Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Molim vas da radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda.

Narodni poslanik Nemanja Šarović na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koju je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već tri godine se navršava kako sam u ime poslaničke grupe SRS predložio da se formira anketni odbor kojim bi bili utvrđene činjenice u vezi sa ubistvom Zorana Đinđića i kojim bi pre svega bila utvrđena politička pozadina. To je zapravo jedini realna način da građani Srbije, makar nakon proteka ovoliko godina zaista saznaju i šta je prethodilo samom ubistvu Zorana Đinđića, ali i ono što je najvažnije koja je to politika dovela do toga.

Vi ste svojevremeno optuživali i SRS zbog toga što smo bili žestoki protivnici dosovskog režima, zbog toga što smo govorili da je Srbija u to vreme bila mafijaška država, zbog toga što su pripadnici nekih kriminalnih klanova učestvovali u dovođenju dosovskog režima na vlast, što su pored ostalog upali u policijsku stanicu Stari Grad i kasnije sa tim oružjem vršili ubistva širom Srbije.

To je nešto što ni jedan režim nikada nije hteo da razreši i ja bih mogao da shvatim da oni koji su direktno bili povezani za zemunskim klanom, oni koje su dovodili Šiptar i Kum na vlast, da oni za tako nešto nisu zainteresovani, međutim, mi smo očekivali da će ovaj nazovi novi režim, iako sa dosta starih kadrova biti nešto zainteresovaniji da rasvetli i istorijsku ulogu Zorana Đinđića i način i razloge na koji je on ubijen.

Vi veoma dobro znate da su ljudi iz najbližeg okruženja Zorana Đinđića bili oni koji su možda i najviše profitirali od njegovog ubistva i takođe znate da je mnogo onih koji se za života sa njim nikada nisu slagali, koji su o njemu govorili sve najgore, čak nekada govori i mnogo gore nego što smo mi iz SRS, ali su isto tako oni danas spremni da se predstavljaju za neke njegove velike prijatelje, da pričaju o tome kako oni dele njegovu viziju, iako on zapravo nikakvu viziju nije imao.

Mi želimo da formiranjem ovog anketnog odbora, konačno na jedan Ustavom i zakonom propisan način stavimo tačku makar na jednu aferu koja je potresala srpsko društvo tokom ovih prethodnih decenija.

Hvala gospodine Šaroviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje.

(Vojislav Šešelj: Čekaj, nismo glasali.)

(Nataša Sp. Jovanović: Nije prošlo sekundi.)

Za je glasalo deset, protiv – niko, ….

(Vojislav Šešelj: Ponovi glasanje.)

Može.

Glasamo ponovo.

Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nemanja Šarović na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, održanih 2016. godine, koju je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo, ovo je još jedan predlog koji je podnet pre više godina i koji ja, uporno ponavljam, prilikom početka svake sednice, odnosno kada dođe vreme za izmene i dopune predloženog dnevnog reda. To je još jedan dokaz koliko ste vi i koliko je vaš režim bio nerazuman u prethodnom periodu, koliko odbijate sve predloge opozicije samo zbog toga što dolaze iz opozicije i koliko ste spremni na mnogo gore posledice, zbog toga što stvari ne radite na pravi način i u pravo vreme.

Da je Narodna skupština Republike Srbije formirala anketni odbor i istražila na koji je to način američki ambasador Skot izvršio pritisak na sve vas koji činite vladajuću koalicije, kako bi dve izborne liste koje nisu prešle izborni cenzus na silu ušle u Narodnu skupštinu, vi danas ne biste morali da sramotite Srbiju i da pod patronatom stranaca i to stranaca sa zapada koji nam svakako ne misle dobro, razgovarate o nekakvim izbornim uslovima, o tome kakvi treba da budu zakoni, kada treba da budu održani izbori, da li treba da bude formiran nadzorni odbor za nadzor elektronskih medija, što je obaveza u skladu sa zakonom i mnoge druge stvari.

Kada smo mi iz SRS još od 2000. godine dosovcima govorili o Jedinstvenom biračkom spisku, oni su to obećavali. Još je ovaj ministar Milan Marković, koji je svojevremeno bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar ispred DS, a danas je uvaženi kadar SNS, još je on u svom mandatu obećavao da će biti jedinstvenog biračkog spiska.

Vi to niste naravno uradili, jer je i vama kao i ovima iz DS odgovaralo da mešetarite, odgovaralo da muljate, odgovaralo da se ne zna tačno ko glasa, ko ne glasa i ko je gde upisan u birački spisak i zato ste doživeli da posle nekoliko decenija od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiju, dolazi nekakva Tanja Fajon iz EU, da vam zavrće uši, da vam drži predavanja i da vas kao malu decu postrojava oko stola, sa onima koji su otvorena prozapadna izdajnička opozicija.

Vi možete da prekinete to na jednostavan način tako što ćete u skladu sa Ustavom i zakonom formirati ovaj anketni odbor i rešiti sva sporna pitanja.

Hvala, gospodine Šaroviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 158 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Izvolite, gospođo Jovanović.

Već više od 14 godina traje borba Srba iz Crne Gore, pre svega, da ostvare pravo koje im daje naš Ustav i Zakon o državljanstvu koji je Narodna skupština Republike Srbije donela 2006. godine.

Podsetiću i sve vas koji ste i tada bili narodni poslanici, da je upravo na zahtev Srba iz Crne Gore promenjen član koji mi tražimo sada dodatno da se menja i da im se daje mogućnost da davanjem izjave da državu Srbiju prihvataju kao svoju maticu, uz odgovarajuću dokumentaciju, ostvare prava na srpsko državljanstvo.

Međutim, za proteklih 14 godina Srbi u mafijaškoj crnogorskoj državi pod patronatom Mila Đukanovića doživljavaju teror, isteruju se sa posla, zabranjuje im se ćirilično pismo, njihova deca svih onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, već sada imaju mnogobrojne probleme. Mi tražimo da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ubrzaju proces davanja državljanstva i Srbima iz Crne Gore, iz Republike Srpske, Srbima gde god oni da žive, ako ispunjavaju jedan od uslova iz ovog člana Zakona.

Posle podnošenja dokumentacije treba po ovom zakonu i podzakonskim aktima koji su kasnije doneti da se izvrše određene bezbednosne provere. Smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan da za sve one koji imaju potpuno ispravnu dokumentaciju i nisu predmet neke druge bezbednosne provere ili obrade, MUP Republike Srbije, nadležne jedinice Ministarstva i u konzularnim predstavništvima daju mogućnost da u roku od šest meseci dobiju državljanstvo Republike Srbije.

Morate da shvatite da je ovo neophodno za mnoge porodice. Kada su pod terorom Mila Đukanovića koji hoće da im vrše asimilovanje Srba i naravno njihov strah je veliki, jer zamislite da oni dozvole ovu mogućnost da Srbi iz Crne Gore, kako im to naš zakon i Ustav dozvoljavaju, slobodno uzimaju srpsko državljanstvo. Oni bi time pečatirali to i potvrdili da oni žele neraskidivu vezu sa Srbijom kao svojom matičnom zemljom. Svi Srbi, to je apsolutno sigurno, koji se tako tamo izjašnjavaju, podneli bi zahtev i dobili bi srpsko državljanstvo. Ovako, mafijaška antisrpska crnogorska vlast to tendenciozno radi da bi onemogućila da oni ostvare sva ona prava, kao i članovi njihovih porodica, koja su im potrebna ovde u Srbiji.

Što se tiče Srba iz Republike Srpske, oni već sada nailaze na mnogobrojne probleme. Zašto da neko čeka godinu i po ili dve dana, ako je uredno podneo dokumentaciju da dobije srpsko državljanstvo. Za proteklih pet godina, 56 hiljada Srba iz Republike Srpske je podnelo zahtev za dobijanje državljanstva. Dakle, prihvatanje izmene i dopune ovog zakona, odnosno ovog člana da se oroči taj rok na šest meseci maksimum, da se obradi dokumentacija i da im se da državljanstvo Srbije, učinili bismo mnogo za naše sunarodnike koji to jedva čekaju i koji gledaju u Srbiju kao svoju maticu i traže da time potvrde, ne samo da ostvare svoja prava, nego da pripadaju svojoj matici i da tako gledaju i na budućnost svoje dece i svih onih koji žele da u Srbiji žive, rade i jednostavno da ovde dolaze kada god to požele. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Aleksandar Šešelj, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, koji su u Narodnoj skupštini podnela 22 narodna poslanika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka, 17. septembra 2019. godine.

Izvolite, gospodine Šešelj.

Dame i gospodo, SRS je predala 17. septembra više od sto hiljada potpisa građana Srbije, potpisanih za peticiju kojom se traži ukidanje javnih izvršitelja i zajedno sa tim novi zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju.

Da li je Narodna skupština, ukoliko nije zašto nije, poslala taj predlog Vladi i Ministarstvu pravde. Dakle, već dva meseca vladajuća većina u Narodnoj skupštini ne poštuje više od sto hiljada građana Srbije, koji su izrazili svoje mišljenje o jednom veoma važnom pitanju u Srbiji. Dakle, nema nikakve reakcije.

Izvršitelji već osam godina nesmetano u Srbiji, čak i uz podršku policije, uz podršku Ministarstva pravde, bogate se na potraživanjima, izvlače ekstra profiti iz dužničko-poverilačkih odnosa, u velikom broju slučajeva više od tri hiljade slučajeva takvih samo u 2017. godini, da su otimali nekretnine najčešće stambene jedinice do 50 kvadrata.

Srpska radikalna stranka novim zakonom, koji je podržalo više od sto hiljada građana Srbije, predlaže vraćanje izvršenja u nadležnost sudova. Ministarstvo pravde bi bilo dužno da obezbedi ambijent da se to sprovodi u okviru nadležnih sudova, a ne da privatna lica imaju državna ovlašćenja. To koriste da se maksimalno bogate bez ikakve kontrole, njih ima 217 u Srbiji. To su ljudi koji su u međuvremenu postali jedna od najbogatijih klasa u Srbiji, a sve to na tuđoj nesreći.

Pre svega, treba da se garantuje i to je ono što SRS predlaže, najmanje 12 kvadrata stambenog prostora po članu porodice u kojoj ne sme da se ide u izvršenje. Niko nije protiv plaćanja dugova. Svi treba da plate ono što su dužni, ali država Srbija mora da spreči nesmetanu pljačku, pljačku uz podršku policije, pljačku uz podršku Ministarstva pravde koja se ovde dešava već punih osam godina. Srpska napredna stranka je bila protiv ovakvog rešenja dok je bila u opoziciji, kada je došla na vlast to je svesrdno prihvatila i 2015. godine i ranije ove godine. Imajte u vidu da ćete vi onda biti krivi za ishod delovanja javnih izvršitelja u Srbiji, koji su među najomraženijim trenutno ljudima u našoj zemlji.

Hvala, gospodine Šešelj.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite profesore Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog dopune dnevnog reda ove sednice odnosi se na Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, tj. na njihovo uništavanje, jer kako proizvodnja, promet, upotreba, čuvanje, skladištenje, oduzimanje ili zaplena, isto tako i njihovo uništavanje onih koje nisu za dalju upotrebu zahteva svoju strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Kako opojne droge ili narkotici deluju primarno na nervni sistem, izazivajući osećaj smanjenja bola, halucinacije, slabljenje motornih funkcija i druge patološke i funkcionalne promene centralnog nervnog sistema, dotle ove nove sintetičke novokomponove i novodizajnirane droge veoma su opasne i mogu dovesti do smrti, bilo je više takvih slučajeva.

Najugroženija je ipak školska populacija, populacija bez svog bazičnog modaliteta, koja u potrazi za svojim izrazom, za svojim autentičnim identitetom, nažalost, često nije u stanju da se izdigne i da se odupre tom socijalnom pritisku, tom pritisku sredine ili grupe da proba i tako rizikuje da postane konzument, a neretko i zavisnik. Vrlo su interesantna imena ovih droga – kupina, malina, jagoda, bladi meri, čije je konzumiranje, što je naučno i dokazano, povezano sa velikim brojem samoubistava. Tu je i tzv. božija droga, ne znam samo ko je blagoslovi ovim imenom.

U okviru priprema ove teme razgovarao sam u više navrata sa više različitih stručnjaka za ovu oblast, psihologa, sociologa, kriminologa, inspektora, lekara, kao i onih koji su nekada koristili ovu drogu. Oni svi navode kao najveći i najefikasniji lek u borbi protiv droge edukaciju, tj. prevenciju, a kao problem navode to da roditelji dece koja konzumiraju drogu to teško prihvataju, već to smatraju jednom vrstom slabosti koja će u određenom trenutku sama od sebe proći.

Moram da naglasim da nije lepo videti sebe ružnog u ogledalu, ali je mnogo ružnije slomiti ili skloniti ogledalo. Svakodnevno čitamo i slušamo o velikim uspesima u borbi protiv droge, o velikim zaplenama velikih količina u širem regionu, u Grčkoj u dva navrata preko 200 kg heroina, koje je, kako pretpostavljaju stručnjaci, bio namenjen srpskom tržištu. U Beogradu u dve akcije oduzeto je preko 200 kg marihuane.