Po Poslovniku, gospodine Milićeviću.
Znate, svako kada govori o nečemu kreće od sebe. Neki uvek kreću od novca i oni kažu kako je za njih trivijalno reći ako je član, član je 107. kako je za njih trivijalno 6.000 ili 7.000 dinara. Za njih jeste, za građane Srbije nije i to je ozbiljan pokazatelj.
Druga stvar, kakva ste vi to sila i kakva ste vi Skupština kad jedan čovek, jedan poslanik može da blokira rad Narodne skupštine? Vi da ste u pravu vi biste gazili dalje, nego ima i onih kojih su malo pametniji od vas, ako i gledaju prenos sednica Narodne skupštine, pa vas onda pozovu da izađete napolje, pa dobijete packe, pa vam kažu šta morate da uradite.
Nije meni, gospodine Arsiću, ovo ni prva, ni poslednja opomena, ni u ovom, ni u prethodnim režimima, a siguran sam da će me kažnjavati neki drugi.
Kao što vidite, ja nisam odustao i to pokazuje da kod mene osećaj časti, osećaj pravičnosti igra veću ulogu od tih 6.000, 7.000 ili 100.000 dinara, jer mnogo je više kazni koje sam ja platio. To ne znači da to što ste vi sad kao povukli tu opomenu, vi mislite da to utiče na moje mišljenje o vama. Mislite li da ste se time distancirali principijelno od Nataše Micić, ili od Gordane Čomić? Da li ćete vi povući Poslovnik koji koristite? Vi mislite da je ovde neko dete, pa da možete sa njim da se igrate? Pa sad ću primenjivati, sad neću primenjivati.
To pokazuje osionost. To pokazuje bahatost. To pokazuje da ne razumete šta je parlamentarna demokratija. Nije parlamentarna demokratija igračka koja zavisi od vaše dobre volje. Ili postoje principi, ili postoji poštovanje političkog protivnika, ili ga nema.
Koliko ste vi meni tokom prethodnih tri godine, gospodine Arsiću, uputili uvreda kao predsedavajući? Vi ste meni, kao predsedavajući, rekli da nisam normalan ako ne mislim kao vi. I to je u stenogramu. To je nezapamćeno u parlamentarnom životu. Vi meni, gospodine Arsiću, 40 minuta, 45 minuta, niste hteli da date reč u skladu sa Poslovnikom. Pa je umesto vas došla Maja Gojković, pa mi je ona dala. Ne zato što je ona bolja od vas, nego zato što ste imali posle toga stranu delegaciju, pa je bilo bitno da ne gleda neko sa balkona kako poslanik opozicije sat i kusur vremena pokušava da dobije reč u skladu s Poslovnikom ali je ne dobija.
Ne može se od trenutka do trenutka čas dozvoljavati demokratija, čas dozvoljavati diskusija, čas ne. Ili se dozvoljava ili se ne dozvoljava. Sve drugo je farsa. Vi ste naterani da sednete za sto sa onima za koje ste rekli da nikada nećete sesti. Čitavu Srbiju ste vratili decenijama unazad, da pred strancima, pod stranim patronatom, razgovarate o demokratiji i izborima.