Hvala kolega Periću.

Gospodin Veroljub Arsić ima reč.

Izvolite.

Hvala na toj podršci, kolega Periću, ali, za sad, guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, odlično radi svoj posao. Ali ste zaista u kratkom vremenskom periodu uspeli… Znači, uspeo sam vrlo brzo da popunim ovaj papirić, da pokušam da zabeležim šta ste sve rekli.

Prvo ste rekli da je Narodna banka uplatila nekih sedam-osam miliona evra na ime kazni koje je izrekla poslovnim bankama i drugim privrednim finansijskim subjektima. Evo, ovako.

Ukupno je 70% dobiti Narodne banke koja iznosi 13 milijardi i 240 miliona dinara, devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije. Uzmite digitron pa izračunajte, nije to sedam-osam miliona, to je malo više, jedno desetak puta više. Ali, dobro, tu se i Milan Brkić zbuni oko nula.

Dobit je iskazana iz operativnog poslovanja, a upravo sam u svojoj diskusiji rekao da Narodna banka nema osnovni prihod zbog menjačkih poslova nego što daje tehničku podršku bankama u vezi platnog prometa, ima i nekih drugih stvari, itd, itd, da ne ponavljam tu priču. Odakle tih 13 milijardi dinara dobiti, od kojih je devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije? Ništa nisam izmislio, to sve možete da pročitate na sajtu Narodne banke.

Poreklo za 200 evra? Znate šta, Narodna banka ne kontroliše novac u smislu finansiranja terorizma i sprečavanje pranja. To radi poseban državni organ i zove se Agencija za sprečavanje pranja para i finansiranje terorizma. Iznos koji se kontroliše, evo, i to ću da vam otkrijem, je iznos preko 15 hiljada evra, a ne 200 evra. E, sad, ako vama neko uplaćuje iz inostranstva, a bilo je situacija, čak jedan premijer je zbog toga mogao da nastrada, bivši, iz vremena vlasti Srpske radikalne stranke, da budemo jasni, može da vam neko uplati novac na tekući račun iz inostranstva i da budete u grdnim problemima ovde sa zakonom, zato što ne znate ni da vam je novac uplaćen. E, zato je potrebno da potpišete saglasnost da je taj novac zaista vama uplaćen. I to jeste propis koji je donela Narodna banka. Odmah to da raščistimo. Mislim da su Mirku Marjanoviću to uradili u Švajcarskoj, koliko se ja sećam.

Idemo dalje. Sudski izvršitelji. Pazite sad, Jorgovanka Tabaković treba da raspusti sudske izvršitelje. Mi smo ih ustanovili zakonom, Skupština, nekad. Nije čak ni ovaj saziv. Pokušavamo već duži vremenski period da ih ukolotečimo u neki normalan način funkcionisanja. A sad ja postavljam pitanje - ako se građani zadužuju kod banaka, a te iste banke se zadužuju kod građana kad građanin položi novac na štednju ili ga ima, po tekućoj potrošnji, privreda isto tako, pa sad, ako taj neki drugi građanin ne vrati kredit koji je podigao od banke, posredno, to je novac drugog građanina ili privrednog subjekta u Srbiji. Šta ćemo onda? Ko će da vrati te pare onda? Poslovna banka koja ne može da naplati svoje potraživanje, zato što nemamo dobar sistem naplate potraživanja, a novac potiče od naših građana i naše privrede?

Hajde sad, kako god se okrenemo, leđa pozadi. Uvek bilo i biće. Šta je sad tu problem? Znači, vidite kako sad populistički možemo da zamenimo odmah teze. Banke vrlo malo rade sa svojim novcem. Uglavnom rade sa depozitima po viđenju ili kreditima koji su povučeni od investicionih fondova. Idemo dalje.

Krediti u francima. Evo, ovde sa nama su kolege, ja ni u jednom trenutku nisam rekao da je Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima zasluga Narodne banke, nego sam rekao da je zasluga Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i njegovog autoriteta. Provirite u stenogramu. Raščlaniću svaki deo vaše diskusije.

Snishodljivo prema guverneru Šoškiću - jesam vas lepo razumeo? Odlično. Sa ovog mesta ovde, između ovog prolaza, tu je sedela Jorgovanka Tabaković kada je napadala Šoškića.

Nećete mi valjda reći gde sam sedeo? Neko kuca na vrata, možda Alchajmer?

Evo, u ovoj sali, sadašnji guverner je kritikovao Šoškića prilikom njegovog izbora, zato što ne postoji knjiga vođenje evidencija izdatih državnih hartija od vrednosti, jer su emitovali Vlada, Ministarstvo finansija i Narodna banka. Pa smo imali nekih 11 milijardi evra u nekim kreditima koji su bili na tzv. rolovanju, dinarski ali u evrima. Kakva je to snishodljivost? Idemo dalje.

Međunarodni monetarni fond. On ima svoj interes. Ja ga ne sporim. Možda to da kredite koje je podizala Republika Srbija ili čak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija budu vraćeni, ali, ljudi, to je njihovo pravo, to je njihov novac. Ne znam šta očekujete? Nema besplatnog novca više, nigde na svetu nema. Nema. Naš interes je bio da dobijemo pozitivne ocene za sprovođenje naših ekonomskih reformi, da bismo privukli investitore, i domaće, koji su pobegli glavom bez obzira iz Srbije do 2012. i strane, da je Srbija sigurna i pogodna zemlja za investicije. Nama je ta ocena trebala, nisu oni nama govorili šta da radimo. Idemo dalje.

Devizne rezerve. Nisam to rekao - ako se nama smanjuju devizne rezerve, rekao sam nešto drugo: "ako devizne rezerve počnemo da trošimo kao tekuću budžetsku potrošnju". To se nigde u svetu ne radi. Eto, toliko sam uspeo, za kratko vreme.

Čini mi se da je još bilo diskusije, nisam zapisao, gospodine Periću, možete da me podsetite, ali nema veze. Mislim da je ovo bilo dovoljno.

Znači, nije sistem kontrole finansijskog tržišta, makroekonomske, monetarne sigurnosti i svega čega se dotiče Narodna banka tako jednostavan da bismo to mogli da stavimo u jednu političku diskusiju, pet ili 10 minuta. Narodna banka ima svoje rezultate.

Da, zaboravih da spomenem, ima tu i odliv radne snage. I zato je kriva Jorgovanka Tabaković? Kao da se on ne dešava još od 1960, 1970. godine. Od tad se to dešava. Od tad nama ljudi odlaze. Ali je činjenica da se sada neki i vraćaju, ne baš tako mali broj. Znate, ima uvek, dolazi, vraća se, fluktuiše. Radimo na tome da se to zaustavi. Ali, nađite mi čaroban štapić i formulu. Jedino da građanima uzmemo pasoše. Jel to rešenje? Ja mislim da nije. Ljudi, živimo u 21. veku. Administrativno zadržavamo naše građane.

Danas je tako. Mi radimo na tome da Srbija bude mnogo bolje mesto za život nego što je bila, nego što je sada. Radimo da bude. I to će biti motiv da se naši ljudi vrate. Možda neki drugi i dođu. Ali, pravimo takvo društvo. Ako mislite da to može preko noći, ja zaista s tim ne mogu da se složim, pa čak i onaj koga mnogi ovde veličaju, Josip Broz, pa i njemu je trebalo 30 godina da napravi kakvu-takvu državu. A posle ovih dosmanlija, bivšeg režima, verujte, opustošenija je država nego što su je opustošili sankcije i ratovi.

Hvala, gospodine Arsiću.
Pravo na repliku ima Sreto Perić.
Izvolite.

Gospodine Arsiću, vi ste u jednoj prednosti u odnosu na mene, vremenskoj. Pokušaću brzo da se osvrnem na ono što ste vi izneli, ali se nadam da će gospodin Marinković biti malo tolerantniji.

Prvo, rekao sam za Narodnu banku 10 miliona evra, za Komisiju za zaštitu konkurencije sam rekao 8,2 miliona i ne za godinu, nego od svog postojanja. Komisija za zaštitu od konkurencije, onda je to govorio. To je jedna stvar.

Druga stvar, vi ste gospođi Jorgovanki Tabaković stavili više tereta na leđa nego što sam ja. Vi ste rekli da je ona oterala ljude da traže posao u inostranstvu, ja to uopšte nisam rekao. Ja sam pričao o slici koju mi u Srbiji vidimo, to nema veze sa Jorgovankom Tabaković. Samo da se razumemo oko toga.

Drugo, sedela žena i vezano za izbor guvernera rekla – ukoliko se ova sala ne ugreje, ona će doneti ćebe. Znate, obaveza nam je ako se bavimo ozbiljno ovim poslom da se sećamo svega što je izrečeno, što smo mi radili, što su radili drugi. Neke stvari ako želite možemo da vidimo u stenogramu šta ste rekli to vi, a šta niste. Nisam rekao da se za 200 evra traži poreklo, nego se moraju popunjavati obrasci koji ukazuju da ako je neko biran za odbornika, a zna se to, da se rade povremene uplate zbog školovanja dece i slično.

Dalje, banka se ne zadužuje kod građana, građani se zadužuju kod banke. Građanin može da štedi novac, građanin može. Jel to banka uzima kredite od građana?

(Veroljub Arsić: Da.)

Od građana uzima kredite? Od fizičkih lica?

(Veroljub Arsić: Kada položiš pare u banku, šta je to neko kredit?)

Dobro, vi odlazite u banku da bi uzeli kredit, to nije isto kao kad odlazite u banku da ostavite i banka će vam primiti novac na štednju, a ne znači da će vam banka uvek dati traženi kredit i da će dati u iznosu koji vi želite. To su neke razlike. To bi vi trebalo da znate i tu ne treba da govorimo.

Niste vi prvi, gospodine Arsiću, koji je rekao da je svojim autoritetom gospodin Aleksandar Vučić rešio problem sa švajcarskim francima. To je rekao Siniša Mali kao ministar kad je taj zakon bio na dnevnom redu. Naravno, to je tako bilo, nije rešio guverner Narodne banke. Hvala.

Hvala, gospodine Periću.

Gospodine Arsiću, hoćete li repliku ili kao ovlašćeni predstavnik?

(Veroljub Arsić: Kao ovlašćeni predstavnik.)

Izvolite.

Prvo, kolega Periću, kada idete da deponujete novac u banku postoji više vrsta deponovanja. Jedan način deponovanja je po viđenju. Znači, možete da ga podignete kad god želite. Banka može, ali ne mora da vam da kamatu. Drugi je oročena štednja. Koliko znam, tad se potpisuje ugovor. Baš tako, ugovor se potpisuje sa bankom. Tad vi kreditirate banku. Baš tako. Znate valjda, to rade ljudi, to ne mogu ja da izmislim. Znači, vi kreditirate banku. Nego šta drugo?

Dali ste novac na štednju, zbog čega? Da dobijete kamatu. Pa jel to kredit koji banka uzima od vas? Jeste. Hoćete li vi to svakoj banci da date? Nećete. Ako se ozbiljno bavite biznisom, vi ćete da proverite kreditni bonitet te banke. Gde? Na sajtu Narodne banke, nigde više. Tako da, dolazimo do toga polako da nije to baš tako jednostavno.

Idemo dalje. Krediti, recimo, sredstva po viđenju, ranije su to bili blagajnički zapisi. Imate preduzeće koje obavlja svoje poslovanje preko neke banke i na računu mu se zatekne, primera radi, 100.000 dinara na kraju radnog dana, odnosno platnog prometa, Narodna banka oduzme dozvolu za rad toj banci. Šta je sa vaših 100.000 dinara? Ko će da vam vrati vaš novac? Biće vraćen iz budžeta ili iz Agencije za osiguranje depozita, koja se takođe puni iz budžeta. Ali banka je potrošila vaš novac. Zato je svrha Narodne banke, da vodi računa da banka kad plasira novac ti krediti budu naplativi, da ne bi bili na udaru štediše i deponenti banke i u krajnjem slučaju država, koja garantuje za uloge do 50.000 evra, jer je dala toj banci dozvolu da radi. Tako funkcioniše bankarski sistem, ne samo kod nas, nego svuda u svetu.

Znate, postoji više načina da se opozicija ometa u svom radu. Uvek sam bio protiv toga. Kad god bilo ko od kolega poslanika dođe ovde i požali se da mu je toplo ili hladno, gledamo da mu regulišemo temperaturu koja mu najviše odgovara, jer to je verovatno i svim ostalima najpribližnija, odgovarajuća temperatura, a jedan od načina je bio da se opozicija onemogući taj da se ova sala rashladi. Tada vama nije do diskusije, jer morate da sedite satima dok vam je hladno. Ako je to snishodljivo prilikom izbora Šoškića, ja zaista nemam šta drugo da zamerim.

Hvala, gospodine Arsiću.
Sreto Perić ima pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine Arsiću, neke stvari ne bi trebalo banalizovati. Pod snishodljivost se ne može ni u kom slučaju podvoditi nešto što je vezano za da li je niska ili povišena temperatura, to nema nikakve veze. Ti razgovori su se završavali kad on kao guverner kaže šta ima da kaže, pa prilasci. Uostalom, da ne govorimo o tome šta je dalje bilo.

Ko garantuje depozite? Pa nije Narodna banka rekla ko će biti. Zakon postoji, agencija postoji, 50.000 dinara. Znate li kada je donet taj zakon, gospodine Arsiću? Tada smo sedeli u istoj poslaničkoj grupi. Iznosi su se menjali, a agencija je ranije uspostavljena i od ranije postoji. Tako da, nemojte neke stvari svoditi na minimum i potcenjivati ih. To su životi ljudi u pitanju. Nikad se mi nismo zalagali da dužnik ne izmiri svoju obavezu, nego uslovi koji su se promenili, promenjene okolnosti.

Vi kažete da ne mogu da utiču na promenu iz samog ugovora. Evo, neka vam objasni kolega Martinović. Neka vam objasni kolega Martinović da li mogu ili ne mogu. U ovom slučaju nije se radilo o pojedinačnom slučaju, nego se radilo o velikom broju građana Republike Srbije, i kada je bilo u pitanju veliko zaduživanje i danas kada imamo bahato ponašanje izvršitelja. To je signal i za predsednika države, to nije signal samo za guvernera Narodne banke. Ne može ona da promeni, ne može ona da oslobodi, niti to mi, ni bilo koji građanin traži da guverner Narodne banke Srbije oslobodi građane od svojih obaveza. Ali ako se to pojavljuje kao vrlo čest slučaj, onda ispitati kako i na koji način je došlo do toga i kako i na koji način se to može rešiti, kao što je predsednik Republike Srbije rekao da je nepodnošljivo više. Bilo je najava i oduzimanja sopstvenih života vezano za kredite u švajcarskim francima, pa je onda predsednik države možda malo i sam inicirao taj problem, napravio ga malo većim nego što jeste, a onda ga rešio. Uostalom, nije ni bitno ni šta vi i ja mislimo o tome, nego je bitno ti koji su bili dužnici da sada imaju jednu lagodniju situaciju.

Hvala, gospodine Periću.

Reč ima Veroljub Arsić.

Izvolite, gospodine Arsiću.

Prvo, depoziti, da idemo redom. Do 2008. godine država je garantovala za depozite do 10.000 evra. Godine 2008. kada je izbila svetska ekonomska kriza, u novembru ili decembru 2008. godine, mi smo podigli taj iznos na 50.000 evra. Zašto? Da građani ne bi povlačili svoja sredstva iz banaka i da se ne bi dovela u pitanje likvidnost čitavog sektora. Zato je država prihvatila da garantuje za veći ulog. Nijedan drugi razlog nije bio.

E, sada koja je uloga Narodne banke? Da vrši nadzor nad poslovnom bankom da ne proćerda taj novac koji pripada građanima i privredi preko nenaplativih kredita. To je jedna od osnovnih uloga Narodne banke kada je u pitanju kontrola finansijskog tržišta. To, znači, da kontroliše banke da ne plasiraju novac u nesigurne kredite.

Kolega Periću, mislim da ste vi pravnik, je li tako? Znam da jeste. Narodna banka ne može, niti ima kapacitet, niti zakonska ovlašćenja da svaki ugovor koji je zaključen ulazi u njegove detalje koji su zasnovani na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Da li su promenjene okolnosti? Ne ceni Narodna banka, ona može da da svoje mišljenje sudovima, koje oni opet, pa ne moraju da prihvate kao obavezujuće. Sudovi su ti koji cene promenjene okolnosti i za svaki ugovor pojedinačno, svaku pojedinačnu okolnost moraju da mere, zato što nije isto za ugovore koji su potpisani 2006, nije isto za 2007, 2008. pa čak i 2009. godine. Znači, ne može to Narodna banka da radi, to rade sudovi. Prihvatite to jednom.

Ono što je meni u celoj ovoj priči, najviše me čudi, jeste da nešto što je opipljivo, što je vidljivo, što građani osećaju pokušavate da ih ubedite da se ne dešava, e to je za mene nešto slično što je Mirko Cvetković izjavio 2011. godine, statistički mi smo izašli iz krize a građani to ne osećaju.

Sada znamo da nije inflacija velika, znamo da građani imaju više novca, znamo da je nacionalna valuta stabilna, vidimo da se u čitavoj Srbiji gradi, da se nešto poboljšava i kažemo – ne, to nije dobro, to se slučajno desilo. Da, zaboravih da kažem, pogledajte cenu kapitala na svetskom tržištu određuju referentne kamatne stope centralnih banaka. Pogledajte referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke u Frankfurtu 2010. godine, pogledajte danas, pa ćete da vidite da je vrlo slična. Tako da cena kapitala na međunarodnom tržištu 2010. godine i danas je takođe vrlo slična, nego imamo neke rezultate zbog kojih možemo da dođemo do jeftinijih sredstava, da otplaćujemo skupe kredite i da izgrađujemo Srbiju. Pogledajte, to su statistički podaci, nemojte napamet više da pričate, ja sam to jednog vašeg kolegu opomenuo. Nemojte napamet da iznosite podatke.