Gospođo Gojković, pošto sam obavešten u međuvremenu da je Veroljub Arsić, koji me je osam puta prekinuo, osam i po minuta već oduzeo poslaničkoj grupi, to je vreme koje ja otprilike imam na raspolaganju, samo ću zaključiti da mi ne verujemo u vaše kadrove, u vaša kadrovska rešenja i da nećemo glasati ni za jedan od ovih predloga.

Zahvaljujem.
Reč ima poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.

Drago mi je što smo se vratili na dnevni red i na listu govornika nakon malo duže, da kažem, pauze.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 317. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu i na taj način jasno pokazuju svoj odnos i prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, prema Komisiji za zaštitu konkurencije i Komisiji za zaštitu hartije od vrednosti, ali i prema građanima Srbije.

Ja sam očekivao da bar danas dođu na sednicu kada govorimo o ovim samostalnim i nezavisnim institucijama. Složićete se da su im usta bila puna godinama unazad o samostalnim i nezavisnim institucijama, pa su nas i optuživali kako ne želimo da stavljamo na dnevni red izveštaje ovih samostalnih nezavisnih tela, a kada smo organizovali sednicu Narodne skupštine sa dnevnim redom izveštaj o radu tih tela, opet nisu došli na tu sednicu.

Ali, ako se pitate zašto ih nema danas kada govorimo o ovim institucijama, odgovor je vrlo jednostavan – pa, ne da im Dragan Đilas. Ne da im Dragan Đilas, koji je šef svima njima, ne da im da dođu na sednicu. Znate kako, Komisija za zaštitu konkurencije je po prirodi stvari antimonopolsko telo, dakle, po prirodi stvari antikorupcijsko telo. Ako uzmemo to u obzir, onda i ne čudi zašto Dragan Đilas ne da svojim poslanicima da dođu na današnju sednicu. Kako očekivati od Đilasa da podrži antimonopolsko telo kada je on svo svoje bogatstvo zaradio upravo na monopolu, upravo pomoću monopola? Kako očekivati od Đilasa da podrži antikorupcijsko telo kada je on sav svoj imetak stekao upravo pomoću korupcije?

Dakle, svi znaju da je on imao apsolutni monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji, i to monopol koji je ostvaren isključivo političkim sredstvima, političkim uticajem i one „Dajrekt medije“ i svih ostalih povezanih firmi i da je na taj način stekao desetine miliona evra. Svi znaju da je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, upravo zahvaljujući koruptivnim radnjama, stekao taj čuveni imetak koji se danas meri sa desetinama miliona evra, 25 miliona evra, ako se ne varam, a sam kaže, i to je javno dostupan podatak, a sam kaže da u periodu dok se nije bavio politikom, dok je bio navodno u Češkoj, zaradio 74.000 evra. Onda se nameće pitanje – odakle tolika razlika, odakle toliki novac?

Ako uzmemo u obzir to da je za to vreme obavljao isključivo javne funkcije, kao npr. direktor one nepostojeće kancelarije, narodne kancelarije predsednika Republike, pa onda ministar u Vladi, pa onda gradonačelnik Beograda, pa zamenik predsednika DS itd, onda dobijamo jedan odgovor na to pitanje odakle ta razlika i odakle toliki milioni.

Sad, problem je u tome što sad kad je kasa ponovo puna, sad kad je državni budžet, da kažem, pun, sad kad ima para u budžetu, e, sada bi da se vrate na vlast, pa da nastave sa ličnim bogaćenjem.

Iskoristio bih priliku, zarad građana Srbije, samo da kažem jednu stvar vezanu za obraćanje prethodnog govornika. Pa, pomešao je neke godine i neke mandate kada je govorio o tome da je SNS zaslužna za to što je Šabić obavljao funkciju Poverenika za javne informacije. Dakle, nije u pitanju SNS, nije uopšte ta godina. To je bilo godinu dana ranije, pre nego što je SNS, da kažem, preuzela odgovornost za vršenje vlasti.

Kada je reč o onom Raduloviću, kako ste vi rekli „ludi Radule“ ili ne znam već kako ste ga nazvali, dakle, to je delimično istina, ali tada premijer nije bio iz redova SNS, već iz druge stranke. Ta Vlada jeste imenovala, ali posle par meseci, kada su ljudi videli s kim imaju posla, odmah su ga oterali iz Vlade i to je završena priča. To samo zarad građana Srbije.

Dakle, Srpska napredna stranka, poslanička grupa Srpske napredne stranke snažno podržava predloge koji su danas na dnevnom redu. Naš ovlašćeni predstavnik je istakao sve one razloge zbog kojih ćemo glasati za kadrovska rešenja koja su danas na dnevnom redu, a tiču se Komisije za zaštitu konkurencije i Komisije za hartije od vrednosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kandidat za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije je Nebojša Perić. Lepo prezime. Sve do sada sam mislio da je čovek rođen i da sada živi u Svrljigu, a on je rođen u Loznici, direktor je jednog komunalnog preduzeća u Vrbasu ili Vršcu, možda grešim, ali to sada toliko nije ni bitno.

Nemamo mi ovde dovoljno pokazatelja kakvi su ovi kandidati, koji će obavljati funkciju predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, ali gospođa Snežana Petrović vrlo detaljno je informisala kako je tekla procedura prilikom izbora. To je nešto što ukazuje da su određene stvari propisane i da se poštuju.

Za nas srpske radikale je veoma važna i 24. sednica na kojoj smo mi razmatrali Izveštaj o radu ove Komisije. Održana je u junu mesecu i onda nije bilo mnogo zamerki na rad, odnosno na Izveštaj o radu Komisije i njenog predsednika za 2018. godinu.

Ja sam i tada izneo neke argumente vezano za nedovoljno činjenje od strane te Komisije, čini mi se da je i još jedan kolega, koji je i danas govorio, da nije bilo dovoljno posvećeno pažnje tome, ali od drugih govornika, pre svega članova SNS, nismo mogli da čujemo te zamerke.

Sada se nešto desilo vrlo interesantno. Nakon usvajanja tog Izveštaja, a u toku sprovođenja ove procedure, jedan dnevni list je počeo da objavljuje kako radi predsednik te komisije. Da li su to bili naručeni tekstovi ili nisu, to je pitanje drugima, da se oni bave tim, da analiziraju, a mi ćemo ovde suštinu rada ove Komisije.

Ovo je jedno od regulatornih tela koje bi moglo da ima vrlo ozbiljnu ulogu na tržištu, pre svega, Srbije. To je možda jedno od retkih regulatornih tela za koje mi u SRS smatramo da bi mogli dati doprinos razvoju dobrih finansijskih odnosa, povećanju životnog standarda građana Srbije i zato bi to možda trebalo da se ispoštuje, da se obrati tu veća pažnja.

Smatramo da se nije dovoljno ova Komisija bavila sa nekoliko značajnih kategorija, što ne znači da nije uopšte. Vođen je postupak protiv EPS. Možda ovo nije potpuno precizan podatak, negde oko 20 ili blizu 20 prometnika električne energije koji postoje i oni nisu svi u istom položaju, kada je u pitanju odnos EPS-a prema njima. Vođen je postupak, mislim da su tu određene finansijske mere izrečene. U toku je postupak protiv „Masterkard“, protiv „Vize“, protiv „Frikoma“ i još nekih drugih privrednih učesnika.

Šta je najveća mogućnost povrede konkurencije? Ona je nama ovde jako neophodna. Tu je velika koncentracija, odnosno koncentracija tog kapitala. Ona može da nastane udruživanjem, može pripajanjem, može na neke druge načine i velike zloupotrebe prilikom javnih nabavki. Iako postoji Zakon o javnim nabavkama, svi smo mi očekivali da će on da da dobre rezultate. Međutim, vrlo često on je svoja sušta suprotnost u odnosu na ono što je u to vreme neko očekivao.

Da bi ova Komisija i sam njen predsednik mogao da radi dobro svoj posao i da se konkurencija ojača, šta je potrebno tu uraditi? Potrebno je da imamo dva jaka segmenta. Prvi je svakako ta zakonodavna delatnost, odnosno zakonski propisi i mi imamo prvi put 2005. godine, drugi put 2009. godine donet Zakon o zaštiti konkurencije, sa izmenama. Imaju tu i neki podzakonski akti, ali u ovoj oblasti, pored same Komisije, ko još treba da učestvuje i da da svoj vrlo ozbiljan doprinos da bi konkurencija u Srbiji jačala, odnosno bila zaštićena? To su, pre svega, naravno, kada se iz tih dela, odnosno vršenjem tih privrednih aktivnosti prave krivična dela, javni tužilac i upravni sudovi, koji treba da intervenišu nakon donetog akta od strane Komisije.

Mi već imamo veliku pretrpanost upravnih sudova, oni nisu efikasni. Ne znam da li smem ovo naglas i javno da govorim, zato što može ministar pravde da kaže – sad ćemo taj upravni sud da poverimo privatnim upravnim sudijama, kao što smo ovo uradili sa javnim privatnim izvršiteljima. Kolega Mirčiću, onda ću ovu diskusiju vezanu za taj sud da malo smanjim.

Zbog čega su oni toliko pretrpani? Oni su toliko pretrpani zato što mi u državnoj upravi imamo veliki broj ljudi na određenim mestima koja imaju javna ovlašćenja, a nisu stručni i nisu kompetentni. Šta je dovelo do toga? Dovelo je to partijsko zapošljavanje, zasigurno, nema druge. Ljudi misle da mogu sve da rade, ali u suštini to nije tako.

Ova Komisija, naravno, ima veliku svoju, sada je to moderno, popularno reći, misiju, a misija je da jača konkurenciju, da je zaštiti. Vizija je valjda da sprovodi ono što jeste po zakonu u njenoj nadležnosti i tako treba da nastavi da radi.

Gde su takođe velike zloupotrebe i gde Komisija nije odreagovala? Trebala je možda ova radna grupa, možda Odbor koji je nama predložio ove kandidate, da vidi koliko je trenutno zaposlenih tamo, odnosno zna se da je, po Izveštaju, govorim iz Izveštaja, zaposleno 33 čoveka u ovoj Komisiji. Po sistematizaciji, koja je odobrena, treba 65. Da li je ono intervencija gde nije bilo?

Mi očekujemo, građani Srbije očekuju, a očekuju i kod Đilasa i kod Šolaka, očekujemo i kod dogovora hladnjačara koji se svake godine pre početka otkupa sezone tzv. crvenog zlata, a ono nije strateški proizvod, nego je samo jedan veoma važan proizvod u Srbiji… Naravno, imamo i sada proizvodnju merkantilne borovnice koja u poslednje vreme sve više neke pionirske korake doživljava u određenim oblastima, a upravo tamo gde se najviše proizvodi malina. Nema tu intervencije od strane Komisije ili je nema u meri u kojoj proizvođači i građani Srbije i svi oni koji se malo ozbiljnije bave ovom problematikom žele to i očekuju.

Nema nje ni kod uvoznika koji prilikom dalje distribucije roba, gde su povlašćeni uvoznici zasigurno, proučavali smo i znamo da jeste tako, pokušavaju da nametnu, da odrede krajnje prodajnu cenu. Preporučena prodajna cena nije toliko problematična, koliko je ova, da ne kažem, naređena cena, gde se ona uslovljava da mora da bude takva. To onda narušava tu tržišnu konkurenciju, a nema tržišne konkurencije, odnosno nema tržišnog proizvoda, a on je sloboda prometa, roba i usluga ukoliko postoje neka ograničenja, a ona postoje ako monopolisti pokušavaju svoje ideje da sprovedu, a Komisija u tom slučaju ostane nema ili ne reaguje.

Ne mogu da kažem i neću unapred da očekujem da Nebojša Perić neće biti sposoban čovek da ovo organizuje i da radi bolje, nego što je radila do sada Komisija, ali ono čime se do sada bavio je, uglavnom na početku njegove karijere, rad u oblasti pravosuđa, tužilaštva, kasnije u komunalnim preduzećima Parking servis, javno preduzeće, što ne znači, kada je dobio šansu ovde, da neće moći da odgovori tom zadatku, ali nisam siguran da ponekad prethodni predsednik nije imao poziv kada je želeo negde da interveniše. Ja to ne znam, niti tvrdim da je tako, ali ostalo je dosta oblasti u kojima nije bilo intervencije od strane ni predsednika, ni Saveta. Nije možda dobio signal da tamo ne treba da se meša.

Da li je to tako ili nije, ne znam, ali ovaj predsednik i ovaj sadašnji Savet, koji je sa 3/4 u promenjenom sastavu i jedan zbog toga što mu još nije istekao mandat, ostao je u starom sastavu, ako ne budu ometani od strane izvršne vlasti i od strane drugih moćnih pojedinaca koji možda nisu politički moćni, ali jesu finansijski, oni će svoj zadatak moći da obave možda na dobar način. Mi to očekujemo. Nećemo glasati za ovaj predlog, ali smatramo da će imati odrešene ruke da svoj posao rade u skladu sa zakonom i očekivanjima od strane građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, mi danas diskutujemo o članovima Komisije za hartije od vrednosti, gde nam je poslat predlog gospođe Marije Đorđević, zatim tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, Danijela Bokan, Tošić Miroslav i dr Siniša Milošević.

Ako smo dobro pogledali, svi kandidati imaju zavidne biografije i tu nema dileme. Pogotovo su bogate njihove radne karakteristike koje krase stručnost u prvom redu, odgovornost, bar tako stoji, u izvršavanju poslova i radnih zadataka i karijerno napredovanje. Kod svih kandidata to zaista izvanredno stoji.

Međutim, ono o čemu ja želim posebno akcenat da stavim, ono o čemu je gospodin, naš predstavnik, gospodin Goran Kovačević govorio - nema konkurencije ako nema ekonomskih sloboda unutar države i van naše države. Ako se vrši pritisak politički na tržište bilo unutra, bilo vani, onda zaista ne možemo govoriti o konkurenciji.

Jedan primer ću vam vrlo aktuelan danas izneti, a imajte toliko strpljenja, prvi put, mislim, u našoj javnosti, jer sam to istraživao, kako ovih dana vrši se iz jedne nama prekomorske zemlje na našu zemlju pritisak i normalno je da ne možemo govoriti o ekonomskim slobodama, a ukopčani su da tako kažem i neki naši domaći novinari u tom slučaju, a to je povodom slučaja braće Bitići gde je Kongres SAD jednoglasno usvojio rezoluciju o kojoj se od države Srbije zahteva da pod hitno reši taj slučaj.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ja sam istraživao taj slučaj jedno tri četiri godine kao čovek struke i došao do podataka vrlo interesantnih za našu javnost, ali i za našu državu da zaštitimo naše državne i nacionalne interese.

Vi znate novinara Sejdimovića. Čuli ste za njega. Inače, to je veliki srbomrezac, taj Sejdimović novinar i jedan od najvećih separatista. Ovih dana tvrdi da su, citiram – naši pravosudni ograni impotentni, a političari licemeri kada su u pitanju braća Bitići i da Srbija nije spremna da se suoči sa svojim zločinima, završen citat.

Nadalje tvrdi da neće država da utvrdi ništa povodom toga i iznosi tvrdnju da nisu braća Bitići likvidirali bez odobravanja nekog visokopozicionog policijskog ili vojnog i državnog službenika. Nadalje tvrdi da su braća Bitići ilegalno ušla u SRJ, odnosno Srbiju sa namerom, obratite pažnju, da pomognu dvema romskim porodicama da odu sa Kosova. Zaustavlja ih, kako on tvrdi, patrola koja je konstatovala da nemaju vizu za ulazak u SRJ. Sprovedeni su u Prokuplje i kažnjeni 15 dana zatvora. Pušteni su pre isteka roka, vi znate koji ste pratili, pet dana. Ponovo su uhapšeni, i kako on tvrdi, i zvanično ne zna se ko ih je preuzeo iz zatvora za oslobođenje KiM i likvidirani.

Poštovani i uvaženi narodni poslanici, Sejdimović i Nataša Kandić rone krokodilske suze nad braćom Bitići. Tvrde da su u masovnoj grobnici naknadno ukopani. Nikada gospodin novinar, čini mi se da je i predsednik novinara Vojvodine, i Nataša Kandić nisu se zapitali ko su imena i prezimena zločinaca koji su poubijali naše sprske žrtve u RTS ili u vozu u Grdeličkoj klisuri 12. aprila 1999. godine i ko je taj, imenom i prezimenom, ko je pucao na malu Milicu Rakić koja se nalazila na noši u to vreme.

Sada pogledajte šta je istina, poštovani narodni poslanici i građani Srbije. Ovo što ću vam reći govore američki istoričari, da vidite koliko je DOS bivši sarađivao sa Bilom Klintonom i vrši demonizaciju naše zemlje i laži čije posledice mi danas, ovih dana vidimo i u donošenju rezolucije od strane SAD i njihovog Kongresa.

Istina je sasvim druga nego što gospodin novinar i Nataša Kandić kažu kada su u pitanju braća Bitići. Neka im objasni to, pa čak i Kongresu SAD Amerikanac Justin Rajmond koji je inače, da znate o kome se radi, izraziti aktikomunista i oštar kritičar bio Miloševićeve socijalističke prošlosti kao predsednika SRJ.

On vidi ovaj slučaj u sasvim drugom svetlu nego što su ga videli Bil Klinton i naši DOS-ovski prvaci. Rajmond kaže da su braća, obratite pažnju, Bitići pripadali atlantskoj brigadi, a ne da su išli da izvuku dve romske familije na Kosovo, formiranoj u SAD koja je skupa sa NATO, ja ih zovem prašinari, NATO prašinari, učestvovala u zločinačkoj agresiji na našu zemlju SRJ i Srbiju.

Dakle, radi se o takvim slučajevima. Amerikanac Justin Rajmond tvrdi da sve ukazuje da su braća Bitići nakon što su prestala neprijateljstva, obratite pažnju na ovu rečenicu Rajmonda, ilegalno kao teroristi, naglašava Rajmond, upali u južnu Srbiju, ne na KiM, nego u južnu Srbiju, kako bi nastavili borbu za oslobođenje Preševa i Medveđe.

Vidite, poštovani građani, pošto su uhvaćeni kao teroristi, kaže Rajmond, mogu kao takvi biti egzekuirani jer ih ne štiti niti jedan međunarodni zakon. Tvrdi dalje – braća Bitići su dobili ono što su zaslužili. Njihova smrt nije ratni zločin, ovo je jako važno, već zaslužna kazna za njihove zločine.

Evo šta kaže čestiti Amerikanac. Justin Rajmond se sa podsmehom u jednom tekstu osvrće na činjenicu što su tela imala pri sebi neke američke dokumente i povrh svega otpusnicu iz srpskog zatvora. Po njemu, Rajmondu, ako su Srbi hteli izvršiti zločin sasvim bi sigurno uništili ono što je moglo identifikovati žrtve. Tadašnje, kaže Rajmond, ali valjda i mi znamo, srpske vlasti DOS-a pravili su od terorista braće Bitići žrtve, a od ondašnjih srpskih službi kojima je bila dužnost antiterorističke aktivnosti pravili su zločince i to ne na KiM, nego u južnom delu Srbije. Ko ih je slao tamo, a pušteni su da odu na KiM.

Vi se vrlo sećate, dame i gospodo, da je tu učestovao i bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i Nataša Kandić jer je Milošević bio u zatvoru i vikali su – trebaju na žrtve, i Klinton koji je vršio tada pritisak iz Amerike.

To neće proći. Gospoda u Kongresu američkom neka pitaju svoga sugrađanina Justina Rajmonda, a Bitići su bili i ranije i sada se pokušavaju upotrebiti na pritisak naše zemlje u momentu kada tražimo kompromisno, dugotrajno i pravedno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu i pokušavaju na našeg predsednika Republike, Aleksandra Vučića da na neki način vrše pritisak na to.

Poštovani građani Srbije, nikada i nikada jedan deo čestitih srpskih istoričara neće pokleknuti kao i američkih pred ovim nasrtajima, pred naučnom istinom i bez pravde. Ovo je još jedan pokušaj da se vidi da i danas oni koji pokušavaju vršiti pritisak ne samo na predsednika države, nego i Vladu Republike Srbije, kao i 1999. godine povezane su sa istim snagama sa kojima su i u ono vreme bili povezani. Evo ih šetaju po ulicama. To su tzv. ja ih zovem – ulični cirkuzanti jer njima nije stalo ni do izbora. Njima je stalo da vlast uzmu ulicom kao što su to radili i 2000. godine. Izneo sam primer šta znači konkurencija kada je politički pritisak na jednu zemlju.

Normalno da kao i moje kolege, SNS će glasati za sve ove predložene kandidate. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem prof. Atlagiću.

Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i čl. 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Poštovani narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od jednog časa.

Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Zahvaljujem.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima Nataša Sp. Jovanović.
Izvolite, gospođo Jovanović.

Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, evo imamo danas na dnevnom redu Predlog skupštinskog nadležnog odbora, za izbor predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i člana Komisije.

S obzirom na to da je u ovom mandatu, ovaj saziv Narodne skupštine, već imao izmenu i dopunu postojećeg zakona, kao i jedan Izveštaj nedavno u junu mesecu, Komisija na čijem čelu je bio gospodin Obradović, napraviću jednu malu digresiju, kako bih vam pokazala, a to je stav SRS da ovaj paradržavni organ, koji ima upravnu nadležnost za vršenje poslova zaštite konkurencije, nije u stanju da se suoči sa ovim problemom u Srbiji.

Naime, još kada je SRS i tada bila opozicija i najveća opoziciona stranka, kada je prvi put izabran saziv ove Komisije, mi smo rekli da je skandalozno to, što Komisija preuzima na sebe određene nadležnosti kao paradržavni organ, koje treba da rade određena ministarstva, odlukom i po zakonu koji je mogao na taj način da bude izmenjen, Zakon o ministarstvima, a i već postojeća ministarstva, pre svega Ministarstvo za trgovinu, kao i Ministarstvo za privredu, imaju nadležnosti iz ove oblasti.

Ovako se stvara jedan utisak kako u Srbiji postoji nekakva Komisija čije članove nove i predsednika danas biramo, koja će tobož da reši i da spreči nelojalnu konkurenciju i da zaštiti privredne subjekte.

U praksi se pokazalo da to uopšte nije tako. Bilo je nekoliko spektakularnih primera, jedan od tih je danas pominjao i kolega Sreto Perić. Međutim, bilo je i slučajeva kada je Komisija za zaštitu konkurencije, donoseći rešenje sa ogromnom taksom, koju je trebala jedna kompanija koja je, uzgred i državno preduzeće, da plati, kasnije odlukom Upravnog suda, dobila je ta kompanija rešenje da se poništava odluka Komisije, koja je brzopleto doneta, jer je taj proces trebao da traje najmanje godinu dana, da se ispituju sve okolnosti, nego je to urađeno iz političkih razloga brzopotezno, i onda su građani Srbije platili štetu. Kako? Jer ta kompanija je sa svim kamatama, koje su iznosile preko 50 miliona evra, tražila odštetu od države.

Ova Komisija preuzima na sebe nadležnost, evo tu ima i advokata i diplomiranih pravnika upravnog postupka, pred redovnim Upravnim sudom. Ona ni svojim kapacitetom, što se pokazalo u praksi, a i sam dosadašnji predsednik Komisije je priznao da oni nemaju ni dovoljno kadra, da nemaju osposobljene ljude koji bi na kvalitetan način radili taj posao da mogu kao takve da ih prime i zaposle, da nemaju sredstva, koja još potražuju, a pri tome ovi koji sada rade imaju astronomske plate, od 250 do 300 hiljada dinara, vidite kakav je to paradoks, dakle, oni nisu svojim kapacitetom, kako stručnim, tako i tehničkim, u stanju da sprovode ovaj posao.

Ovaj posao je veoma ozbiljan i umesto da ste u okviru Vlade, kao što je to bio slučaj do 2000. godine, kada je postojala SR Jugoslavija, kasnije državna zajednica SCG, imali antimonopolsku komisiju, kao jedno telo koje radi pri Vladi, sada je formirana jedna posebna komisija koja preuzima nadležnosti sudova, u dosta sumnjivim postupcima koje ona sprovodi, najčešće po nahođenju i po odluci predsednika i članova Komisije.

Da li su oni, dame i gospodo, u stanju da to rade na jedan kvalitetan način? Mi odgovornog tvrdimo da nisu, jer da jesu, do sada bi preuzeli određene aktivnosti kada su u pitanju karteli, pre svega karteli koji uništavaju malinare, koji uništavaju voćare. Zašto se Komisija do sada nije oglasila povodom tvrdnji SRS i naših javno izrečenih primedbi, na kraju krajeva postoje za to i dokazi, jer je bila jedna takva ponuda, da je „Behtel“ prečicom, odnosno lobiranjem Zorane Mihajlović kod bivšeg ambasadora Amerike, Kajla Skota dobio posao koji je 300 miliona evra skuplji za građane Srbije i za budžet Srbije, od kineske kompanije „Čajna roud and bridžis“.

Dakle, mi dolazimo u situaciju, a da vam ne pominjem slučaj kolika je to farsa, da vam ilustrujem i tim podatkom, da je član Komisije jedno vreme kada je ona osnovana bio jedan bivši zaposlenik iz kompanije Miroslava Miškovića „Delta holdinga“. Da li mislite da će oni nepristrasno, savesno i odgovorno da sprovode proceduru kao što bi to radili pripadnici posebne, nezavisne grane vlasti, kao što je sudska vlast, nosioci tužilačkih i pravosudnih funkcija, sudije i tužioci, koji bi mogli u redovnim postupcima pred sudovima to da rade?

Ne samo da su preuzeli funkciju Upravnog suda, oni čak sprovode i određene krivično-kaznene postupke, jer šta je to drugo u tom pravnom smislu, evo nisam pravnik, ali sam dosta dugo u zakonodavnoj oblasti da mogu to realno da sagledam i da uporedim sa postojećim zakonima iz oblasti pravosuđa, da oni na sebe, Komisija, ovaj budući izabrani predsednik, može da se zove Pera Perić, Mika Lazić, nebitno je uopšte ko je on, da se ne bavi sada time, neka pompezna biografija, šta nas to briga, bitno je šta će da rade oni? Oni sada na sebe da preuzmu jednu takvu ulogu, verujte da to nije dobro.

Nije dobro jer se stvara, pravo da vam kažem, pravna nesigurnost na tržištu Srbije za kompanije koje treba da posluju, koje neće da se bave nekim špekulativnim i mutnim radnjama, da se udružuju u određene kartele pa time da se dogovaraju oko ponuda u procesu javnih nabavki itd. ili ovi koji imaju hladnjače pa uništavaju naše malinare kao da su malinari nesposobni i veliki posedi i ljudi koji imaju svoje preduzetničke firme da oni rade kvalitetnije taj posao, ali ne mogu od njih niti da se udruže, niti da oni kupe tu hladnjaču, prinuđeni su, a onda na kraju ljudi hektare zasade jednostavno iseku, jer neće da daju budzašto.

Isti vam je slučaj i kod sprečavanja poslovanja, o tome je govorio kolega Mirčić, uvozničkog lobija. Molim vas, kako će te vi, evo nije tu Milija Miletić, nekome je možda simpatično zbog načina na koji on to govori, ali zaista je u pravu, kako ćete vi da sprečite sada da se zaštiti roba koja ima i geografsko poreklo, da vam kažem da to nije lako ni da se dobije.

Vi mislite da je to on pričao o Svrljiškom belmužu. Na kraju, ako imate vremena i put vas nanese, pa idite i probajte taj čuveni specijalitet. Ništa to nije lako, znate, ni da se zaštiti, ni da se dobije za određene proizvode i određen standard kvaliteta, zelena jabuka, geografsko poreklo. To je jedan mukotrpan proces. Onda vam dođe neki tamo tajkun koji je predstavnik uvozničkog lobija, uveze neku robu koja je u najmanju ruku sumnjivog kvaliteta, ali vidite kakav je standard u zemlji, nešto je malo možda jeftinije, a i pitanje je, dakle, da država pomaže ove koji proizvode našu kvalitetnu hranu, naravno da bi ona bila povoljna za građane, i taj se pozicionira na tržištu Srbije, besomučno reklame, njihovi proizvodi, a sve naše nije dobro. Onda jednostavno vi navikavate i ljude i buduće generacije da kupuju neke druge proizvode umesto domaće, umesto da forsiramo to što mi treba da radimo.

Mi imamo zaista situaciju da se niko ozbiljno ne bavi problemima koje imaju domaće velike firme koje se bave proizvodnjom, pre svega, hrane. Ali, na kraju krajeva, da odemo i u sektor građevine, u bilo koji sektor naše privrede, industrije, to su sve problemi za njih. Komisija je do sada u svojim procesima rada donosila neke odluke na prečac, neke odluke da bi se izrekla astronomske kazne da bi oni napunili svoju kasu i da imaju visoke plate. Jel to poenta i suština rada komisije? Zar članovi i predsednik komisije trebaju da imaju platu koja je 100.000, najmanje, dinara veća od ministarske plate ili dva ili tri puta veća od predstavnika građana?

Ne radi se o tome da je to zbog novca samo, nego zbog činjenice da tako postavljene stvari i taj red veličina i način na koji oni postupaju nije dobar i neće doprineti da se nelojalna konkurencija ovde suzbije i da se zaštite, pre svega, mi na tome insistiramo, naše domaće kompanije od uvozničkog lobija, od svih onih koji žele da mešetare na srpskom tržištu, jer znate mi svi jesmo za slobodan protok robe, kapitala i svega, ali dajte da zaštitimo ono što je naše, gde ljudi mukotrpno rade na tome i generacijama, da očuvaju to i da proizvode nešto što je kvalitetno i što treba da bude naša srpska roba, da izvozimo pre svega. Evo, sada imamo i ugovor koji je za Srbiju dobar, za Evroazijsku uniju, ali znate i sami da naši privrednici i te kako imaju problema i kod izvoza, evo to ću vam otvoreno reći, robe za široko rusko tržište zato što se time, i baš da dođem do ove vaše ljubimice, zato što u Ministarstvu Zorane Mihajlović, blago rečeno mešetare sa dozvolama za prevoznike koji treba kvalitetno srpsko voće da izvoze na tržište Rusije gde imaju ugovorene poslove.