Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Stefanoviću, na početku želim da vam čestitam na spremnosti da javno demantujete teške optužbe koje na vaš račun plasiraju lideri Saveza za Srbiju, a tiču se „Krušika“, ali se tiču i vaše porodice i što ne želite da dozvolite da laž ostane laž, što radite na tome da građani Srbije znaju istinu u svakom trenutku.
Svima je potpuno jasno da kada ste najavili istragu Đilasovih afera i pokazali dokumentaciju kao dokaz tih afera, da su tada počeli sve jači pritisci na vas i na vašu porodicu, a da pritom uopšte ne mare što na taj način nanose štetu i Republici Srbiji. Tvrdnje da Srbija, navodno, snabdeva teroriste oružjem je laž koja može imate i ozbiljne posledice, a jedna od njih može biti i urušavanje naše namenske industrije.
Više puta je rečeno i objašnjeno da MUP ne daje dozvolu za trgovinu oružjem, niti to čini sam ministar unutrašnjih poslova, već da postoji čitav sistem u kome učestvuje mnogo ministarstava, mnogo službi, mnogo uprava, mnogo sektora koji imaju svoju ulogu i svoja ovlašćenja, a da MUP samo obezbeđuje transport naoružanja kroz našu zemlju. Naravno, ako sam ja to razumela na pravi način, ministar će me ispraviti ako sam pogrešila. U svakom slučaju, vrlo je jasno da optužbe ne stoje i vrlo je jasno iz koje kuhinje one dolaze.
Zbog javnosti i zbog građana Srbije ja želim da kažem zašto tog uzbunjivača iz „Krušika“ ja nazivam lažnim uzbunjivačem. On nije dobio status uzbunjivača u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, gde piše – ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Takođe, prethodno se nije obratio ni poslodavcu, ni ovlašćenom organu i sada je vrlo jasno ne samo to da on nije uzbunjivač, već da i u svojoj odbrani zloupotrebljava status uzbunjivača.
Dakle, jasno je da grupa određenih ljudi iz Saveza za Srbiju želi da preko napada na Nebojšu Stefanovića napada i Aleksandra Vučića, ali i našu namensku industriju i našu vojsku i vojnu opremu i ovim postupcima oni zapravo rade na ugrožavanju bezbednosti naše zemlje. Oni bi želeli da vrate „Krušik“ u 2000. godinu kada se desila privatizacija u kojoj je praktično poslovanje te fabrike ne samo dovelo u pitanje nego potpuno obustavila.
Često u parlamentu govorimo o rezultatima politike Aleksandra Vučića, o rezultatima rada naše Vlade i postavlja se pitanje čime bi oni koji su vladali do 2012. godine mogli da se pohvale u oblasti vojske ili policije ili u bilo kojoj drugoj oblasti. Oni su vodili politiku ličnog bogaćenja, a to je svim građanima već vrlo jasno i devastiranje Srbije u svakom smislu, a mi težimo ka tome da stavimo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama sveta.
Ostaci ovih koji su i „Krušik“ privatizovali i danas nam svakodnevno pokazuju kakav bi njihov odnos bio prema Srbiji, prema njenim institucijama, prema državnim organima i prema građanima Srbije kada bi oni ponovo nekim čudom došli na vlast, isto kao što nam pokazuju i ovi neki novi koji su se pojavili, koji su sada zajedno udruženi u tom Savezu za Srbiju. Bastać bi na primer rušio trgove, ljudima koji ne bi želeli to sa njim da rade možda bi stavio kese na glavu i ko zna šta bi sve radio. Boško Obradović bi šamarao okolo. Prvo bi se verovatno ustremio na žene pošto već znamo da je velika junačina. Šta bi oni drugo radili? Palili bi knjige, sprovodili bi šator politiku u parku, vodili bi politiku na ulici, opsedali bi zgrade univerziteta, za njih je to demokratija, ucenjivali bi, vršili bi pritiske, crtali bi grafite po zgradama u kojima su smeštene naše institucije.
Dakle, vrlo je jasno u šta bi oni Srbiju pretvorili, oni bi srušili sve što smo mi uradili. Potpuno sam sigurna da će građani Srbije na izborima znati da cene naš rad, politiku Aleksandra Vučića i rad Vlade Republike Srbije i da im to neće dozvoliti.
Prema tome, gospodine Stefanoviću i vi lično i predlozi zakona koji dolaze iz vašeg ministarstva, imate snažnu podršku poslaničke grupe SNS i mi ćemo podržati ove predloge u Danu za glasanje. Hvala.
