek postupak protiv njih traje i oni više nisu ni mladi, ni lideri. Hvala.