Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prva zamerka generalnom sekretaru, vi po Zakonu o pravima nacionalnih manjina trebali ste za mog prethodnog kolegu da obezbedite prevod na vlaški. Na vlaški, ne na naški. Dakle, to je zamerka.

Druga zamerka, mom kolegi, evo Arsić se razume taj vlaški, druga zamerka mom kolegi je zamerka zbog auto-puta prema Prištini. Vidim da je zabavno. Dakle, auto-put do Prištine vodi Blace, Prokuplje, Kuršumlija i tako dalje, kraj u kome, ne znam da li živi 200 hiljada Srba. Ukoliko tog auto-puta ne bude veliko je pitanje da li će taj broj Srba opstati, ali taj auto-put vodi u našu južnu pokrajinu.

Još nešto, od Prištine tamo do Tirane, pa do Drača, već je čini mi se izgrađen auto-put, pa ne misli valjda moj kolega da stalno preko Albanije idemo peške, možda ćemo ići motorizovano. Što da ne, kao turisti naravno, posebna vrsta turista, preko naše južne pokrajine lepo. Pa, u skladu sa našim kartama, pa, da što bi mi išli stalno peške, posebno kada su zimski uslovi, da manjkamo, red je da idemo auto-putem. Vidim, njemu je to smešno. Nije odavno dobio na lutriji, pa mu je valjda zato smešno.

Što se tiče budžeta, taj moj kolega bi mogao da kaže u vreme kada je on dobijao na lutriji, u republički budžet u istoj državi sa većim brojem poreskih obveznika, bio je veći broj građana, to i sami tvrde, skupilo se 2012. godine, planirano je da se skupi 824 milijarde, sa deficitom od 50 milijardi, koliko se sećam on je na kraju bio 150 milijardi. To je bio taj predizborni budžet o kome je on pokušao ovde da govori, ali tek za 2020. godinu.

Sada se u istoj državi, sa istim poreskim stopama, uz isti kurs evra od 117 dinara koma nešto, skupi 1.314 milijardi. Znači, 490 milijardi se skupi više, planirano je da se skupi i verujem da će se skupiti, nego što je to bio slučaj 2012. godine u istoj državi sa manjim brojem stanovnika poreskih obveznika, uz isti kurs i iste poreske stope.

Sad bih ja mogao da pitam da li je razlog za zaborav dobiješ na igrama za sreću od DS i od Borisa Tadića i zaboraviš da su oni skupili 490 milijardi manje, što znači da se negde tih 490 milijardi odlilo, odnosno da je to bilo 4,1 milijarda evra. znači, tu su otišli ti autoputevi, zato oni nisu mogli da izgrade onih 320km, i sada čujemo njihove prigovore.

Takođe, te 2012. godine, te predizborne, predlog budžeta za 2012, za penzije, dotaciju penzija, iz budžeta se izdvajalo 278 milijardi i 400 miliona, dakle, za niže penzije, 278 milijardi. Za sledeću godinu, za veće penzije, za povećane penzije, planirano je da se iz budžeta penzije dotiraju sa 157 milijardi, dakle sa 121 milijardu manje, ali za veće penzije od 5%.

Šta to pokazuje? To pokazuje da je veći broj zaposlenih. Oni non-stop spore da je porasla zaposlenost, kao ljudi su se odselili, ali rast prihoda u PIO je prouzrokovao manju dotaciju iz budžeta, manje opterećenje za neke druge građane, što gospodin Arsić zna, i te kako za razliku od mog kolege.

Znači, povećan je broj uposlenosti, a prihodi pokazuju da je narod došao do novca. Najveći poreski obveznici su građani, potrošači. Svi prethodni porezi su sabrani u cenu određenog proizvoda i kada na kasi platite nešto, vi ste u stvari platili sve prethodne poreze koji su preduzetnicima zaračunati i uračunati u prethodnom delu.

Dakle, očigledno je da građani imaju više novca, da su plate skočile, da su penzije skočile, da je veći prihod u PIO fondu, samim tim da je veća uposlenost, što oni uporno spore.

Takođe, subvencije u poljoprivredi. Ja nisam zadovoljan i amandmanom sam tražio tri milijarde više i odmah želim ministru da kažem, da je zaključak Odbora, a to ne može da se spreči, da svi zahtevi za podsticaje koji ispune uslove će u 2020. godini biti isplaćeni bez obzira bar da i ova suma od 40 milijardi i 600 miliona, bude dovoljna.

Dakle, ukoliko ta suma ne bude dovoljna, opet će svi poljoprivrednici koji podnesu zahteve i koji budu ispunili uslove za podsticaj, biti isplaćeni. Dakle, to je zaključak na Odboru, to je do sada tako bilo i biće ponovo.

Da vidimo sada to kada se dobijalo na sreću, ali ne kupuješ srećku, ali od Borisa Tadića dobiješ milione, te 2012. godine subvencije u poljoprivredi su iznosile 19 milijardi i 945 miliona, a sada je 40 miliona i 560, što je povećanje od preko 100%, to je više nego što je duplo. Uprava za agrarna plaćanja, te 2012. godine, planirano je bilo da dobije 17 milijardi, a sada je to 36,5 milijardi, više nego duplo.

To su odgovori na ono što oni otprilike tvrde da su subvencije manje, da je sve bilo bolje do 2012. godine, dok su oni vladali, a cifra ih u potpunosti demantuje.

Na kraju, da zaključim, da pitanje poljoprivrede na čemu ja insistiram, više nije samo pitanje poljoprivrede iz demografije, Srbija ima nešto manje stanovnika, možda će imati još manje stanovnika, nego ove godine, ali je bitno da ono bude ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, da stanovnici budu dovoljno dobro raspoređeni da mogu u poljoprivrednoj primarnoj proizvodnji i preradi da daju svoj rezultat.

Zato verujem da u poljoprivredu treba ulagati što više, jer ona će dati svoj rezultat, ona će biti seme iz kojeg će nići zreo sladak plod, a kada to prodamo, onda možemo taj novac da podelimo svima koliko kome bude potrebno. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milena Ćorilić.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milena Ćorilić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu sa pratećim finansijskim planovima organizacija i za obavezno socijalno osiguranje, predstavljaju jedan od najvažnijih dokumenata, kao takav i pred Vladu i pred nas narodne poslanike, stavlja dodatnu obavezu da se takvi akti dobro pripreme i temeljito razmotre.

U Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, dati su detaljni podaci prihoda i rashoda u budžetu Srbije. Iz podataka se može videti da je u odnosu na prethodni budžet, planiran smanjeni deficit preko tri milijarde dinara.

U Predlogu budžeta za 2020. godinu, planiran je rast prihoda od naplate poreza, a istovremeno, planirano je smanjenje raznih neporeskih prihoda, kao što su vanredni prihodi.

S obzirom da se u proteklih nekoliko godina u budžetu Republike Srbije, zahvaljujući poslovanju dobrog domaćina, ostvarivao suficit, možemo očekivati da će i ovaj planirani deficit prerasti u suficit.

Očekujem da će većina kolega govoriti o raznim pojedinačnim delovima budžeta za 2020. godinu, pa bih ja svoju pažnju posvetila nekim pitanjima iz oblasti socijalnog osiguranja.

Prema finansijskom planu Republičkog fonda PIO za 2020. godinu, predviđeno je povećanje ukupnih prihoda i rashoda za 28 milijardi više u odnosu na ono što je planirano rebalansom za 2019. godinu.

Prilikom planiranja prihoda i rashoda, imalo se u vidu ekonomska moć zemlje i potreba daljeg jačanja njene ekonomske stabilnosti. U finansijskom planu za 2020. godinu, predviđeno je povećanje prihoda od naplate socijalnih doprinosa na zarade od preko 513 milijardi dinara. To je jedan od signala dobrog oporavka privrede i njenu očekivanu dalju stabilnost.

Na drugoj strani, to je svakako omogućilo planiranje smanjenja transfernih sredstava od strane Ministarstva finansija za 16 milijardi dinara, nedavno usvojenim rebalansom finansijskog plana Republičkog fonda PIO, transfer sredstava za 2019. godinu je manji za oko sedam milijardi.

To ukazuje da se ulažu značajni napori u smislu budžetske uštede i jačanje ekonomske stabilnosti Republičkog fonda PIO. Posebno je značajno ako se ima u vidu da se nepopularna mera smanjenja penzija više ne primenjuje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%. Poslednjih sedam godina taj transfer sredstava se smanjuje i planirano je da u 2020. godini iznosi 22,7%.

Suprotno od toga učešće socijalnih doprinosa proteklih godina imalo je tendenciju rasta, pa je realno planirati da to učešće u 2020. godini iznosi 73,71%.

Svakako je pozitivno što je ovim finansijskim planom predviđeno povećanje sredstava koja su opredeljena za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Pri tome se imalo u vidu da predstoji izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Među predloženim izmenama i dopunama tog zakona najbitnija je ona koja se odnosi na obavezu usklađivanja iznos penzija prema tzv. švajcarskoj formuli. Primenom ove formule, usklađivanju visine penzija, očekuje se da će penzija rasti preko 5%.

U okviru prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja predviđeno je i povećanje sredstava za društveni standard. Smatram to dobrim, jer je u 2019. godini besplatno korišćenje banjskih lečilišta iz sredstava Republičkog fonda PIO ostvarilo preko 13.500 penzionera.

Pored ovih sredstava iz Republičkog fonda PIO doprinos boljem standardu najstarijih sugrađana, a njih je preko 1.700.000 mogu dati i lokalne samouprave. One bi svojim planovima za narednu godinu trebale da predvide i sredstva za pomoć najstarijoj populaciji. Službe u Republičkom fondu PIO i pored mere zabrane stalnog zapošljavanja funkcionišu zahvaljujući dobroj organizaciji rada.

Republički fond PIO je u punoj meri posvećen osnovnoj delatnosti, isplati penzija, donošenju rešenja po zahtevu, utvrđivanju staža osiguranja. O zadovoljavajućoj efikasnosti Fonda govori i ostvarenih preko 90% u rešavanju zahteva u prvostepenom postupku u zakonskom roku od 60 dana.

Finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje planira se povećanje prihoda i rashoda. Istovremeno, predviđa se na osnovu dosadašnjeg kretanja i rast socijalnih doprinosa. Suprotno od toga planirano je smanjivanje za 34,01% u odnosu na plan za 2019. godinu dotacija i transfera iz budžeta. Planirano je povećanje sredstava za primarnu zdravstvenu zaštitu.

U finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje planirano je smanjenje i ukupnih prihoda i rashoda. U okviru rashoda planirano je smanjenje sredstava za ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti za oko dve milijarde. To znači da se očekuje da nezaposlenost i dalje opada.

Iz datih finansijskih planova, iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja možemo zaključiti da se planiraju značajne uštede sredstava iz budžeta. Ona se mogu koristiti u druge socijalne namene.

Tu bih posebno istakla da predviđena povećanja u Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu rada koja se odnose na uređivanje i poboljšanje rada zdravstvenih ustanova, odnosno, na isplatu raznih vrsta socijalne pomoći, što znači da su predviđene uštede prema socijalnim fondovima u značajnoj meri zadržane u okvirima socijalne politike.

Stoga će poslanička grupa PUPS dati svoju podršku za usvajanje ovog budžeta i ostalih pratećih dokumenata. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Ćorilić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Izvolite, kolega Bauer.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, cenjeni ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će, naravno, u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godine.

Pojedinci nam često spočitavaju kada govorimo o ekonomskim uspesima u poslednjih pet, šest godina od kada je premijer postao Aleksandar Vučić da iznosimo floskule. Ja bih danas želeo da govorim upravo o tim floskulama, da demistifikujem ovakve optužbe i da pokažem koliko su naši makroekonomski pokazatelji bolji danas nego što su bili pre samo pet godina.

Isto tako, hoću da pokažem i da smo lider u regionu i to ne samo u apsolutnim brojkama, već što je mnogo važnije i u relativnim brojkama.

Zašto naglašavam relativne brojke? Zato što bi verovatno dežurni kritičari odmah rekli – pa, naravno Srbija ima najbolje rezultate pošto je najveća zemlja u regionu. Ne, mi imamo najbolje rezultate zato što smo najviše radili na sebi i zato što smo imali hrabrosti da sprovedemo najteže, najbolnije i najnepopularnije mere.

Da krenemo redom. Od 2005. do 2012. godine, budžetski deficit je konstantno rastao. Tek od 2014. godine, primenom mera fiskalne konsolidacije ta putanja se preokreće i već nakon tri godine mi imamo suficit u budžete. Naredne godine ćemo imati mali deficit, ali će to i dalje biti najbolji rezultat u regionu, a rekao bih i šire.

Učešće spoljnog duga, odnosno javnog duga u BDP-u je konstantno rastao u periodu 2008. do 2012. godine, što nije ništa čudno, s obzirom na neodgovornu fiskalnu politiku koja je vođena u tom periodu.

Ja ću vam dati samo dva ilustrativna primera, a ima ih mnogo više, koja će pokazati zbog čega nam je učešće javnog duga u BDP-u tako brzo rasla u tom periodu i zašto je nastavila da raste po inerciji i u narednim godinama. Deficit tekućih transakcija ili deficit tekućeg računa u 2007. godini, bio je 17,3 %, a u 2008. godini je bio 20% BDP-a. U poslednjih nekoliko godina, ovaj deficit se kreće u rasponu od 3% do 5%, a naredne godine, odnosno ove godine se očekuje da on bude nešto malo veći, ali i dalje manji od 6%. Već nam stižu kritike kako je opasno što taj deficit raste.

Zamislite kakvu opasnost predstavlja deficit tekućeg računa od 20% BDP-a, što je jedna petina svega onoga što država Srbija proizvede u jednoj godini, odnosno svega onoga što je država Srbija proizvela u toj godini.

Plate su u 2007. godini realno rasle 19,5 %, a u 2008. godinu su penzije rasle 14,2%, ponovo realno, U nominalnim iznosima taj rast plata i penzija je bio 26% i za jedne i za druge. Dakle, rast plata 26% u 2007. godini, rast penzija nominalno 26% u 2008. godini.

Mi ove godine povećavamo plate u proseku za manje od 10% nominalno i Fiskalni savet nas kritikuje da time ugrožavamo makroekonomsku stabilnost. Zamislite kako smo ugrozili finansijsku stabilnost Srbije kada smo povećavali plate i penzije za 26%, a pri tom, da za to nismo imali nikakvo realno utemeljenje, odnosno utemeljenje u javnim prihodima, za razliku od sadašnjeg povećanja, to se vidi iz našeg fiskalnog rezultata i te kako ima utemeljenje u javnim prihodima.

Ova putanja rasta učešća javnog duga u BDP-u je promenjena tek negde od 2015. godine, jer kada je u pitanju javni dug te mere, odnosno njihovo dejstvo je malo odloženo, ali se nakon toga konstantno smanjivala. I danas imamo situaciju da nam učešće javnog duga u BDP-u konvergira ka vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu. U ovom trenutku jedino BiH ima manje učešće javnog duga u BDP-u.

Kada govorimo o stopi nezaposlenosti, ona je od 2008-2012. godine konstantno rasla, a istovremeno, naravno, stopa zaposlenosti je opadala. Već 2013. godine ta putanja je preokrenuta, stopa nezaposlenosti opada i danas možemo da kažemo da se stopa nezaposlenosti nalazi na istorijskom minimumu, odnosno prema poslednjim raspoloživim podacima ona iznosi 10,3%, a najverovatnije će pasti u trećem kvartalu i ispod 10%. Ne treba da kažem da Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti u regionu zapadnog Balkana.

Istovremeno, stopa zaposlenosti nam je kontinuirano rasla, o čemu svedoči podatak da u poslednjih pet godina imamo 250 hiljada novozaposlenih, ili ako hoćete, formalno novozaposlenih, jer, naravno, jedan deo tih jeste oni koji su prešli iz sive zone u belu zonu. Ali, ja mislim da je i to, i te kako, rezultat za respekt. Jer, zašto neki drugi nisu uradili reformu svih inspekcija i pojačali rad inspekcijskih organa, pa imali veći priliv u budžet po tom osnovu?

Ne radi se ovde, kada govorimo o stopi nezaposlenosti, ni o kakvim promenama metodologije u računanju stope nezaposlenosti, niti se radi o smanjenju stope nezaposlenosti na osnovu iseljavanja iz Srbije. Naravno da iseljavanje iz Srbije delimično tome doprinosi, ali u manjoj meri. I o tome svedoči podatak, i to Svetske banke, dakle, ne naš podatak. Svetska banka kaže da iseljavanje iz Srbije u poslednjih nekoliko godina se smanjuje i takođe kaže da se očekuje da će taj trend nastaviti da opada, dakle, da će nastaviti da se smanjuje broj ljudi koji se iseljavaju iz Srbije.

Kada govorimo o zaposlenosti, ako neko ne veruje u podatke Republičkog zavoda za statistiku i za njihov način merenja zaposlenosti, ja mislim da ne postoji bolji način da se proveri da li zaposlenost raste nego da pogledate u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Tu najbolje vidite na osnovu uplaćenih doprinosa da li zaposlenost raste, a ona i te kako raste.

Strane direktne investicije ove godine očekuju se da dostignu nivo od 3,7 i 3,8 milijarde evra, što je najbolje zabeleženi rezultat u regionu. Nalazimo se samo na korak od tzv. investicionog rejtinga. Šta to znači za nas? Taj dobar kreditni rejting koji imamo se preslikao na našu emisiju državnih evro-obveznica koja je bila sa prinosom od 1,5%. Primera radi, u poslednjih godinu dana, još tri zemlje iz regiona su emitovale evro-obveznice - Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora. Njihove stope prinosa su bile između 3% i 3,5%. Dakle, ima li boljeg pokazatelja od toga da se ove tri zemlje zadužuju po više od dva puta većim stopama nego mi? Pokazatelji kako investitori gledaju na nas.

Kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom, on do 2012. godine nikad nije stigao ni do 60%, a 2004. godine je bio samo 32,8%. Nakon promene vlasti, već 2013. godine, zahvaljujući snažnom rastu izvoza za 25,8%, ta pokrivenost uvoza izvozom je prešla 70% i nastavila je da raste i u narednom periodu. U ovom trenutku je naša pokrivenost uvoza izvozom otprilike oko 75%. Podatke uporedive sa našim u regionu ima samo Makedonija. Recimo, Hrvatska je na 60%, a Crna Gora samo na 15% kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom.

Na "Duing biznis listi" Svetske banke smo napredovali ove godine, kao i prethodnih godina, i nalazimo se sada na 44. mestu. Nije bitno samo na kom se mestu nalazimo, bitno je i ko je iza nas. A iza nas su takve velesile kada je u pitanju bruto domaći proizvod ili bruto domaći proizvod po glavi stanovnika kakve su Belgija, Italija i Luksemburg, ali, isto tako i zemlje regiona, od Hrvatske, preko Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, Albanije, Crne Gore do Bosne i Hercegovine.

Na kraju, nešto što je vrlo važno za nas, socijaldemokrate, a to je da se u poslednjih pet godina, odnosno od 2014. godine naovamo konstantno, opet prema podacima Svetske banke, smanjuje stopa siromaštva.

Ovakav nivo makroekonomske stabilnosti i ovakvi rezultati koje smo postigli nam daju mogućnost da smanjimo restriktivnost fiskalne politike, odnosno da povećamo ekspanzivnost fiskalne politike u narednom periodu. I zahvaljujući tome, mi ćemo u budžetu za 2020. godinu, odnosno već smo to usvojili ali će to početi da se primenjuje od kraja ove godine, dakle, mi povećavamo penzije i plate u značajnom iznosu, bez obzira na kritike Fiskalnog saveta, a rekao bih da je to povećanje potpuno opravdano i povećavamo minimalnu cenu rada, čime radimo na daljem poboljšanju životnog standarda građana. Takođe, ulazimo u proces postepenog poreskog rasterećenja rada, što je veoma važno za naše poslodavce, ali pri tom vodimo računa o tome da ni na koji način ne ugrozimo rezultate koje smo postigli teškim merama fiskalne konsolidacije. Kad kažem "teške", mislim da su bile teške prevashodno za građane Republike Srbije.

Dakle, šaljemo dobar signal investitorima kroz ovo smanjenje da u narednom periodu mogu više da investiraju, mogu da povećavaju zaposlenost i, u krajnjem slučaju, mogu da povećavaju plate u privatnom sektoru.

I da zaključim. Nakon perioda od pet godina, teških za građane, na prvom mestu, mera fiskalne konsolidacije, ja mislim da možemo da kažemo da smo taj proces konačno zaokružili. U narednim godinama, naši budžeti mogu da budu razvojni, a ne kao do sada, manje ili više restriktivni.

Naravno da ćemo i nadalje, u saradnji sa MMF, a zarad očuvanja kredibiliteta naše makroekonomske politike i ugleda, odnosno naše međunarodne pozicije, nastaviti da vodimo odgovornu fiskalnu politiku, ne bismo li dalje poboljšavali naš kreditni rejting i ne bismo li i dalje napredovali na svim referentnim listama koje mere ekonomsku uspešnost zemalja, ali, isto tako, ne bismo li i dalje ostali lider u regionu kada je u pitanju stopa nezaposlenosti, privlačenje investicija, rast BDP i svi ostali pokazatelji o kojima sam govorio.

I da ponovim još jednom, naravno, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Bauer.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Pre svega, da istaknem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje glasati za ovaj Predlog zakona.

Naime, ovaj Predlog zakona o budžetu, kao i svaki predlog zakona o budžetu bilo koje zemlje, je pokazatelj ekonomskog stanja jedne zemlje, politike koju vodi Vlada i mera koje ima nameru preduzeti u oblasti ekonomskog razvoja, ali i odnos Vlade prema svim segmentima društva pokazuje u stvari filozofiju upravljanja Vlade, pokazuje praktično njen program.

Moram reći da za nas socijaliste reč je o dobrom dokumentu, dobrom budžetu koji je, pre svega, kontinuitet jednog kvalitetnog rada Vlade iz prethodnih godina, jer sa prošlim budžetom mi smo završili period finansijske konsolidacije i sada Vlada pravi jedan korak napred.

Ovde je reč o stabilnom budžetu zato što se troši ono što se ima. Potrebno je pomenuti da je budžet dobro planiran, da je deficit u odnosu na BDP 20 milijardi ili 0,5% na nivou opšte države i na republičkom nivou 0,3%. To pokazuje da u Srbiji postoji stabilan ekonomski rast već nekoliko godina unazad. To potvrđuju i projekcije rasta BDP za 2020. godinu koje su 4%, kao i prosečna inflacija od 2%. pokazatelj dobrog stanja naše ekonomije ili bar tendencije ekonomskog razvoja države je i pad stope nezaposlenosti. Očekivanja su da će ona pasti ispod 10%.

Stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala iznosila je 10,3%. Prepolovljena je u odnosu na 2012. godinu, a da je ekonomski ambijent u Srbiji povoljan pokazuje i privlačenje stranih direktnih investicija. Prošle godine to je bilo 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija, do sada 2,8 milijarde evra.

Ovo sam sve pomenuo sve da bih ukazao na jednu stabilnu ekonomsku situaciju u Srbiji, čemu je apsolutno zaslužna ova Vlada. Pokazatelj takvog stanja je i struktura budžeta koji je pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, o kojem raspravljamo.

Naime, ovaj budžet ima dva elementa koji pokazuju ili potvrđuju razvojni karakter budžeta. Jedno su investicije koje su povećane sa 220 na 260 milijarde dinara i to, pre svega, u projektu u oblasti infrastrukture. Naravno, ima i drugih. Govoriću nešto kasnije i o obrazovanju, ali i povećanje plata zaposlenih, što je odraz povećanja standarda života građana što će, naravno, biti uslovi povećanja proizvodnje.

Dozvolite mi, takođe, da kao predsednik Odbora za spoljne poslove kažem dve rečenice vezano za deo budžeta koji se odnosi na spoljne poslove. Naime, želeo bih da pohvalim činjenicu da su Vlada i ceo državni vrh prepoznali značaj spoljno-političkih aktivnosti kojima se poboljšava međunarodni položaj i međunarodni ugled Republike Srbije, tako da će se budžetom za 2020. godinu izdvojiti više sredstava za ove namene, što će, naravno, omogućiti pojačanu diplomatsku aktivnost.

U pitanju je briga o imovini Srbije u inostranstvu i izgradnji DKP objekata tamo gde u postupku sukcesije nismo dobili te objekte, jer diplomatsko prisustvo u što većem broju država na nivou DKP značajno je za jačanje bilateralnih odnosa Srbije sa mnogim zemljama sveta, pogotovo danas kada imamo problem samo proglašene kvazi-države „Kosovo“, nesporan je značaj diplomatskih odnosa sa svim državama članicama EU.

Da je to važno pokazuje i proces povlačenja priznanja Kosova, koji je intenzivan, naročito u poslednje četiri godine, jer je do sada već 16 država povuklo priznanje tzv. „države Kosovo“.

Druga važna oblast kojoj bih posvetio više pažnje i koja pokazuje, u stvari šta Vlada namerava da uradi sa delom budžeta, odnosi se na obrazovanje, najvažniji resurs jedne države. Naime, budžetom je predviđeno izdvajanje značajnog nivoa sredstava za investicije u oblasti obrazovanja, ali i ne samo to. Ako konstatujemo da su povećane plate u javnom sektoru, odnosno da je deo budžeta predviđen za povećanje plata, da je značajan deo sredstava odvojen za investicije, onda se kroz ostalu strukturu budžeta koji se odnosi na obrazovanje jasno može videti strategija Vlade koja je posvećena unapređenju kvaliteta obrazovanja, i to na različitim nivoima, od predškolskog nivoa obrazovanja do osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Svi elementi sistema obrazovanja su obuhvaćeni budžetom i to, po meni, na najbolji mogući način.

Želeo bih da na početku pomenem investicije u sektoru obrazovanja. Budžetom za 2020. godinu je planirano 22 milijarde dinara, što je gotovo 60% više nego u 2010. godini. Izračunao sam, to je otprilike oko 186 miliona evra. Ako se uzme da po standardima EU izgradnja jedne škole srednje veličine košta 2,5 miliona evra, onda ispada, ako bi se ova sredstva primenila samo na izgradnju novih škola, da se mogu sa ovim sredstvima napraviti 73-74 nove škole, što je jako značajna stvar. U stvari, sredstva će biti iskorišćena i za škole, za njihovo unapređenje kvaliteta, jer unapređenje kvaliteta u školama jeste sastavni deo unapređenja sistema obrazovanja.

Treba pomenuti, takođe, da se u okviru budžeta Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, da su izdvojena i dodatna sredstva za planiranje za renoviranje desetine osnovnih i srednjih škola.

Važno je pomenuti, kao deo unapređenja kvaliteta sistema obrazovanja, da sredstvima koja su izdvojena za obrazovanje da je planirano, to bi trebalo, pre svega, da pomenem, opremanje digitalnih učionica u cilju primene digitalnih nastavnih sadržaja u nastavi.

Naime, broj digitalnih učionica u 2020. godini treba da bude 20.000, a prema projekciji budžeta, prema podacima, u 2021. godini taj broj bi se povećao na 30.000 učionica, a u 2022. godini na 33.000. To, naravno, podrazumeva i povećanje broja nastavnika koji se bavili ovim, ali ne automatsko povećanje broja zaposlenih, nego objektivno njihovo preusmeravanje na ovu oblast, jer postoji stručno usavršavanje u okviru obrazovnog sistema.

Važan deo, segment unapređenja kvaliteta obrazovanja u obrazovanju u Republici Srbiji jeste i namera Vlade da obnovi kompletnu računarsku opremu u računarskim kabinetima osnovnih i srednjih škola i da se preko bežičnog interneta poveže još veći broj škola. Planirano je da u 2019. godini tih škola bude oko 500, tako da bi ukupan broj škola koje su povezane na brz internet 1. septembra 2020. godine iznosio oko 1.000 škola, što bi bilo više od 50% svih škola, s obzirom da ima oko 1.800 osnovnih i srednjih škola.

Kao dobar primer unapređenja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja moram reći da budžet predviđa sve one mere kojima bi se, primera radi, povećao obuhvat dece na nivou obrazovanja, kojim bi se povećao obuhvat procenta učenika koji su stupili u prvi razred osnovne škole. U budžetu su vrlo detaljno istaknuti ti podaci. Onda, sprečavanje osipanja učenika iz sistema obrazovanja. Zatim, povećanje škola u stručnom delu, povećanja procenta škola kojima se ostvaruju standardi kvaliteta rada ustanova, kako kod predškolskih ustanova, osnovnih škola, gimnazija, umetničkih škola, stručnih škola, domova učenika. Povećanje, naravno, broja zaposlenih koji su dobili obuke iz oblasti inkluzije, prevenciju nasilja i diskriminaciju, sprečavanje osipanja učenika. Sve to govori o jednoj nameri Vlade da obrazovni sistem učini što kvalitetnijim.

Želeo bih, na kraju, da pomenem i još dve stvari vezane za visoko obrazovanje. Naime, prema strukturi budžeta Republike Srbije za 2020. godinu da se videti da će se u narednim godinama povećavati malo, ali će se povećavati broj studenata koji će biti predmet finansiranja države, kako na osnovinim tako i na master studijama. Tako da u 2020. godini njihov broj će iznositi oko 53 hiljade. To se povećanje isto odnosi i na master studije.

Važno je pomenuti da u okviru finansiranja visokoškolskih ustanova da će Vlada Republike Srbije finansirati u potpunosti rad Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, što smatram vrlo važnim iz više razloga, jer dok bude studenata u Kosovskoj Mitrovici, Srbija će na svaki način biti tu prisutna. Mislim da je to sjajna stvar koju Vlada Republike Srbije čini.

Jednom rečju, Vlada je izdvajanjem u oblasti obrazovanja podržala sve one dobre projekte koji postoje, povećala broj korisnika. Pomenuo bih i projekat „Svet u Srbiji“, ali pomenuo bih i „Srbija za Srbe iz regiona“. Pomenuo bih, iako to malo možda čudno zvuči, ali broj učitelja koji će se baviti, koji će fakultativno izvoditi nastavu na kineskom jeziku u onim školama koje to žele. Jednom rečju, puno dobrih stvari je učinjeno u oblasti obrazovanja, treba stvarno Vladu pohvaliti za to.

Najmanje što možemo, mi poslanici iz SPS, je što ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj Predlog zakona budžeta za 2020. godinu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite, kolega.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala lepo.

Dame i gospodo, ne znam zašto nije bilo osećanja i razumevanja da se i vreme predviđeno za samostalne poslanike udvostruči, jer svakako imamo ovih tako skromnih pet minuta i uopšte je bila bojazan da ne ukrademo od ovog vremena koje poslaničke grupe imaju u izobilju. Čini mi se da mnoge od njih neće uspeti ni da ga potroši. No, sada smo tu i što je tu je.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja izražavaju radost što imamo jasnu intenciju ovoga predloga budžeta u pravcu razvoja, investicija i korišćenja celokupnog procesa ekonomske i privredne stabilizacije. To je nešto što obećava, raduje i što svakako treba podržati i amandmanskim intervencijama, ali isto tako, i u danu za glasanje podrškom ovom predlogu budžeta.

Ono na šta želim da ukažem jeste zapravo ono o čemu svedočimo. Mi na prostoru Sandžaka imamo već nekoliko godina određene najave, što kroz budžetske predloge, što kroz određene zvanične informacije od strane Vlade, međutim, imamo permanentno kašnjenje i odugovlačenje sa značajnim projektima, odnosno investicijama. Ne znam zašto općenito, kada su u pitanju projekti izgradnje autoputeva, zašto u pravilu nekako idemo od sredine prema krajevima? Hajdemo napraviti negde neki izuzetak, pa da krenemo od periferije ka centru. To bi bilo jako dobro u svakom pogledu. Evo, vidite šta se dešava sa Koridorom 11, koga mi u Sandžaku iščekujemo kao premrzao sunca.

Dakle, imamo skoro već ili potpisane ugovore ili određene druge korake sve do Požege, a od Požege dalje prema Ivanjici, Dugoj Poljani i Boljarima nemamo ništa. Tako da, to šalje jednu ne baš optimističnu poruku za sve građane na tom prostoru, koji i dalje, uprkos svega što im se dešavalo, jedno celo stoleće ostaju nekako na zapećku, na periferiji, skoro pa komunikacijski izolirani. Isto tako, vidimo da i gasovod, kome se jako puno radujemo, kasni.

Bilo bi jako važno da sve ove momente uzmemo sve u obzir i da se dodatni napor od strane Vlade uloži kako bi se realizacija ovih projekata intenzivirala. Već, ne znam, sebi prosto dosađujem, kada pitam šta je sa pompezno najavljivanim putem Novi Pazar–Tutin. Bilo je avgust, pa septembar, pa više nemamo ni jednog meseca. Imali smo neko distans elektronsko otvaranje radova i skoro ništa na samom terenu.

Mislim da bi se moralo značajnije posvetiti pažnja sandžačkom prostoru, pogotovo kad uzmemo u obzir da imamo svakodnevno radosne informacije iz raznih drugih gradova, kod osnivanja, odnosno otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta. Prosto, kada prođete Rašku, pa nastavite sve do Priboja, skoro da nemate niti jedne nove fabrike.

Mislim da na to ne možemo prećutati. Moramo u tom smeru podizati glas, jer jako je važno da sve ove pozitivne poruke koje nam dolaze u pogledu privrednog razvoja, privrednih, finansijskih stabilizacija i projekata, u tom pogledu, da zapravo, ravnomerno u svim delovima zemlje šaljemo pozitivnu poruku, pogotovo prema onim delovima zemlje koji su interesantni, i dobronamernima i zlonamernima. Tu je potrebna dodatna pažnja, dodatno uložiti truda kako bi konačno osetili od ovih najavljenih programa i konkretne efekte, bar za onaj aspekt koji je moguć da se realizuje sa pozicije Vlade Republike Srbije, a svestan sam da za određene segmente jesu odgovorne lokalne uprave koje se suočavaju sa brojnim problemima, što subjektivnim, što objektivnim. Ali, svakako da na ovo želim skrenuti pažnju, od velike je važnosti.

Važno je što imamo i uvećanje sredstava za obrazovanje, s tim što mislim da je potrebno posebno za državne univerzitete obratiti pažnju kako se ta sredstva troše i posebno fokusirati sredstva od kojih bi imali koristi talenti.

U tom pogledu, želim istovremeno i čestitati svim Sandžaklijama dan Sandžaka u Sandžaku i širom sveta. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.