Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, pretpostavljam kad na red dođe ovaj Razdeo 29, i kada treba da razmatrate budžet, deo od budžeta u kulturi, da vam nikada nije lako, jer kulture nikada dovoljno, nikada previše i nema ni one nacije, ni onog naroda koji će reći da mu je kulture preko glave. Svaki uloženi dinar je dobrodošao, ali naravno mora se biti realan.

Gospođa Vacić Mihajlović, član Odbora za kulturu je mnogo toga rekla i vi ste na to na pravi način odgovorili, tako da je meni taj neki manevarski prostor skraćen da se ne bih ponavljao, ali moram vam reći da je Odbor za kulturu i informisanje, iako za to ne postoji obaveza kao Odbora za finansije i drugih odbora, ipak razmatrao ovaj Razdeo 29, iz razloga što nam je trebalo biti objašnjeno šta se to dešava da milijarda i 200 miliona, koliko je gospođa Vacić ovde spomenula, jeste manje nego što je bilo 2019. godine.

Naravno, ja se zahvaljujem vašim saradnicima iz Ministarstva finansija koji su došli na Odbor i vrlo nam jasno objasnili da se pre svega radi o tome da Javni servis Srbije sada sam može stabilno da se finansira, a drugo da smo završili jedan projekat koji se zove RTV i da završetak projekta znači da u 2020. godini nema potrebe više za to izdvajanje. Sad je meni potpuno jasno zašto je onima koji ovih dana, upravo sa onih televizija koje često spominje naš poslanik Marijan Rističević, suze liju za budžetom za kulturu, koji je navodno značajno umanjen.

Ne znam da li stignete da to pogledate, postoji emisija koja se zove „Mentalno razgibavanje“, koja se svakoga dana emituje i gde imamo, ja bih pre rekao mentalno retardiranje, gde imamo dva novinara u pokušaju, verovatno neuspešna glumca koji nisu upisali akademiju, koji sede jedan naspram drugog i raspravljaju već dva dana o budžetu u kulturi, i govore o smanjenju i kukaju nad srpskom kulturom koja ide u propast. Radi se o tome da oni nisu navikli da se projekti završe. Oni su navikli na Heterlend. Oni su navikli da jedan projekat traje i da se nikada ništa u njega ne ulaže, a da se pare za taj projekat trpaju u džepove.

Gospodine ministre, imao prilike da vidim, naravno ne u ovom sastavu Ministarstva i ne u ovom sastavu Ministarstva kulture, da vidim jedan komisijski projekat koji je Komisija za dodelu sredstava usvojila, Projekat za izdvajanje za pozorišnu umetnost na kome je pisalo - projekat u pokušaju, tj. projekat u razradi. Beli papir na kome piše samo ime i prezime gospođe koja je predala taj projekat koji ne postoji, koji je običan beli papir. Neću spomenuti ime gospođe, jer je nažalost pokojna, a radi se o značajnom imenu naše kulture.

Ali, mislim kada bi pokojni Nušić ustao iz groba, nikada sebi ne bi dozvolio da napiše projekat u pokušaju ili projekat u razradi ili projekat u izradi. Prvo, on je ozbiljan čovek, pa to sebi ne bi ni dozvolio. Ali, oni su navikli da se tako mogu deliti pare i njima nije jasno da postoji i mnogo ozbiljniji način.

Kada sam već spomenuo pozorišnu umetnost, nešto ću reći i o korisnicima budžeta. Naravno, veći deo budžeta ste predvideli za razvoj institucija i jako je važno ovo što je na početku rekla predsednica Vlade, da ova Vlada poseban značaj želi da prida kulturi i koliko je to važno svi smo u ovom trenutku svesni. Međutim, postoji ta nematerijalna strana, ulaganje u projekte u kulturi, koje često, znam da vi kao ministar finansija to ne trebate da kontrolišete, ali neka kontrola mora da se uvede.

Skrenuću vam pažnju samo na nekoliko ličnosti koje ovih dana predstavljaju srpsku kulturu na najgori mogući način. Jedan od njih je Kokan Mladenović, čuli smo svaki dan neke njegove nove političke izjave, od toga da treba podići oružanu revoluciju, do onog drugog da Srbija sve što od kulture i svoje istorije ima to je pas koji juri sopstveni rep, itd..

Znate, prosto je neverovatno da takvi ljudi jesu kulturtregeri, i ja sada reskiram da govorim o nekim političkim izjavama određenih ljudi za koje se može reći, ili će neko drugi reći, da imaju ipak oni svoju umetničku težinu i da ta umetnička težina prevazilazi njihove političke stavove.

Nažalost, sve je više, upravo iz ove branše, pozorišne branše, ljudi na političkoj sceni nego na onoj sceni na kojoj bi trebali da budu i to smo svi svedoci. Ali, samo ću reći jedan primer za sve ljude iz javnosti koji prate kulturu, ovih dana je Kokan Mladenović, pored one čuvene predstave u Leskovcu gde mlađi Trifunović cepa nacionalnu zastavu, postavio predstavu „San letnje noći“, Šekspirovu predstavu. To je predstava za svakog ko malo poznaje pozorište i voli Šekspira, predstava koja uglavnom govori o slobodi izražavanja, slobodi mišljenja, to je jedna optimistična predstava koju je Šekspir smestio u dvor prikazujući društvo sa puno optimizma.

Kokan Mladenović je tu istu predstavu postavio u zatvoru pokazujući šta misli o ovom društvu i šta misli o ovoj državi, šta misli o ovoj vlasti. Kokan Mladenović tu predstavu igra u Narodnom, nacionalnom teatru, u Narodnom pozorištu za narod koji to plaća i koji je izabrao ovu vlast, rugajući se svima nama, rugajući se vlasti. Koliki je umetnik Kokan Mladenović, samo ću reći da je pre nekoliko godina, gospodin Komlenski zna kako se zove ta motka, od strane predstavnika Ateljea 212, glumaca, kolega, e tom motkom izbačen iz pozorišta sa mesta upravnika gde je nažalost nasledio jednu veliku Miru Trailović, Jovana Ćirilova, Mucija Draškića. Morali su na kraju da ga uhvate za uši i šutnu u tur, jer drugo nije bilo. Dva puta je veliki Dragan Gaga Nikolić, sam sam toga svedok, tražio prijem kod gradonačelnika Đilasa da bi se problem jednog Klokana rešio, ali nije bilo sluha ni za tako veliko ime kao što je pokojni Dragan Gaga Nikolić.

Sve sam ovo morao da kažem samo zbog toga da ne možemo više dozvoliti heterlende, da ne možemo više dozvoliti klokane, da se mora voditi računa ko su ti korisnici ovog novca koji narod izdvaja za kulturu i kako će ta kultura u budućnosti biti usmerena.

Pošto, evo, postoji moj kolega koji ne može da dočeka vreme da dobije reč, ja pretpostavljam da će i on glasati za ovaj budžet i to će biti sasvim u redu. Karte za pozorište za „San letnje noći“ ću vam lično obezbediti, a vama gospodine ministre želim da i 2021. godine branite novi budžet, a da konstatujemo kako smo ovaj deo posla uspešno završili. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Krliću.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar finansija, Siniša Mali.

Izvolite,ministre.

Hvala puno.

Uvaženi poslanici, samo da se nadovežem na ovo što je uvaženi poslanik imao priliku da kaže. Za razliku od prethodne vlasti, onih koji su zatvorili Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, mi smo i jedan i drugi muzej otvorili. Otvoreno je takođe i pozorište u Vranju „Bora Stanković“, imao sam lično priliku sa predsednikom i da budem tamo, a već za 2020. godinu ja ću vam pročitati ukratko spisak aktivnosti koje planiramo u oblasti kulture. Dakle, nikada se više neće investirati u kulturu, pogotovo u infrastrukturu koja je vezana za kulturu.

Dakle, tokom 2020. godine imate čitav niz aktivnosti koji je vezan za Novi Sad i za činjenicu da je Novi Sad 2021. godine evropska prestonica kulture. Narodno pozorište u Subotici, privešćemo kraju radove na tom pozorištu takođe. Radimo na pripremi izgradnje najmodernije koncertne dvorane u Beogradu, Beograd takvu dvoranu nema. Kreativni centar „Ložionica“ u Beogradu takođe je u planu za narednu godinu, alternativna scena Narodnog pozorišta, rekonstrukcija Doma Vojske i prenamena u Kulturni centar u Pirotu, kreativna ambasada u Londonu, osnivanje legata Vladimira Veličkovića i otvaranje galerije na Kosančićevom vencu, priprema za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime će se rešiti višedecenijski problem koji je vezan za privremeni i neuslovni smeštaj mladih muzičara.

Dakle, o kulturi razmišljamo dugoročno. Malopre sam i rekao, povećane su plate zaposlenima u oblasti kulture za 10%, što je više od 8% iznos za koji su povećane plate najvećeg broja zaposlenih u javnoj upravi. Dakle, i tu pokazujemo koliko nam je stalo do kulture i mislim da sa tim ulaganjima u infrastrukturu, u povećanje plate na pravi način, konkretno kroz brojke i kroz budžet za 2020. godinu, pokazujemo koliko je Vlada Republike Srbije posvećena ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je veći broj mojih uvaženih kolega iz poslaničke grupe SPS, među kojima je i ovlašćeni predstavnik Dušan Bajatović, veoma decidno istakao da će naša poslanička grupa nedvosmisleno podržati Zakon o budžetu.

U svojoj diskusiji ću se ograničiti samo na određene segmente ovog zakona, i to dva za koja smatram da su veoma važna, naravno, ne mnogo manje važna od ostalih, ali u svakom slučaju nešto što za građane Republike Srbije treba da predstavlja znak poštovanja za ono što je Vlada Republike Srbije učinila. Radi se o lokalnoj samoupravi, državnoj upravi i pravosuđu.

Kad govorim o pravosuđu, naravno da je u pitanju tema koja je poprilično opterećujuća, imajući u vidu da pravosuđe već duže vreme nosi hipoteku izuzetno lošeg stanja u pravosudnom sistemu Republike Srbije i zbog toga poglavlja 23 i 24 još uvek nisu zatvorena i još uvek se od Evropske unije na neki način očekuje da podrži sve ono što Vlada Republike Srbije radi, ali nažalost sudovi i tužilaštva kaskaju za onim što je Vlada Republike Srbije uradila.

Počevši od komentara o pravosuđu, moram da istaknem nekoliko bitnih činjenica za koje, uvaženi ministre, sigurno znate da je u Republici Srbiji pravosudni sistem kroz ulaganja u objekte sudova i tužilaštava dobio mnogo. Ako pođemo od nesporne činjenice da je u Beogradu jedan takav pomak učinjen još pre nekoliko godina prilikom izgradnje zgrade „Aeroinženjeringa“, u kojoj je smešten kompletan Prvi osnovni sud, zatim adaptacije i rekonstrukcije zgrade Palate pravde, u koju se sada vraća kompletna krivična materija iz sudova, naročito iz Višeg suda u Katanićevoj, da ne govorim o gradovima i opštinama u unutrašnjosti gde je zaista preko Ministarstva pravde i vas lično, uvaženi ministre, učinjeno mnogo u adaptaciju i rekonstrukciju objekata sudova i tužilaštava. Na teritoriji Zlatiborskog okruga to su Prijepolje i Požega.

Moram da pohvalim ono što je učinjeno u Užicu, dakle, gradu iz koga ja dolazim, a to je izgradnja potpuno nove, veoma savremene zgrade u kojoj se sada nalaze Privredni i Prekršajni sud. Zgrada je urađena po svim standardima Evropske unije koji se zahtevaju za optimalan rad pravosuđa, konkretno sudova, sa svim onim segmentima koji polaze od digitalizacije, opremljenosti, a naročito opremljenosti u sudnicama u koje je neophodno potrebno smestiti veći broj učesnika, kao što je u oblasti stečajeva, kada se radi o ispitnim potraživanjima gde poverioci u svakom slučaju imaju i pravo, nekad i obavezu da se izjasne o prijavama potraživanja, a i o ocenama prijave potraživanja od strane stečajnih upravnika.

Dakle, učinjeno je zaista mnogo, s tim što ja imam jedan apel za vas, uvaženi ministre, koji polazi od jednog sloja zaposlenih u pravosuđu, i to onog sloja koji se nekako neprimetno pojavljuje samo u ovakvim diskusijama, zbog toga što jednostavno ne posvećujemo pažnju upravo onim od kojih pravosudni sistem u velikoj meri zavisi, a to su državni službenici i nameštenici.

Imajući u vidu da je i Sindikat pravosuđa Republike Srbije nametnuo jednu temu, koja u svakom slučaju zavređuje pažnju i treba je afirmisati, radi se o nagradama za rad nameštenika u pravosuđu, imajući u vidu činjenicu da je nivo njihovih zarada još uvek na nivou onom koji podrazumeva zadovoljenje potreba kada su u pitanju minimalne zarade ili nešto malo više od minimalnih zarada.

Smatram da, s obzirom na to da mi kao poslanici SPS i naš poslanički klub nismo u tom pravcu isticali amandmane, da bi trebalo razmisliti u nekom daljem toku realizacije ovog budžeta, koji je jako dobro strukturiran i planiran, da se ovaj deo zaposlenih u pravosuđu na neki način stimuliše, što podrazumeva njihov daleko povoljniji položaj u odnosu na sadašnji.

U članu 11. Predloga zakona o budžetu predloženo je da visina nagrade za ovaj sloj zaposlenih može biti do 1% od minimalne zarade u Republici Srbiji, što je veoma malo. Oni koji su u sindikatu i koji štite prava zaposlenih u oblasti pravosuđa su tražili da taj procenat bude značajno veći, i to 15%, što smatram da nije mnogo realno, ali u svakom slučaju da treba da bude veći, to bi bio apel nas socijalista prema vama, da zajedno ili u sinergiji sa ministarkom pravde ovo pitanje rešite na kvalitetniji način kada su u pitanju nameštenici u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi, uvaženi ministre, moramo istaći jednu činjenicu koju niko neće dovesti u sumnju, a to je da je i ovaj budžet orijentisan upravo onako kako je trasirano i kako je utemeljeno ne samo prethodnim budžetom, već i jednom globalnom politikom Vlade Republike Srbije, a to znači da se transferna sredstva prema lokalnim samoupravama značajno smanje, kako bi se lokalne samouprave, dakle opštine i gradovi, stimulisale u pravcu, hajde da kažemo, kreativnosti koja podrazumeva popunu lokalnih budžeta iz sredstava, odnosno iz prihoda koji se ostvaruju isključivo na nivou lokalnih samouprava, a to su opštine i gradovi.

Iskreno rečeno, nisam siguran koliko su se i na koji način opštine i gradovi odazvali jednom takvom načinu orijentacije Vlade Republike Srbije, jer je veliki broj projekata koji je Vlada Republike Srbije ustrojila, i to isključivo u korist lokalnih samouprava, gde lokalne samouprave nisu na adekvatan način participirale. Ova kritika prema lokalnim samoupravama je više dobronamerna i stimulativna, u vidu motivacije da se što više orijentišemo na nivou lokalnih samouprava kao predstavnici lokalnih vlasti ka projektima koje Vlada nesporno omogućava.

Kada govorim o gradu iz koga ja dolazim moram ukazati na činjenice da postoje pozitivni primeri gde upravo grad Užice kao lokalna samouprava ima i te kako značajno učešće u participaciji, kada su u pitanju projektna finansiranja, pa je tako u gradskoj opštini Sevojno, kao gradskoj opštini grada Užica sredstvima koja su obezbeđena preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu adaptirana zgrada u kojoj se sada nalazi institucija doma kulture od istih sredstava, kao i sredstva koje je obezbedilo Ministarstvo kulture, renoviran je muzej.

Nadam se, uvaženi ministre da ste na neki način uvažili apel građana grada Užica kada je u pitanju finansiranje kotlarnice sa energentima koji će značajno smanjiti zagađenost jednog grada kojim je u velikom stepenu zagađenosti i velikoj opasnosti stanovništva tog grada, kada se o zagađenosti priča, a to je izgradnja kotlarnice za potrebe doma zdravlja. Ono zbog čega građani Užica, kojih nije mali broj, imaju veliku zahvalnost prema Vladi Republike Srbije izgradnja vode, posle katastrofe sa vodosnabdevanjem u gradu Užicu koje je bilo pre nekih otprilike sedam, osam godina.

Na samom kraju moram da skrenem pažnju na nešto što je, konkretno ministarstvo o kome sam govorio, a to je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zatim Ministarstvo za energetiku i na kraju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obezbedilo, a to je da na teritoriji cele Republike Srbije imamo mogućnost da preko E-uprave i digitalizacije servisiramo potrebe građana na najbolji mogući način. Mislim da je to jako dobro rešenje i da u tom pravcu treba istrajavati, kako bi se upravo te potrebe građana za smanjenjem razno-raznog maltretiranja i čekanja pred šalterima eliminisao, a lokalne samouprave omogućile da se administracija svede na najmanji mogući nivo.

Naravno da postoji još mnogo, mnogo toga što bi moglo da se istakne, ali ovo što sam ukazao dovoljno govori da i ovaj segment budžeta i te kako je dobro i strukturiran i planiran. Imate podršku SPS i naše poslaničke grupe. Hvala.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk.

Hvala vam predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o budžetu, kao najvažniji predlog o kome raspravljamo.

Na samom početku želim da istaknem da je kreiran na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili, da je zasnovan na realnim projekcijama i da je razvojni, a i sam Fiskalni savet je dao ocenu da je izuzetno dobro isplaniran.

U ovom trenutku sa ponosom možemo reći da je budžet naše zemlje stabilan, da je zdrav, da smo na osnovu reformi, na osnovu odgovorne politike koju smo sproveli, na osnovu nepopularnih mera koje smo imali u prethodnim godinama, uspeli da je budžet sada u jednom stabilnom, održivom stanju i da smo za našu decu stvorili sigurniju budućnost.

Takođe, javni dug je pod kontrolom. Mi smo promenili perspektivu, mi govorimo o kretanju unapred, mi govorimo o razvoju, o novim investicijama i o jednoj modernijoj Srbiji.

Prioritet i strateški cilj Vlade Republike Srbije je da građani u što kraćem vremenskom roku osete boljitak. To se upravo čini kroz intenzivno ulaganje u razvoj i pokretanje privrede, u otvaranje radnih mesta, novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti i zato se tako intenzivno radi i na privlačenju novih investicija.

Tokom 2019. godine mi smo privukli 2 milijarde 320 miliona evra stranih investicija, što je 43% više nego u 2018. godini. Srbija prednjači po broju direktnih stranih investicija, i na to smo izuzetno ponosni. Ovo nije bio ni malo lak zadatak. Bilo je neophodno promeniti imidž Srbije.

Srbija danas uživa ugled u svetu, Srbija je zemlja koja je faktor mira i stabilnosti, zemlja koja je bila spremna da povuče teške poteze, rezove kako bi presekla sa onim negativnim trendom i kako bi uspela da se razvija, da intenzivno ulaže u svoju infrastrukturu, da intenzivno ulaže u svoje industrijske zone i da kreira uslove i da šalje poruku da jedna destinacija pogodna za investiranje. Na ovaj način privukli smo veliki broj stranih investicija i širom Srbije se otvaraju nove fabrike i nova radna mesta.

Od 2012. godine u Srbiji je otvoreno 700.000 novih radnih mesta. Iako je ovo izuzetno dobar rezultat, mi ovde nećemo stati, nećemo se zaustaviti, nastavićemo sa ovakvim radom i naši rezultati u prethodnom periodu su garant da ćemo i u narednim godinama nastaviti ovim intenzitetom da se borimo za smanjenje nezaposlenosti.

Naravno od onih koji parlament bojkotuju, iz hola poručuju, čućete da su u pitanju motači kablova, pogrdno se izražavaju o fabrikama koje se otvaraju, a to dolazi iz nemoći, jer oni zapravo dok su uspevali da uživaju poverenje građana nisu bili u stanju ni da opreme industrijske zone, ni da privuku investicije, dakle kritikuju nas jer smo uspeli i bili kadri da uradimo ono što oni nisu bili u stanju da urade. Dakle, pogrdno se izražavaju, uvredljivo o svojim građanima, koji zapravo rade u tim fabrikama, koji od svog rada pošteno žive i izdržavaju svoje porodice.

Podsećam da smo prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu mi smanjili, odnosno rasteretili privredu kroz smanjenje opterećenja na zarade sa 63 na 62% i ponovo ćete iz hola čuti kako je to samo jedan procenat smanjenja. Međutim, ukoliko izračunate radi se o 1,3 milijarde dinara, dakle uopšte nije malo opterećenje kada se radi o budžetu. Mi na ovaj način uspevamo da rasteretimo privredu, da damo podstrek poslodavcima za novo zapošljavanje ili za ulaganje u nove moderne tehnologije ili za povećanje plata, kako samim poslodavcima to bude odgovaralo.

Činjenica je da je budžet Republike Srbije u ovom trenutku stabilan da izdrži ovo opterećenje i činjenica da u godinama iza nas nije bilo nikakve inicijative da se ovoj meri pristupi, nije bilo ni političke volje, ni smelosti, ali ni finansija da se ovo izvede. Ova mera je jedan podsticaj za zapošljavanje kako bi poslodavci mogli da uposle nove ljude, bili stimulisani i motivisani.

Nedavno je Narodna skupština usvojila rebalansa budžeta, dakle, pozitivni rebalans budžeta kako bi naši građani osetili efekte ušteda i prihoda koje smo ostvarili i ovaj novac se uglavnom odnosi na povećanje plata i penzija ali i na kapitalne investicije. Kada je reč o kapitalnim investicijama intenzivno se ulaže u infrastrukturu i nastavak oko ovakvog trenda sigurno će se nastaviti tokom 2020. godine.

U ovom trenutku sa ponosom možemo reći da smo u Srbiji izgradili 320 kilometara novih autoputeva, da je završen Koridor 10 i velike i značajne deonice Koridora 11, govorim o ugovorima za Moravski koridor, koji povezuje centralnu Srbiju i biće motor, pokretač razvoja centralne Srbije i povezivaće opštine na ovoj trasi i Koridore 10 i 11.

Uz opremanje industrijskih zona u čemu nam značajno pomaže Ministarstvo privrede, svojim finansijama, u stvaranju uslova za privlačenje grinfild i braunfild investicija, mi danas možemo reći da smo stvorili uslove da investitori dođu, da otvore fabrike i da naše ljude uposlimo i pokrenemo privredu.

Podvlačim još jednom da smo zahvaljujući dobrim rezultatima sprovodili fiskalni prostor koji će biti iskorišćen za povećanje ovih kapitalnih investicija, za smanjenje poreskih opterećenja, ali i za povećanje plata u javnim preduzećima i naravno penzija.

Ove mere su osmišljene tako da ne naruše stabilnost javnih finansija, da ne naruše dinamiku smanjenja javnog duga ali i da podignu životni standard stanovništva, da stimulišu privatnu potrošnju, ubrzaju privredni rast.

Od 1. januara 2020. godine i penzije će se usklađivati po švajcarskoj formuli što znači da će biti usklađene, zavisiće od stope inflacije, od stope rasta plata što je jedna zdrava formula, a održiva koja će biti garant i isplate penzija i njihove visine.

Dakle, mi u ovom trenutku više ne govorimo o tome da li će penzije biti, već razgovaramo o visini penzija i o daljem rastu.

Ono što je važno, obezbedili smo kontinuitet, ovo radimo iz realnih izvora, iz ušteda koje smo ostvarili, ne iz kredita koji su nepovoljni, koji imaju visoke kamatne stope, koji kad-tad dođu na naplatu, kao što su to činili naši prethodnici. Mi ovo radimo bez zaduživanja i isto tako smo našim penzionerima obezbedili iz ovih prihoda i ušteda po pet hiljada dinara, jednokratno, što je takođe veoma značajno onim penzionerima sa najnižim primanjima.

Primena švajcarske formule, da oni svakako u 2020. godini mogu očekivati povećanje koje će iznositi 5,4%. Dakle, konsolidovali smo finansije, tema više nije deficit, već rast i razvoj.

Plate su takođe povećane u iznosu od 8 do 15%, najviše u zdravstvu, medicinskim sestrama i lekarima.

Podsećam da je i ovaj predlog budžeta doneo sa sobom povećanje u razdelu zdravstva za 73%, pardon 13,3% i najviše sredstava je planirano u cilju izgradnje u opremanje zdravstvenih ustanova, kako bismo našim građanima i pacijentima obezbedili što bolje i kvalitetnije uslove za lečenje.

Dakle, nabavka medicinske opreme, širenje prostora, investicije i investiciono održavanje postojećih objekata.

Ministar Lončar je takođe najavio saglasnost kada je u pitanju prijem nedostajućih radnika, a kada su u pitanju lekari i medicinske sestre, ali biće sigurno i u drugim resorima ovakve saglasnosti, jer želimo da uposlimo naše ljude.

Sada bih se vratila na trenutak samo na temu zdravstva. U ovom trenutku nama stižu i specijalizanti, kako bi i u onim oblastima nadomestili one kadrove koji nedostaju, jer činjenica je, kada je bio ministar Tomica Milosavljević, nije bilo nikakvog plana i programa kako bi se na vreme obezbedili lekari u oblastima u kojima nedostaju.

U budžetskom fondu za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno tretirati u Srbiji, došlo je do povećanja od 9%, što izuzetno podržavamo. Takođe, intenzivno se ulaže u jedinstven zdravstveni sistem, kako bi se podaci prikupljali iz svih informacionih sistema u zdravstvenim ustanovama.

Ono što posebno želim da istaknem je Nacionalni investicioni plan, koji predstavlja jednu strategiju Republike Srbije koja će tretirati sve one segmente koji su od izuzetnog značaja za svakog stanovnika Republike Srbije, počev od izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže. Mi ne želimo, kako su to naši prethodnici radili, da prvo gradimo akva parkove a da naši ljudi nemaju zdravu pijaću vodu. Naprotiv, želimo da do svakog stanovnika stigne zdrava pijaća voda. Za tu namenu je opredeljeno 2,5 milijardi.

Želimo da ulažemo i u infrastrukturu, da nastavimo sa izgradnjom puteva, sa rehabilitacijom. Za ovu namenu je predviđeno 4 milijarde, a samo 900 miliona za rehabilitaciju pet hiljada postojećih kilometara puteva.

Naši dosadašnji rezultati su garant da ćemo i u narednom periodu postupati odgovorno, promišljeno, radeći po prioritetima, da ćemo nastaviti sa izgradnjom puteva, sa uređenjem industrijskih zona, da ćemo voditi računa i odgovorno se ophoditi prema budžetu. U tom smislu budžet zaista jeste razvojni, okrenut ka velikim investicijama i unapređenju naše zemlje.

Značajna pažnja posvećena je i pronatalitetnoj politici. Dakle, poseban akcenat na podršku roditeljima kada im je to najpotrebnije.

Imajući u vidu ovu razvojnu komponentu Predloga budžeta za 2020. godinu, ja ću u danu za glasanje podržati vaš predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Turk.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim bi ujedno završili današnji radni dan.
Sa radom nastavljamo sutra, u četvrtak, 21. novembra 2019. godine, sa početkom u 10.00 časova. Zahvaljujem.