Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/277-19

3. dan rada

14.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:10 do 15:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi nismo imali priliku da razmenimo mišljenje pre dva dana kada ste vi bili ovde na raspravi, gospodin Marinković nije imao toliko tolerancije i demokratskog potencijala, morao je da napravi pauzu.

Danas smo čuli nešto što je nastavak od onih stvari o kojima smo pričali, koje smo slušali u utorak. Dakle, to što je bilo eksplozivno u našoj javnosti, što je bilo kao grom iz vedra neba, jeste ta naša nova integracija, ta naša nova balkanska unija, nešto što se naziva „mali Šengen“. Pa smo danas, ja sam morao da zapišem, nisam mogao da verujem šta sam čuo od gospodina Marinkovića, kaže da je to suštinska integracija. Šta je bilo sa suštinskom integracijom Srbije u EU? Kada je postao „mali Šengen“ Balkanska unija suštinska integracija?

Dakle, posle svega što je Srbija u radila za 19 godina, sve što je traženo Srbija je ispunila, izručila sve u Haški tribunal, uradila sve što je trebalo sa Crnom Gorom, sa Kosovom i sve ostalo što je bilo zahtevano, ne samo kroz proces otvaranja poglavlja, nego i kroz sve ostale političke pritiske, mi smo sada dobili jasan signal da Srbija nikad neće biti član EU, da će uvek biti u predvorju, da će biti ispred. Umesto toga da mi sada trezveno sagledamo to, shvatimo šta je iz evropske perspektive pozicija Srbije, mi tražimo utešne nagrade, tražimo zamene u integraciji kroz „mali Šengen“.

Dakle, sada ćemo mi da se ujedinimo i to će da nam ovde nadoknadi propast pregovaračkog procesa Srbije i EU. Pre svega, niko nije rekao, pre nego što se to konkretno dogodilo u Novom Sadu, da je to uopšte plan Srbije. Niko nije to rekao ni na Vladi, to je rekao samo predsednik Republike koji za to nema mandat.

S druge strane, niko nije ni objasnio šta se to razlikuje od postojećeg CEFTA sporazuma. Šta je ono što konkretno Srbija dobija? Iz Srbije može da se ide, tj. građani Srbije mogu da idu i u BiH, i u Crnu Goru, i u Severnu Makedoniju sa ličnim kartama, samo će još moći da idu u Albaniju. Da li je to potreba građana Srbije? Srpska radikalna stranka misli da nije. Dobićemo to da iz Albanije može da se ide u centralnu Srbiju sada pošto već može između Kosova i Albanije samo sa ličnim kartama.

S druge strane, šta znači Šengen? To što je umesto pasoša lična karta ne znači da nema graničnih prelaza. Šta znači, kakav je to apsurd?

Suštinska integracija je naš najveći ekonomski nacionalni interes, pa mi to zaista ne možemo da prihvatimo. Ko može da ubedi građane Srbije da je balkanska unija i mali Šengen u interesu Srbije, pogotovo što kao od jedan od razloga za opravdanje takvog poteza predsednik Srbije kaže da će to moći, na primer, da obezbedi plasman albanskih poljoprivrednih proizvoda u centralnoj Srbiji. To je ono što ćemo mi da obezbedimo.

U opasnosti smo kada na sledećoj konferenciji u Draču Kosovo, republika Kosovo, takozvana, bude predstavljeno kao nezavisna država. Dakle, mi ćemo tako nekom procesu dati našim učestvovanjem i podrškom legitimitet nezavisnom Kosovu. Mi ćemo podržati ono što govori Edi Rama, što je između ostalog rekao i u Beogradu, jeste da je Kosovo nezavisna država i da Srbija treba to da prihvati i da se sa tim suoči. Ovo je jedan od načina kroz koji to može da se dogodi. Mi hoćemo da obezbedimo nešto, verovatno pošto smo mi tako mnogo jaki, da sad poboljšamo i albansku privredu, privredu BiH, Severne Makedonije i republike Kosovo. Mi sve što treba da radimo, što traže od nas mi ispunjavamo, a ne dobijamo ništa.

Politika Srbije prema Vladi u Prištini i stavovi su više nego mazohistički. Mi njima obezbeđujemo sve, sad se trudimo i gde ćemo njihove proizvode da plasiramo, a oni ne prihvataju ni glasove iz centralne Srbije. Ko je tu onda lud? Mi hoćemo da damo legitimitet nezavisnom Kosovu, na ovaj način mi to radimo, i još se ovde objašnjava da je to naš najveći mogući ekonomski interes.

Ministar Rasim Ljajić za današnju „Politiku“ kaže: „Kroz ovakav vid regionalne saradnje činimo naše privrede konkurentima za nastup na sve zahtevnijem globalnom tržištu“. Ja ne znam kako da komentarišem uopšte ovo. Mi činimo naše privrede konkurentnijim, a valjda bi trebalo da vidimo da prvo naši privrednici zbog cele te evropske integracije i fame koja traje 20 godina nisu konkurentni u domaćoj zemlji, nisu konkurentni u Srbiji, zato što pored svih tih priča i toga što ste vi, gospodine ministre, rekli u utorak, da je Aleksandar Vučić preporodio našu privredu i sve ostalo, ništa se ne razlikuje ekonomska politika SNS od politike DS.

I dalje je na snazi režim subvencija. Dakle, 10 ili 15 hiljada evra daje država Srbija po radnom mestu investitorima koji dolaze iz inostranstva. Na taj način oni taj novac troše, imajući u vidu da je 250 evra plata u tim kompanijama, oni taj novac troše za plate, dok taj novac postoji tu, a za sav taj period izvlače ekstraprofit. To je model DS koji je prihvatila SNS i nastavila da ga sprovodi. To su činjenice. Naravno, to je model koji podržava MMF. A koja se zemlja razvila na taj način? To da je dobro, naravno, nama kažu da je dobro sa zapada, to da je dobro, valjda bi te zapadne zemlje to koristile da razvijaju na taj način svoje ekonomije, ne bi nam donosile to u Srbiju, Bugarsku i na Balkan, bilo gde, da je to uspešno, ali nije. Sve što mi možemo njima da obezbedimo i što to vrlo uspešno radimo jeste jeftina radna snaga i posle još smo toliko šizofreni da se sa tim hvalimo kao velikim uspehom. I sad ćemo da budemo konkurentni na sve većem i zahtevnijem globalnom tržištu.

Separatistička vlast u Prištini je zavela režim taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, pre godinu dana. Šta je uradila država Srbija po tom pitanju, osim tih tužnih konferencija za štampu predstavnika naše izvršne vlasti? Ništa. A nakon svega toga mi sad hoćemo i balkansku uniju, kao da se to sa taksama ništa nije ni dogodilo. Ta Evropska unija da je naš partner i naš prijatelj, oni bi uticali na tzv. republiku Kosovo da se skine taj režim taksi. Oni imaju mehanizme za to. Mi treba sa njima da se ujedinimo, a oni podržavaju režim taksi.

Mi smo došli u situaciju sa tim subvencijama da naša privreda ne može da bude više nigde konkurentna i ne možemo da vidimo da jedina alternativa evropskim integracijama Srbije jeste što čvršća integracija sa Ruskom Federacijom, sa zemljama BRIKS-a, kroz ekonomski savez Evroazijske unije koji predvodi Ruska Federacija, gde mi možemo da otvorimo neko tržište za naše proizvode.

Mi se ovde hvalimo kako najviše izvozimo i uvozimo iz Evrope, pa smo onda najveći partneri sa balkanskim zemljama u komšiluku itd. To nije zato što mi nemamo druge mogućnosti, nego zato što to moramo da uradimo, jer su to politički pritisci iz Evropske unije, samo je to jedan jedini razlog. Samo je to jedan jedni razlog zašto smo mi upućeni na te zemlje. Mi hoćemo, ali ne smemo. A što ne smemo? Ne smemo zato što to nije u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije. Ministar Rasim Ljajić kada je najavio da možemo da povećamo našu poljoprivrednu proizvodnju 2014. godine, u vreme prvih sankcija Evropske unije Rusiji, iz Evropske unije je stigla nota u kojoj se kaže da sve što bi to Srbija uradila, što bi pospešila izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda u Rusku Federaciju, Evropska unija bi smatrala neprijateljskim aktom i zato se to nije dogodilo.

Da li je posle 19 godina izgubljenog vremena i ove tragikomične priče o balkanskoj uniji i malom Šengenu vreme da mi zaista shvatimo da od Evropske unije i evropske perspektive nema ništa, pogotovo tih mantri da će kroz balkansku uniju ceo region pre da uđe u Evropsku uniju. To su zaista neozbiljne stvari.

Što se tiče saradnje sa Ruskom Federacijom, vi ste o tome isto, gospodine ministre, u utorak pričali, hteo bih da vas pitam – da li vi znate koliko košta raketni sistem S-400? Mislim, naravno, da to ne može da se kupi u prodavnici, ali koliko bi Srbija mogla da plati za jedan raketni sistem S-400, budući da to sarađuju, države se dogovaraju na osnovu sporazuma, je li tako, o kupovini tih raketnih sistema? Nek je to možda milijardu evra. Srbija svake godine, zato što primenjuje jednostrano Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gubi više od 530 miliona evra. Za ovih 11 godina mogli smo da kupimo šest tih sistema, samo od prihoda carina kojih nije bilo 2008. godine i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je ono što nam je posledica evropskih integracija. Zašto bi se to krilo? To je činjenica. To ne pričam ja, nego to priča Republički zavod za statistiku, možda oni lažu.

Mi ako hoćemo da razvijamo našu ekonomiju, da obezbedimo u budućnosti našu ekonomsku, energetsku, vojnu i svaku drugu bezbednost, mi treba da donosimo odluke u skladu sa našim sopstvenim interesima i da sarađujemo sa našim tradicionalnim istorijski partnerima sa kojima nećemo morati da budemo u ovako podređenom odnosu, pa da onda prihvatamo ove male Šengene i još na sve to pričamo o tome kako je to idealno, kako je to nešto neverovatno, kako je to najbolje za nas. Pa nije. Hajde mi da otvorimo tržište za zemlje BRIKS-a, za Evroazijsku ekonomsku uniju, da vidimo, možda je to malo bolje od malog Šengena, možda je to bolje od saradnje sa Albanijom. Dakle, to su zablude, to su mantre, to je ta velika dogma, političko načelo kojim se vodi SNS koja glasi – Evropa nema alternativu. To je zaista najhitnije da se promeni, da bismo mi uopšte u budućnosti mogli da pričamo o bilo kakvim uspesima, i ekonomskim i svim drugim.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| Ministar odbrane
Vi ste imali prilike da vidite da je Vlada nedavno potpisala i naše pristupanje tržištu zajednice nezavisnih država, to je uradila ova Vlada. Mi smo ti koji smo pokazali da imamo vrlo efikasne mehanizme i za saradnju sa Istokom i sa Zapadom.
Istini za volju, kada pogledate strukturu fabrika koje dolaze u našu zemlju, koje hoće da investiraju, a dobrodošle su odakle god žele da dođu, izjednačili smo potpuno domaće i strane investitore. Subvenciju će dobiti domaći investitori. Neka dođu ljudi, neka investiraju. Neka investiraju naši ljudi iz inostranstva. Neka investiraju stranci. Kažete, koja se to zemlja razvila investicijama? Koja nije? Znate li jednu da se nije razvila, a da su joj dolazili investitori koji su dolazili da otvaraju fabrike? Evo, navedite mi jednu koja se nije razvila.
Drugo, ne možete meriti snagu Srbije i Nemačke, pa reći – oni dolaze ovde. Naravno da je jeftinija radna snaga u Srbiji, ali oni plaćaju bolje nego što smo imali ranije, nama je prosečna plata ranije bila 300 evra, danas nam je 500, zahvaljujući tome što dolaze kompanije koje investiraju više. Da li dajemo subvencije? Dajemo subvencije. Četrnaestog meseca nam se ta subvencija isplaćuje i već od tad država zarađuje i kroz poreze i kroz doprinose, ali ima još jedna stvar koja se ne meri, a to je zadovoljstvo ljudi koji za razliku od perioda kad su bili nezaposleni rade, osećaju se korisno, idu negde, ujutro ustanu i krenu na posao, zarađuju tog dana, nose svojoj porodici. To je mnogo bolje.
Nemam ništa protiv da dođe kompanija odakle god hoće i svakoj ćemo dati iste uslove i sa istoka i sa zapada, samo nek dođu. Svi nek dođu. Dolaze kineske kompanije i tamo upošljavamo ljude. Veliki sistemi poput „Meite“ u Obrenovcu. Evo, sad su 500 novih radnih mesta raspisali. Prosto, i „Ziđin“ i „Linglong“ i svi ostali. Dakle, ogromne kompanije. Hoćemo da dovodimo sve one koje su dobre za našu zemlju. Ovo vam sve kažem u smislu, mi ne možemo da se razvijamo bez investitora, apsolutno ne možemo.
Nažalost, politika koja je vođena u našoj zemlji u jednom periodu dovela je do toga da osim Miškovića i još nekolicine tajkuna mi nemamo ljude koji mogu da ulože ozbiljniji novac u privredu. Prosto, razorena je privreda Srbije, razvaljene kompanije, preduzeća uništena, znate to. Sad, trebaće određeno vreme da se podigne ta privreda, da ta srednja klasa počne da ozbiljnije funkcioniše, da bi ti ljudi mogli da budu značajniji investitori u našoj zemlji. Sve što možemo da plasiramo našu robu, na svako tržište, mi sa svim zemljama u našem okruženju, osim sa Mađarskom, i sa Slovenijom čak, imamo suficit u poslovanju.
Naš interes, to je ekonomska logika, ona jača zemlja, snažnija ekonomski i privredno moćnija, ona koja faktički više proizvodi, ona će uvek biti dominantnija u saradnji sa zemljama koje imaju manje kapacitete. Više će naše robe ići na ta tržišta. Nama povezivanje, uklanjanje barijera i ubrzavanje te vrste transakcija odgovara više nego manjim državama ili slabije razvijenijim državama i bukvalno sa svima ima suficit. Suficit znači da taj novac možemo dalje da uložimo u škole, bolnice, puteve, veće plate, penzije itd. To je ekonomska logika.
Sve ostalo, dakle, svi oni koji žele i spremni su da investiraju u Srbiju da dođu u našu zemlju, odakle god da dolaze, verujte, oberučke čekamo. Zato što ljudi često kažu – mi treba da sarađujemo samo sa ovima ili samo sa onima, da sa svima, mi smo spremni, samo nek dođu, nek otvaraju fabrike, daćemo im iste subvencije ko god da su, potpuno jednako kao i našim državljanima.
U ovom trenutku između 85 i 90% naše robne razmene, našeg ukupnog trgovanja je sa zemljama u našem okruženju i sa zemljama EU. To je istina, to je činjenica, a to bira privatni biznis, ne bira to država. Privatnik kaže – da, želim u ovoj zemlji jer tu mi najbolje plaćaju, tu mi je najbolja cena, tu mi je najbolji standard. Neka ljudi izvoze gde god žele i to i rade, ali onda vam pokaže gde faktički mi moramo da se usmerimo, jer je to faktički ekonomska logika.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Marinković, zatim Aleksandar Šešelj.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, uvaženi kolega Arsiću.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, moram da demantujem kolegu Šešelja kada je u pitanju njegovo govor i stav o malom Šengenu koji definitivno ne isključuje sporazum sa Evroazijskom unijom koji je Srbija potpisala pre nekoliko nedelja. Slažem se u potpunosti sa ministrom da mi ovde ne treba da budemo imuni na bilo koji kapital koji je regularan, koji nije spekulativan da dolazi u Srbiju iz bilo koje zemlje na svetu, valjda je to prva lekcija iz ekonomije da kapital nema ni lice, ni etničku pripadnost, ni versku niti bilo koju i naravno da nema besplatnog ručka.

Ako negde u svetu funkcioniše to da jedna zemlja i treba da bude orjentisana i njene kompanije samo na izvoz i ekonomsku saradnju sa drugom zemljom, kako god da se ona zove i kakvi god da su odnosi sa tom zemljom, mislim da to ne postoji nigde, nije održivo i na kraju krajeva nije dobro.

Zašto? A vi sigurno dobro znate, više puta ste i bili tamo, poznajete i kinesku politiku, i model ekonomskog razvoja, zašto Narodna Republika Kina gradi infrastrukturu, mostove, luke, železnicu u Evropi? Deset hiljada kilometara udaljena? Pa, da bi lakše prodavala svoju robu. Šta je ekonomski cilj svake zemlje? Da pomogne svojim kompanijama, da stvori ambijent da te kompanije lakše izvoze i da lakše naplate svoje proizvode i usluge. Ako ima infrastrukture, ako ima puteva, ako taj transport i logistika, gospodine Šešelj koji sada učestvuju, ponekad i po desetak procenata u ceni finalnog proizvoda, ako se obezbedi da to bude lakše, da to bude prohodnije i bolje, to je mnogo bolje za te kompanije i upravo će one biti konkurentnije na taj način.

Zato mi ovde podržavamo to da izvezemo više robe u Albaniju, zašto ne? Što više robe da im prodamo, bilo koje, da li su domaća preduzeća koja su investirala ovde potpuno je to nebitno. Zašto bi se raspravljali o tome da li nekome treba prodati više roba ili usluga. Zato se ja zalažem za izgradnju auto-puta, recimo, Beograd – Sarajevo. Zato što će naš izvoz i naši odnosi, sa istim tim Sarajevom biti deset puta bolji, jer danas imamo situaciju da voz iz Beograda ide do Sarajeva osam sati, a kada izgradimo auto-put stizaće se kolima i kamionima za dva, dva i po sata. Signal za one koji hoće da investiraju i za naše domaće proizvođače i privrednike da mogu još više da investiraju i da prodaju robu i usluge.

Na kraju krajeva, i taj put koji podrazumeva Beograd – Priština – Tirana, će obezbediti da se više roba i usluga izvozi u Albaniju, sa kojom imamo veoma malu trgovinsku razmenu. Ministar je malo pre pomenuo 90% naše trgovinske ekonomske razmene se odigrava sa zemljama u susedstvu i sa zemljama EU. Nemačka i nemački investitori zapošljavaju 60.000 ljudi u Srbiji, američki 20.000, ruski par hiljada. Neka zaposle i 20 i 50, slobodno, dobrodošli, spremni smo a ima napravimo sve moguće uslove da dođu ovde i da investiraju na najbolji mogući način ali mislim da je ta doktrina o kojoj ste vi malo pre pričali, da mi treba da budemo orjentisani na jednu zemlju i da je politički ili na bilo koji način loše i negativno da izvozimo u neku zemlju ma kakve mi imali političke odnose.

Na kraju krajeva i ti političi odnosi će biti bolji i tome stremimo, ako budu ekonomski odnosi bolji. To je ono što je suština i što je fundament politike predsednika Vučića, a to je upravo ekonomski razvoj i ekonomska saradnja koja utire put političkoj saradnji i utire put onome što se zove i pomirenje i zajednička budućnosti i bolja saradnja. Ekonomija sve osvaja. Ekonomija je ono što treba da bude žila kucavica naših država i bolje saradnje i boljih odnosa između naših naroda. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Pre svega, zemlje koje se nisu razvile uprkos insistiranju na stranim investicijama su Bugarska, Rumunija i Hrvatska, eto u našem okruženju. Te zemlje su danas siromašnije nego u vreme kada su ušle u EU. Imaju manje stanovnika i veći im je javni dug, negde i tri puta, kao u Bugarskoj i Rumuniji. Rumunija izgubi više od dva miliona stanovnika. Bugarska danas ima manje od sedam miliona stanovnika. Hrvatska manje od četiri miliona. Na taj način su se razvile te naše tri susedne države.

Što se tiče stranih investicija da li su iste? Nisu sve iste strane investicije. Nisu iste one uz koje dolazi politički pritisak i one iz kojih ne dolazi. Nisu iste, na žalost, investicije koje dolaze iz SAD i iz Kine. Mi smo imali situaciju otkrili tu aferu i sprečili da se tako nešto desi u Srbiji kada je Esmark hteo da preuzme Železaru Smederevo. Esmark je hteo da dođe da popljačka ove naše subvencije, a kompanije koje dolaze iz Kine dolaze tu, ne samo u Srbiju, nego bilo gde drugde, dolaze tu da bi ostali i ne zanima ih da naprave profit za tri dana ili za godinu dana, nego za 20, 30 ili više godina. To uvek maksimalno podržavam. Ali, da su svi isti nisu. Neki nas teraju u balkanske šengene, kao što biste vi rekli suštinske integracije, neki nas ne teraju.

Slažem se sa svim što ste rekli kako Kinezi ulažu u infrastrukturu. Naravno ne ulažu samo u Srbiju, ulažu kroz celu srednju Aziju. Ali, to nije u skladu sa ovim ni što priča Aleksandar Vučić, ni ovo što ste rekli vi. Pre svega Aleksandar Vučić kaže o plasmanu albanskih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Ko će da zamisli da ćemo mi sada da se orijentišemo na Albaniju? To neće ni oni sami. To može da bude naša zabluda ovde i kroz ove šengene i cefte. To možemo samo da damo legitimitet nezavisnom Kosovu, kao ravnopravnoj nezavisnoj suverenoj zemlji, da sedimo sa njom za istim stolom i posle nešto pričamo o integracijama. To je jedino što možemo da dobijemo od celog tog mini balkanskog ili šengena za siromašne, kako gad ga nazivali.

Ništa to nije bilo planirano, samo je najavljeno jednog dana kao naša, jednostavno utešna nagrada, za nešto što se neće nikada desiti, to je članstvo Srbije u EU. Em što dolaze, naravno dolaze svi investitori. Oni koji dolaze negde, koji su sa zapada, jednostavno su Srbi jednakiji od drugih. To vidimo kroz nivo subvencija, to vidimo kroz podsticaje, to vidimo kroz besplatno zemljište koje dobijaju negde i više vrednosti od milion evra, vidimo kroz sve dozvole koje dobijaju ovde po ubrzanoj proceduri, besplatno. To ima samo za pojedine, za privilegovane u Srbiji.

Nije se razvila jedna zemlja pod tutorstvom MMF. Pogledajte zemlje Latinske Amerike. Pogledajte zemlje istočne Evrope. Danas služe samo za pojedine svrhe obezbeđivanja jeftine radne snage. Mogu sutra da predstavljaju parking ili mesto gde će se naseliti neki migranti, kada ti migranti koji su došli iz Azije u Evropu, više zapadnoj Evropi ne budu potrebni, mogu da služe kao neki eksperimentalni poligoni za eksperimentisanje.

Ajde da vidimo šta bi bilo kada bismo u ove države uveli ovo ili ono. To je sve. I istočne Evrope koje su ušle u EU i balkanske zemlje. Najvažnije mogu da služe samo, isključivo, kao baze NATO pakta. To isto čeka Srbiju ukoliko nastavi putem ovih integracija, a to da mi radimo iz naših interesa ujedinjavanjem u balkanski Šengen, zaista em što nije realno, nije istinito i nije nikako moguće predstaviti to kao zamenu za bilo šta što smo mi imali u saradnji sa EU.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Vi dobro poznajete Kinu i prilike u Kini i politiku i njihov ekonomski razvoj. Tu ste u pravu da oni svoju strategiju ekonomskog i političkog razvoja zasnivaju na projekcijama, ne na pet ili deset godina, nego na sto godina. Tačno je, naravno, i ponosni smo na to što kineske kompanije ulažu u Srbiju, što grade infrastrukturu, što nam razvijaju metalske komplekse, rudarsko-topioničarski basen i jednostavno kada se svede račun oni imaju negde oko šest milijardi evra trenutno projekata investicija koje će realizovati u narednih nekoliko godina.

To je sjajno za Srbiju i to jeste zasluga ove vlasti. To jeste zasluga predsednika i njegovog dobrog ličnog i kvalitetnog odnosa i dobre promocije Srbije kao povoljne ekonomske i poslovne destinacije na globalnom nivou. Verujte mi ne bi Kinezi, niti bilo ko drugi ulagao u Srbiju da Srbija nije bezbedna zemlja i da ne projektuju ono što je njima potrebno za tih narednih sto godina. Vi to vrlo dobro znate.

Šta je Kinezima, Amerikancima i našim partnerima iz EU i bilo koje druge zemlje na svetu, koja investira ovde, šta je potrebno za tih 100 godina? Potreban je mir, potrebna je stabilnost, potrebna je infrastruktura, jer toliki novac ulagati, a da vi nemate predvidljivost, kada je u pitanju stabilnost regiona, bezbednost regiona. Danas pričamo o tome. Tu nam je ministar unutrašnjih poslova. Znači oni ne bi ulagali da ne projektuju da će Srbija biti stabilna, bezbedna i da je Srbija ključni igrač u regionu za obezbeđivanje te stabilnosti.

Što se tiče ideje same i realizacije malog šengena mislim da je ona dobra i mislim da će pomoći Srbiji da bude još konkurentnija, da bude još bolja i ono što je najbitnije za domaće preduzetnike da proda što više roba i usluga. Mislim da ste tu zamenili teze kada rekli ono što je predsednik izjavio.

Naravno, pa uvozićemo. Zašto da ne uvozimo ono što nemamo. Nemamo ribu, nemamo morske plodove koju recimo možemo da uvozimo iz Albanije. Ali ćemo izvoziti mnogo naših proizvoda, našeg znanja u Albaniju i merićemo to, nadam se desetinama i stotinama miliona evra.

Što se tiče KiM potpuno ste zamenili teze. Prvo mali Šengen ne podrazumeva učešće tzv. Kosova u okviru tog malog Šengena, iako ja nemam ništa protiv i priželjkujemo naravno da se oni što pre urazume i skinu i povuku te anticivilizacijske takse na robu i usluge iz centralne Srbije od 100%, jer mi tamo izvozimo 500 miliona evra roba i usluga. I to jeste naš interes, ali kroz mali Šengen mi dajemo na znanje celom regionu, ali i celoj međunarodnoj zajednici sa kim možemo da sarađujemo, ko je država, a ko nije država. To radimo na svaki mogući način. I u Interpolu i u UNESKU i u svakom drugom međunarodnom forumu pa kada je u pitanju mali Šengen. Hvala.