Hvala, gospođo Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam šta je to kratkoročna stabilnost, da li je to što evo već osma godina Srbija nema ozbiljnih poremećaja na deviznom tržištu? Ne znam koliko to treba da protekne vremena da bi možda neko rekao – ljudi, hajde da vidimo da li ste vi to uradili kako treba i na pravi način ili unapred da osuđujemo?

Imajući u vidu sva ona vremena koja su bila u prošlosti, za godinu ili dve se vide određeni rezultati, a kamoli za period koji već traje više od sedam godina i uvek će kad god se spomene Narodna banka, prvo da se napadnu ugovori koji su naši građani, a i deo privrede zaključili sa poslovnim bankama sa deviznom klauzulom u švajcarskim francima i tu svi očekuju pomoć od Narodne banke, kao da je Narodna banka Narodna skupština, a povremeno i sud. Pa, ne može Narodna banka da ulazi u obligacione odnose do te mere da oglašava neki ugovor nezakonitim. Naš zakon o deviznom poslovanju tretira da se ugovori sa deviznom klauzulom mogući.

E sad, što je bio jedan drugi nedostatak zakonske regulative gde su vrlo široko tumačena ovlašćenja po Zakonu o bankama i Zakonu o deviznom poslovanju, nekoliko puta je zbog toga i menjan Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

I tada smo konačno postavili banke u onoj meri u kojoj je to bilo moguće da Narodna banka može da funkcioniše. Ali, samo sud može neki ugovor da oglasi ne važećim.

Druga stvar je, da li će to možda biti urađeno nekim opštim aktom, kao što su iskustva nekih drugih država, pogotovo iz našeg okruženja? Pa i to je moguće, ali tad rizikujemo da završimo na međunarodnim sudovima i da bankama platimo svu nastalu štetu. Da li bi neko smeo da prihvati odgovornost da napravi jedan takav korak?

Treća stvar, kada su u pitanju ti famozni krediti u švajcarskim francima, treba napraviti jednakost između korisnika koji su podigli te kredite i korisnika koji su podigli kredite indeksirane u evrima. Ne možete reći da su jedni krediti nezakoniti, a drugi krediti zakoniti samo zato što je indeksacija valute urađena na drugačiji način.

To je probao Vrhovni kasacioni sud, mogu da kažem vrlo nemušto, vrlo neuspešno i ostavio opet mogućnost zloupotreba i onda je kao rezultat svega toga zbog jedne jako loše urađene zakonske regulative iz perioda 2006, 2007, 2008, 2009, pa čak i 2010. godine, usledio Zakon o konverziji kredita, ali taj zakon su pre svega morala da prihvate Udruženje banaka, jer bez njihove saglasnosti opet Republika Srbija duguje, Republici Srbiji preti opasnost da na međunarodnim sudovima izgubi te sporove.

I tu se u stvari pokazala kao odlučujuća uloga predsednika države, koji je svojim autoritetom koji ima i među građanima jednostavno inicirao donošenje jednog takvog zakona koji bi zaštitio interese i banaka, ali i građana koji su podigli te kredite i u tome ja ne vidim ništa loše.

Međutim, kada se govori o nadzoru nad bankama imate više vrsta nadzora i zaštite. Samo jedan nemate i to je primarna uloga Centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije. Građani u svim bankama, bez obzira ko je osnivač i odakle im je poreklo, deponuje određen novac. Sada možete da zamislite ako ne postoji nadzorna uloga Centralne banke da ti vlasnici budu neodgovorni, a skloni su raznim finansijskim špekulacijama i transakcijama, plasiraju novac naših građana i domaće privrede u nesigurne kredite sa njima povezanim licima. Onda izazovu stečaj banaka gde bi država morala da vrati svaki depozit do 50.000 evra, naravno, odakle, nego iz budžeta Republike Srbije, a to smo, nažalost, imali priliku da vidimo ne sa stranim bankama nego sa domaćim bankama.

Samo da podsetim kada je u pitanju čuvena afera oko „Agrobanke“ i nenaplativih kredita koje je izdavala. E, tu je primarna uloga Centralne banke, da svojim nadzorom omogući nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta na teritoriji Republike Srbije i da prati poslovanje banaka u smislu da ostanu likvidne i da budu u situaciji da vrate novac svojim deponentima.

Ja mislim da je tu naša Narodna banka u ovom periodu od 2012. godine funkcionisala besprekorno. Mi nismo imali više ni jedno pokretanje ni jednog postupka likvidacije banke ili oduzimanja dozvole za rad zbog okolnosti koje su nastale posle 2012. godine, a to se pre svega uspelo zbog toga što je Narodna banka svojom politikom i svojim nadzorom smanjila procenat NLP ili nenaplativih potraživanja kod poslovnih banaka, bez obzira odakle je poreklo. Sad, zamislite da samo jedna banka u Republici Srbiji može da napravi takve poremećaje na tržištu da sve ono što je urađeno pozitivno bude dovedeno u pitanje.

Ja volim malo da pričam o stvarima koje su se dešavale u prošlosti i koje su opipljive. Setite se da je samo jedno preduzeće u doba neke mnogo ekonomski moćnije zemlje nego što je to danas Srbija, izdavalo menice bez pokrića i dovelo u pitanje funkcionisanje čitave države. Sad, zamislite da to uradi banka. Narodna banka je ta koja će da određuje depozite koje poslovne banke moraju da uplate Narodnoj banci radi plasiranja rizičnih ili neobezbeđenih kredita i svake godine da vrši reviziju poslovanja svake banke. To je primarna uloga Centralne banke kada je u pitanju finansijsko tržište.

Sad možemo da pričamo o tome kakva je inflacija, da li je ona realna ili nije itd, ali činjenica jeste da je situacija ekonomski mnogo bolja nego što je to bila pre sedam ili osam godina.

Još nešto, kada spominjete akciznu illi poresku politiku, prvo Republika Srbija kroz poreze ništa ne uzima, ništa ne otima od građana kao što to neki vole da prikažu, jer bez naplate poreskih potraživanja ne bi bilo ni zdravstvene zaštite, ne bi funkcionisao ni jedan deo penzionog fonda, ne bi bilo Ministarstva odbrane, ne bi bilo MUP, ne bi bilo pravosudnih organa, ništa od svega toga ne bi bilo.

Još nešto, pošto volimo da se hvalimo kakvu akciznu politiku imaju zemlje u okruženju, ja mogu da kažem da su akcize poslednji put menjane 2010. ili 2011. godine. Od tad nisu više ni jednom. Isto tako moram da pitam, da li se u nekoj zemlji u okruženju, koja, evo, pristajem da bude i članica EU, izgradilo toliko puteva, rekonstruisalo toliko pruga, rekonstruisalo toliko regionalnih i lokalnih puteva, rekonstruisalo toliko bolnica, rekonstruisalo toliko škola? Kažite mi jednu zemlju u okruženju. Ja bih voleo da ima takvih. Nema. Odakle taj novac? Od poreza i akciza. Nemojte stalno da menjamo teze.

Još nešto, bez saobraćajne infrastrukture nema ni razvoja. Dok ne izgradimo puteve, rekonstruišemo sve naše pruge, napravimo i nove, nećemo imati u punom obimu ekonomske reforme onako kako bi smo želeli, a to opet moramo da finansiramo isključivo ili velikim delom iz naših prihoda koje opet imamo iz poreza i akciza. Nemojte da menjamo te teze, nije to baš tako. Bilo je političkih stranaka koje su rekle – kad dođemo na vlast ukinućemo porez; pa znamo kako su prošli na izborima. Narodna banka je u skladu sa zakonom, Ustavom vršila maksimalno svoja ovlašćenja.

Još nešto da vam kažem. Kada god pročitate u novinama neki članak da je napadnuta Narodna banka, guverner, član Saveta ili neko ko je visoko pozicioniran u narodnoj banci, da znate da je Narodna banka neku od poslovnih banaka zbog nezakonitog poslovanja jako dobro nagazila. Onda imate kao reakciju da se prikaže nešto ili napadne pojedinac ili državni organ kako ne radi svoj posao kako treba. Da znate da to uvek budu poslovne banke, zato što one mogu da finansiraju čitave novine, čitave tiraže pojedinih novina i na taj način da pokušaju da ostvare svoj ekonomski interes koji apsolutno nema nikakve veze sa politikom ni Vlade, ni Narodne banke, ni Narodne skupštine.

E sad, ako želi neko da se tome pridruži, neka mu se pridruži od kolega narodnih poslanika, ja u tome ne želim da učestvujem i zato ne vidim ni jedan razlog da dovedemo rezultate Narodne banke pod znak pitanja.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reč ima Nataša Jovanović, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine Arsiću, vi ste ovaj model rešavanja pitanja u švajcarskim francima ustanovili. Vi sad to kažete kao neko najbolje rešenje i glasali ste, to je bio poseban zakon u Skupštini. Mi smatramo da to rešenje nije dobro i da su oni građani, eto, prinuđeni su, uzmi ili ostavi, koji su prihvatili to, neki će potražiti epilog svojih slučajeva na sudu, ipak oštećeni. Evo zbog čega.

Narodna banka Srbije se ni posle svih tih dešavanja, ni u protekle dve godine i unazad, koliko je Jorgovanka Tabaković guverner, nije oglasila da kaže da su ti ugovori koji su potpisivani za kupovinu nekretnina, pre svega, u švajcarskim francima štetni zbog toga što NBS mora, guverner je rekla – to je bilo tako najpovoljnije u tom vreme. Ona je bila poslanik SRS kada je Parivodić, sa tadašnjim guvernerom promovisao te kredite. I, evo, poslušali je Despotović i Vesna, uzeli kredite u švajcarskim francima, ja nisam. Meni je isto rekla – ma to ti je najbolje. Nisam nasela na to, jer jednostavno, eto. Ta žena kao ekspert, sad je postala vaš kadar, bili politički, pa onda izabrana za guvernera. Znate šta, ne mora građanin Srbije to sve da zna.

Zakon o obligacionim odnosima štiti kamatnu politiku. Znači, ugovor koji se sklapa da građanin ne bude nasamaren, da ne bude predmet nekih zelenaških i špekulativnih radnji. Onda mi jednostavno recite u kom zakonu postoji mogućnost da banke i dalje obračunavaju ove provizije i sve druge troškove? Neki čak, od banke do banke, ima ih i u stavkama za kredit od pet do ne znam koliko, a da NBS tu ne reaguje. Nemojte da odmahujete glavom, gospodine Arsiću. Možda vi niste neko ko mora da uzme bilo kakav kredit. Najveći problem je što su građani zaduživani i za kupovinu svega i svačega, pre svega za stambene objekte, a kasnije i za te keš kredite.

Kada su u pitanju te valutne klauzule, druge zemlje u svetu, poput Španije, lepo su, i njihove vlade, i pre svega sudovi, zauzeli stav i rekli da to nisu obični krediti sa kamatnom stopom i da ne mogu uopšte ti špekulativni krediti u švajcarskim francima. Oni su lepo rekli - sve što nije obračunato u evru, nego je u nekoj drugoj valuti, su tzv. finansijski derivati sa kojima se trguje na tržištu kapitala.

Polazi se od toga, a to je uloga Narodne banke i to stoji u Zakonu o deviznom poslovanju, da ona mora da štiti građane da ne bude prilikom uzimanja nekog kredita koji se konvertuje, odnosno koji ima valutnu klauzulu, ni potcenjivanja, ni precenjivanja te valute.

Vi ako ne znate i niste upućeni u to, vi onda ne reagujete jasnom voljom. Ne mora svaki građanin da zna šta je za njega povoljno u tom trenutku, ali onda mora da se oglasi Narodna banka i da kaže – to nije dobro, kontroliše rad tih banaka, pogledao kod svake banke svaki ugovor za sve vrste kredita, to, to, to i to nije u skladu sa pozitivnim zakonima u Republici Srbiji, banka vam to naplaćuje zato što pronalazi, kako bi naš narod rekao, rupu u zakonu.

Hvala, gospođo Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Pa, hajde, ne znam više kako da objasnim. Evo, ovako.

Znači, sadašnji guverner Narodne banke, gospođa Tabaković, kriva je za kredite koji su građani podizali 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godine.

(Nataša Sp. Jovanović: Ona je imala takav stav.)

Pa, to je bio njen privatan stav, nije bila guverner.

(Nataša Sp. Jovanović: Nema veze.)

Pa, ima veze.

E sad, jedno pitanje. Ako neko kaže, odnosno Narodna banka kaže da nije vršila svoju nadzornu ulogu kako treba, ko će da plati odštetu građanima? Pa, Narodna banka. Nemojte da se igramo sad, da izmišljamo stvari i događaje da bismo našli neki bilo kakav osnov da nekog napadnemo.

Da li banka ima pravo da zaračunava troškove obrade kredita? Evo, i sudovi su rekli da ima, ali mora da ih dokaže. Mora da ih dokaže. U obračunu mora tačno da bude navedeno šta, koliko koji trošak iznosi. Možda je angažovao nekog svog procenitelja koji će da proceni vrednost nekretnine koja treba da bude predmet kupovine.

(Nataša Sp. Jovanović: Pa, sve zakonske odredbe Narodna banka mora da kontroliše.)

Narodna banka nije sud. Počnite jednom, izađite iz tog jednopartijskog sistema. Znači, sudovi imaju svoju funkciju, Narodna banka ima svoju funkciju, Narodna skupština ima svoju funkciju, Vlada ima svoju funkciju i svoje nadležnosti.

Sad, kad već napadate te kredite, jel neko od vas probao da napravi simulaciju kredita koji je u istoj vrednosti bio indeksiran u evrima i indeksiran u švajcarskom franku? Jel probao neko da napravi? Ali, pod onim uslovima koji su bili tada na tržištu.

Da biste neke podatke iznosili, morate prvo da uradite određene simulacije nečega što se dešava. Evo, sad vam kažem da je po građane ovaj zakon koji je donet o konverziji stambenih kredita bio daleko povoljniji nego što bi izašlo po toj simulaciji. Jedina prednost koju su imali građani koji su podizali kredite u evrima jeste da kako se menjala kamatna politika banke, da su mogli te ugovore da preoročavaju i menjaju aneksima, što ovima u švajcarskom franku nije bilo moguće zato što bi samim tim prihvatili veći deo glavnice nego što su podigli zaista kredit. I to je na određen način ovim zakonom izjednačeno, otprilike u dinar, možda nešto malo više vratiće onaj ko je podigao kredit u švajcarskom franku nego onaj što je podigao u evrima. Znači, zakon je išao do tih detalja.

E, sad, da li je Narodna banka mogla da natera poslovne banke da se odreknu svoje dobiti? Pa, nije, nije mogla. Nesrazmeru u zaradi, promenu tržišnih uslova itd. ne utvrđuje Narodna banka, nego sudovi, gde je svaki slučaj pojedinačan. Ne možete opštim aktom da rešavate pojedinačne slučajeve, ne možete. Možete da dobacujete, ali to je samo odraz ili neznanja ili nedostatka političke argumentacije, ali zaista jeste tako.

Znači, mogli smo da probamo neke druge modele, ali znate šta, rizikujemo da izgubimo sporove pred međunarodnim sudovima i da opet štetu platimo tim bankama.

Nije baš sve tako crno belo i nije baš sve tako kako bismo mi svaki put hteli. Postoje razna ograničenja kojima mi ne doprinosimo.

Još nešto. Kad je ovde bila priča oko španskog metoda itd, da li neko uopšte može da mi kaže zašto danas imamo stabilnu situaciju, ekonomsku, zašto krediti koji su u dinarima imaju još uvek veću kamatu nego krediti koji su indeksirani u evrima, a da znate da je marža banaka ista? Ako uspete taj matematički obrazac da mi pokažete, ja vam priznajem, a zaista je tako.

Ali, morate malo više da uđete u monetarnu politiku šta su to referentne kamatne stope centralnih banaka, šta su bankarske marže, koji je način

zaduživanja banaka na međubankarskom tržištu, koji je način zaduživanja banaka kod centralne banke, pa onda možemo nešto malo ozbiljnije da pričamo o Narodnoj banci. Ovako, moram da priznam, meni neke priče oko jednog jako ozbiljnog državnog organa više liče na političke nego na stručne.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu – Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Naime, radi se o gospodinu Martinović Nikoli. Ja bih rekla da je on gospodin sa vrlo impresivnom biografijom. Radi od 1975. godine, tako da ga mi nismo negde pronašli pa ga ubacili u ovaj Savet nego se kvalifikovao, ima izuzetne reference. Prvo je bio direktor prestižnih kompanija, pa generalni direktor, pa onda savetnik u raznoraznim izuzetno jakim kompanijama u Srbiji, tako da su mu izuzetno dobre kvalifikacije. Ja više ne bih o njemu, postoji biografija. Doduše, moram reći da danas apsolutno niko ništa nije loše rekao o ovom čoveku. Naravno da ću podržati ovaj predlog za gospodina Martinovića.

Ja bih nešto konkretnije o tome, o njegovom radu a i radu gospođe Tabaković, koja je na čelu Narodne banke Srbije, srećom. Setimo se samo 2012. godine kada je inflacija bila 13%. Danas je na istorijskom minimumu 1,5%, kreće se od 1,5 do 2%. Šta to znači? Pa, direktne strane investicije. Danas je Republike Srbija najrespektabilnija zemlja u regionu, ima najveći procenat direktnih stranih investicija. Šta to opet znači? Da je sa 400.000 nezaposlenih ljudi 2008. godine došla na nezaposlenost, odnosno od 27% te 2008. godine, ne ponovila se nikada, danas nezaposlenost 10,5%. Zaposlili smo preko 200.000 ljudi. Zašto? Lančana reakcija, zato što je stabilan kurs dinara, zato što se iz te Narodne banke uplaćuje u budžet Republike Srbije. Minimalac 2012. godine je bio 16.000 dinara, danas 30.022 dinara. Prosečna plata bila 360 evra, danas, do kraja godine 500 evra. Pa, tako se radi!

O gospođi Tabaković, samo najbolje. Reći ću vam sa sajta šta je to sve Narodna banka ostvarila. Narodna banka Srbije ostvarila je u protekloj godini ukupnu dobit, znači, misli se na 2018. godinu, posle oporezivanja, u iznosu od 30,66 milijardi dinara. Kako je objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije, dobit iz operativnog poslovanja, koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi od ukupno 13,24 milijarde dinara, raspoređena je tako da je 70%, odnosno 9,27 milijardi, preneto u republički budžet. Zato mi, između ostalog, imamo i odvojeni živi novac, 760 miliona evra za Koridor moravski, znači ide i deo iz Narodne banke Srbije. Nemoj neko da priča da se loše radi. Nikad se u životu nije bolje radilo. Gradimo bolnice, gradimo škole. Zašto? Zato što imamo suficit u budžetu. Povećali smo penzije, povećavamo plate, dajemo jednokratne pomoći. Nije idealno ali je mnogo, mnogo bolje.

Idemo dalje. Kako to radi Narodna banka Srbije? Obezbeđujući cenovnu i finansijsku stabilnost monetarnom politikom nastavili smo da podržavamo kreditnu aktivnost i privredni rast, živa istina. Zahvaljujući tome, kao i odgovornoj fiskalnoj politici, Srbija je mogla da napravi ogroman napredak, kao što je i napravila, ostvari najviši rast ekonomske aktivnosti u poslednjoj deceniji i učini povoljnim svoje izglede za rast u narednom periodu. To je živa istina. Ne treba prenebregnuti istinu.

Mi danas živimo mnogo bolje, nije idealno, ali sam ja zadovoljna, što je žena poput gospođe Tabaković imala reizbor pre dve godine, što je takođe reizbor gospodina Martinovića, jer kažem nije, ja ga ne poznajem, ali impresivna biografija samo govori o tome da ću ja sa zadovoljstvom glasati za ovog gospodina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Hvala, gospođo Malušić.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Moram da se obratim prvo koleginici Malušić, nadam se da mi neće zameriti, i ja sam do malopre mislio da mi ovde sad razgovaramo o izboru jednog člana Saveta guvernera, gospodina Nikole Martinovića, magistra. Međutim, ja imam osećaj da mi treba da izaberemo advokata Narodne banke Srbije ili možda slušamo kandidaturu budućeg guvernera. Sve je to dozvoljeno, nije uopšte problem, nego možda sam ja malo bio u zabludi samo.

Da se mi vratimo sad na ono što bismo trebali da razgovaramo na ovu temu. Narodna banka Republike Srbije je centralna banka. Ona je 135 godina obeležila. Drugog jula 1884. godine je počela sa radom. Njen prvi guverner je bio Aleksandar Spasić i, pre nego što budem nabrojao one koji su bili u ovom veku, moramo da pomenemo i Đorđa Vajferta, kao guvernera Narodne banke. Činjenica da joj je sedište bilo, ovo su istorijski podaci, ali nije loše da se podsetimo, činjenica da je toj centralnoj, tada nazvanoj Privilegovana banka, u ulici Kneza Mihajla govori da se sa pažnjom gledalo na to, a zaista jeste ustavna kategorija Narodna banka. Ona nije uspostavljena Zakonom o Narodnoj banci, nego Ustavom Republike Srbije, koji kaže – između nekih organa postoji Narodna banka Republike Srbije.

Ona sada ima svoja velika zaduženja i ona na tom polju ostvaruje ono što je zamisao i Ustava i Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Sada postoje tu neki organi koji su definisani članom 12. tog Predloga zakona, a to su Izvršni odbor banke, guverner Narodne banke i ovaj Savet guvernera Narodne banke.

Lepo je uočio kolega Milorad Mirčić, vezano za ovaj predlog, i ovamo je opisano da poslaničke grupe imaju pravo da to predlože. Sada imaju dve činjenice koje mene ovako malo dovode, nije zabluda, nego dovode me ili me vode na jedan put koji možda nije ispravan, ali da podelim sa vama to.

Prvo, predložio ga Kabinet guvernera Narodne banke. Meni nije poznata ta procedura, sa jedne strane, a ovo, o čemu je kolega Mirčić već govorio, da je isti ovaj kandidat bio predložen od poslaničke grupe SPS, a sada od SNS. Meni to ukazuje da je nemoguće više u Srbiji biti nosilac neke javne funkcije, a da pre toga niste član SNS. Ako neko hoće, ne možemo, mi nikome ne branimo da se učlani. Možda to nije baš najbolje za neku samostalnost tih organa o kojima pričamo, da su oni samostalni, da imaju veliku slobodu u svom poslovanju.

Ovo je ovako prošlo i on će biti izglasan, i to nije sporno, koliko god mi iznosili neke argumente da to možda nije u redu i uostalom, personalno, možda ovaj čovek ispunjava te uslove. Gledali smo njegovu biografiju. Ima on tih zapaženih funkcija na kojima se nalazio, pretpostavljamo, a on po drugi put sada treba da bude reizabran. Istina, prvi mandat mu je trajao kraće zato što je zakonom definisano da, ako je umesto nekog kome je prestao mandat, da li podneo ostavku, smenjen, nije ni važno, izabran, njegov mandat će trajati do isteka mandata tog umesto koga je izabran. To je bilo prvi put, pa je posle imao mandat i sada on treba da bude reizabran.

Podatak da je Narodna banka Republike Srbije uplatila u prošloj godini, da li je tako, kolega Mirčiću, 10 miliona evra je dobra stvar. Isto, kao i Komisija za zaštitu konkurencije, ona nije u jednoj godini, nego od svog postojanja, u prvoj deceniji se bavila ta Komisija svojim uslovima, stvaranjem uslova da bi mogla početi da deluje, a tek početkom druge decenije, u poslednjih pet godina, je malo više radila svoj posao za koji je bila izabrana.

Tu postoji mnogo novca i sada da pokušam jednu paralelu. Tamo je neko kažnjen kod te Komisije. Ovde su verovatno privredne aktivnosti dovele do toga da Narodna banka, kao profitabilna ustanova, zaradi neki novac i može da ga uplati u budžet Republike Srbije. Da li je neko razmišljao da su ti iznosi nešto manji da li bi privredna aktivnost u tom slučaju bila dinamičnija? Ovaj iznos koji je Komisija uplatila nije novac koji je ona donela iz inostranstva. To je opet novac od nekih naših privrednih subjekata koji su kažnjeni zbog toga što su otprilike oglobili potrošače u Srbiji ili ne konkurentno se ponašali na tržištu.

Sve su to činjenice koje treba imati u vidu i povremeno napraviti neku analizu. Znate, nije uvek najviše uplaćeno, najbolje i po građane Republike Srbije. Vi ste danas govorili, ali ponekad stičem utisak da te slike o kojima vi ovde pričate i koje mi možemo da vidimo u stvarnom životu ne gledamo istim naočarima. Dosta vi govorili o stanju koje jeste, koje se svakako, tu smo saglasni, menjali na bolje.

Mi danas imamo manjak stanovništva u Srbiji. Prvo je bio problem, kolega Arsiću saglasni smo vi i ja da je u nekom periodu iz Srbije odlazila, teško je to sada reći, ali ne kvalifikovana radna snaga, sada odlaze i stručni ljudi. Međutim, ponovo smo došli u situaciju da ljude sa onako niskim stepenom zanimanja ne možemo da angažujemo za neke potrebe u našim firmama, sada sa privatnim kapitalom ili lično ako je potrebno da se uradi.

Kuda odlaze ti ljudi? Zapita li te se vi? Vrlo često kaže čovek, da radim na tom poslu ali dok ne odem u Nemačku, dok ne odem u Francusku ili u neku drugu državu. Ako je to tako lepo, zašto nemamo povratak? Da se napreduje, napreduje se, ali nemojte to da predimenzionirate.

(Aleksandar Martinović: Jel si se pitao što ne idu u Rusiju?)

Idu i u Rusiju, ali naravno kada je bila olimpijada, gde su tad najviše odlazili. Idu ljudi gde mogu da obezbede na najbrži način papire. Ne idu oni uvek tamo gde su im najbolji finansijski uslovi ponuđeni. Naravno, nastoje da odu, ali nije uvek moguće, duže se čeka. Ovde je postala situacija malo teža, da ne kažem nepodnošljiva, nije.

Neki u Srbiji izuzetno lepo žive. Prosečan dohodak koji se kaže da je u Srbiji, po podacima Zavoda za statistiku, on omogućava uslovno rečeno pristojan život. Postoje ljudi koji imaju malo veće potrebe, njihove intelektualne i neke druge sposobnosti, i ne samo sposobnosti, nego i navike, su veće u odnosu na one koji žive i u nekim sredinama koje nemaju sve ponude koje imaju veliki gradovi. To nije zanemarljivo. Sve to utiče na ljude gde će da odu, gde da žive i kakve uslove da pokušaju da pronađu.

Da li je NBS razmišljala o tome da se iznos sredstava za obradu kredita, on negde iznosi zavisno od banke do banke od 1 do 2% smanji, da se ukine. Znate da Vrhovni kasacioni sud, ovo možda nisu zvanični podaci, Vrhovni kasacioni sud je nekoliko odluka, odnosno presuda doneo u korist klijenata. Narodna banka povremeno vrši kontrolu poslovanja poslovnih banaka. Videla je i može to da vidi. Da li je upozorila banke da ne smeju i da ne mogu to da rade?

Sprečavanje pranja novca zbog finansiranja terorizma, izgubilo je svoj smisao. Prolaze nekažnjeno, prolaze oni koji zaista čije bi se poreklo imovine moglo dovesti pod znak pitanja u smislu poštenog rada. Ali uglavnom ako neko treba da uplati svom detetu, koje se negde školuje mora da potanko onako objasni gde on, gde supruga, gde svi drugi rade, da bi pokazao odakle mu poreklo za nekih 200 evra.

Gospodine i kolega Arsiću tako je to, tako je, upišite pa možete posle da odgovorite.

Ako je sve tako dobro najviše harača su napravili izvršitelji upravo po osnovu obaveza građana Srbije prema bankama. Odmah posle toga su njihove obaveze, obaveze građana Srbije prema komunalnim preduzećima, ali velika potraživanja su i od strane banaka po osnovu kredita. Veliki broj građana Srbije uzima jedan kredit da bi vratio drugi ili kako se to u bankarstvu kaže refinansiranje. Da li NBS po tom pitanju preduzima nešto? Uostalom Jorgovanka Tabaković kao guverner NBS, mi nikada nismo sporili njenu stručnost, ali kada je u pitanju neki moralni kredibilitet, e tu bi moglo malo da se i analizira i da se progovori i kaže odnos prvo plata, za koju je ona sama rekla da su, ako se ne varam i dobro citiram enormno visoke ili bezobrazne. Sada tu nije velika razlika, nešto malo smanjila, a onda ponovo veliki broj.

Nije normalno da guverner NBS ima veću platu nego predsednik republike, predsednik Vlade i možda najplaćeniji ministar ili zamenik predsednika Vlade. To nije normalno, a jedan je od retkih guvernera Narodne banke, odnosno banke koja nije uspela da reši problem sa švajcarskim francima.

Reći ćete sada kolega Arsiću – to je rešeno. Ministar finansija je rekao da je to rešeno na predlog predsednika države. Dakle, na predlog Aleksandra Vučića, a ne bilo kakvim aktivnim činjenjem guvernera Narodne banke. To nije dobro i to nije u redu, ali kada se setimo, kada se građani Srbije sete ko je sve bio guverner NBS, onda, da ne kažem, i ovo zlo može da se trpi.

Setite se Mlađana Dinkića koji je upao sa oružjem i on je tada sebe samopostavio, nije bio izabran. On se pominje tamo u analima kao čovek koji je bio u dva navrata guverner Narodne banke Republike Srbije, prvi put se samopostavio i drugi put, ali kratko vreme je bio postavljen.

Zatim, Kori Udovički, žena koja izjavi – ako su vam velike obaveze za stanove koje imate negde u okolini Terazija, Slavije ili slično, prodajte, kupite manje da možete svoje obaveze da izmirujete kako valja.

Gospodin Jelašić, gde je on sada? Napravićemo neku malu vezu između gospođe Tabaković i gospodina Jelašića.

Doktor Dejan Šoškić, on je bio od 2010. godine do 2012. godine. Da li se vi gospodine Martinoviću sećate koju snisishodljivost tada kao narodni poslanik, gospođa Tabaković je pokazivala prema guverneru Šoškiću?

(Veroljub Arsić: Što bre lažeš?)

Vrlo lepe reče koristite, nemam ništa protiv toga. To je vaš stav, ali to je istina.

(Veroljub Arsić: Ne, nego laž. Sve što si rekao.)

Mi isključivo govorimo ono što je bilo, ne što odgovara.

Sada, šta bi to moglo da bude zajedničko? Sećate li se jedne gospođe Dijane Dragutinović koja je bila ministar finansija, pa i viceguverner, ali nije samo to. Bila je ona i savetnik u MMF. Mi lično mislimo da Jorgovanka Tabaković svoju poziciju posle ovoga, jer joj je vrlo ozbiljna konkurencija kolega Arsić, možda bih za njega mogao i da glasa, za guvernera Narodne banke, pa kada sve to bude isteklo njoj, ona će da nađe svoju poziciju možda u MMF ili negde.

Sa jednom rečenicom, MMF je u nekom periodu svoje aktivnosti u Srbiji vodio samo računa da država Srbija može da bude solventna i likvidna, da izmiruje obaveze prema i MMF i prema drugim međunarodnim organizacijama koje su davale kredite državi Srbiji, smanjio se privredni potencijal Srbije, nešto povećan sada u odnosu na neko ranije vreme. Ali kolega Arsiću, kada ste rekli pitanje deviznih rezervi, da li moraju i treba da budu takve, u svemu treba da postoji neki optimum, višak ponekad može i da škodi.

Rekli ste – kada bi se smanjile devizne rezerve, propašće nam rejting. Ako smo mi toliko sposobni…

(Veroljub Arsić: Nisam to rekao.)

To ste izjavili vi kolega Arsiću.

Stenogram ima, pa ćemo videti da li ste rekli ili niste. Ako nam tako dobro ide, zašto moramo da vodimo računa o nekim zaduženjima?

(Veroljub Arsić: Ako trošimo devizne rezerve za tekuću potrošnju.)

Vi vrlo često kažete da su sada kamatne stope, odnosno da ova Vlada, država Srbija uzima kredite po znatno nižim kamatnim stopama, pa prosto na svetskom tržištu kapital ima nižu cenu. I kod nas je takva situacija.

(Veroljub Arsić: Ajde!)

Ma nemojte.

Vidite, mogao bih bilo koji dan da izostanem sa sednice Narodne skupštine, ali bi me neko morao ubediti da tog dana gospodin Arsić neće govoriti, a bilo bi mi mnogo žao da on govori, a da ja ne budem tu.

Gospodine Arsiću, ja boljeg profesora od vas nisam sreo i zato ćete moju podršku za guvernera Narodne banke, ne znam koje države imati. Hvala puno.