Hvala, gospodine Stojanoviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Izvolite, gospodine Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona o izmena i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, da se uvrsti u dnevni red.

Finansijska podrška porodici sa decom, u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece sa porodicom, koje nisu u mogućnosti da to samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona koji je definisao da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije.

Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece, na način kako SRS predlaže ovim izmena i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna, stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Demografski problemi su veliki, a jedan od najvećih je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja.

Kada tome dodamo i masovni odlazak mladih i sredovečnih ljudi, jasno je da bi vlast morala hitno da reaguje, ukoliko želi da se situacija malo popravi. Ukoliko nastavi da se oglušuje o ovakve naše predloge zakona, vlasti nije bitno kakva će budućnost Srbije biti.

Predstavnici vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uporno ignorišu predloge SRS, ali mi ćemo biti uporni i nećemo odustati od Predloga zakona koji mogu da utiču na poboljšanje pojedinih oblasti života.

U ovom slučaju u oblasti dečije zaštite, tačnije finansijske podrške porodici sa decom, ovaj naš predlog za izmenu i dopunu je sveobuhvatan i precizan, u delu u kojima se reguliše dečiji i roditeljski dodatak.

Prihvatanjem ovih izmena, koje predlaže SRS bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećih zakona, kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete, bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije.

Predstavnici vlasti Republike Srbije bi trebali da dobro razmisle kako će ubuduće troše novac iz budžeta Republike Srbije.

Hvala, gospodine Ljubenoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno – 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Narodni poslanik Živković nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Narodni poslanik Živković nije u sali.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno – 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno - 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. jula 2017. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi, koji je podneo Narodnoj skupštini 25. jula 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno - 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom, Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno - 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podneo Narodnoj skupštini 1. novembra 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih - nema, ukupno – 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. januara. 2017. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno – 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. decembra 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – niko, uzdržanih- nema, ukupno - 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom, Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 10. maja 2019. godine.
Da li narodni poslanik Bojan Torbica želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Torbica.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ove godine se navršilo pune dve decenije od kako je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotnom, međunarodnom pravu, bez ikakvog razloga i povoda izvršena agresija NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Stupivši u neravnopravnu borbu protiv nesrazmernog brojnijeg i moćnijeg neprijatelja, naše vojne i policijske snage su tokom ta dva i po meseca, herojske borbe i junačke odbrane državne teritorije pod trenutnim podacima imale 753 poginulih, od čega 581 vojnika i 172 policajca. Istovremeno je poginulo preko 2.500 hiljade, a ranjeno oko 12.500 civila. NATO agresor je tokom svog bezvučnog dejstvovanja, bez ikakve milosti ubio 97 dece, od kojih je najmlađe imalo nepunih 11 meseci. Tačan broj poginulih i ranjenih do današnjeg dana nije utvrđen.

Najveći deo podataka o kojim danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godinu dana nakon NATO agresije, pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine, dolazi do nasilne promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast, dodvoravajući se svojim zapadnim mentorima prestaje da obraća pažnju na posledice NATO agresije, izbacuje iz javne upotrebe pojam – agresija, koristeći pojmove intervencija i akcija, a sve u cilju pokušaja da odgovornost za agresiju skine sa NATO alijanse i istu prebaci na državu Srbiju i njeno legalno izabrane organe vlasti.

Predstavnici te iste marionetske vlasti zaboravljaju da utvrde pravi, tj. tačan broj žrtava agresije, ali ne zaboravljaju da iz zatvora oslobode preko 200 najgorih terorista OVK odgovornih za neko od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom pripadnicima vojske i policije, među kojima su bili na primer i braća Mazreku, ozloglašeni koljači sa Klečke.

Dužnost mi je da kao narodni poslanik upoznam sve prisutne kolege, ali i javnost Srbije sa činjenicom da u Republici Srpskoj od januara 2013. godine postoji Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, koji će za tri do četiri meseca završiti obiman projekat – utvrđivanje i objavljivanja imena svih žrtava Srpskog naroda tokom rata u BiH, u periodu od 1991. do 1995. godine.

Ta imena žrtava će se početkom sledeće godine naći u publikaciji koja će biti objavljena na preko hiljadu stranica, što će biti završetak veoma obimnog posla, koji je zahtevao maksimalnu ozbiljnost i profesionalnost kako bi jedan takav dokument bio izrađen bez i jedne jedine greške.

Na ovaj način prvi put u istoriji srpskog naroda dobićemo potpuni dokumentovani spisak svih žrtava kojim će biti sprečen bilo kakav pokušaj revizije istorije i umanjivanje žrtava srpskog naroda tokom građanskog rata u BiH, kako se već decenijama pokušava uraditi sa brojem stradalih Srba tokom kako Prvog, tako i Drugog svetskog rata.

Gledajući na odnos organa u Republici Srpskoj prema broju žrtava, molim Narodnu skupštinu da donese odluku o formiranju komisije koja bi utvrdila i broj žrtava i građana Srbije tokom NATO agresije. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Torbica.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica 4. novembra 2019. godine.
Izvolite, gospodine Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvog januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radio-difuzije, promet eksplozivnih materija, vojnu i radnu materiju, zaštitu od požara, bezbednost saobraćaja, javni red i mir, prekršaje iz nadležnosti DRI i još iz mnogo drugih oblasti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se oni služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. U radu koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, što od sudija zahteva posebnu veštinu u primeni, praćenju i tumačenju zakonskih i podzakonskih akata.

Osnovanost ovog predloga se takođe zasniva na činjenici da su stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije, koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune, potpuno identični sa uslovima koje moraju da ispune sudije drugih sudova, a vrednovanje i ocenjivanje, po osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao i kod svih ostalih redovnih sudova.

Domaće zakonodavstvo sudijama prekršajnih sudova daje status sudija sa svim obavezama, ali ne i pravima. Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju na isti način obračunate zarade sa svojim kolegama koji rade u drugim sudovima.

Ustavom Republike Srbije predviđena je jednakost svih građana i zakonom, te stoga sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću.

Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Samo poštovanje navedenog može da bude garant samostalnog i nezavisnog obavljanja sudijske funkcije.

I još nešto, uvažene kolege, ali ne manje važno, samo Prekršajni sud u Beogradu u prethodnoj 2018. godini, naplatom novčanih kazni, u budžet Republike Srbije uneo je 1.222.000.000,00 dinara. U istom periodu za zarade sudija i sudskog osoblja sa sve doprinosima, isplaćeno je tri puta manje sredstava ili, preciznije rečeno, 465 miliona dinara.

Uvažene kolege, sudije prekršajnih sudova nisu teret ovog budžeta, za razliku od nekih drugih nevladinih organizacija, koje bez razloga crpe novac iz budžeta. Oni svoje plate trostruko opravdavaju i ja vas molim da podržite ovaj predlog. Hvala.

Hvala, gospodine Komlenski.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno - 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Stefana Miladinović i mr Dejan Radenković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji su podneli Narodnoj skupštini 24. oktobra 2019. godine.
Izvolite, koleginice Miladinović.

Hvala vam, uvaženi kolega Marinkoviću.

Kao što ste rekli, kolega Dejan Radenković i ja podneli smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, odnosno predložili smo izmenu i dopunu člana 5. važećeg zakona, kojim se propisuje da se vozilo od istorijskog značaja, odnosno oldtajmeri, oslobađaju plaćanja poreza na upotrebu vozila.

Podsetiću sve kolege da smo kao Skupština, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja 2018. godine, po prvi put zakonski definisali pojam vozila od istorijskog značaja, odnosno oldtajmer.

Dopunom ovog pojmovnika u ZOBS-u, napravljen je iskorak u pogledu rešavanja statusa ovih vozila u Srbiji.

Za razliku od ostalih zemalja u Evropi i okruženju, Srbija već duži niz godina prati trend smanjenja ovih vozila u Srbiji, a nepostojanje pravne regulative značajno je tome i doprinelo.

Prema procenama registrovanih udruženja ljubitelja oldtajmera, u Srbiji postoji preko 3.000 putničkih vozila koja bi kategorizacijom bila određena kao vozila od istorijskog značaja, a ovom broju treba dodati i mopede, tricikle, motocikle i četvorocikle.

Gotovo 90% ovih vozila nije registrovano, jer zakon ne prepoznaje status oldtajmera u postupku registracije i utvrđivanje visine poreza.

Smatramo da bi ova vozila trebala da budu izuzeta kada u pitanju visina poreza koja se određuje na osnovu radne zapremine motora.

Iako vlasnici vozila čija starost prelazi 20 godina plaćaju 20% predviđene visine poreza, većina ovih vozila ima veliku kubikažu, te je umanjenje po ovom osnovu malo značajno.

Primera radi, Kadilak Eldorado iz 1972. godine, koji ima 6.200 kubika ili pak različita vozila proizvodnje Mercedesa L 450, koji ima 6.900 kubika, sa umanjenjem plaćaju porez veći od 1.000 evra.

Ova vozila se inače retko voze. Najčešće ih možemo videti na izložbama ili skupovima posvećenim ljubiteljima ovih vozila, a to je svega dva do tri puta godišnje. Smatramo da nije ekonomski opravdano da se registruju prema važećim propisima.

U Nacrtu novih imena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja čija je realna rasprava završena prošle nedelje, MUP kao predlagač predvidelo je i dopunu članova ZOBS-a kojima bi se uredilo pitanje postupka utvrđivanja i razvrstavanja ovih vozila, oduzimanja statusa vozila od istorijskog značaja i druga pitanja i procedure, čime bi se na sistematski način zaokružilo pitanje oldtajmera.

Stoga, mi smo u istom članu našeg Predloga zakona predložili dodavanje novog stava kojim bi se propisala obaveza vlasnika oldtajmera da pribave dokaz o ispunjavanju uslova za oslobađanje od poreza u cilju sprečavanja mogućih zloupotreba.

U skupštinskoj proceduri je i Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji sadrži predlog da se vozila na električni pogon i hibridna vozila takođe oslobađaju poreza. To je nešto što treba podržati.

Poreskom olakšicom u pogledu registracije oldtajmera, Republika Srbija bi imala višestruku korist. Imala bi precizan uvid o broju vozila, zaustavila negativan trend i, ono što je najvažnije sa aspekta države, omogućilo bi nesmetano korišćenje ovih vozila, kontrolisala i ubirala prihode i od rentiranje i prometa, što bi bio još jedan novi izvor prihoda za budžet Srbije. Hvala.

Hvala, koleginice Miladinović.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 30, protiv - niko, uzdržanih - nema, ukupno prisutno - 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnih kanala, emitovanja domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontrolišu Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. aprila 2019. godine.
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi već znamo da je „Junajted grupa“ vlasnik SBB, „Junajted medije“, „Adrija njuz“, „Dajrekt medije“, „Cas medije“, N1 televizije, „Nove S“ televizije i još 20 lažnih prekograničnih kanala.

To su televizijski kanali koji nisu registrovani u Srbiji i koji u Srbiji ne plaćaju nikakve naknade, za razliku od domaćih medija. Navodno, reemituju program i ako su u Luksemburgu samo fiktivno registrovani i tamo ne emituju program.

Ne može postojati reemitovanje, bez emitovanja, kao što revakcinacija ne može da se desi bez vakcinacije. Dakle, to su lažni prekogranični kanali, koji Šolakovom i Đilasovom biznisu služe za ispumpavanje pretplate koja se plaća SBB od strane građana Republike Srbije.

S tim u vezi, vi svakako znate da domaći mediji, koji za razliku od ovih prekograničnih, koji ništa ne plaćaju i koji za lažne informacije ne mogu biti ni tuženi, domaći mediji plaćaju sve. Plaćaju sve naknade i uglavnom se izdržavaju od prihoda od reklama. Međutim, ove lažne prekogranične televizije u svoje programe ubacuju srpske reklame, a tako uzimaju hleb domaćim kanalima.

Domaći kanali, a to već svakako znate, u toku jednog sata mogu da emituju 12 minuta reklama i svaku reklamu moraju da zavedu. To ove lažne Đilasove i Šolakove prekogranične televizije ne moraju, niti čine. U poslednje vreme, svakako ste čitali, da programski direktor jedne od tih Šolakovih i Đilasovih televizija dobija novac od Albanaca. Dakle da dobija novac, kad programski direktor N1 televizije, lažne prekogranične luksemburške televizije, dobije novac iz Tirane, od narko-bosa, narko-mafijaša iz Tropole, Baški Mulaja, onda ovo što sam ja mesecima govorio, dobija dodatno na težini.

Dakle, to je televizija koja, a ima indicija da prima i britanske funte, to je kolega Komlenski lepo predočio prošli put, da je od Amerikanaca dobila preko 250 hiljada evra, a do Britanaca 335 hiljada funti. Kada uzmete sve te naše vekovne prijatelje, onda znate na čemu smo. Sem što ispumpavaju pare iz Republike Srbije, oni aktivno učestvuju u destabilizaciji Republike Srbije i urušavanju državnog poretka u Republici Srbiji.

Televizija N1 i „Nova S“ učestvuju aktivno u organizovanju demonstracija, učestvuju na tim demonstracijama koje su organizovali, izveštavaju sa tih demonstracija i podstrekavaju nasilne akte koji se izvode, uglavnom u Beogradu. Hvala.