Hvala, poslaniče.

Šta hvala? Za informaciju ili za vreme?

Za vreme koje ste potrošili.

I za informaciju i za vreme.

Zahvaljujem, zaista.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Vidim ja da je gospodin Mirčić zabrinut za Evropu. Vidim da ga to naročito brine. Dobro, u nekim godinama čovek postane evrofil. Nije to čudno, bilo je tu i drugih.
Ali, ono što je meni važno da vam kažem što se „Krušika“ tiče, daću vam samo jedan podatak. U 2013 godini, kada je počela konsolidacija „Krušika“, znači to je jedna od godina u kojoj nije bio izuzetno loš, „Krušik“ je u budžet Republike Srbije uplatio 228 miliona dinara. U 2018. godini „Krušik“ je platio 1,497 milijardi dinara. To vam pokazuje koliko je napredovalo to preduzeće, a da je loše radilo, kako bi moglo da ostvari ovakvu vrstu plasmana, kako bi moglo da ostvari ovakvu vrstu pozitivnog poslovanja?
Inače, nivo investicija, dakle, broj zaposlenih danas je 3.231 bilo je 1.264 zaposlenih 2013. godine, koja nije bila njegova najlošija godina. Dajem samo poređenje o broju zaposlenih, a i pored povećanog broja zaposlenih gde ide i značajno veći utrošak za plate koje su veće nego što su bile, „Krušik“ proizvodi mnogo više i uplaćuje mnogo više Republici Srbiji.
Zato vam kažem, ja vašu raspravu, za razliku od gospođe Radete, smatram zlonamernom zato što vi pokušavate da ovo predstavite kao da se nešto radilo što je, iako sam lepo izneo sve argumente koje vam pokazujem, ne da nije bilo nekih radnji koje su protivzakonite, već namerno plasira aferu koja se stalno prenebregava, stalno te činjenice se izbegavaju u kojima govorimo da se pomenu, odnosno stalno se izvrće i ponavlja se, koliko god puta da demantujete.
Kao što vi kažete, vi odlučujete da li neko ima pravo da iznosi podatke iz „Krušika“ ili nema. Ja sebi ne dajem to pravo, ali se pitam otkud vama? Ko ste vi da u ovoj zemlji kvalifikujete da li neko ima prava da iznosi podatke iz državnih firmi i to iz fabrika vojne proizvodnje? Vrlo opasna teza. Vrlo opasna teza da neko ima pravo da iznese pet godina unazad podatke koje nemaju veze ni sa ovom firmom, nemaju veze, sve do čega je mogao da se dočepa, pri čemu mu majka radi u privatnoj firmi drugog privatnog trgovca oružjem. Evo već kad me pitate. Ista ta majka ga je zaposlila desetak godina ranije na to radno mesto u svom sektoru gde je ona bila direktor. Pa i njegovu nevenčanu suprugu. Kad je ona smenjena, on počeo da prikuplja podatke. Bilo bi interesantno da je prikupljao i dok mu je majka bila tu, ali izgleda, i to baš kad ona dobije otkaz u „Krušiku“, zaposli se sutradan kod ovog privatnog trgovca naoružanjem. Verovatno se nisu poznavali od ranije.
Ne znam, ali hoću da vam kažem da se ja ne osuđujem da kvalifikujem da li j e to ovo ili ono delo. Neka kaže tužilac, neka kaže da nema dela, neka sud oslobodi, neka ga kazni, neka urade šta god smatraju da treba, ali isto tako ne mogu da dozvolim da ljudi drugi kvalifikuju i unapred sve znaju i oni znaju da li je ovo kaže se, bilo je, video sam, čuo sam, jedan čovek mi reče.
Znate li šta sam ja sve čuo? Zamislite kada bih ja iznosio javno u skupštinskoj govornici, pričali su mi ljudi koji rade na drogama da su videli tog i tog kako diluje drogu. Ne znam da li je tačno, tako mi ljudi pričaju, a to su inspektori koji rade baš na drogama, ljudi koji su godinama u tome prisutni, kažu – nije najveći diler ali ozbiljan diler; pomaže.
(Milorad Mirčić: Ko? Kako se zove?)
Pa taj neko. Ne mogu to da kažem, kako bih to mogao da kažem? Zamislite bez dokaza da tako govorim, ministar unutrašnjih poslova. Neozbiljno bi bilo, kao i narodni poslanik. To nisu ozbiljne stvari, tako ozbiljni ljudi ne razgovaraju. Kad imate dokaze, predočite ih nadležnom državnom organu, on reaguje, sprovede se postupak i sud. Na kraju, ako dođe do suda, kaže da li je neko nešto uradio ili nije i tu se završava pravnosnažnom presudom.
Pošto sam već govorio o ovome mnogo puta, stvarno mislim da je besmisleno da kad god ko se javi za reč i ponovi temu da ja treba ponovo da kažem – uzmite stenograme, šta sam govorio prvi put, ostajem pri istom.
(Neđo Jovanović: Povreda Poslovnika.)

Poslaniče, vi ste hteli po Poslovniku? Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.

Član 27. Ja bih zamolio da bez obzira što ja ne delim mišljenje da je bilo zle namere, ali moramo voditi računa o izgovorenoj reči. Ovde je grubo povređena prezunkcija nevinosti, imajući u vidu da se iznose i detalji, pa čak i inkriminacije kada su u pitanju događaji u kojima možda, ali ću ponoviti možda postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo.

S obzirom da svako ko se nalazi na javnoj funkciji mora voditi računa o izgovorenoj reči, a mi jesmo u toj poziciji i na takvom položaju, onda je jako važno kako komentarišemo pojedine događaje.

Kada je u pitanju Užice i identifikacija potencijalnih učinilaca krivičnih dela, koji za sada mogu imati samo status osumnjičenih, moramo prepustiti nadležnim organima i to je nešto sa čime sam apsolutno saglasan sa uvaženim ministrom Stefanovićem, da u konkretnom slučaju bez sprovedenog postupka i bez reakcije pravosudnih organa mi nemamo pravo da komentarišemo bilo šta.

U konkretnom slučaju bi samo izložili nekoga ko apsolutno ne treba da bude na bilo koji način doveden u vezu sa događajem, da ga inkriminišemo bez ikakvog jedinog razloga.

Mislim da i u ovom domu, ne samo ovde, bilo gde gde delujemo, postupamo, radimo, moramo da vodimo računa o tome kako pojedine događaje komentarišemo. Nije retko da su i naše kolege, javni funkcioneri, pa i narodni poslanici, upravo uz povredu prezunkcije nevinosti bili često žigosani. U ovom slučaju, mogu da budu žigosani oni koji su čak i nevini.

Bez sprovedenog postupka i analize da li postoji mogućnost da se istraga eventualno proširi i na nova lica, mi nemamo pravo komentarisati bilo šta pre nego što nadležne institucije i pravosudni organi ne kažu svoju reč.

Hvala.

Ne vidim zaista, poslaniče, u čemu je Povreda sa moje strane, člana 27, zaista. Doslovno primenjujem Poslovnik. Vi znate da sam ja po tome i poznata ovde u parlamentu.

(Neđo Jovanović: Jeste, nije sporno.)

Tako da, ja bih vas molila da ne glasamo o povredi Poslovnika koji nisam počinila. Zahvaljujem na razumevanju.

Reč ima Dragan Veljković.

(Milorad Mirčić: Javljam se za reč, imenom me je prozvao ministar.)

Nije vas prozvao imenom, vrlo umereno i odmereno je odgovorio danas na peti put isto iznošenje pretpostavki.

(Milorad Mirčić: Kako nije, pomenuo me je?)

Reč ima Dragan Veljković. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos mnogobrojnim izazovima sa kojima se suočava naša država, mudra, odmerena, realna i konzistentna politika, koju vodi predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, učinila je našu zemlju pouzdanim i kredibilnim faktorom u međunarodnim odnosima koja gradi odnose poverenja sa ključnim međunarodnim faktorima.

Putna isprava predstavlja vrednost i rejtinge jedne države kao partnere u tim odnosima, pa stoga ne čudi preporuka američke konsultantske kuće „Nomad Kapitalist“ koja našu putnu ispravu procenjuje kao ispravu čija je vrednost najbrže porasla za poslednjih 10 godina. Ovakvom rejtingu naše putne isprave najviše je doprinelo to što je Srbija jedna od samo tri države sveta, uz Sejšele i Mauricijus, čiji državljani u većinu zemalja EU, Rusiju i Kinu mogu da uđu bez viza. Osim toga, bez ovog dokumenta u pasošu, naši državljani mogu da putuju u čak 119 država, od čega se u tridesetak ulazi dobijanjem formalne vize na granici.

Republike Srbija nalazi se među prvih tridesetak zemalja u svetu sa najjačim pasošem i poređenja radi, pasoš Srbije više vredi od čuvenog crvenog iz doba SFRJ, koji je Jugoslovenima garantovao bezvizno putovanje u 80 država.

Predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama unapređuju se odredbe aktuelnog zakona i doprinosi harmonizaciji i usklađivanju sa propisima koji su u međuvremenu menjani ili doneti, kao i boljem funkcionisanju nadležnih državnih organa u delotvornom ostvarivanju i zaštiti prava građana po osnovu putnih isprava i način njihovog izdavanja.

Navedenim predlogom omogućava se preciznija primena u praksi zakona poslednji put izmenjenog 2014. godine, kako zbog predviđenih novih rešenja od značaja za efikasan postupak izdavanja putne isprave i njegove učesnike, tako i zbog usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

U tom smislu, treba posebno apostrofirati zakonsko rešenje predviđeno odredbom člana 4, kojim se u članu 27. osnovnog zakona posle stava 2. dodaje stav 3, a koji se odnosi na precizno određenje roka od šest meseci u kome se može podneti zahtev za izdavanje novog pasoša pre isteka roka važenja izdatog pasoša, s tim što je odredbom člana 8, kojim se menja član 33, utvrđena i mogućnost ranijeg podnošenja tog zahteva, ali uz plaćanje uvećane naknade.

Ovakvo rešenje je opravdano, uzimajući u obzir činjenicu da pojedine zemlje traže da pasoš važi najmanje onoliko meseci od datuma ulaska, koliko traje maksimalan boravak u istim, da ne bi došlo do isteka pasoša u periodu dozvoljenog boravka.

Tako državljanin Srbije može nesmetano ući u zemlje Šengena i EU samo ako mu je do isteka pasoša ostalo minimalno tri meseca, ali ne od datuma polaska, već od datuma povratka u našu zemlju, a u neke zemlje, kao što su Turska i Egipat, taj rok je šest meseci. Odredba da se dokument ne može koristiti za ulazak u neku od ovih zemalja poslednjih 90 dana od njegovog važenja regulisana je i Sporazumom o bezviznom režimu.

Druga važna novina predviđena zakonom jeste oglašavanje putne isprave nevažećom. Dosadašnje rešenje da se putna isprava oglašava nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ uz naravno plaćanje troškova, zamenjeno je besplatnim objavljivanjem na internet stranici Ministarstva.

Na kraju, želeo bih posebno da istaknem problem koji je opšte poznat i sa kojim se suočavaju građani Kosova i Metohije po pitanju pasoša i ujedno iskoristim priliku da još jednom zamolim ministra da se pronađe odgovarajuće rešenje kako građani Kosova i Metohije, pre svega Srbi, ne bi bili diskriminisani po ovom pitanju.

U tom smislu, podsećam da kada je 2009. godine Srbiji ukinut vizni režim ova povlastica zaobišla je kosovske Srbe, u strahu od mogućih ilegalnih migracija osoba sa Kosova i Metohije, Savet EU je uredbom broj 539/2001 zahtevao formiranje Koordinacione uprave i izuzeće iz bezviznog režima, što je tada i učinjeno donošenjem posebne uredbe Vlade Republike Srbije. Tako se dogodilo da Srbija, za razliku od ostalih država koje obično poseduju tri kategorije pasoša, ima čak pet vrsta putnih isprava.

U cilju prevazilaženja ovakvog faktičkog stanja i dobijanja bezviznog pasoša, građani Kosova i Metohije vrše promenu mesta prebivališta, ali se i tu suočavaju sa diskriminacijom, dok za državljane Srbije koji žive u bilo kom gradu centralne Srbije promena prebivališta predstavlja rutinsku administrativnu proceduru, građani koji žive na Kosovu i Metohiji, a na osnovu odluke Vlade Republike Srbije iz 2009. godine, obavezni su da se podvrgavaju brojnim bezbednosnim proverama i da ispune određene kriterijume koji ne važe za druge građane Srbije. Suočeni sa procedurama koje implicitno određuju redovne i nenajavljene policijske provere, kako bi se utvrdilo da li osoba živi na adresi koja se navodi kao adresa novog prebivališta, građani su primorani da napuste KiM na određeni vremenski period i presele se na novu adresu, što podrazumeva da osoba mora na čekanje da stavi svoje obrazovanje, posao i druge obaveze, što može da produkuje mnoge štetne posledice.

Istovremeno, uzimajući u obzir najavu i stav EU da će vizna liberalizacija važiti na KiM samo za tzv. kosovske pasoše, ostaće samo Srbi sa KiM koji će biti potpuno diskriminisani i neće moći da putuju bez viza.

Iz svega navedenog, u ime svih Srba sa Kosova i Metohije, molim ministra i Vladu Republike Srbije da nađu načine kako da otklone neke od briga koje je imala EU kada je zatražila da pasoši Koorinacione uprave budu isključeni iz režima vizne liberalizacije ili da u faktičkom ponašanju građana i organa nađu neko kreativno rešenje koje će lica sa KiM staviti u ravnopravan položaj sa ostalim građanima Republike Srbije.

Siguran sam da za ovo postoji politička volja i znanje relevantnih organa, pa u tom kontekstu očekujem buduće postupanje istih.

Na samom kraju, uzimajući u obzir kvalitet predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i sve predložene sporazume. Hvala.