Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam predlog da se na dnevni red ove skupštine stavi tačka izmena i dopuna Zakona o udžbenicima.
Nije potrebno naglašavati koliko su udžbenici važna stvar, jer prva ozbiljna stvar u životu sa kojom smo se sreli su bili upravo ti udžbenici, počevši od bukvara, pa nadalje. Mnogima je ono što su naučili u osnovnoj školi urezano za ceo život i ti stavovi kroz protokol vremena se nešto ne menjaju značajno.
Pre svega, ovde mislim na udžbenike koji obrađuju nacionalnu istoriju i nacionalnu kulturu. Mi danas skoro da i nemamo udžbenike koji obrađuju, recimo, srpske narodne pesme, kosovske, pokosovski i drugi ciklusi, a te pesme su se sačuvale kroz generacije vekovima, prenošenjem sa kolena na koleno i to u vremenu kada su ljudi bili funkcionalno nepismeni, a danas kada nemamo nepismenih u našem društvu, kada je informatička tehnologija dostigla nivo koji ima sad, postoji opasnost da se neke takve stvari izgube.
Ne samo to, iz udžbenika istorije imamo situaciju da se neke činjenice prikazuju apsolutno pogrešno i to, ono što je najgore, pogrešno na štetu srpskog naroda i na štetu naše otadžbine. To bi moglo da se razume kada su u pitanju udžbenici koje izdaju, recimo, udžbenici iz nama susednih država, ali recimo udžbenicima koje izdaje država Srbija, odnosno, udžbenici koji su zvanično sredstvo za naše učenike da se tako nešto nalazi u njima zaista skandalozno. Ovo me i ne čudi jer danas udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir.
Mi u SRS, nismo za to da jedna izdavačka kuća ima monopol, pa makar to bilo kuća koje je pod okriljem države, ali ipak smatramo da se mora uvesti red u ovoj oblasti. Danas, glavnu reč vode izdavači iz Hrvatske, Slovenije i naravno, sve je to pod okriljem Nemačke i zato i ne čudi što je situacija u ovoj oblasti onakva kakva jeste.