Hvala, gospodine Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržan – niko, od ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za – 139, protiv – niko, uzdržan – niko, od ukupno 158 narodnih poslanika koji su prisutni.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d:
Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.
Prelazimo na načelni i jedinstveni pretres o Predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima, tako da nam je prisutna premijerka. Dobro došli i vi i članovi Vlade.
Prva tačka dnevnog reda - Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom oduke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke dr Aleksandar Martinović, predložio je duže vreme rasprave u načelu, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi deset časova.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 146, protiv – niko, uzdržan – niko, od 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Saglasno članu 157. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni i jedinstveni pretres o Predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom oduke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima predsednik Vlade gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred Narodnom skupštinom se danas nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, za koji smo uvereni da će, pre svega, doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu, u smislu boljih primanja, u smislu unapređene zdravstvene zaštite i boljih uslova za lečenje naših građana širom Srbije, u smislu boljih uslova za školovanje dece i dalje modernizacije našeg obrazovnog sistema, u smislu ulaganja u kulturu i dalje podrške našoj kulturi, dalje podrške našim kulturnim institucijama, ustanovama kulture u smislu ulaganja u sportsku infrastrukturu, boljeg targetiranja socijalne zaštite, veće podrške najranjivijim kategorijama stanovništva, veće podrške pronatalitetnoj politici i u smislu nastavka ulaganja u zaštitu i unapređenje životne sredine.
Ovakav budžet je, pre svega, razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje.
Budžetom u najvećoj meri, i od toga počinjem, predlažemo dalje povećanje ulaganja u našu infrastrukturu. I nakon ove godine, 2019. godine, u kojoj smo završili kompletan Koridor 10, kao i važne deonice na Koridoru 11, tj. na autoputu „Miloš Veliki“ i do koje ćemo završiti kompletan autoput od Surčina do Čačka, očekuje nas 2020. godina, u kojoj otvaramo novi investicioni ciklus u infrastrukturi, izgradnju Moravskog koridora, koji je posebno važan za stanovnike Čačka, Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Vrnjačke Banje i Ćićevca, izgradnju Fruškogorskog koridora, koji je posebno važan za AP Vojvodinu, dalju izgradnju autoputa ka BiH i Republici Srpskoj, početak izgradnje tzv. „Autoputa mira“, ka luci Drač, koji je važan za dalje regionalno povezivanje Republike Srbije, za naš dalji ekonomski rast, ali je takođe od životne važnosti za stanovnike Prokuplja i Kuršumlije, izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, kao i dalju izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, odnosno početak radova na deonici između Novog Sada i Kelebije.
Dakle, sve ovo počinje u 2020. godini i sve ovo je predviđeno Predlogom budžeta za 2020. godinu, koji je pred vama.
Budžet za 2020. godinu predviđa do sada rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, oko 260 milijardi dinara, što će svakako podstaći i dalji rast BDP. Svima koji su do sada kritikovali ovaj budžet ću danas u toku dana odgovarati na te kritike i koji kažu da ovaj budžet nije razvojni i da neće prouzrokovati dalji ekonomski rast, već ekonomsko usporavanje, kažem da pogledaju još jednom i da obrate pažnju na to koliko sredstava smo predložili da se opredele za kapitalne investicije.
Svakako ulaganje u infrastrukturu, u bolje puteve i železnice, u povezivanje gradova i opštine u Srbiji, ali povezivanje Srbije sa regionom, svakako znače mnogo bolji kvalitet života i životni standard svih naših građana, znače nove investicije u Republiku Srbiju, znače lakši plasman robe, domaće robe, naše robe na strana tržišta, manje interne migracije što nam je posebno važno, bolje prilike i jednake uslove za život za sve naše građane ma gde u Srbiji oni živeli.
Istina, budžetom predlažemo i nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, i to su neki kritikovali i u dve rečenice želim da odgovorim na to. Dakle, da, mi predlažemo nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, jer je važno da naši ljudi budu sigurni i bezbedni, a da Srbija u svetu koji je pun izazova, a pre svega u smislu terorizma, ekstremizma i migracija bude stabilna i sigurna država.
Da budem potpuno jasna, epitet bezbedne države ili epitet sigurnog grada, bilo da je to Beograd, ili Novi Sad, ili Niš, ili Kragujevac, ili Zaječar, ili Loznica, ili bilo koji drugi grad, dakle, epitet bezbedne države i sigurnog grada će u budućnosti nositi sa sobom sve veću i veću vrednost i sve će se više globalno i tražiti i ceniti. Verujem da će nam se samim tim sve naše investicije u sigurnost i bezbednost, kako za naše građane, a tako i za našu privredu višestruko vratiti.
Želim da ponovim i danas da, zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine, kada predsednik Vlade bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, zahvaljujući tim reformama, mi danas kao Vlada imamo sredstvo za sve ono što radimo i za sve ono što danas predlažemo građanima i vama narodnim poslanicima da započnemo u 2020. godini, ali takođe ćete u budžetu videti da nastavljamo da se ponašamo odgovorno, čini mi se, čak i pomalo konzervativno i da ni u jednom trenutku ne ugrožavamo našu fiskalnu stabilnost, naš budžet i buduće generacije koje dolaze posle nas, jer ne želimo da im ostavljamo dugove i probleme, već veću zaposlenost, stabilan rast i infrastrukturu koja će njima omogućiti da oni sutra nastave da grade i jačaju našu državu.
Dakle, budžet je napravljen tako da ne ugrožavajući stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga podignemo životni standard stanovništva, stimulišemo privatnu potrošnju i ubrzamo privredni rast.
Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP tj. oko 30 milijardi dinara, to je opšte države 0,5%; na republičkom nivou deficit od nekih 0,3% BDP; ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP; podsticaji rasta kroz povećanje javnih investicija koje će dostići oko 4,5% BDP na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada koje će se sprovesti smanjivanjem doprinosa za PIO na teret poslodavca za nekih 0,5 procentnih poena i podizanje neoporezivog cenzusa sa 15.300 na 16.300 dinara.
Ovim poreskim rasterećenjem rada ćemo donekle nadomestiti trošak koji privreda ima usled dogovorenog povećanja minimalne zarade od 11,1% u odnosu na prošlu godinu. Dakle, od 1. januara minimalna zarada se podiže na 30.022 dinara. Ono što smo se trudili da postignemo ovim olakšanjem poslodavcima i, čini mi se, još jednim značajnim povećanjem minimalne cene rada treće godine zaredom, značajno povećanje bilo je 8,6%, pa 10%, pa ove godine 11,1% povećanje minimalne cene rada, je da time otvorimo prostor za dalje razgovore u sledećoj godini između sindikata i poslodavca, kako bi ponovo imali značajno povećanje minimalne cene rada, ali i kako bi mi kao država snosili jedan deo tih troškova i nastavili da gradimo jedno stabilno, predvidivo poslovno okruženje.
Projektovali smo realan rast BDP od 4% u 2020. godini i prosečnu inflaciju od 2%.
Kao što sam rekla, prihode u budžetu smo planirali konzervativno i oni u potpunosti odgovaraju trenutnom stanju naše ekonomije. Drugim rečima, mi smo sigurni da ćemo te prihode svakako ostvariti.
Samo par reči što se tiče stanja naše ekonomije danas, za šta mislim da je izuzetno važno u odnosu na to kako smo planirali naš budžet. Narodna banka Srbije je objavila procenu za rast BDP u trećem kvartalu ove godine od 4,7%. Prema dostupnim rezultatima, trenutno smo druga država po rastu BDP u trećem kvartalu u Evropi, odmah iza Mađarske. Rast u trećem kvartalu u EU je bio 1,3%.
Istina je da smo u prvoj polovini godine imali nešto niži rast, sporiji rast od planiranog, posebno u prvom kvartalu ove godine. Čini mi se da je to zbog izuzetno visoke stope rasta u prvom kvartalu 2018. godine, koji je bilo blizu 5%. Dakle, imali smo izuzetno visoku osnovu koju smo trebali da dostignemo i zbog toga što nismo podbacili u infrastrukturi, ali smo imali mnogo niži rast infrastrukture u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal prošle godine, što je zahvaljujući vremenskim uslovima. Prošle godine, ako se sećate, skoro da nismo imali zimu. Dakle, građevinska sezona se nastavila bez pauze, dok smo ove godine imali dosta oštru zimu, nismo imali nikakve ozbiljne infrastrukturne radove ni u januaru, ni u februaru i tek nešto malo u martu. Takođe, imali smo remont u NIS-u, tako da je sve to uticalo na dosta lošiji rast BDP u prvom kvartalu i nešto lošiji rast u drugom kvartalu.
Ono što je dobro je da privredna aktivnost cele godine beleži rast za koji apsolutno očekujemo da će se nastaviti u četvrtom kvartalu. Naše procene su da ćemo u ovoj godini imati rast između 3,7 i 3,8%, što znači da ćemo prebaciti onu projekciju od 3,5%. To je odlična vest, posebno imajući u vidu da smo prošle godine, 2018. godine, imali ekonomski rast od čak 4,4%.
Što se tiče rasta, sa proizvodne strane njega povlači i ove godine poljoprivreda i posle nadprosečnih rezultata prošle godine, 2018. godine, koji su bili iznad desetogodišnjeg proseka, čuli smo mnoge koji su govorili da je to incidentna godina.
Posle te jako, jako dobre godine u poljoprivredi, bez obzira na lošije vremenske uslove i ove godine poljoprivredna proizvodnja beleži odlične rezultate. Zadržala je isti nivo proizvodnje kao prošle godine, a kao što sam rekla bila je bolja od našeg desetogodišnjeg proseka, i mi čak verujemo da ćemo ove godine čak prebaciti malo u prošlu godinu sa rastom izvoza od preko 20% i čini mi se da je nemoguće da imate dve incidentne godine za redom. To u stvari pokazuje da se naša poljoprivreda razvija, da se isplaćuju investicije koje smo pokrenuli kako bi napravili našu poljoprivredu produktivnijom i otpornijom. Uverena sam da će ovo u budućnosti biti samo bolje kako budu dolazili prvi rezultati projekata koje smo implementirali u prethodnim godinama, pre svega, povećanih investicija u sisteme za navodnjavanje, elektrifikacija polja, automatske protivgradne zaštite, a sa kojima ćemo nastaviti u 2020. godini.
Takođe verujem, i o tome sam pričala sa ministrom Nedimovićem, da još više sredstava treba da ulažemo u subvencije za opremu, za osavremenjivanje naše poljoprivredne proizvodnje, za podizanje dalje efikasnosti naše poljoprivrede.
Izuzetno je važno ulaganje u prehrambenu industriju da ne bi izvozili sirovine, već poluproizvode ili finalne proizvode i posebno da uložimo veći fokus i posebno smo o tom razgovarali ministar i ja u to da ulažemo u kvalitet sadnog materijala, jer sve ove stvari će determinisati, odrediti kako će izgledati naša poljoprivreda u budućnosti.
Meni je posebno drago što danas imamo i neke dobre vesti u smislu privatizacije „Budimke“ iz Požege, ne samo velikog brenda, velikog simbola naše poljoprivredne proizvodnje, već i kao jednog od osnovnih pokretača celog tog kraja Srbije i Požege i celog kraja i ja očekujem da ćemo danas posle uspešne privatizacije „Budimke“, i to od strane domaćih investitora, domaćih uspešnih kompanija, mi i pre kraja prvog kvartala sledeće godine već imati ponovo pokrenut rad u „Budimci“.
Pored poljoprivrede, građevina i infrastruktura je ponovo povukla jako ove godine. Nastavila je značajan rast i to preko 35% u trećem kvartalu ove godine sa velikim doprinosom putne i cevovodne infrastrukture, kao i izgradnje poslovnih zgrada i stanogradnje sa planiranim i budžetiranim projektima u raznim oblastima infrastrukture. Nije to samo putna i železnička infrastruktura koja svakako oduzima najveći deo, odnosno ima najveći udeo u ukupnim investicijama koje mi planiramo u 2020. godini.
Tu je energetska infrastruktura, zdravstvena infrastruktura. U zdravstvenu infrastrukturu ulažemo ogromne količine sredstava i mi smo samo za izgradnju zdravstvenih objekata širom Srbije, svakako nastavljamo rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Srbije u Beogradu, počinjemo u sledećoj godini izgradnju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, pripremamo tehničku dokumentaciju za Klinički centar Kragujevac, ali i čitav niz opštih bolnica, domova zdravlja, specijalizovanih bolnica i tu smo predložili izdvajanje od 7,7 milijardi dinara, što je povećanje od čak preko 40% za infrastrukturu u zdravstvu u odnosu na ovu godinu.
Izuzetno, izuzetno važno za naše građane da imaju dobre uslove u kojima će se lečiti, da vide da država vodi računa o njima, ali takođe da naši zdravstveni radnici i naši lekari, medicinske sestre i tehničari rade u najboljim mogućim uslovima, u uslovima koji su jedni od najboljih u Evropi.
Takođe, u obrazovnu infrastrukturu i infrastrukturu za podršku inovacijama, star ap kompanijama, istraživanju i razvoju i infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja životne sredine, verujem da ćemo samo sa ovim ovakav rast nastaviti i sledeće godine.
Treće, sektor usluga takođe nastavlja da ostvarujem stabilan rast koji takođe i najviše doprinosi rastu našeg BDP. Dakle, sektor usluga najviše doprinosi u ovom trenutku našem BDP.
U okviru usluga oblasti koje najbrže rastu su svakako informacione i komunikacione tehnologije, turizam i saobraćaj. Očekujemo da se rast nastavi u 2020. godini u sve ove tri oblasti. Saobraćaj svakako - kako završavamo naše autoputeve tako se i saobraćaj kroz Republiku Srbiju intenzivira i time taj udeo u našem ukupnom ekonomskom rastu. Turizam - svakako kako vodimo i pametnu politiku vizne liberalizacije, ali i kako se „Er Srbija“ razvija imamo sve više direktnih letova. Kako Beograd, ali i Srbija postaje sve poznatija destinacija očekujemo da će i turizam rasti dalje u 2020. godini.
Daleko najveći potencijal, kao što znate, verujem da imamo u sektoru informacionih tehnologija koji u poslednje tri godine raste godišnjom stopom od preko 20% godina na godinu. Dakle, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu 21,6%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu čak 26,2% i u prvih devet meseci ove godine u odnosu na devet meseci prošle godina 26,5%. Sada mi recite da li znamo bilo koji sektor, bilo koju oblast naše ekonomije da raste u odnosu na prošlu godinu 22%, pa u odnosu na tih 22% dodatnih 26%, pa u odnosu na tih 26% dodatnih 28%.
Svakako fascinantni rezultati, kao i podatak da je u prvih osam meseci ove godine izvoz informacione tehnologije, usluga iz Srbije već prestigao kompletan izvoz koji smo imali u IT uslugama u celoj 2017. godini i on je duplo veći nego u istom periodu 2016. godine. Drastičan, dramatičan rast i ogroman potencijal. Zato smo predloženim budžetom planirali dalja ulaganja i podsticaje za ovu oblast.
Ostali pokazatelji svakako govore u prilog poboljšanju privrednog ambijenta u Republici Srbiji. Stopa nezaposlenosti na kraju drugo kvartala ove godine iznosila je 10,3%. Ona je više nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, a takođe predstavlja i rekordno nisku nezaposlenost od 1995. godine, odnosno od kada se u Srbiji sprovodi anketa o radnoj snazi.
Očekujemo da će podaci pokazati da je na kraju trećeg kvartala ove godine nezaposlenost u Srbiji pala ispod 10%, da je prvi put u Srbiji nezaposlenost jednocifrena.
Srbija je prema „Fajnenšel tajmsu“ po drugi put u poslednje tri godine svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Prošle godine smo privukli ukupno oko 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija. Prošle godine je Srbija sa tih 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija privukla više investicija nego ceo region, ceo ostatak regiona Zapadnog Balkana zajedno.
Ovaj odličan trend se nastavlja i mi u prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu stranih direktnih investicija u odnosu na prošlu godinu i privukli smo do sada dve milijarde 870 miliona evra stranih direktnih investicija.
Na „Duing biznis“ Svetske banke zabeležili smo napredak od četiri mesta ove godine. Agencija „Fič“ povećala je kreditni rejting Srbije sa b.b na b.b plus sa tendencijom daljeg napretka. Agencija „Mudis“ unapredila je izglede za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne.
Na osnovu svega ovoga, mi u 2020. godini zadržavamo projekciju privrednog rasta od 4%, što znači, ukoliko ovo uspemo, da će nam ekonomski rast u periodu od 2018. do 2020. godine u proseku biti iznad 4%.
Svakako, bez daljnjeg, mi znamo i ne trebaju nam nezavisni stručnjaci da nam o tome govore, da Srbija ima potencijal i za veći rast od ovoga i pokazali smo i da ekonomskim politikama, političkim odlukama možemo da utičemo i znamo kako da utičemo na ubrzani ekonomski rast i na tome ćemo nastaviti da radimo i tokom 2020. godine.
Što se tiče rashodne strane budžeta, ukupni rashodi u 2020. godini su planirani na nivou od 22,9% BDP-a. Ukupni rashodi za zaposlene planirani su u iznosu od 318,6 milijardi dinara. Plate u javnom sektoru, kao što znate su povećane u rasponu od 8-15%, najviše u sektoru zdravstva.
Ono što mi je izuzetno važno danas da naglasim, jer o tome nismo do sada pričali a važno je, pre svega, za naše penzionere i da danas potvrdim, ministar Mali je o tome pričao da se trudimo da to uradimo i da će najverovatnije tako biti, danas želim da potvrdim da će se penzije od januara 2020. godine povećati za 5,4%. Rekla sam, mi smo i kada je misija MMF bila u Srbiji, mi smo tad rekli biće minimalno povećanje 5%, a borićemo se za svaki procenat. Biće povećane 5,4%, što jeste značajno.
Želim da zahvalim svima vama koji ste verovali u politiku Vlade Republike Srbije, predsednika Vučića od 2014. godine, u mere fiskalne konsolidacije, zato što ovo pokazuje da se u odnosu na penzije u 2014. godini, pre smanjenja, uključujući ovo povećanje od 5,4% od 1. januara 2020. godine, da će penzije u Srbiji biti povećane u rasponu od 13,7% do 19,4%. To pokazuje koliko brinemo i za naše penzionere, ali i za one najugroženije u Republici Srbiji.
Ukupni izdaci za penzije u 2020. godini iznosiće 581,2 milijarde dinara i počeće usklađivanje penzija primenom tzv. švajcarske formule, odnosno usklađivanje penzija u odnosu na inflaciju i na rast prosečne zarade u odnosu 50:50.
Kao što sam rekla, značajan deo fiskalnog prostora je usmeren ka poboljšanju javnih investicija, najveći od ovoga na železničku i saobraćajnu infrastrukturu i novi investicioni ciklus.
Socijalna politika - za socijalnu zaštitu smo predložili izdvajanje 125 milijardi dinara, što je nešto više od 4% u odnosu na 2019. godinu. Za zaštitu porodice i dece predlažemo izdvajanje od 65 milijardi dinara ili 3% više nego 2019. godine i dodatno, takođe, izdvojili smo 650 miliona dinara u budžetu kabineta ministarke bez portfelja zaduženu za demografiju i populacionu politiku, za program podrške sprovođenju mera populacione politike na teritoriji Republike Srbije.
Populaciona politika je toliko važna da je to nešto na čemu će sva Ministarstva nastaviti da rade i u čemu ćemo nastaviti da se konsultujemo i da radimo u saradnji sa kabinetom predsednika Republike, zato što bez ovoga zaista nema potrebe da ulažemo u budućnost, zato što bez promene našeg trenda u populaciji, odnosno u broju rađanja dece zaista nema ni svrhe pričati o budućnosti Srbije.
Meni je drago da konačno broj rođene dece u Srbiji u 2019. godini raste. O tome je danas pričala i ministarka Slavica Đukić Dejanović i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je makar malo uspela da promeni taj trend rasta.
Ovo ništa ne garantuje, ovo ne znači da smo dugoročno uspeli nešto da promenimo i preokrenemo, ovo samo znači da možemo i da su građani u ovome prepoznali šta je važno za sve nas i mi ćemo nastaviti da ulažemo i u 2020. godini i nadam se buduća vlada da će nastaviti ovaj kurs i za 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu.
Važan zadatak pred nama u 2020. godini je uvođenje sistema socijalnih karata i implementacija dosta kompleksnog projekta e-socijala, ali taj projekat, ukoliko uspemo da ga uradimo kako treba, omogućiće nam mnogo efikasniji sistem socijalne zaštite, mnogo bolju kontrolu, mnogo bolje targetiranje, tako da ćemo sa istim ovim sredstvima koja planiramo, koja budžetiramo moći da uradimo mnogo više, moći mnogo bolje da pomognemo i mnogo više da pomognemo onim najugroženijim kategorijama stanovništva, ali takođe i istovremeno i mnogo bolje da se borimo protiv siromaštva u Srbiji.
Kako će ministar finansija tokom rasprave o budžetu, svakako ući u detalje budžeta i po prihodnoj i po rashodnoj strani i po pojedinačnim resorima i odgovarati na vaša pitanja, ja sam za kraj htela da dodam samo još par rečenica o tome kako se kroz budžet za 2020. godinu sprovode prioriteti ove Vlade, oni prioriteti koje sam vam predstavila u svom ekspozeu, a za koje smo dobili vaše poverenje.
Pre svega, digitalizacija i obrazovanje, kao ključni prioriteti koji će nam u budućnosti omogućiti i brži i održiviji ekonomski razvoj, dinamičniji ekonomski razvoj, veću konkurentnost, ali i zadržavanje mladih ljudi u Srbiji. Povratak, svaka velikog broja onih koji su otišli iz Srbije prethodnih decenija i godina, u Srbiju.
U 2020. godinu ulažemo ponovo značajna sredstva u modernizaciju ili dalju modernizaciju našeg obrazovnog sistema. Za projekat „Povezana škola“ i digitalne udžbenike planiramo smo izdvajanja oko četiri milijarde dinara, što će nam omogućiti da na brzi bežični internet povežemo još 500 škola i uvedemo još 10.000 digitalnih učionica, odnosno digitalnih nastavnih sadržaja. Tako da ćemo mi onda od 1. septembra 2020. godine ukupno imati 1000 škola u potpunosti povezanih na brzi internet u svakoj učionici i ukupno 20.000 učionica sa digitalnim udžbenicima po čitavoj Srbiji.
Planiramo takođe da u naredne četiri godine obnovimo kompletnu računarsku opremu u svim računarskim kabinetima u osnovnim i srednjim školama i da svake četiri godine zanavljamo tu opremu. U 2020. godini smo predložili izdvajanje od 840 miliona dinara za opremanje računarskih kabineta u preko 400 škola širom Srbije.
Nastavljamo sa ulaganjem u inovacionu infrastrukturu i infrastrukturu za nauku, tehnologiju, „start ap“ kompanije, obrazovanje, razvoj, od oko 100 miliona evra. U 2020. godini mi ćemo završiti izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu i državni dejta centar u Kragujevcu. Iste godine, dakle, 2020. godine počećemo sa izgradnjom zgrade Biosens instituta u Novom Sadu, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Počećemo izgradnju još jedne zgrade FON-a u Beogradu, da bi povećali kapacitet ovog fakulteta, za koji se prijavljuje najveći broj studenata, izgradnja dodatnih zgrada u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu koji je u ovom trenutku u potpunosti pun. On je otvoren 2015. godine, a u ovom trenutku je tamo zaposleno oko 700 najboljih inženjera koji značajno doprinose i rastu i razvoju i Srbije i naših informacionih tehnologija.
Dakle, tu planiramo izgradnju dodatnih zgrada i rešavanje pitanja prostora za Naučno tehnološki park u Čačku. Tokom 2020. godine takođe otvaramo još šest „start ap“ centara i to u Arilju, Bačkom Petrovcu, Užicu, Priboju, Svilajncu i Kragujevcu.
U budžetu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjem izdvojili smo dodatna sredstva za renoviranje desetina osnovnih i srednjih škola. Predvideli smo dodatna poreska rasterećenja za ulaganje u inovacione kompanije, istraživanje i razvoj, zapošljavanje mladih, a posebno mladih koje vraćamo iz dijaspore. Time želimo da targetiramo problem koji i dalje imamo, a to je da, kako nam pada nezaposlenost, što je odličan rezultat mi i dalje imamo problem nezaposlenosti mladih koji u ovom trenutku, na kraju drugog kvartala 24,4%, svakako će pasti na kraju trećeg kvartala, ali i dalje želimo posebno to da targetiramo.
Meni je drago što je i Fiskalni savet prepoznao ova strateška ulaganja i pohvalio izdvajanja za obrazovanje, što su za mene parekselans izdvajanja i investiranje u budućnost i da ih citiram – budžetom za 2020. godinu investicije u sektoru obrazovanja planirane su na nivou od oko 22 milijarde dinara, što je gotovo 60% više, odnosno za oko osam milijardi dinara više nego u 2010. godini. Time pokazujemo da budžet praktično i odslikava politiku Vlade Republike Srbije koji smo mi vama predstavili u ekspozeu i za koji ste vi nama dali vaše poverenje.
Takođe smo predložili povećanje ulaganja u Fond za inovacionu delatnost na milijardu i 260 miliona dinara. Udvostručili smo budžet Fonda za nauku. Fond za nauku smo osnovali ove godine. Od 1. januara smo predložili čak dvostruki budžet Fonda za nauku, da ga povećamo na jednu milijardu dinara. Sve ovo će omogućiti nove projekte za ulaganje u mlade naučnike, istraživanje i razvoj i inovacije.
U budžetu Ministarstva privrede izdvojeno je tri milijarde dinara za promociju preduzetništva.
U skladu sa prioritetima Vlade, nastavljamo sa značajnim ulaganjima u elektronu upravu. I građani i privreda danas vide benefite, jasne benefite, direktne benefite od ulaganja i uvođenja elektronske uprave. Građani preko toga što je više od 5,5 miliona dokumenata od 1. juna 2017. godine kada smo krenuli sa elektronskom upravom elektronski automatski razmenjeno, što znači da 5,5 miliona papira građani Republike Srbije, širom Srbije nisu donosili, prikupljali od šaltera do šaltera i donosili na noge javnim službenicima, bilo na lokalu, bilo na Republici, već smo to mi radili za njih, zato što mi jesmo danas njihov servis i time se ponosimo.
Građani to vide, danas i kroz projekat E-beba. Danas kada se beba rodi u Srbiji vi svu prijavu završite, potpuno besplatno za deset minuta u porodilištu i kući vas čeka i zdravstvena kartica novorođenčeta i izvod iz matične knjige rođenih i poruka da će u roku od 45 dana biti uplaćen roditeljski dodatak, i ništa od toga vi više ne morate da radite, nego mi radimo za vas.
I E-recept, koji je posebno važan za penzioner, ne moraju više da idu svaki mesec kod doktora ako imaju hronične bolesti, da gube vreme, a isto tako i da naši doktori gube vreme na administraciju, već se i to sve završava automatski.
Ono što je meni posebno važno je da mala i srednja preduzeća u smislu privrede, takođe prepoznaju benefite elektronske uprave i da smo videli u okviru jednog Juesejdovog projekta istraživanje 1.000 predstavnika malih i srednjih preduzeća koji su rekli da čak 74% njih je reklo da rad javne uprave, da je danas rad javne uprave mnogo efikasniji nego pre samo godinu dana. I 72% predstavnika malih i srednjih preduzeća reklo je da je porasla transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji. Sve to je zahvaljujući elektronskoj upravi.
Mi predlažemo povećanje budžeta Kancelarije za informacione tehnologije i E-upravu Vlade Republike Srbije kao centralnog tela, koordinacionog tela, kako za sve resore, tako i za sve javne ustanove, institucije, kao i za lokalne samouprave, predlažemo povećanje budžeta za preko 40% na 6,7 milijardi dinara.
To će nama omogućiti razvoj novih registara, nove infrastrukture, uvođenje dodatnih elektronskih usluga, što će dodatno uštedeti vreme građanima, olakšati poslovanje privredi, povećati efikasnost rada i transparentnost državne uprave i pomoći nam da se dalje borimo protiv korupcije.
U budžetu za 2020. godinu, takođe za mene izuzetno važno, što pokazuje i politiku Vlade i politiku koju vodimo, a koja će promeniti kako ova zemlja izgleda u svakom svom kutku, mi planiramo početak ulaganja u razvoj i širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u iznosu od 2,1 milijarde dinara. Ovo je samo prva faza. Ova sredstva su nam izuzetno važna, jer će omogućiti pristup elektronskim uslugama svim građanima, i privredi u ruralnim predelima. Takođe će omogućiti mladima da ostanu u selima i da imaju pristup infrastrukturi koji bi inače imali u gradovima.
Dakle, pored autoputeva, železničkih koridora, mi ulažemo i u digitalne puteve, u digitalne koridore u svakom selu u Republici Srbiji. Pravimo time osnovu za dalju transformaciju naše ekonomije i našeg društva u budućnost.
Sve ovo su strateška ulaganja, koje niko, ko je kritikovao ovaj budžet, nije prepoznao, nije video i nije do sada pohvalio. Nama pohvale nisu ni potrebne, potrebno je da svemu onome što radimo vidimo da Srbija zaista postaje jedna drugačija zemlja, jača zemlja, zemlja pobednik, zemlja koja ulaže u svoje mlade ljude, ali takođe vodi računa i o svojim penzionerima, o svojim najsiromašnijim građanima i marginalnim grupama, ali istovremeno ne ugrožavajući privredu, već poboljšavajući privredni ambijent.
Nastavićemo takođe i sa ulaganjima u kulturi. Meni je posebno drago što smo u mandatu ove Vlade završili i otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodno pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Mislim da smo tu stavili tačku na svaku dalju diskusiju o tome ko je u ovoj zemlji vodio računa i vodi računa i u kulturi, i o našem kulturnom uzdizanju, i o budućnosti naše kulture i daljoj promociji naše kulture u svetu.
Ovo je prva Vlada ikada koja je uzela kredit kako bi unapredili infrastrukturu u oblasti kulture, kako bi naši umetnici, kulturni stvaraoci, izvođači imali dostojne uslove za rad. Tokom 2020. godine, i to smo predvideli u ovom budžetu, u saradnji sa gradom Novim Sadom i Vladom AP Vojvodine, završićemo aktivnosti infrastrukturne projekte planirane za obeležavanje 2021. godine kada je Novi Sad evropska prestonica kulture, godinu će svakako obeležiti i privođenje kraju radova na Narodnom pozorištu u Subotici, dalji rad na pripremi izgradnje najmodernije koncertne dvorane u Beogradu, Kreativnog centra Ložionica u Beogradu, alternativne scene Narodnog pozorišta tzv. radionice, rekonstrukcija Doma vojske i prenamene za Kulturni centar u Pirotu, naše Kreativne ambasade u Londonu, osnivanja legata našeg čuvenog slikara Vladimira Veličkovića i otvaranje Galerije na Kosančićevom Vencu, ali i pripreme za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime ćemo konačno rešiti višedecenijski problem privremenog i neuslovnog smeštaja mladih muzičara. Ali, čime ćemo takođe na najbolji mogući način još jednom pokazati naš odnos prema kulturi i značaj kulture za ovu zemlju i ovo društvo.
Poštovani narodni poslanici, na budžetu za 2020. godinu smo radili predano i odgovorno. Nastojali smo da on u potpunosti prati prioritete ove Vlade, za koje smo dobili mandat da ih sprovodimo, ali da u svakom trenutku mislimo na stvarni, svakodnevni život naših građana i da radimo i planiramo tako da se u najkraćem mogućem roku životni standard naših građana povećava, ali takođe da perspektive u našoj zemlji, u smislu zdravstva, školstva, puteva, životne sredine, kulturne ponude i svega ostalog, da svakoga dana budu bolje.
Sa druge strane, izuzetno smo pazili, izuzetno pazimo i u Predlogu ovog budžeta smo to predvideli, da ni na jedan način ne ugrozimo teško stečenu fiskalnu stabilnost naše zemlje i da rast i ekonomije i životnog standarda naših građana bude na realnim osnovama i ne na uštrb budućih generacija, već kako bi njima obezbedili bolje prilike nego što ih mi danas imamo. Jer, u tome jeste svaki smisao svega onoga što mi danas radimo.
Posebno se ponosim što ovo danas nije izborni budžet, nego razvojni budžet. I to na još jedan način pokazuje našu odgovornost prema našim građanima i prema budućnosti ove zemlje. Hvala vam.

Hvala predsednici Vlade.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada ću dati reč izvestiocu nadležnog odbora, gospođi Aleksandri Tomić.
Izvolite, profesorka Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, gospodo ministri, dragi narodni poslanici, moje je da ispred Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava vam kažem kako je izgledala sednica juče, koja je trajala gotovo četiri i po sata. Na predlog opozicionih poslanika, udvostručili smo vreme rasprave na samom Odboru, kao što je udvostručeno vreme i ovde na sednici.

Ono što smo imali prilike da čujemo, to je izlaganje gospodina ministra koje se odnosi na prezentaciju budžeta na osnovu projekcija i rezultata koje je Vlada Republike Srbije i svi građani Srbije koje imaju na osnovu svih makroekonomskih pokazatelja u 2019. godini i kao što je premijerka rekla, ne bi se ponavljali, osim što nas jako raduje što projektovano povećanje plata i penzija zaista idu za sledeću godinu u proseku 9,6% i što je taj deo upravo bio tema celog Odbora, koje se odnosi na viđenje Fiskalnog saveta po ovom pitanju.

Raduje nas i to što smo imali prilike da čujemo na koji način Vlada Republike Srbije daje na razmatranje Skupštini budžet za sledeću godinu, u delu koji se odnosi na rast i razvoj same ekonomije i cele Srbije, ali i na socijalno odgovorni deo naše obaveze da brinemo o svim građanima Srbije jednako, na jednaki način.

To je ono što je u stvari dalo podršku i od strane kolega koji su zastupali da je najbolji model povećanja penzija u stvari ta švajcarska formula, o kojoj je govorio i Fiskalni savet, ali trebalo je stvoriti ekonomske uslove da bi mi mogli da primenjujemo te formule. I to je ono oko čega se svi narodni poslanici slažu, bez obzira kojoj stranci pripadaju, mada mnogi ne žele da priznaju te rezultate i ovoj Vladi i ranijim vladama koje je vodila SNS i sam gospodin Vučić.

Ono što nas je jako interesovalo je u stvari kako će izgledati sledeća godina, ne samo u tom ekonomskom smislu i smanjenju nezaposlenosti koje će pasti evidentno ispod dvocifrenog broja, nego nas je interesovalo i to kako će izgledati i sam razvoj infrastrukture, s obzirom da je od 320 km izgrađenih svih puteva, znači kompletne infrastrukturne mreže puteva u Srbiji, 105 km otvoreno i završeno baš u ovoj 2019. godini. Tako da ovo što ste vi imali prilike sada da nam detaljno date kao spisak u stvari svih infrastrukturnih projekata upravo daje opravdanje zbog čega je ovako skrojen budžet dobar.

Fiskalni savet je rekao da je dobro projektovan deficit, da je jako dobro projektovan budžet, ali je glavne zamerke dao u tzv. abnormalnom povećanju plata, zatim je dao veliku kritiku zbog čega smo dali toliki budžet za plaćanje kazni nekih sudskih procesa koji su još iz 2005, 2006, 2007. godine, kao da mi sad otprilike projektujemo kako ćemo biti kažnjavani, a ne neki međunarodni sudovi. Očito da to kad dolazi na naplatu, sve dolazi odjednom.

Govorili su o tome da infrastrukturni projekti koji se odnose na komunalnu infrastrukturu i na infrastrukturu zaštite životne sredine nije dovoljno finansiran u ovom budžetu, što smo dobili svi, kao i narodni poslanici, odgovore na sva ova pitanja od strane ministra finansija. To je ono što je za nas od velikog značaja, jer odgovori su zaista adekvatno i potpuno opravdani.

Kada govorimo o infrastrukturi komunalnih delatnosti, oni se u budžetu nalaze na stavkama lokalnih samouprava u članu 3, zato što lokalne samouprave najbolje znaju koji su to infrastrukturni projekti koji im trebaju i oni su ih i podneli kroz ovaj budžet kroz svoje zahteve.

Drugo, kada govorimo o zaštiti životne sredine, i tu je gotovo dupliran budžet upravo i kroz kreditne linije. Imala sam prilike jutros da čujem i gospodina Vesića koji je rekao da grad Beograd sam danas na ovom budžetu kroz građane Srbije, koji je napravio jednu čitavu akciju "Budžet po meri građana Srbije", kroz nekih preko 300 predloga, samih 100 predloga uvrstio je u budžet grada Beograda, upravo koji se odnose i na kanalizaciju i na uopšte komunalnu infrastrukturu i na deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Tako da, Beograd će inače biti jako dobar primer za sve gradove u Srbiji kako treba raditi budžete i, na kraju krajeva, gurati republičke budžete u tom smeru gde ćemo zaista standard građana povećavati, a samim tim i ubrzavati ovaj ekonomski rast kroz te projekte.

Drago nam je bilo da smo čuli i odgovor gospodina ministra finansija na deo koji se odnosi na abnormalno povećanje plata, kako je Fiskalni savet naveo, da mi na kraju krajeva govorimo godinama o tome kako treba mlade ljude zadržati u Srbiji, kako treba lekare zadržati u Srbiji, da oni ovde stiču, na kraju krajeva, i svoja znanja, formiraju svoje porodice i da zaista mogu da žive od svojih plata na jedan dostojanstven način, da ne moraju da odlaze u inostranstvo i to je, u stvari, odgovor - ovo povećanje koje ide od osam do 15%. Najviše je, kao što vidite, i prema stavci budžeta koji se odnosi na zdravstvo od 73%, najveći deo su povećanja plata za ovaj sektor. Najveći deo povećanja plata ide za one delove, kao što ste govorili, i za obrazovanje i za deo kulture, za one sektore koji su nama od vitalnog značaja.

Zbog toga mislimo da je jako bila dobra debata koja se vodila na Odboru za finansije, da je čak i Fiskalni savet potvrdio da ovaj budžet nije predizborni, već je razvojni budžet i to je, u stvari, priznanje da smo mi uradili jako dobar posao. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada svake godine nam podnosi predlog budžeta u kome unapred planira budžetski deficit, a onda negde od polovine budžetske godine počinje da se hvali da ostvaruje suficit, višak u budžetu. Jeste to s jedne strane za pohvalu, ali kada se krajnje stručno posmatra i nije. Sposobna Vlada je Vlada i sposoban ministar koji su u stanju da to izračunaju do poslednjeg dinara. Toliko je moguće naplatiti, a toliko nam treba.

Prema tome, ja bih vas pozvao da od ovog budžeta sada krenete sa uravnoteženim stavkama, da se okanete ovog deficita i ne trebaju vam više pohvale da imate suficit. Ako bude budžetski višak, istina, neki kažu – od viška glava ni boli. To nije sasvim istina, jer ako imamo budžetski višak, znači nekim privrednim subjektima je oduzimano više nego što je trebalo. To je na uštrb proizvodnje. Nemam ja ništa protiv da se budžetski višak ostvaruje u sferi carina, radovao bih se tome, ali ako je to porez na plate, ako je to porez na stečeni prihod, itd., onda je to već opasna kategorija. Najpametnija je Vlada koja ima uravnotežen budžet i koja na kraju godine se pohvali – evo, u dinar smo potrošili onoliko koliko je planirano.

Dalje, nije bilo potrebe da ovo radite. Ovo ja vidim kao neku vrstu vašeg egzibicionizma, premijerovog i ministrovog, ministra finansija, pre svega jer vi ste mogli da ovaj budžetski deficit eliminišete. Vi ste i ove godine programirali devet milijardi dinara za nevladine organizacije. To ste malo smanjili u odnosu na prošlu godinu, za jednu milijardu, malo više od jedne milijarde. Dobro je što ste smanjili, a opet je previše. Nevladine organizacije su organizacije sa čijim formiranjem Vlada nema nikakve veze. Njihove aktivnosti treba da se dobrovoljnim prilozima njihovih članova i simpatizera finansiraju, a ne da ih Vlada finansira, a Vlada ih tegli, a oni abonenti zapadnjačkih ambasada….

Isključio sam ga, i opet. Ne znam da rukujem, novi telefon.

Policija me juri, da.

Dakle, prva ušteda može ovde da se postigne, a onda baš je deficit 33 miliona evra, a ministarstvo u kome je ministar Zoran Mihajlović plaća jednu deonicu auto-puta, od Čačka do Pojata, 300 miliona evra više nego što je bila kineska ponuda. Lepo, oborite to što je ona sklapala kao ugovor, predugovor, do koje je to već faze došlo, pa raspišite konkurs bez privilegovanih učesnika, nemojte donositi leks specijalis, pa da imate samo jednog naslikanog učesnika u samom zakonu, da se niko drugi nije mogao prijaviti.

Moram zbog nečega i da vas pohvalim. Ja sam objektivan čovek, znam me cela Vlada kao takvog. Jel tako, ministre Šarčeviću? Tako je.

Ovde ste uspeli da postignete nešto što nisam očekivao. Vi ste uspeli da izdvajanje iz budžeta za isplatu punih penzija svedete na 157 milijardi ili 11,8% ukupnog rashoda budžeta. U planu, budžetskom, projektu za 2012. godinu u tu svrhu je bilo planirano 273 milijarde dinara. Znači, vi ste ovde smanjili za više od polovine, što znači da je penzijski fond počeo da se puni, što znači da je bolja naplata penzija. Ja sad hvalim, nisam se zezao. Ja se ne bih sa ministrima zezao nikada, ministre Mali. Veći je i broj zaposlenih i urednija je naplata doprinosa, jer imali smo mnogo firmi gde nije bila moguća naplata doprinosa, gde su radnici primali minimalac ili nisu ništa primali, a doprinosi se nisu uplaćivali. To je ono što je dobro. Tu imate veliku budžetsku uštedu, jer ste sada dotacije iz budžeta za penzije sveli na 15% ukupnih prihoda, a ranije je to bilo više od 26%. Tu vas pohvaljujem.

Međutim, jednu stvar gubite iz vida, penzioneri su prihvatili, onako ćutke, neko se mrgodio, neko je malo protestvovao, većina je ćutala i smatrala da tako treba. I ja sam taj penzioner kome ste oduzeli od penzije 5.000 dinara, ali stisnuo sam zube, pa jeo malo više pure i kiselog mleka nego mesa, nekako izdržao. To se jednom mora vratiti penzionerima.

Vi vraćate trulim kapitalistima koji su se bogatili isporučujući srpskoj vojsci pesak u brašnu za hleb, vi njima nadoknađujete imovinu posle toliko decenija, a ovo što je penzionerima uzeto nedavno od njihovih stečenih prava ne mislite vraćati. Nemojte se igrati, oni će to sve izganjati pred Evropskim sudom za ljudska prava. Nemam ništa protiv da mi napustimo taj sud, ako je to moguće uraditi bez napuštanja Saveta Evrope, a čini mi se da nije, da je članstvo u Savetu Evrope vezano za članstvo u tom sudu. Oni će to izganjati, pa ćemo plaćati i sudske troškove i troškove njihovih advokata i kamate.

Lepo, izađite sa odlukom, sa zakonom da se to nadoknadi u četiri godišnje rate. Nek to počne od ove 2020. godine ili 2021. godine i da se garantuje jedna četvrtina svake godine da će biti nadoknađena. To će umiriti penzionere, jer penzioneri ne žele zlo državi. Oni joj žele dobro, a država mora biti svesna tih obaveza. Država je ogromne nekretnine isporučila neznanim junacima iz Amerike, Kanade, drugih prekomorskih zemalja, koji ne znaju ni srpski jezik. Čuli su da su njihov deda i pradeda ovde nekad imao nešto, pa hajde da izganjaju da to vrate. Neki su podmitili da bi dobili, neki su ovako, neki onako. Na kraju, evo, celi posao završen.

Ali, pošto ja još i novine čitam, hvali se predsednik te komisije Agencije za restituciju, Strahinja Sekulić, da je skoro sve završeno, što se tiče nekretnina, ali da je ostalo oko 13,5 milijardi evra da se isplati potpuno obeštećenje. Dakle, ovo bi moralo u novcu, vi tog novca nemate. Vi ste ranije formirali Fond, ili Vlada pre vas, neka od dosmanlijskih Vlada. Ne znam koliko se novca nakupilo u tom Fondu, to nas i ne obaveštavate, ali ako ne bude dovoljno novca u tom Fondu, moraće iz budžeta.

Da li je to pravedno? Da li je pravedno nešto što je istorijski zločin da sad isplaćuju naši penzioneri, radnici na uštrb nezaposlenih trudnica, dece i tako dalje. E, nije. Pogotovo nije, što vi spremate zakon kojim ćete otimati imovinu svima koji ne mogu dokazati kako su je stekli. Nadam se da bi tu pošli od Tomislava Nikolića, el tako? Da li je to jednodušan stav Vlade? Kako ćete ako nećete od njega početi, valjda biste vi svoj ponos i dostojanstvo pod noge bacili kada bi bilo kome plenili imovinu a da ne zaplenite prvo Tomislavu Nikoliću. Da li je tako, moja omiljena premijerko? Jeste, dobro.

Dakle, vi ćete sada oduzimati imovinu koja nema dokaza porekla, a ima li ova koju vraćate dokaza o poreklu? Imaju li Karađorđevići dokaza o poreklu? Kada je kralj Petar došao u Srbiju 1903. godine nije imao tri cvancika u džepu. Gde su stekli? Proneverama, plaćanjem provizija, uticali su na sklapanje kreditnih tranši, odnosno kreditiranja raznih javnih i privatnih investicija, i uzimali proviziju. To je osnovni način bio i ne samo on, nego cela dinastija i knez Pavle takođe, jes nešto od kneza Arsena koji je valjda imao nasleđe u Rusiji i nešto nasledio, ali je najviše stekao kada je postao prvi regent, nakon smrti Aleksandrove i vi bi to olako vratili.

Jednu stvar niste znali, priznajte, da je kralj Aleksandar više crkvama oteo imovine nego komunisti, nekretnina pre svega, poljoprivrednog zemljišta, šuma. Sad je vraćeno verskim zajednicama, kako kaže ovaj vaš Sekulić, 98%, ali verske zajednice još se jogune, nije sve vraćeno. Tražiće da vratite i ono što je kralj Aleksandar uzeo. Neće da plaćaju porez.

Mora i crkva da plati porez kao i svi ostali za privredne objekte, za poljoprivredno zemljište, za šumu, za učešće u građevinskim radovima, prodaju stanova na tržištu itd. Imamo mi i sposobnih popova za biznis, počevši od vladike Grigorija pa nadalje, koje Bog nikad nije interesovao, nego samo - ščepaj što više. Poreza moraju biti oslobođeni samo sakralni objekti i sakralne aktivnosti, uključujući, eto, i plate verskog osoblja, a sve ostalo mora biti ravnopravno, po Ustavu, jer crkva ima status autonomne korporacije.

Dakle, ona podleže pod Ustav, ne podleže pod sve zakone, oni zakoni koji krše njenu osnovnu funkciju, dakle, za nju ne važe, ali oni zakoni koji obezbeđuju ravnopravnost unutar pravnog poretka važe.

Obustavite ovo vraćanje, šta je urađeno urađeno je, popraviti se ne može, a ovaj fond lepo upotrebite za vraćanje prve tranše onoga što je oduzeto penzionerima, jer pojaviće se neka nova vlada za 10, 15, 20 godina, pa će doneti zakon da vraća imovinu onima kojima vi otmete, tajkunima, raznoraznim. To što spremate, što ste najavili to je protivustavno i protiv pravnog poretka.

Morate dokazati da je neko krivičnim delom stekao imovinu, pa mu je onda oduzimati, a ne, e, imaš, daj dokazuj. Nije on dužan da dokazuje, dokazujte vi, i krenite od Tomislava Nikolića.

Vi ste ovde najavili da ćete se zadužiti za 5,1 milijardu evra, opravdano je ovo u šta nameravate da investirate, ali nije dobro obračunato, počevši od auto-puta Čačak-Pojate, 300 miliona plaćate više nego što je trebalo.

Preispitajte i sve druge ugovore, da li je to sklopljeno po realnim vrednostima, ili se neko ugrađivao.

Vi znate da imate i u svojim redovima ministara koji se ugrađuju, eto, Zorana Mihajlović, znao sam da danas neće doći, nešto mi je celo jutro govorilo, nervozu mi stvaralo, a voleo bih da je došla.

Dakle, da bi ste mogli za sledeću godinu stvoriti dobru osnovu za rad Vlade, ne ove, nego sledeće, ko zna kakva će biti sledeća, ko zna ko će od vas ostati u tim lepim klupama tu, ja bih najviše voleo da svi odete sa vlasti, i da srpski radikali to zaposednu. Nije baš realno na ovim izborima, ali na sledećim, već ćemo videti.

Oko ovog zaduživanja, morali bi što pre da objavite kompletan spisak zaduženja, dakle, u „Politici“ npr. pošto ste tamo vlasnici, koji su to stari dugovi. Ima još budala koje pričaju da se dobro živelo u Titovo vreme, tad je pojedena budućnost naše dece i naših unuka, još se vraćaju Titovi dugovi. Čak, one kuvajtske menice za koje niko nije znao u rukovodstvu države dok Tito nije odapeo, to je Tito uzeo oko 400, 500 miliona dolara, ili čak 800, odneo na Kubu da podmićuje lidere nesvrstanih zemalja da budu za njega, a ne za Kastra, jer je Kastro sve bio pripremio da približi „Pokret nesvrstanih“, SSSR. To se zna, tako je Tito trošio pare.

Vidite sad, mnogi brinu o tome, dok je Jovanka bila živa, hoće li ona dobit nešto od nasledstva, hoće li dobiti. Nema on nikakve imovine, sve što je imao opljačkao je od države, i ono zlato što je bilo u nasledstvu, koje su i neki državni funkcioneri pljačkali, on je zaplenio u vilama Karađorđevića.

Dakle, ništa tu nije njegovo, a nikad platu nije primao. Nije dakle ni sticao ništa. Živeo o državnom trošku i živeo računajući da nikad neće odapeti.

Gospodo ministri, ima tu još nekih stvari koje možda izgledaju sitnice, ali to će moje kolege iz SRS da detaljno obrade u kasnijoj raspravi, pošto sam ja pri kraju ovih mojih 20 minuta, a znam zašto ih niste hteli udvostručiti, kao i ostalu raspravu, ja bih vam opet nekoliko primedbi izneo na neke budžetske stavke.

Evo gde mene duša boli, Ministarstvo za sport i omladinu planira za održavanje „Egzita“ 30 miliona dinara, 30 miliona, ministre? Sramota tolike pare dati onim narkomanima koji dođu pet, šest dana tamo, prodivljaju i odu, i ostave smetlište za sobom. A, nije to sve, ne daješ samo ti, nego i Ministarstvo turizma daje 35 miliona, čak više, 65 miliona ukupno za pet dana „Egzita“, i još daje Vlada Vojvodine iz pokrajinskog budžeta, i grad Novi Sad iz svog budžeta, izađe to preko 100 miliona. To bi Majo ti trebalo da znaš koliko izađe.

A, koliko dobija „Matica srpska“? „Matica Srpska“ godišnje dobija 51 milion, Matica Srpska“ za celu godinu rada, za održavanje srpskih kulturnih dobara za izdavanje knjiga, svog časopisa, Letopisa, za sve ostale aktivnosti.

Sada kad ste poslali pismo ispred Vlade Srbije, Ana, da omoguće Haškom tribunalu da zaplene sve moje knjige, oni su odbili, jer drže do dostojanstva „Matice“. Jel, ih kažnjavate zbog toga?

Ako ovo nije kazna zato što su vas odbili, i što neće moje knjige da isporučuju Haškom tribunalu, onda odmah udvostručite ovaj iznos, nemojte da vam to ostane na duši, da vam to ostane kao nešto krajnje negativno, a nije moralo to biti.

Ili, Srpska akademija, svega 370 miliona godišnje. Ima akademika kojima ja ne bih dao ni dinara, koji su tamo došli na silu, Kostić, ovaj predsednik, nikakvom se naukom fundamentalnom nije bavio, celog života on se bavi Alchajmerovom bolešću i Parkinsonovom, a poslednjih 30 godina svetska medicina nije nijedan jedini korak uznapredovala u lečenju tih bolesti. On je protraćio svoj život. Ili, ovaj saobraćajni inženjer, Dušan Teodorović, kojom se on naukom bavi? Nadam se da ću imati prilike da polemišem sa našom dragom premijerkom po ovim pitanjima.

Hvala. Potrošili ste vreme predviđeno za ovlašćenog poslaničke grupe.

Reč, ima…Ana?

Vi ste želeli?

Moram da izbrišem listu da znate samo.

Izvolite.

Šta da izbrišemo?

Listu ovih koji su se javili.
Reč ima Ana Brnabić.

Pokrenuli ste mnogo tema, neću odgovarati na sve, ako se ne ljutite, jer u nekim stvarima ni nema argumentovanog odgovora. Možemo da se slažemo ili da se ne slažemo oko toga kako planiramo da ulažemo pare iz budžeta, ali, oko najvažnijih stvari.
Što se tiče deficita i suficita, tu moram da kažem da se ja, u principu, slažem sa vama i mogu da vam kažem da se u poslednje vreme slažem sa vama po mnogo tema, tako da sam počela da se plašim za sebe. Ali jeste, vi ste u pravu za to oko deficita i suficita. Ali, ima tu najmanje dve stvari koje su meni važne, a možda će ministar da doda.
Prvo, nama jeste važno da konzervativno projektujemo prihode, zato što smo mi nekako zemlja koja se i dalje jasno i živo seća onih ogromnih deficita, ekonomskog propadanja, privrednog propadanja i koliko je teško suočiti sa zemljom koja je na ivici bankrota. Iz tih svih stvari, mislim da je prirodno da vi još dugo, dugo, vremena posle toga, iako je sada već treća godina sa suficitom u budžetu, stabilnim budžetom, svim dobrim pokazateljima, da konzervativno planirate, zato što, kao što bi naš narod rekao – ko se jednom opeče i na hladno duva. Tako da, konzervativno planirate, ako ostvarite bolje odlično, ali ni u jednom trenutku vi ne ugrožavate vašu teško stečenu, kao što sam rekla, fiskalnu stabilnost, makroekonomsku stabilnost i bilo kako ugrožavate budućnost onih koji dolaze nakon vas, nego im ostavljate nešto, neke osnove na koje će oni moći da nastave da grade.
Takođe je istina, dakle nije - mi to sada tako projektujemo, a u stvari znamo da ćemo imati suficit, nego je istina da mi tokom godine ostvaruje, za sada, hvala Bogu, još mnogo bolje rezultate nego što smo mislili kada smo predviđali budžet. Dakle, mnogo bolje rezultate i u prilivu stranih direktnih investicija, što se svakako odražava i na budžet, samim tim bolje rezultate i u rastu zaposlenosti, bolje rezultate pri prikupljanju prihoda. To sve govori o tome da je oporavak naše privrede bolji, brži, nego što bi neko očekivao.
Mislim da o svemu tome svedoče i sve ostale međunarodne organizacije, relevantne, tipa i Svetske banke i MMF i Svetskog ekonomskog foruma, a na kraju krajeva i ovde razne poslove asocijacije, tipa saveta stranke – investitora.
Dakle, svakako ostvarujemo bolje rezultate i samim tim imamo suficit, a ne deficit.
Mislim da će se to u godinama pred nama nivelisati i mislim da ćemo imati neki blagi deficit, koji u svakom slučaju neće ugrožavati bilo kakvu fiskalnu stabilnost.
Što se tiče penzija, pošto je to zaista nama izuzetno važno, pa, poštovani narodni poslaniče, ja se ne slažem sa vama u tome da je vama neko ostavio potpuno nerealne penzije, politički naduvane, u nadi da će na taj način pobediti na nekim izborima i da onda vi treba da plaćate penzije koje su u potpunosti nerealne i nisu u skladu sa bilo kakvim ekonomskim parametrima u toj zemlji, ni rastom zarada, ni rastom privrede, ni inflacijama, ni bilo čim drugim, dakle, ja ne verujem da postoji bilo kakav sud na svetu koji će reći – da morate, samo zato što je neko napravio političko obećanje, a to je upravo ono što se desilo.
Ponovo ću reći ovde, rekla sam nekoliko puta, jel se tada sećam koliko sam se kao običan građanin ove zemlje čudila šta se dešava. Dakle, 2008. godine su penzije povećane četiri puta u toku jedne godine, probile sve ekonomske parametre, napravile ogromnu rupu u budžetu, oda kada u sinergiji sa još nekim potpuno pogrešnim odlukama, menjanjem Zakona o planiranju i izgradnji, koji je uništio našu ekonomiju, našu građevinsku industriju, građevinska industrija je povukla sa sobom sve u taj ambis. Dakle, vi ne možete da kažete da pošto je neko napravio političku odluku, da četiri puta poveća penzije, da vi to onda dalje onda morate da isplaćujete na toj osnovi. To jednostavno nije realno.
Sledeće godine su izbori kod nas, kažem i time sam završila i svoje izlaganje, ponosna sam što naš budžet koji vi danas imate pred vama, nije izborni, nego je razvojni. Mi smo povećali penzije 5,4%, što je potpuno realno. Trudili smo se da nekako damo što više penzionerima ne ugrožavajući stabilnost. Zamislite sada da mi imamo političke i populističke odluke i da kažemo – znate šta, hajde sada razvali po platama i po penzijama, da budemo sigurni da ćemo da pobedimo na izborima i koga briga šta će da se desi do kraja 2020. godine i šta će da se desi u 2021. godini i kako će se to pokrivati.
Zamislite sada da smo mi rekli – e, dobro, hajde da povećamo penzije, da prosečna penzija u Srbiji bude 1.000 evra. Svi bi pozdravili, odlično, super! Ali, odakle, narodni poslaniče, tih 1.000 evra? Kako mi to da plaćamo? Šta onda hoćete da mi kažete, da neko dođe i da kaže – nemoguće je tih 1.000 evra, dajte da smanjimo na realnim osnovama, da dajemo te realne penzije, da obezbedimo da su one najveće moguće, ali da realno možemo da ih platimo, da su one održive, da ekonomija može da ih plati, da podnese, da privreda može da ih podnese, dakle da one ne kasne, da zaista možemo da platimo te penzije. Pa, morali bi da ih smanjite, jer je to neodrživo.
Dakle, ako imate populističku odluku 2008. godine, da četiri puta povećate penzije, vi ne možete da kritikujete posle toga nekog ko je dovoljno odgovoran da kaže – ljudi, ne možemo ništa drugo, nego dovedemo ovo na neke realne osnove, pri tom, da vodimo računa o najugroženijim kategorijama, odnosno, onima sa najmanjim penzijama, jer se onima sa najmanjim penzijama, odnosno penzijama ispod 25.000 dinara nikada nisu smanjivale penzije i obećavamo vam i videćete da ćemo biti odgovorni i da ćemo to vraćati. Te penzije su danas mnogo više, ali su one na realnim osnovama, ne kasne ni jedan jedini dan, država može da ih isplaćuje, privreda može da ih izdrži i to sve onda ide uzlaznom putanjom.
Dakle, apsolutno se ne slažem sa tim da kada neko donese političku odluku i na političkim osnovama poveća penzije samo zato da bi pobedio na izborima, ne brinući o tome šta to znači za budućnost jedne zemlje, da svaka naredna Vlada mora da se rukovodi tim političkim odlukama, to mora da bude na ekonomskoj osnovi.
Penzionerima, još jednom, hvala, zato što su zaista podneli najteži teret reformi fiskalne konsolidacije. Ali na kraju krajeva čini mi se da smo pokazali da smo odgovorno raspolagali tim novcem, da smo hrabro ušli u reforme i da se sve to onda dalje vraćalo i zato sam rekla - posebno mi je drago što dajemo 5,4% povećanje penzija od 1.januara 2020. godine, i naravno, planiramo ovu jednokratnu podršku penzionerima i davaćemo kad god budemo mogli, zato što se i to vraća u naš budžet i u našu ekonomiju.
Treća stvar, cena Moravskog koridora. Dakle, vi ste zaista i dovoljno pametni i dovoljno stručni da znate da to nije baš tako, dakle, cena Moravskog koridora, i možda smo mi tu napravili grešku na početku, ne uključuje samo cenu autoputa, već takođe, uključuje i dve druge izuzetno zahtevne i skupe komponente.
Jedna je regulacija Zapadne Morave koja se uključuje u cenu auto puta, ali se bavi nekim drugim stvarima koje su neophodne za taj auto put. Nije to asfalt, beton i radovi koji idu u auto put. Dakle, regulaciju Zapadne Morave i drugo je digitalnu infrastrukturu, odnosno to će pored toga biti prvi digitalni koridor u Srbiji, što znači upravo ovo što sam pričala, da će stanovnici Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva, Čačka i Kruševca imati možda i bolju i moderniju digitalnu infrastrukturu, nego što danas postoji u Beogradu i Novom Sadu.
To će nama pomoći da tamo dovodimo još jače investitore, investitore koji će ulagati u razvojne centre, istraživačke centre i tome da mladi ljudi ostaju u tim sredinama. Dakle, i to uključuje plus auto put, tako da konačnu cenu uključuju tri važne, značajne komponente koje vi gledate samo kroz jedan auto put.
Za sve ostalo, nevladine organizacije, restituciju itd, restitucija je za mene pitanje nečega što ste s jedne strane nasledili, a nasledili smo i zakon i procese i zato što duboko verujem da kada nasledite neke stvari po pitanju zakona, vi morate da ih poštujete.
Druga stvar je da mi moramo kao država da damo jasan signal da je imovina u Srbiji nepovrediva. Ljudi koji su se prijavili za restituciju su morali da dokažu da je to njihova imovina, a neću ulaziti u to kako su oni tu imovinu stekli zato što je toliko decenija, pa i vekova prošlo da ne bih ulazila u to, ali su oni morali da pokažu da je njihova imovina.
U svakoj normalnoj državi, ja sam sigurna da će te se vi složiti sa mnom u tome, život, sloboda i imovina su nepovredive i mi smo morali da uradimo to.
Što se tiče nevladinih organizacija, to je podrška civilnom društvu. Vi i ja se ne slažemo u pogledu podrške civilnom društvu, ali evo svakako ćete vi taj budžet drugačije uraditi kada budete imali priliku. Hvala.