Zahvaljujem.

Na samom početku, iskoristiću priliku da današnji dan 20. novembar, koji je nacionalni praznik Bošnjaka u Sandžaku, Dan Sandžaka čestitam svima koji ovaj dan doživljavaju kao svoj nacionalni praznik. On je Dan Sandžaka zato što su tada narodi Sandžaka u Pljevljima kazali da žele taj prostor kao prostor spajanja i prostor na kome će živeti u miru i toleranciji i boriti se protiv svake vrste fašizma. Naravno, to je jedan od razloga zbog kojih smatramo da je ovaj budžet, zato što se bavi i veći deo svog prostora dodeljuje infrastrukturnim projektima.

Vrlo su nam važni ti infrastrukturni projekti jer oni spajaju ljude, prostore, narode, tako da smo posebno radosni što će i u ovom nacrtu budžeta i Predlogu zakona budžeta imati projekata koji se tiču infrastrukture tog našeg prostora Sandžaka. Pre svega mislim na ovaj deo kraka prema Kotromanu, auto-puta, ali i na rekonstrukciju državnog puta drugog A reda, Novi Pazar-Tutin.

Međutim, ono što nas pomalo zabrinjava, obzirom da smo imali tu nekoliko puta najava i probijanja rokova, radova, početka radova te rekonstrukcije puta, pa smo onda za vreme posete gospodine Erdogana čak imali i otpočinjanje radova na toj rekonstrukciji i to se završilo izgradnjom svega jednog potpornog zida od nekoliko desetina metara.

Godina se govori o rekonstrukciji tog puta, ali nažalost građani su dosta izgubili poverenje i zato ohrabruje da imamo ovog puta u budžetu to konkretizirano kako bismo mogli da budemo sigurni da će zaista doći do izrade radova na tom putu, pa makar oni kasnili, jer su građani jako dugo čekali. Imaće strpljenja još malo, ali da budu sigurni da će se to završiti.

Takođe, vrlo nam je važno i želimo pohvaliti zaista ovaj kapitalni projekat gasovoda koji ide od Brusa preko Kopaonika, Raške, do Novog Pazara i Tutina, jer je to jedan velikih preduslova za razvoj privrede i za razvoj bilo kakvog ekonomskog boljitka ovih krajeva.

Ono što smo možda očekivali, što ovom prilikom apelujemo, da se nađe u predlogu sledećeg budžeta, a jeste rekonstrukcija elektromreža na tim područjima, jer su nam elektromreže zaista nedovoljnih kapaciteta, s obzirom na ekspanziju građevinskih investicija i građani vrlo često sa pravom se pitaju i budu u strahu da li će uopšte postojeći kapaciteti moći da izdrže kada se sve ono što se izgrađuje, stambene i druge jedinice, priključi na elektromrežu.

Zato odavde koristimo priliku da sugeriramo nadležnim ministarstvima i Vladi da vrlo pažljivo pogledaju i ovo pitanje i da možda u nacrtu za sledeću budžetsku godinu imamo projekat ove vrste.

Takođe, jedna od stvari s kojima se vrlo često susrećemo na terenu i koja je prisutna u ovom Nacrtu budžeta, jesu ozbiljnija izdavanja za prosvetu i to je dobro. Međutim, ono što interesuje, posebno prosvetne radnike, jeste činjenica da još uvek nismo u prilici da otpočne proces primanja u stalni radni odnos u prosveti, s obzirom da imamo stalni rast u budžetu i da je finansijska situacija veoma stabilna, apeliramo da se i na ovo pitanje Vlada i nadležna ministarstva posebno se ovim pitanjem pozabave, jer je u prosveti veliki broj ljudi koji su nekako na ivici između toga da li da ostanu uopšte u ovoj državi ili odu, jer nesigurna su njihova primanja, nesigurni su njihovi poslovi.

Zahvaljujem se i očekujem da dobijemo neki od odgovora na ova pitanja. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Propustio sam da govorim ovih 20 minuta kao ovlašćeni predstavnik, pošto, video sam da sam na početku spiska, pa nema potrebe da dupliram to vreme, iako bi se o ovom budžetu imalo i moglo i trebalo dosta razgovarati, kao i svaki put o nečemu što je najvažniji dokument koji ova Skupština usvaja u toku godine, pod uslovom da nema nekih vanrednih događaja i nekih strašnih i važnih stvari.

Dakle, u životu jedne Vlade, u životu jednog parlamenta, usvajanje budžeta je najvažniji čin i u tom smislu mu treba i pristupiti sa odgovarajućim respektom.

Tog respekta nije bilo u nekim ranijim slučajevima u toku mandata ove Vlade, odnosno ovog saziva skupštinskog i zato moram na početku konstatovati da je ovoga puta budžet stigao na vreme, da je odležao propisano vreme koliko treba u parlamentu, da je sednica zakazana po Poslovniku, da nije bio upakovan budžet i rasprava o budžetu u onih desetine tačaka dnevnog reda, kao što je to bilo recimo, koliko prošle godine i nekih ranijih godina. Dakle, nema ni onih, kako sam ih ja zvao, fantomskih amandmana koje podnosi vladajuća većina na neke prethodne tačke, da se ne bi moglo doći i raspravljati o budžetu. Duplirano je vreme za raspravu. Koliko je to? To je četiri, pet, šest pohvala. Da, rasprava na Odboru za finansije je bila zaista iscrpna i kvalitetna i vidim da i koleginica Tomić je pomalo replicirala i odgovarala posebno asocirajući na neke primedbe koje smo tada ja i kolega Mirčić stavljali na ovaj predlog budžeta. Dakle, to je pet, šest stvari koje treba pomenuti i pohvaliti.

Naravno, kada stvari normalno funkcionišu, onda su se one podrazumevale, ali ponavljam i naglašavam, pre samo godinu dana nije bilo tako. Možda bi se ova rasprava odvijala da li u kvalitetnijoj atmosferi ili makar u punijoj sali, da se prilikom prošlogodišnje rasprave o budžetu nije negde prešla, rekao bih, crta i granica. Svejedno, ovo su bile pohvale.

Ono što vidim da je više izazvalo predstavnike vladajuće većine, pa i predsednicu Vlade i neke kolege, da reaguju indirektno, da kažem, polemišući sa mojom tezom, ne samo mojom da je ovo budžet predizborni, odnosno da nije on izborni nego je razvojni. On ima i svojih razvojnih elemenata, neću da poričem, ali jeste i predizborni. Ne treba zbog toga da se nešto stidite ili da to demantujete, na kraju krajeva, sledeća godina je izborna ovako ili onako, naravno da će se Vlada truditi, kako rekoh malo paradno, pripremi taj budžet.

Rasprava o rebalansu i čitav rebalans budžeta koji smo imali pre mesec dana ili nešto više ovde u Skupštini, takođe je imao taj, rekao bih, marketinško reprezentativni i predizborni karakter, uključujući i povećanje plata, uključujući vanrednu dodelu penzija, odnosno onu jednokratnu isplatu pomoći penzionerima i sve je to u redu. Ja nemam ništa protiv toga.

Ono protiv čega imam i što mislim da bi trebalo i u formi pitanja ću postaviti gospodinu ministru, nekoliko stvari koje se tiču budžeta, ima tu mnogo spornih stvari, ili barem koje zahtevaju dodatno objašnjenje.

Poći ću od kraja, odnosno od onoga čime je koleginica Tomić završila i što je pomenuto u izveštaju Fiskalnog saveta ovde i što zaista bode oči. Za stavku – kazne i penali, različitih vrsta u budžetu za narednu godinu predviđene su čak 22 milijarde dinara. To je bezmalo 200 miliona evra. Pazite, bezmalo, ne kažem baš toliko. Dakle, to je dva puta više u odnosu na 2017. godinu, pet puta više nego 2010. godine, pri čemu nije jasno na šta se odnosi.

Naravno, verovatno i gospodin ministar i kolege iz vladajuće većine će reći da se radi o nekim sporovima, koje je bivša vlast vodila pa izgubila, pa sada stiže na naplatu. Pominje se neka energo zelena i tome slično. Ali, mislim, svake godine nešto tako krupno iskrsava, meni je potpuno svejedno da li je te sporove napravila ili izgubila neka prethodna vlast, ili je to sada već ova koja je sedam godina na sceni. Dakle, strahovito je veliko to povećanje, a pri tome nije baš raščlanjeno jasno i nije jasno, čak i sam Fiskalni savet kaže da nije mogao da uđe u strukturu tih penala i kazni, jer to je krupna stavka od 22 milijarde dinara da bi se tek tako zbirno i paušalno sa tim završilo.

Zatim, ono što bode oči meni i verovatno će to još neke kolege ovde pomenuti, to je stavka od osam miliona evra, što na prvi pogled ne deluje tako strašno, od kreditora, pazite sad, kreditora Trezor Republike Francuske, namenjene za izgradnju projekta beogradskog metroa. Naravno, to je samo za jednu stvar, ali je to vrlo bitno, jer posle toga ide stavka od 500 miliona evra takođe za projekat izgradnje beogradskog metroa, ali se ne vidi od koga se povlači taj dug, ta linija. Tamo se pominje, dakle, 500 miliona evra, da li je to neki investicioni fond, ko je to od koga se država zadužila i sprema da se zaduži za tako krupnu, ogromnu stavku od 500 miliona evra, ne dinara.

S druge strane, ovih nizgled sitnih 80 miliona evra od Trezora Republike Francuske, na neki način znače stavljanje noge u vrata i da praktično prejudiciranje ili stavljanje pred svršen čin toga da Francuska gradi taj metro. Nije slučajno što upravo francuski Trezor Republike Francuske daje ta sredstva od visokih, ali za izgradnju metroa svakako nedovoljnih 80 miliona evra.

Nema spora da je saobraćaj u glavnom gradu u lošem stanju, često i u kolapsu i da su tu potrebne neke radikalne mere, ali mislim da kada gledamo prioritete, svakako je mnogo bolje i hitnije srediti kanalizaciju, koju čak trećina Beograda nema i Beograđana nema, nego se zanositi tako skupocenim projektima kao što je projekat beogradskog metroa. Prosto vas molim i apelujem da se malo još razmotri svrsishodnost te stavke, bez obzira što ona dobro zvuči, pogotovo u predizbornim vremenima. I neke druge vlasti su uvek najavljivale taj metro. Nije da on ne bi dobro došao, ali kažem da nisam siguran da je na dnevnom redu.

S tim u vezi, dolazimo do još jedne druge stavke koja strahovito bode oči, o nekim ideološkim stvarima, konceptualno ću govoriti na kraju ove rasprave, tako da sada idem samo na konkretno, da bi ministar imao priliku da odgovori. To je isto takvih ogromnih 200 ili 250 miliona evra predviđenih za izgradnju nacionalnog stadiona, dakle pominje se taj famozni nacionalni stadion, koji je figurirao i prošle godine u Predlogu budžeta, ja sam mislio da će nekako nestati, da će izčiliti do sada, ali nije, za koji, po mom skromnom sudu, nema nikakvog opravdanja, ni sportskog, ni materijalnog, ni turističkog, iako se svi ti razlozi navode.

Vidimo da i postojeći stadioni u glavnom gradu na kojima igra reprezentacija Srbije uglavnom zvrje prazni, prosek gledalaca po utakmici reprezentacije je oko 6.000 gledalaca, a sada sa ovih poslednjih par utakmica koje smo igrali sa Luksemburgom i Ukrajinom mislim da je procenat još i smanjen. Čak i da je veće interesovanje, mislim da opet pogledamo spisak prioriteta, ne baš kao metro, ali možda čak i više nego metro, jer metro ima smisla, samo što je mnogo skup, ali nacionalni stadion nam baš ne treba i mislim da bi ga trebalo izbaciti kao suvišnu i paradnu stavku.

S tim u vezi je nešto što je takođe potrebno, poželjno, ali mislim da ne bi smelo da bude na listi prioriteta i bojim se da ću tu morati završavati, mislim da imam 12 ili13 minuta, to je čuveni auto-put Niš-Merdare, faza jedan-dva, ako je zapravo predviđen kao samo jedna deonica planiranog auto-puta Niš-Priština-Drač. Neke moje kolege i ja smatramo ne da nije dobro, naravno da je dobro praviti puteve, naravno, pohvaljujem i sve ovo što je urađeno do sada u tom smislu, na stranu polemike da li neko treba da se zove ovako ili onako, neke komične i neozbiljne polemike, mislim da ko ga napravi treba i da ga krsti, mislim da put i na ove dileme oko auto-puta „Miloš Veliki“. Dakle, nema nikakvih problema i da se prave i da dobiju naziv kakav u krajnjoj liniji onaj ko ga je napravio smatra da treba da bude.

Ali ovaj auto-put, bez obzira što će se reći da je on značajan za jedan deo, naravno, uvek je značajan za jedan deo stanovništva koje tamo živi, ali kada govorimo o prioritetima, beskrajno je važniji ovaj Moravski koridor, koji je najavljen, ali za koji su u ovom trenutku opredeljena relativno skromna i u svakom slučaju manja sredstva nego što je bilo pominjano da košta za narednu godinu, što znači da se ne planira njegova izgradnja, bar ne u punom kapacitetu, sem otpočinjanja radova. Važnije su i ove pomenute Šabac-Loznica deonice i ovaj tunel kroz Frušku goru i čak auto-put prema Rumuniji. Dakle, hoću da kažem, nezavisno od ove sumnje koju ima jedan deo javnosti, pa i nas poslanika, da je to, kako je rečeno, auto-put NATO pakta, odnosno kojim bi se trupe NATO pakta iz Drača lakše mogle pomerati ka istoku i ka ruskim granicama, dakle, nezavisno sad od te spekulacije da li to ima smisla ili nema, čak i kada govorimo o prioritetima za državu Srbiju i građane Srbije, onda bi svi ovi auto-putevi verovatno došli pre na dnevni red da se grade nego što je ovaj Niš-Merdare prema Prištini i Draču.

Još samo nešto, ostatak ću kasnije, ako bude neke prilike. Mislim da ma koliko se ne slagao uvek ideološki sa stavovima Fiskalnog saveta, treba ozbiljno shvatiti upozorenje koje je izrekao gospodin Petrović Pavle i juče na toj našoj sednici Odbora za finansije, koji kaže da sa ovim trendom kojim se vlast hvali i zadovoljna je ćemo definitivno stagnirati i zaostajati za zemljama centralne i istočne Evrope. Znači, sa ovim trendom rasta koje kolege iz vlasti i sama Vlada smatraju ohrabrujućim i sjajnim, stručnjak, ozbiljan stručnjak, sviđao vam se on ili ne, kaže da ćemo nastaviti trend zaostajanja za zemljama centralne i istočne Evrope.

U tom smislu, i time zaista završavam, hvaljene kako smo u jednom kvartalu, u jednom periodu tekuće godine, imali rast od 4,2 ili 4,5%, deluje neozbiljno, pogotovo kada se u tom smislu poredimo sa Nemačkom ili nekim razvijenim zapadnim zemljama, koje naravno kao razvijene zemlje imaju male stope rasta, ali njihov 1% je mnogo više od naših 3% ili 4%. Dakle, ozbiljno shvatimo ovo upozorenje, mislim da razloga za optimizam nema, nego za ozbiljnu i zajedničku brigu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, najpre da se osvrnem na par komentara koje smo malopre imali priliku da čujemo. Dakle, drago mi je da svi primećuju nekoliko stvari oko budžeta – prvo, da je stigao na vreme u Narodnu skupštinu, da nije usvajan ili da se ne usvaja po hitnom postupku, da je 15 i više dana budžet bio pred poslanicima, da se dobro detaljno upoznaju sa njim, jedina je tačka dnevnog reda današnje sednice i ono što je možda najvažnije, duplo vreme je dato za raspravu o njemu. Dakle, potpuno transparentno, potpuno javno, na najbolji mogući način da svi koji žele da se izjasne o njemu, da daju svoje sugestije, da se čuje mišljenje svakoga, kako bismo i doneli budžet koji je u najboljem interesu građana Republike Srbije.
Dalje, oko penala i kazni, imali ste to pitanje. To su, nažalost, sporovi koje je Vlada Republike Srbije ili država Srbija izgubila, a koji se odnose na sudske sporove koji su započeti još 2007, 2008, 2009. ili 2010. godine. Pomenuću samo nekoliko, a onda ako treba dostavićemo i detaljan spisak ovih penala i kazni. Dakle, „Energo-Zelena“ je arbitraža koju smo izgubili, 3,6 milijardi dinara je ostalo da se plati. Inače, bila je oko 50 miliona evra, mi smo deo isplatili ove godine. Ovaj deo preostali za januar-februar naredne godine ušao je u budžet. „Kunsttrans“ – 430 miliona dinara, isto od pre sedam, osam, devet, deset godina. „Dunav osiguranje“ – 298 miliona dinara je izgubljena arbitraža. Presuda u korist AIK banke – 973 miliona dinara, presuda u korist „Binačka Morava“ – u stečaju, Vranje itd, sudske presude, prinudna naplata, neizmirene obaveze ustanova iz ranijih godina, presude i odluke Evropskog suda za ljudska prava.
Ono što je važno, sve što postoji kao potencijalna obaveza države Srbije mi smo stavili u budžet i nismo hteli to da sakrivamo i da bude da ne postoji, pa onda iz neke tekuće budžetske rezerve ili nekako drugačije da isplaćujemo. Ne, ono što znamo, što je država, nažalost, zbog neodgovorne politike prethodne vlasti, neodgovornih ugovora koje su potpisivali tada, dovelo nas je do toga da izgubimo te arbitraže. Mi naravno to moramo da platimo i u budžetu smo ostavili novac za to.
Mislim da je ovo primer odgovorne politike i najtransparentnijeg mogućeg budžeta, koji upravo sva saznanja koja imate i treba da stavi u budžet.
Oko vaših komentara koji su vezani za izgradnju beogradskog metroa, ja ću da vas obavestim da mi u ovom trenutku razgovaramo i sa francuskom stranom i sa kineskom stranom oko raznih modaliteta finansiranja izgradnje prve linije metroa u Beogradu. Kao što vidite, na strani devet u članu 3. Zakona o budžetu imate i deo koji se odnosi na fazu jedan ispred francuskog trezora, kao što ste sami i rekli, imate takođe i u fazi jedan još dodatnih 500 miliona evra. Ne mogu da vam kažem u ovom trenutku kako će na kraju izgledati finansijska konstrukcija izgradnje beogradskog metroa, jer ne znam, u ovom trenutku mi razgovaramo i pregovaramo o tome, ali smo ostavili ovoliki iznos za koji očekujemo da ukoliko se dogovor napravi u najkraćem vremenskom periodu, da možemo i da krenemo i da platimo nešto i da što pre krenemo u izgradnju tog, po meni, kapitalnog investicionog projekta, ne samo za grad Beograd, nego i za Republiku Srbiju. Opet, najtransparentniji mogući budžet gde sve ono što postoji kao mogućnost, a ne i obaveza da uradimo, da ponovim to, stoji u budžetu.
Isti odgovor mogu da vam dam i za nacionalni stadion. Ja se tu ne slažem sa vama, smatram da je to projekat od izuzetno velikog značaja za državu Srbiju.
Videli ste pre neki dan i da Albanija ima svoj nacionalni stadion, Mađarska, ostale zemlje, sport je postao veliki biznis. Mi smo se kandidovali da budemo domaćini i evropskog i svetskog šampionata u fudbalu kao region, kao nekoliko zemalja iz regiona. Ono što je posebno važno za taj stadion on bi bio pokretač razvoja celog tog dela Beograda. Koncept o kome razgovaramo, a mi u narednih desetak dana očekujemo ponude od strane projektanata koji bi se bavili ovim projektom. Dakle, do polovine naredne godine završimo i projekat, kako bismo onda izabrali izvođača i krenuli u izgradnju. Radi se ne samo o stadionu, nego o celom konceptu grada, novog grada koji bi se tu gradio i uz veliki broj poslovnih objekata i stambenih objekata, da bukvalno napravimo nešto kao što je Novi Beograd na vodi i uz te sportske sadržaje da dodatno unapredimo i sportske aktivnosti, da damo priliku i mladima i starima da se bave sportom, a sa druge strane da promovišemo našu zemlju ukoliko uspemo da privučemo i evropska takmičenja i svetska takmičenja na kraju i Ligu šampiona ili finale Lige šampiona, što nam je želja u nekom trenutku.
Veoma ozbiljno, studiozno pristupamo ovom projektu. Radi se o celom master planu, mislim da nekih 600 hektara u pitanju. Da se na pravi način razvije kada budemo izabrali naredne dve ili tri nedelje projektanta, on će raditi svoj posao, nakon toga ćemo naravno našu ideju master plana predstaviti i građanima Srbije i ukoliko dobijemo podršku idemo i u realizaciju tog kapitalnog projekta.
Dakle, ne samo da podižete ceo jedan deo grada, da promovišete sport i vašu zemlju dajete šansu i mogućnost da se privuku veliki broj dešavanja i događaja, koji naravno znači veći broj turista, veće prilive deviza i tako dalje, nego i da podstaknete rast vašeg BDP jer naravno to opet znači da se gradi, da se radi, građevinska industrija i jeste pokretač u ovom trenutku visokih stopa rasta naše zemlje. Tako da sa te strane bi to bio još jedan da kažem deo slagalice koja se zove jaka građevinska industrija i dodatan podsticaj rastu naše ekonomije.
Tu bih završio sa vašom konstatacijom sa kojom se opet nisam složio. Visoka stopa rasta u trećem kvartalu ove godine 4,7%, očekivana stopa rasta u četvrtom kvartalu ove godine, koja se očekuje da bude i iznad 5% sa 4,4% stopom rasta iz 2018. godine nema tu više slučajnosti. Sa završetkom konsolidacije naših javnih finansija treba da se naviknemo na visoke stope rasta. Hoćemo da budu još više, i četiri, i pet, i pet i po i šest, zajedno ćemo to raditi i kroz povećanje lične potrošnje, kroz povećanje plata i penzija i kroz dalje inteziviranje infrastrukturnih radova, dakle, železničke i putne infrastrukture u Srbiji i kroz dalje rasterećenje privrede u smislu smanjenja opterećenja na zarade i drugih podsticaja koje radimo i koji su sastavni deo ovog budžeta.
Sve to treba da nam obezbedi još više stope rasta i kažem, sa završetkom konsolidacije naših javnih finansija gde je veoma teško da imate bilo kakve stope rasta dok traje konsolidacija, mi smo ipak imali relativno visoke, sad kreće jedno novo doba i mnogo veći potencijal ostvarenja većih stopa rasta. Treći kvartal ohrabruje, četvrti će biti još bolji, a onda se borimo za još više stope rasta u godinama koje su pred nama. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre.
Kolega Vukadinoviću želite repliku na izlaganje ministra. Izvolite.

Zahvaljujem na odgovoru.

Skrećem pažnju da ste preskočili ono što se ticalo autoputa i koridora i prioriteta u tom smislu, ali ja ću samo prokomentarisati kratko što ste odgovorili.

Dakle, ja sam već rekao svejedno mi je koje napravio te sporove i te dugove i te gubitke, ali nemoguće je baš ovih sedam godina, da svi oni zaista potiču iz perioda ti izgubljeni sporovo, zapravo samo iz perioda prethodnih vlasti.

Ali, što se tiče metroa, dakle, vi ste rekli ne prejudicirate, razgovarate i sa francuskom i sa kineskom stranom povodom projektom Metroa, pa ja bih rekao – da, ali pare, odnosno kreditnu liniju povlačite od francuskog trezora, 80 miliona evra. Ne daju oni slučajno to, baš za taj projekat Metroa, to je neka vrsta stavljanja noge u vrata. To je ono što se meni čini. Uopšte ja ne mislim da su nama automatski bolje, a da li je bolje, treba proveriti, treba videti ispitati to, kineski predlog i projekat od francuskog. Skeptičan sam i prema jednom i prema drugom u ovom trenutku kada je reč o metrou u Beogradu, s obzirom kakvo je stanje infrastrukture beogradske, pa i u Srbiji, pa i u samoj prestonici inače, mislim da to nije na dnevnom redu, a plus mi to miriše kao neko prejudiciranje.

Što se tiče stadiona, voleo bih da delim taj vaš optimizam, ali mi imamo jednu beogradsku Arenu koja je, kako bih rekao, mnogo iskorišćenija i sportovi koji se tamo igraju su mnogo popularniji i mogućnost da se koristi kao koncertni prostor, pa i ona funkcioniše na granici rentabilnosti i ispod toga. Mislim da su šanse nikakve, ravne nuli, ispod nule, da bi ovaj nacionalni stadion mogao da bude isplativ projekat. To što ste rekli na kraju da je to neka vrsta novog Beograda na vodi, pa upravo je to ono što me i brine. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali.

Hvala puno.
Pa, nemojte mnogo da vas brine to što sam pomenuo „Beograd na vodi“, treba da vas raduje to ako se radujete uspesima Srbije. Dakle, od jednog najružnijeg dela Beograda, od dela Beograda u koji niko nije zalazio, punog zmija i pacova i narkomana, mi smo napravili najveće gradilište u ovom delu Evrope. U naredna četiri meseca kreće izgradnja još zgrada u ukupnom milion i pedeset četiri hiljade kvadratnih metara će biti izgrađeno ili se trenutno gradi na „Beogradu na vodi“.
Ogroman podsticaj je bio to našoj građevinskoj industriji i promeni imidža naše zemlje. Zato smatram da će i nacionalni stadion takođe to da uradi. Mi fizibiliti studiju radimo. Dakle, nismo mi gradili Arenu ili kako se zove Štark Arena u ovom trenutku, fizibiliti studiju radimo i napravićemo održiv koncept nacionalnog stadiona i zato sam rekao, ne radi se samo o stadionu, nego se radi i o drugim sadržajima i o izložbenom prostoru i poslovnim objektima i stambenim objektima upravo kako bi napravili strukturu i kalkulaciju da je to održivo, da ne pravi gubitke nego da upravo pravi dobit građanima Srbije.
Po pitanju i tu da stanem, Trezora i vašeg komentara, vi kada pravite budžet ne možete da ignorišete papir koji postoji. Dakle, postoji ponuda od strane francuskog trezora za finansiranje dela izgradnje beogradskog metroa. Ne mogu kao ministar finansija kažem – ne postoji, nego veoma sam odgovorno rekao – gledajte, postoji, kao što postoje pregovori i sa ostalima. Mi ćemo to staviti u budžet, to nije naša obaveza da to i potpisujemo, to je član 3. budžeta, nego mogućnost da ako se dogovorimo i potpišemo, a da toga nije u budžetu, mi ne bismo mogli ni da potpisujemo ništa niti da dogovaramo ništa. Ispada da smo u lošoj volji započeli pregovore sa francuskom stranom što ne želimo da uradimo.
Dakle, ovde se radi samo o principu pravljenja budžeta na osnovu informacije koje imate u tom trenutku, koja su vam dostupna. To nam otvara mogućnost, ni na koji način ne pravi obavezu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.