Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite.

Dame i gospodo, sva ova izlaganja koja jutros možemo da čujemo samo govore o potrebi da funkcionisanje Komisije za zaštitu konkurencije bude uređeno i da bude uređenija u skladu sa odlukom koju donosi Skupština Republike Srbije.

Nesporno je da smo učinili puno, ali u pojedinim segmentima, kao što moj uvaženi kolega, Marijan Rističević kaže – imamo još puno toga da učinimo kao Skupština Srbije, kao društvo, kao Komisija za zaštitu konkurencije.

Relativno je teško bilo šta reći ove dve tačke dnevnog reda posle izlaganja dva predsednika odbora koji su jasno, precizno govorile o načinu izbora kako biramo članove komisije. U stvari, mi danas biramo dva člana komisije, dve komisije, odnosno Komisije za zaštitu konkurencije koju biramo u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije član 23. stav 3. i to treba da radi Narodna skupština Republike Srbije, ima nadležnost da to radi na osnovu odluke i predloga koji donosi odbor, u ovom slučaju Komisiju biramo na osnovu predloga odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i trgovinu.

Skupština Srbije je izabrala 29. oktobra 2014. godine, prethodnu komisiju koja se bavila funkcionisanjem u vremenskom periodu od pet godina, što je u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije. Toj Komisiji, odnosno, predsedniku 29. oktobra 2019. godine istekao je mandat.

Skupština Srbije je u svom radu usvojila nekoliko puta njihove izveštaje i nadležni odbor naravno da je pristupio uobičajenoj proceduri, gde je definisao potrebu izbora novih članova komisije i predsednika.

Dana, 8. jula 2019. godine Odbor za privredu je raspisao javni poziv, a 10. jula je u „Politici“ u štampanom izdanju izašao oglas na koji se prijavilo 23 ljudi.

Ovo govorim samo o potrebi da naglasim koliki je značaj procedure u oblasti konkurencije i Skupština Srbija, odnosno odbori sami poštuju konkurenciju.

Obavljen je razgovor 3. ili 4. oktobra i na osnovu tog razgovora Radna grupa koju je formirao Odbor je ustanovila predlog 9. oktobra. Taj predlog, koji je Radne grupa usvojila, a Odbor predložio Skupštini u plenumu, u stvari je kraj procedure izbora članova Komisije za zaštitu konkurencije. Mi danas raspravljamo, a za nekoliko dana ćemo ih birati.

Godine 2005. formirana je Komisija. Komisija u svom radu jeste nezavisna i samostalna, odnosno vrši javnu funkciju i javna ovlašćenja i pravno je lice. U svom radu ona se bazira i funkcioniše na bazi Zakona o zaštiti konkurencije koji je donela Skupština Srbije i nekoliko normi koje je donela Vlada Republike Srbije.

Naravno da Komisija funkcioniše u skladu sa uobičajenom procedurom koja važi i u EU, jer EU jasno definiše nivo konkurencije, pri čemu je Srbija stekla obavezu potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, član 73, da poštuje konkurenciju u normama kako propisuje EU.

Komisija je strašno značajna za funkcionisanje pristupnih pregovora, jer direktno i indirektno učestvuje u zaključivanju, odnosno otvaranju pregovora broj pet, pregovora 10, 14, 15 i 23.

Komisija i onako, kako zakon kaže, služi pre svega građanima Srbije, da na celoj teritoriji države Srbije obezbedi potpuni nivo konkurencije i nesporno je da se u poštovanju rada Komisije i poštovanju principa konkurencije bolje snalaze strane kompanije zato što imaju iskustva koje je decenijsko u funkcionisanju Komisije i slobodnog tržišta na konkurenciji.

Sprske kompanije, srpsko društvo uči se slobodnoj konkurenciji, pa samim tim i obaveze Komisije kada nekad možda i ne razumemo šta radi, jeste pre svega posledica neznanja koje je posledica neiskustva.

Značaj Komisije se u stvari svodi na ekonomske slobode. Ako nemate ekonomske slobode, a tu je zadužena Skupština Srbije, celo društvo, kao i Komisija, onda u suštini imate problem u funkcionisanju jednog društva.

Jedno društvo najbrže raste i razvija se ako imate konkurenciju u svim oblastima. Praktično, nemoguće je zamisliti ekonomski rast i razvoj ako nemate konkurenciju i ako nemate slobodno tržište.

Društvo raste i razvija se, ne samo ekonomija, ako imate slobode. Bez ekonomskih sloboda teško je govoriti o rastu i ekonomskom razvoju.

To su principi koji funkcionišu još 500 godina unazad. Engleska revolucija, Francuska buržoaska revolucija su samo utvrdile i potvrdile da bez ekonomskih sloboda praktično nema ekonomskog rasta razvoja, nema demokratije, nema slobodnog društva.

Ne možete da govorite o slobodnoj ekonomiji, da govorite o funkcionisanju društva ako nemate konkurenciju, a konkurencija treba da bude kontrolisana od svih državnih institucija, a primarno u ovom slučaju od Komisije za zaštitu konkurencije.

Prava jednakost bez bilo kakvog uslovljavanja u stvari je konkurencija. Mi u Srbiji vekovima teško shvatamo šta je konkurencija. Imali smo dve dinastije koje su bile monopolisti u vođenju države, a to je manje bitno, bili su pre svega monopolisti u vođenju ekonomije. Imali ste jedan komunistički-monopolistički sistem i to je suprotno potpuno od ozbiljnog funkcionisanja ekonomije i zato su naši rezultati u društvu i u ekonomiji u istoriji ekonomije drugačiji od nacija koje su imale slobodu na ekonomiji.

Nije sporno da pojedini delovi društva, pojedini segmenti društva mogu da žele da imaju drugačije principe u vođenju ekonomije, ali onda nemate na bazi države makroekonomski rast i makroekonomiju koja je značajna.

Srbija, Skupština Srbije, Komisija za zaštitu konkurencije ima velike izazove u narednom vremenskom periodu i Skupština Srbije ne treba da podlegne u ovom trenutku globalnim izazovima koji govore da se stvari u svetu dešavaju na drugačiji način, ali je uloga države u slobodnoj ekonomiji bitnija.

Trenutna globalna dešavanja u ekonomiji, u stvari, svode se na dve stvari – u regulaciju, odnosno na deregulaciju države. Ako pogledate deregulaciju, a to su učinile pre svega azijske države, one s u napredovale ekonomski u zadnjih 10 godina. Ako pogledate Afriku, ona to čini i danas. Kada nacije koje su imale značajne ekonomske slobode to ne čine, odnosno čine drugačije, onda se nađu u problemu. To je i danas slučaj sa anglosaksonskom ekonomijom. Suština funkcionisanja ekonomije je u ekonomskim slobodama i Srbiji trebaju ekonomske slobode u svakom smislu.

Srbija je od 2014. godine potpuno promenjena država. Možemo da kažemo da se naslanjamo na tradiciju perioda od 1903. do 1914. godine, kada smo imali značajne ekonomske slobode. Strane direktne investicije, o kojima je moj uvaženi kolega govorio, koje prelaze preko tri milijarde, doprinose razvoju slobodne ekonomije. Zašto? Zato što ulažući toliku količinu novca u robu i usluge dižete nivo konkurencije, a samim tim podižete nivo konkurencije na tržištu radne snage. To ne može nikako da bude u suprotnosti i protiv interesa Srbije.

Praktično, kada pogledate makroekonomske parametre koji su svi neupitni, jasno govorimo da je politika Vlade Republike Srbije od 2014. godine na pravom putu u oblasti slobodne ekonomije.

Naravno da konkurencija i zaštita konkurencije jeste ključna stvar u borbi protiv korupcije i to je ono što treba naglasiti. Zakon koji ćemo usvojiti u narednom vremenskom periodu, a koji je takođe bitan, a tiče se porekla imovine, jeste samo sidro, a ključni mehanizam jeste svakako slobodna konkurencija, jer kada imate konkurenciju, onda manje-više nemate korupciju.

Skupština Srbije treba zajedno sa Komisijom da čini napore da učini konkurenciju u svim oblastima potpunom. Tamo gde možda zaostajemo, pre svega to je oblast obrazovanja, oblast zdravlja, javnih preduzeća, pravljenjem potpune konkurencije i potpunim peglanjem prava vlasništva, bez obzira da li je privatno ili državno vlasništvo, činimo Srbiju boljom i bogatijom zemljom.

Komisija za hartiju od vrednosti svakako jeste deo konkurencije. To je institucija koja treba da reguliše funkcionisanje na jednom ključnom segmentu, a to je tržište kapitala.

Kada biramo danas člana Komisije, u stvari suočavamo njega lično i celu Komisiju sa dva globalna problema i to treba naglasiti da pored rasta ekonomije koju Srbija ima, makroekonomskih parametara, u stvari Komisija za hartije od vrednosti suočava se sa dva globalna problema, dva globalna izazova koja su izvan njihove moći. To je, pre svega, funkcionisanje evropskih investitora po principima da ne žele da ulažu na tržište kapitala. Prosto, Evropljani, Srbi su drugačije poslovno orijentisani u odnosu na Amerikance i druge investicione nacije.

Mi, pre svega, a i Evropa cela ulaže u tri segmenta – u siguran kapital, u bankarski sektor, u privatne poslove i u tržište nekretnina i tako je vekovima. Tu relativno dođe tržište kapitala tek na četvrtom mestu. Niska cena kapitala u ovom trenutku takođe ne odgovara tržištu kapitala.

Ako imate bankarski sektor koji daje kamatne stope koje su negativno, praktično čini pozitivne stvari za one koji žele da se zaduže. Onda imate suviše veliki rizik i izazov da umesto da uzmete jeftin kredite, idete i plasirate kapital na otvorenom tržištu po nižoj ceni.

Naravno da su informacione tehnologije doprinele da se iz Srbije danas vrlo lako utiče i funkcioniše na različitim berzama u svetu i vodećim.

Plitko srpsko finansijsko tržište u suštini jeste problem i mi danas moramo da pravimo zakonsku regulativu kada se uslovi na tržištu promene da spremni dočekamo te izazove.

Skupština Srbije, Vlada Srbije, Ministarstvo finansija učinilo je niz napora u prethodnom vremenskom periodu. Samo pre nekoliko dana imali smo, praktično, Zakon o investicionim fondovima i o alternativnim investicionim fondovima gde je Skupština Srbije podržala ekspertski predloge koji su išli preko Ministarstva finansija. To će svakako doprineti u jednom trenutku da tržište kapitala i tržište na finansijskom nivou funkcioniše bolje. To ne zavisi od makroekonomskih parametara, to zavisi od objektivnih okolnosti.

Ono što bih posebno naglasio i što bih posebno istakao jeste da Srbija, Ministarstvo finansija i sve institucije koje funkcionišu na finansijskom tržištu trebaju da sagledaju, kao i Narodna banka, o kojoj ćemo raspravljati nešto kasnije, alternativne izvore finansiranja.

Ovo o čemu pričamo su u stvari klasični izvori finansiranja koji postoje 100, 200, 500 godina. Danas imate promenjenu tehnologiju, imate potpuno nove segmente, nove linije finansiranja koji moraju da budu uključeni, a da Srbija prati svetska i ekonomska dešavanja. Imate i finansiranje preko interneta, IT finansiranje. Imate institucije koje su tradicionalne u različitim oblastima, a koje počinju da se bave finansiranjem. Imate institucije koje se nikada nisu bavile finansiranjem, a pojavljuju se na finansijskom tržištu. Pravna regulativa i normiranje od strane Skupštine Srbije, naravno preko Ministarstva finansija, Narodne banke, Komisije za hartije od vrednosti svakako jeste izazov koji je pred nama i koji moramo da rešavamo u narednom vremenskom periodu.

U ime poslaničke grupe SNS, pre svega želim da čestitam kada u danu za glasanje budemo glasali za članove komisije, da im poželim uspešan rad i da kažem da će SNS u danu za glasanje podržati predloge Odbora za budžet i finansije i Odbora za privredu.

Zahvaljujem.
Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika po prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje konkurencije i zaštite konkurencije je jedno veoma važno pitanje za zdravost privrede. Zato verujem da se i ovom odlukom o zaokruženju formiranja tela koje će kontrolisati zaštitu konkurencije zapravo i formalno stiču pretpostavke da i na samom terenu počnemo menjati stanje koje je u nekim segmentima ne tako ružičasto.

Naravno da pitanje kadrovnja uvek treba staviti na uobičajenu vagu, a to je pitanje ili standard kompetentnosti, moralne kompetentnosti i stručne kompetentnosti. Svakako da formalno po informacijama i „cv“ kojima raspolažemo predloženi kadrovi ispunjavanju te uslove, a što se tiče suštinskog kvaliteta ispunjenja tih uslova to će se tek pokazati nakon što oni budu izabrani i nakon što oni budu vršili ove nadležnosti.

Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste činjenica da na terenu imamo jako puno nagomilanih problema po pitanju nelojalne konkurencije i nepoštovanja antimonopolskih zakona, posebno tamo gde imam uvid, a to je prostor Sandžaka. Svedoci smo bili da pre deceniju i po mi smo u Sandžaku, a posebno u Novom Pazaru imali svojevrsnu ekspanziju male privrede, porodičnih preduzeća i to pre svega u sektoru proizvodnje. Imali smo preko 5.000 živih proizvođača tekstilnih proizvoda, obuće, nameštaja. Nakon toga, nažalost, dolazi do urušavanja ove inicijative.

Jedno vreme se Novi Pazar smatrao ekonomskim čudom koji je uspevao da u veoma teškim okolnostima, zapravo ponudi model kako je moguće iskoristiti privatnu inicijativu. Nažalost, došlo je do značajnog urušavanja ovog sektora i to pre svega zbog nepoštovanja antimonopolskih zakona i zbog urušavanja lojalne konkurencije koja uvek dolazi iz sektora ili onog krupnog kriminala ili sprege kriminala i određenih struktura vlasti na lokalu.

Dakle, mi smo konkretno u Sandžaku imali pojavu gde je krupni kriminal, pre svega veliki trgovci drogom su imali kao paravane razne fabrike za proizvodnju konfekcije i drugih proizvoda, koje su im koristile, zapravo, da u društvu izigravaju ugledne biznismene, a glavni novac su upumpavali iz kriminala i prodaje droge.

Time su bili u prilici da svoje proizvode prodaju ispod cene i time za nekoliko godina urušili onaj zdravi deo proizvodnje u Novom Pazaru, koji se nisu mogli nositi sa njima na tržištu koje je bilo nezaštićeno, jer taj kriminalac koji proizvodi pantalone koje ga u proizvodnji koštaju 15 evra, proda ih za 12 evra, a onaj pošteni mora da ih proda za 20 evra i svakako da na kraju on crkava.

Dakle, to je veoma važan momenat kome je neophodno pridati važnost, pogotovo za onaj jedan mali deo od te tako moćne privrede koju smo imali na nivou privatnih preduzetnika.

Nama je preostalo još nekih dvadesetak posto i sada bi bilo jako važno bar te preživele najvitalnije i najžilavije zaštiti. S druge strane, zaštititi od zloupotreba inspekcijskih organa koji se koriste za obračune na lokalnom političkom nivou, gde se na neki način strahom vlada tim firmama, jer će one biti u nemilosti određenih inspekcijskih organa koji su u rukama opštinskih vlasti i određenih struktura suprotne strane, čime se neposredno ugrožava zaštita konkurencije, odnosno uvode nezvanično monopolske prakse.

Tako da, želim verovati da će i naša podrška narodnih poslanika stranke „Pravde i pomirenja“ i ovim odlukama i ovim imenovanjima, kao što smo dali podršku antimonopolskim zakonima, konačno omogućiti da ovoj praksi stanemo u kraj. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Juče su mi novinari zamerili da kada govorim, snimatelji uopšte ne hvataju ovaj znak protiv GMO na mojoj kravati, i zato ću sada da držim ovu kravatu ovako.

Istovremeno, želim da pokažem dokument koji govori o izbegavanju konkurencije u Republici Srbiji. Nedavno je Narodna skupština usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Tim zakonom prolongirana je obaveza testiranja mašina, uređaja za primenu pesticida u poljoprivredi na 1. januar 2022. godine. Pitao sam se kako je moguće da se to prolongira kada je EU obezbedila 2,5 miliona evra za obuku kadrova, njihovo licenciranje, za nabavku opreme i za praktično omogućavanje funkcionisanja 31. centra za testiranje tih uređaja?

Pitao sam se, takođe, kako je moguće da konkuriše neko za sredstva IPARD ili za „Global G.A.P.“ kada mora imati dokaze o tome da su mu atestirani uređaji za primenu pesticida?

Tragajući za time, naišao sam na informaciju da postoji ipak firma u Srbiji koja je licencirana za testiranje tih uređaja. Verovali ili ne, to je firma, evo u oglasima, „Tehno kontrol“ iz Novog Sada, koja ispituje u skladu sa evropskim standardom N 13-790, koja vrši kontrolu manometara, koja vrši kontrolu pumpe, kontrolu rasprskivača, kontrolu ravnomernosti rada i raspodele tečnosti na prskalici i prodaju mernih instrumenata.

Zašto smo prolongirali primenu te odredbe zakona samo i jedino za testiranje uređaja za primenu pesticida? Da li tu postoji nečiji interes da se samo jedna firma ostavi na tržištu Srbije koja će to raditi i koja će ubirati ekstra profit da licencirajući uređaje za testiranje pesticida na celoj teritoriji Srbije, svima koji konkurišu za IPARD projekte i svima koji konkurišu za „Global G.A.P.“ standarde.

Takođe, već sam najavio juče da sam u prethodna dva dana, odnosno za vreme vikenda, 9. bio u selu Kumare kod Novog Bečeja, gde sam prisustvovao osnivanju udruženja „Uzgajivača koza Srbije“ i pozdravio sve učesnike, jer je to jedini pravi put da se udruže i da zaštite svoje interese, kako bi mogli da reše brojne probleme, od umatičenja koza kvalitetnih, do povećanja učešća u korišćenju subvencija, odnosno podsticaja umesto skromnih četrdesetak miliona barem na 400 miliona dinara godišnje, koliko im po potencijalu pripada.

U nedelju, 10. bio sam u selu Kutlovo. To je sredokraća između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, a pripada teritoriji grada Kragujevca, gde su se predstavnici seoskih žitelja, pedest i ne znam koliko naselja seoskih na teritoriji Kragujevca, sakupili i formirali udruženje građana „Narodni pokret – volim selo svoje“.

Evo fotografije.

Konačno je došlo vreme da građani sela uzmu stvari u svoje ruke. Oni su formirali to udruženje, sa ciljem da zaštite svoje interese, jer su rekli da su društveno i ekonomski omalovaženi u odnosu na grad Kragujevac, a zauzimaju najveći deo teritorije grada Kragujevca. Očigledno su shvatili da moraju da se oslone "u se i u svoje kljuse" i dobro bi bilo kada bi u Srbiji u svakoj opštini formirali slično udruženje i da oni biraju svoje predstavnike, najbolje domaćine iz sela koji će ih predstavljati u skupštinama opština i gradova, jer je očigledno da su sela zapostavljena.

I najzad, ako hoćemo ravnopravnost, ja podržavam inicijative koje su bile u kontekstu razvoja zadrugarstva i u kontekstu Nacionalnog saveta za razvoj sela, ali, molim vas, od političke deklaracije do praktične primene ima mnogo smetnji.

Zašto, recimo, građanima sela, odnosno selima se ne obezbedi barem 70% investicija za infrastrukturu po jednom stanovniku u odnosu na sredstva za infrastrukturu koja se ulaže za stanovnike gradova? Ili, recimo, zašto se za 10 prigradskih opština na teritoriji grada Beograda ne izdvoji 70% sredstava za infrastrukturu po stanovniku u odnosu na infrastrukturna ulaganja po stanovniku u sedam gradskih opština?

Ne možemo se samo deklarativno zalagati za ravnopravnost žitelja u selima, a praktično ne činiti ništa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao što ste čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati i ove predloge odluke, kao i sve druge koje se tiču zaštite od monopola i zdrave konkurencije kada je u pogledu privredna delatnost u našoj državi.

Ono što je nama vrlo važno jeste da i ove agencije zaista na celokupnoj teritoriji države budu prisutne, jer mnogo je teže održati zdravu konkurenciju i boriti se protiv monopola u sredinama koje nisu centralni deo države i predstavljaju granične i rubne delove, kakav je prostor Sandžaka. Vi ste pre mogli čuti zapravo kakvo je stanje u Novom Pazaru, međutim, još mnogo, mnogo lošija situacija jeste u Sjenici i u Tutinu, gde bukvalno niko ko nije u sadejstvu sa lokalnim vlastima apsolutno ne može bilo koji posao ili bilo koju privrednu delatnost obavljati. To traje u kontinuitetu već 30 godina.

Onaj ko nije u sadejstvu sa lokalnom vlašću i posebno sa vlašću SDA, gospodina Ugljanina u Tutinu, apsolutno ne može dobiti ni jedan tender, ni jednu privrednu delatnost od opšteg interesa, a ako se bavi privatnim poslom, onda je konstantno gušen. Tako se dešava, recimo, da samo u jednom selu, za šta su obznanjeni podaci, u jednoj porodici postoji u APR registrovano oko 20 privrednih društava koji su uvek aktuelni kada su u pitanju izvođenje radova koje finansira lokalna samouprava. To je samo zbog toga što su i u rodbinskim i u političkim sponama sa lokalnom vlašću. Tako se isto događa i na području opštine Sjenica.

Na taj način se guši bilo koja zdrava privredna inicijativa. Na taj način se pravi jedan haotičan ambijent, u kome oni koji imaju zdravu ambiciju za zdravim biznisom, za zdravom privredom, apsolutno nemaju nikakve šanse da uspeju, jer je nemoguće uspeti u sredini gde svaki ozbiljan posao mora biti povezan kroz neki dil ili kroz poslovanje isključivo sa predsednikom opštine, kao što je to slučaj, recimo, u opštini Tutin, a takođe i u opštini Sjenica.

Naravno da je zato vrlo bitno da ova agencija i sve druge agencije koje se bave kontrolom budu zaista prisutne na tim područjima i da se uvede red, jer samo ćemo na taj način uspeti da povratimo zdrav ekonomski ambijent i da omogućimo da oni mladi ljudi koji imaju i obrazovanje, koji imaju i dobre ideje i koji imaju poleta i snage da razvijaju svoje sredine, da razvijaju vlastite poslove, imaju šanse da se izbore i da na taj način ostanu u svojim mestima, odnosno da potpomognu razvoj i da potpomognu pospešenje ekonomskog prosperiteta svoga kraja.

S druge strane, ovakav zaista monopolski ambijent odbija sve one, posebno koji su poreklom iz ovih krajeva, koji imaju ozbiljan kapital, a vezani su za dijasporu, da bilo šta ulažu, da bilo koji posao pokreću u tim svojim sredinama, iako imaju i želju, iako imaju i dobre ideje, iako imaju dobre veze, jer su i oni koji su pokušavali, nažalost, naišli na zidove, naišli na otvorene pozive za korupciju i naišli na otvorene pozive za zloupotrebu njihovog kredibiliteta, njihovog poverenja i, na koncu, njihovog kapitala.

Da bismo ove krajeve, kao i celokupnu ekonomsku teritoriju naše države učinili jedinstvenim i prepoznatljivim po zdravoj konkurenciji, po tome da je smanjen oblik monopola, a zaista, i ova agencija i sve druge agencije moraju biti dodatno prisutne na tom području i moraju preduzimati sve ono što je neophodno kako bi se zaštitila zdrava inicijativa i kako bi se zaštitili ozbiljni proizvođači i kako bi se sprečili lokalni oligarsi, lokalni šerifi da usled svoje moći, političke, na bilo koji način zloupotrebljavaju, maltretiraju i reketiraju sve one koji žele učestvovati u ekonomskom procesu razvoja svog kraja i svoje sredine. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, još jedanput u toku vaše vlasti mi biramo predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, biramo i tri člana, biramo i člana Komisije za hartije od vrednosti.

Ono što sam ja, pre svega, očekivao u toku ove vaše diskusije, je da prvo pričate o velikim uspesima koje je ova komisija ostvarila u prethodnom periodu. Prvo ste morali da kažete i da nabrojite najveće uspehe te komisije, da vidimo šta je to što je ta komisija uradila velelepno za građane Srbije, da vidimo koji su to monopoli slomljeni, da vidimo sa kojim se to lobijem uhvatila u koštac ova komisija i da znamo da su velike plate koje primaju, kako bi bila obezbeđena njihova samostalnost i nezavisnost, zaista opravdane.

Vi ste, gospodo, obećali, pre nego što ste došli na vlast, da ćete ukinuti preko 100 agencija. Vi ste pričali kako su to krvopije, pričali ste kako su to izmislili žuti da bi uhlebili svoje kadrove. Govorili ste kako vi to nećete dozvoliti, jer milioni i milioni i dinara i evra se troše godišnje na rad tih agencija.

Međutim, nakon što ste došli na vlast, vi ste brzo zaboravili svoja obećanja. Napravili ste i vi čitav niz komisija. Za razliku od žutih, vi ste prestali da dajete taj nepopularan naziv - agencije. Dakle, došlo je malo do promene retorike, ali je suština ostala ista.

Vi za mnoga ta tela tvrdite da su samostalna i nezavisna, a jasno je da niko ko prođe kroz vaše partijske komisije i kroz odbore kojima predsedavaju vaši kadrovi, ne može biti ni nezavistan, ni samostalan.

Koliko su dobre i ozbiljne te vaše kadrovske komisije, mislim da se najbolje vidi kada se podsetimo malo onih vaših prethodnih rešenja. Vi ste, dame i gospodo narodni poslanici ili vaši prethodnici u ovim klupama, ubeđivali građane Srbije i kako je Saša Janković najbolje moguće rešenje za funkciju koju je obavljao. Vi ste ga birali i tvrdili i garantovali da će on na najbolji mogući način obavljati taj posao. Nije mnogo prošlo i postade on Sale prangija, postade on strani špijun, strani plaćenik i mnogo toga još.

Vi ste birali i Rodoljuba Šabića. To je, takođe, vaš kadar, vaše gore list za koga ste isto bili potpuno sigurni da će na najbolji mogući način obavljati posao za koji je zadužen.

Gospodo draga, vi ste, kao nezavisnog kandidata, u vašu Vladu stavili ludog Raduleta. Stavili ga za ministra i nekoliko meseci kasnije pričali kako je on kriminalac, kako je on opljačkao građane Srbije kao stečajni upravnik, kako je to izuzetno loš čovek i mnogo toga još, da bi ga posle imali i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, navodno, kao političkog protivnika, a ja mislim da on nije vaš politički protivnik već idealna opozicija.

Vi i dan danas to radite, vi stvarate idealnu opoziciju i sa Sergejem Trifunovićem i sa Mišom Vacićem i sa Čankom i sa Čedom Jovanovićem i sa mnogim drugima.