Hvala puno.
Uvaženi poslanici, gospodine Stevanoviću, hvala vam puno na vašem izlaganju.
Mi smo i tokom sednice Odbora za finansije imali veoma konstruktivan dijalog i razgovarali o puno tema koje se upravo tiču ekonomske politike Vlade Republike Srbije i načina na koji se ona sprovodi, pogotovo kroz budžet za 2020. godinu.
Na dve stvari bih se samo osvrnuo koje su mi privukle pažnju u vašem izlaganju. Prva stvar je vezana za stopu rasta. Ja delim vaše mišljenje. Nama je najveći izazov, najveća obaveza, najveća odgovornost u ovom trenutku način na koji ćemo da nastaviti da rastemo ili da ubrzamo svoj rast.
Dakle, nekoliko godina fiskalne konsolidacije, kada imate konsolidovane vaše javne finansije i kada ste zdravi po tom pitanju, ono što želite je da rastete brže i bolje.
Smatram da je ovaj budžet skrojen tako da vam daje balans i ravnotežu između podizanja životnog standarda građana Srbije. Dakle, mi moramo jednostavno da podižemo plate i penzije. Na kraju krajeva, i kroz podizanje plata i penzija utičete na ličnu potrošnju, što pak doprinosi podizanju i rastu BDP. S druge strane, intenziviramo te javne investicije. Dobro je što smo izgradili preko 320 kilometara novih autoputeva u proteklih pet godina. Hoćemo još, da Srbija bude isprepletana novim autoputeva. To znači i da smo atraktivniji i da imamo bolju infrastrukturu, a na kraju da imamo i više investicija, novih industrijskih parkova, nove fabrike, manje nezaposlenih. To daje jedan veliki optimizam, pogotovo mladima, jer kada govorite o našoj ekonomskoj politici, veoma je važno da se nađe pravi način, da mladi svoj san, svoj srpski san ostvare ovde, a ne po nekim Australijama, Kanadama ili ne znam gde, da dođu do posla lakše, da se pre toga na pravi način obrazuju da mogu da dođu do visine plata koja im daje mogućnost i da zasnuju porodicu i da, na kraju krajeva, i promene posao u nekom drugom trenutku.
Naravno, to dualno obrazovanje koje smo započeli mnogo je pomoglo i mnogo pomaže da oni koji završavaju srednje škole već imaju neke veštine koje su im neophodne da krenu odmah da rade. Na tome ćemo insistirati. Videli ste u budžetu novac za novih deset hiljada učionica koje će biti digitalne. Dakle, investiramo u to, investiramo u naučno-tehnološke parkove.
Mi ćemo, i to je druga stvar koju sam hteo da kažem, ali neću mnogo vremena da trošim, imaćemo vremena za to… Dakle, naredno zasedanje Skupštine, pošto ovde imamo samo raspravu o budžetu, je set poreskih zakona koji prate Zakon o budžetu, gde smo se, koliko god nam je to fiskalni prostor omogućio, usmerili na to da smanjimo obaveze koje imamo kao koje su opterećenje na plate. Dakle, da smanjujemo i dalje poreze i doprinose i za 1%, što je 13,1 milijarda dinara, država je rešila za 2020. godinu da te doprinose i poreze smanjuje.
Podsetiću vas da su prošle godine bila opterećenja 63%, ove godine 62% u odnosu na neto platu, sledeće godine 61%. Dakle, to je jasan signal i jasno opredeljenje Vlade Republike Srbije da idemo tim putem u godinama koje dolaze. Imate u novim zakonima o porezu na dohodak takođe velika oslobađanja od plaćanja poreza za novozaposlene, pogotovo za mlade, čak i do 70% u prvog godini zapošljavanja i videćemo kako će te mere da se prime. Ukoliko je to dobro i ukoliko vidimo da te mere imaju efekat, pa mi ćemo uraditi još više kako bi još više i mladih i starih na kraju došlo do posla.
Mene ohrabruju ti makroekonomski podaci koji govore u prilog tome da nam stopa nezaposlenosti ide dole. Ja imam kod sebe podatke, to možemo i u diskusiji da prođemo oko toga koliko se godišnje otvori novih radnih mesta i zaposli novih ljudi u Srbiji, što su takođe dobri podaci. Znači, na dobrom smo putu. E sad, ne možete sve u istoj godini, ne možete sve odmah. Ono što je još važnije, mora da postoji neki prirodan sled aktivnosti. Kada smo govorili o visokim deficitima, visokom javnom dugu, visokoj stopi nezaposlenosti, 2012. i 2013. godine išli smo u proces konsolidacije. Sada je druga situacija. Sa završetkom tog procesa, kada govorimo o povećanju plata i povećanju penzija, o nikada većim kapitalnim investicijama, o novim putevima, novim školama, novim bolnicama, kliničkim centrima itd, treba biti pametan i svi zajedno koji smo ovde da nađemo pravu ravnotežu podsticanja stope rasta, koje su to industrije, koje su to privredne grane i s druge strane, podizanje životnog standarda građana Srbije, ne samo zbog odlaska ljudi iz Srbije, nego jednostavno što je to naša politika da što pre građani Srbije, naši najstariji sugrađani, takođe, imaju što više plate i više penzije.
Hvala puno i nadam se da ćemo imati veoma konstruktivan dijalog i u nastavku ove sednice.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku, Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Ja ću još samo par napomena kojima ste me sad inspirisali u odgovoru, dakle, postoji još jedna oblast koju nismo dovoljno zagrebali, a zovu se javna preduzeća.

Mi u Srbiji i dalje imamo autonomije neefikasnosti i možemo mnogo graditi privatnog sektora koji imamo najveće javno preduzeće koje raspe 25% onoga što proizvedemo. To jeste jedno od ključnih pitanja ako hoćemo da gurnemo stopu rasta i to će zahtevati hrabrost i posvećenost i slanje jasne poruke da je bolja karijera u privatnom sektoru nego u javnom sektoru, ili barem da je jednako dobra, jer za i sličan trud dobijate jednake rezultate, a za prihvatanje malo većeg rizika proći ćete bolje ako ste u privatnom sektoru.

Suština toga je da se izgradi struktura u kojoj će karijera u privatnom sektoru biti poželjni karijerni izbor, ne za većinu, sad ja to ne verujem da će biti slučaj u Srbiji, ali barem za jednu pristojnu manjinu od 40% ljudi, jer u ovom trenutku u Srbiji ne više od 20% onih koji završavaju fakultete ističu da je karijera u privatnom sektoru primarni izbor i to jeste suštinski problem koji će postojati i zato je bitno praviti uslove smanjenja poreza i kreirati dobar okvir za otvaranje sopstvenih biznisa i za karijeru menadžera ili zaposlenika u privatnim kompanijama. To je ono što će nam presudno oblikovati budućnost Srbije u godinama koje dolaze.

Hvala, gospodine Stevanoviću.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi poslanici, važnu temu ste pokrenuli i o tome ćemo, nadam se, imati priliku da razgovaramo u danima koji dolaze, ali hoću jednu kratku napomenu oko javnih preduzeća.
Mnogo toga je već urađeno u proteklom periodu i to na dva načina. Prvi, što imate veliki broj preduzeća koja su crpela novac iz budžeta, koja su bila, u neku ruku, bunar bez dna, a koja su u međuvremenu privatizovana, odnosno pronašla su strateškog partnera. Ovde prevashodno mislim na „Železaru Smederevo“ i mislim na RTB Bor.
Dakle, vi u ovom trenutku nemate obavezu da iz budžeta izdvajate novac za ta dva preduzeća u proteklom periodu, naravno da jeste, kako biste održali zaposlenost u smislu neke socijalne politike. Sada vidite u budžetu za 2020. godinu kako se nivo subvencija smanjuje. Dakle, ima nekih preduzeća kojima pomoć više nije potrebna, jer su pronašle strateškog partnera.
S druge strane, mi smo u okviru Ministarstva finansija, to je veoma važno da naglasimo, možda i ne znate, oformili i sektor za praćenje fiskalnih rizika, to je u dogovoru sa MMF, sektor koji treba da prati fiskalne rizike sve ono što može na bilo koji način da ugrozi makroekonomsku stabilnost naše ekonomije.
Jedna od oblasti na koju se potencijalni rizici odnose su javna preduzeća. Mi već cele godine pratimo njihove rezultate, analiziramo njihove planove poslovanja i čekam kraj godine, da budem iskren sa vama, da pogledamo kako su ostvarili i da li su ostvarili ono što su planirali. To će možda biti prvi put jedno objektivno sagledavanje njihovog poslovanja kako bismo već u prvom i drugom kvartalu naredne godine izašli sa konkretnim merama poboljšanja njihove organizacije, njihovog upravljanja, načina na koji planiraju, načina na koji izvršavaju svoje budžete.
To je sigurno jedna od oblasti kojom ćemo se osim reforme plata, platnih razreda, koji nam je plan za sledeću godinu, baviti u okviru Ministarstva finansija u najvećoj mogućoj meri. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik, prof. dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem raspravu o budžetu reći ću nekoliko stvari, nekoliko činjenica. Prvo, naglašavam zbog građana Srbije da smo poštovali budžetski kalendar, što znači – budžet je usvojen na Vladi u vreme kad je to predviđeno, došao je na vreme u Skupštinu. Znači, poslanici su imali puno vreme da raspravljaju i da čitaju budžet za 2020. godinu.

Drugo, ovde je odobreno duplo vreme za raspravu. Šta to znači? Znači da poslanici mogu detaljno da analiziraju budžet, daju amandmane i bore se da se taj budžet popravi. Tome jeste odgovornost, budžet se može popraviti i u raspravi sa pojedinim amandmanima.

Treće, ovo je jedina tačka o kojoj raspravljamo, što znači imamo i dovoljno vremena za raspravu.

Četvrto, to je već ministar rekao u svom izlaganju prethodnom, mi smo na Odboru za finansije u ponedeljak četiri sata raspravljali o budžetu. Ta rasprava je bila vrlo konstruktivna. U pojedinim trenucima veoma polemična, uz uvažavanje svih aktera u diskusiji i u jednoj demokratskoj raspravi, mi smo došli do nekih zaključaka koje je predsednica Odbora, gospođa Aleksandra Kovač izrekla ovde u našoj raspravi. To je odgovorna politika i to su odgovorni političari. Kažu šta će uraditi, to urade i predlože.

Sad da se vratim na budžet za 2020. godinu. Ja moram da naglasim da imamo sledeće ključne reči, a ja volim ključne reči da kažem, možda zato što sam i matematičar, budžet je uravnotežen, budžet je stabilan, budžet je siguran, on ima stabilnost i ima ono što moram da naglasim, to je razvojna komponenta.

Naravno, neosporno je da smo postigli izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To priznaje i MMF, Svetska banka, to priznaje i Fiskalni savet koji je to u krajnjem slučaju i na Odboru za finansije i potvrdio.

Naravno, preduslov dobrih rezultata jeste i politička stabilnost. Moram da naglasim da u okviru naše koalicije, vladajuće koalicije postoji jedinstvo u realizaciji onoga što smo građanima Srbije obećali. Upravo to jedinstvo, ta saglasnost je i preduslov za ove rezultate koje postižemo u finansijskoj konsolidaciji.

Šta će to dalje značiti? To će značiti povećanje standarda građana Srbije, penzionera o zaposlenih. To će značiti i rast BDP, to će značiti pad duga Srbije u odnosu na BDP i ono što mene raduje, to je povećanje javnih investicija.

Naravno, ovde je bilo puno reči oko toga. Budžet je pravljen na tzv. „konzervativnoj metodi“. To pozdravljam i podržavam. Prihodna strana je pravilno određena, a takođe i rashodna strana. Nema iznenađenja, neće ih biti.

Budžet ima deficit. On je 0,3 za Republiku, 0,5 za opštu državu. Znate, sećam se vremena kada je deficit bio 6,6-7%. Mi smo sada stigli do onih procenata koji su za zemlju Srbiju upravo dobri, upravo onakvi kakvi se očekuju. Naglašavam da smo 2017/18 imali suficit, a ja suficit očekujem u 2019. godini. Znate, mi smo još taj suficit i locirali, on je 46 milijardi i podelili smo ga ravnomerno, uravnoteženo na oblasti koje su u datom trenutku bile vrlo aktuelne.

Rekao sam da javni dug Srbije pada u odnosu na BDP. On sada trenutno iznosi 23,32 milijarde evra ili je na nivou 51,9.

Ako znamo da je bio na 76%, onda vidite koliki je korak unapred napravljen, da imamo dug koji je za Srbiju podnošljiv. Da naglasim da Mastriht za EU kaže da dug treba da bude 60% BDP, naš zakon kaže da on treba da bude 45%. Ja lično mislim da moramo ostati na 45%, jer to je za zemlju Srbiju, ovakvu kakva jeste, nešto što je veoma dobro.

Naravno, ovo su dobri rezultati, ali ima nešto što nas i zabrinjava. Voleo bih i želeo da nam rast BDP bude veći. Po godinama, on je išao između 1,8, 3,3, 2,0, 4,3, 3,5 se predviđa za 2019. godinu, projekcije idu da će biti 36, 37.

Da bude vrlo jasan, ovakav rast BDP za Srbiju, koja je u prethodnom periodu veoma zaostajala, nije dovoljan. On nije dovoljan iz prostog razloga da bi Srbija išla bržim koracima napred, taj BDP mora biti mnogo veći i upravo sve politike koje sada trenutno kreiramo za budućnost moraju da doprinose da taj BDP brže raste. Ekonomskih instrumenata za to ima i mislim da će Vlada u narednom periodu to učiniti.

Sada moje omiljene teme. Moja omiljena tema jesu penzije i penzioneri. Znate, 2018. godine, kada su penzioneri bili u teškoj situaciji, mi smo insistirali da penzioneri koji su podneli veliki teret moraju da osete boljitak kada ekonomija krene napred. Upravo to što smo insistirali i tražili, a to smo gospodin Momo Čolaković i ja učinili, 2018. godine mi smo tražili švajcarsku formulu, jer tada je Vlada određivala po svojim kriterijumima koliko će se penzije povećavati. Naravno, švajcarsku formulu smo dobili i to pozdravljam.

Upravo ta švajcarska formula, koja je najbolja u ovom trenutku za penzionere, znači da će penzioneri u budućnosti, osim sigurnosti penzija, sigurnosti penzionog fonda, imati i rast u skladu sa rastom ekonomije. Zato pozdravljam što će penzioneri u 2020. godini imati rast od 5,4%.

Koji je rezultat naše ekonomske politike? Upravo se najbolje vidi na penzionom fondu, i to transferi koji idu iz budžeta idu u penzioni fond. Godine 2014, molim vas, transfer iz budžeta u penzioni fond je bio 272 milijarde dinara, 2020. godine on je 157,5 milijardi. Ta razlika je 114,5 milijardi. Upravo ta razlika jeste i uspeh ekonomske politike. A da vam kažem, za ovu razliku možemo da napravimo autoput, Moravski koridor i Kuzmin-Rača, jer ukupno zbir ta dva autoputa je upravo ovih 114,5 milijardi dinara. To je ogroman rezultat.

Ali, ovaj rezultat govori i nešto drugo. Govori i rast zapošljavanja. Oni koji osporavaju da se u Srbiji ljudi zapošljavaju, da ove cifre nisu realne, upravo ova matematička konstrukcija nama pokazuje da u Srbiji imamo zapošljavanje, da je ono nešto malo iznad 10 i vrlo brzo će biti ispod 10, to znači 9%.

Takođe, volim da pričam i o platama. To je, bar što se mene tiče, bilo jedno od neslaganja sa Fiskalnim savetom. Ja sam se zalagao uvek i zalagaću se uvek da u usponu ekonomske politike mi imamo i veće plate, ali da se te plate mogu deliti iz onog što je zarađeno.

Naime, fond plata u BDP u 2017. godini je bio 9,1. Optimalno je 9,3, 9,4 i, molim vas, sa ovim povećanjem od 8 do 15% učešće će biti 9,6. To je malo odstupanje, 0,2% od BDP, ali znajući da smo prihodnu stranu pravili konzervativnom metodom, ja sam u potpunosti siguran da će taj procenat biti niži, jer će prihodi ići napred. Sama ta činjenica govori da vodimo odgovornu politiku što se tiče plata i da izdvajanja za plate neće ugroziti ekonomski sistem naše zemlje.

Pozitivno ocenjujem rasterećenje plata. To pozitivno ocenjujem iz prostog razloga što moramo dati i mogućnost da se naša privreda, posebno privatni sektor, posebno uzdiže. Mi smo sa 62% doprinosa došli na 61%, sa 63% na 62%, 61%. Ja sam pristalica politike korak po korak, što znači korak po korak, stići ćemo mi do tih 58%, ali onda kada Srbija ekonomski još više ojača i kada dođemo u situaciju da možemo zaista deo doprinosa smanjivati da bi privredi ostajalo više, a da bi se ona još više razvijala.

Kao neko ko potiče iz sindikalnog bekgraunda, pohvaljujem da se minimalna cena rada sa 27.020, podigla na 30.020 dinara. To je vrlo značajno. Isto tako, meni je jako značajno i zbog činjenice da je postignuto socijalnim dijalogom. Nadam se da je ministar rada tome doprineo. Istina, on sada priča na telefon, ali verovatno me i čuje šta govorim, iz prostog razloga jer želim da naglasim da socijalni dijalog sindikati i poslodavci moraju da dođu do zajedničkog konsenzusa, jer se i sam zalažem kao socijalni demokrata i Socijaldemokratska partija da minimalna cena rada mora da bude minimalna potrošačka korpa.

Kad završi telefoniranja, ministar rada će verovatno to prihvatiti i da će u narednom periodu korak po korak stići do tog rezultata.

Ono gde imam neslaganje, a to moram vrlo otvoreno, ovo je demokratska diskusija, sa ministrom za finansije, a to su platni razredi. O tome smo dugo raspravljali i na Odboru za finansije. Ja se zalažem za platne razrede. Zalažem se iz prostog razloga jer u Srbiji postoji veoma velika raznolikost između plata u javnom sektoru. Znam da to nije jednostavan posao. Znam da to nije lagan posao. Ali, ja se nadam da će za ministra finansija i ministra za lokalnu samoupravu to biti izazov, izazov da konačno reše veoma težak problem. Uostalom, kada smo 2014. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju, tada je bilo teško, ali smo izašli smo uspehom iz nje.

Ja se nadam da će i ministar finansija prihvatiti ovaj izazov i u 2020. godini završiti posao oko platnih razreda i da ćemo imati koliko-toliko ujednačene plate u javnom sektoru. Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer znam da je to težak, kompleksan posao, znam da tu postoji mnoštvo interesa, različitih interesa, neki jaki sindikati će se opirati, ali je izazov – izazov i verujem da ćete vi taj izazov prihvatiti i da ćete u tome uspeti.

Prihvatajući politiku korak po korak, nadam se da ćemo popravljanjem doći do onoga što je veoma važno i što je bitno. Znam da tu ne mogu svi dobiti, neko mora izgubiti, ali ako to uspete preko socijalnog dijaloga, poslodavci, sindikati i Vlada, biću veoma zadovoljan.

Ostaviću vreme da pričam o javnim investicijama. Pre tri, četiri godine sam rekao da ću biti ponosan kada se završi Koridor 10. Koridor 10 je završen, njegov Južni krak, njegov Istočni krak. Ja očekujem 19. decembra da će se završiti Koridor 11, i samim tim da ćemo od mog Novog Sada do Čačka ići pravim auto-putem, što je veoma dobro.

Pozdravljam i početak novih investicija. Naglašavam da smo mi za investicije od pre nekoliko godina, za javne investicije od 120 i nešto milijardi stigli do 260 milijardi. Znate, to je ogromna cifra koju smo uspeli svojim radom, pametnim politikama, uspešnim finansijskim politikama, dovesti do ovog cilja.

Mene raduje početak rada na Moravskom koridoru, zatim na auto-putu Kuzmin - Rača, Ruma - Šabac - Loznica. Voleo bih kao lokal patriota, a to sam i očekivao u ovom budžetu, da će biti govora i o auto-putu Novi Sad - Ruma i konačno tunel kroz Frušku goru. Ja se nadam da će prostora za to biti u narednom budžetu i biću veoma srećan da konačno počne i taj tunel kroz Frušku goru.

Želim Srbiju koja je premrežena auto-putevima, dobro osmišljenim, onim auto-putevima koji su neophodni i potrebni. Voleo bih, na primer, da zapadna Bačka, Sombor, Apatin, takođe imaju auto-put, no, nadam se, u nekim budućim budžetima, u novom investicionom planu, da će biti prostora da ponekad i maštama unapred.

Kad imamo auto-puteve, kad ulažemo u školstvo, kad imamo ulaganje u zdravstvo, imamo jednu bolju Srbiju, jednu Srbiju bolju za život.

Sama činjenica da sa osam milijardi ulaganja u školstvo idemo na 22 milijarde, da uvodimo izgradnju novih osnovnih i srednjih škola, digitalizaciju, bežični internet, da u zdravstvu sa pet milijardi idemo na sedam milijardi, da imamo i da ćemo graditi nove kliničke centre koji su već početi ali nisu završeni, sad je stigao red na njih. Beogradskih klinički centar vidimo svi kad prolazimo. Ja očekujem to u Novom Sadu da krene od proleća, a takođe i u Kragujevcu.

Znate, 2018. godine, sa 128 milijardi, mi smo uspeli u javne investicije u 2020. godini da izložimo 260 milijardi. Da li treba nešto više reći?

Za kraj ostavljam ono što je uvek moja omiljena tema, a to je dalje ulaganje - vodovodi, kanalizacije, zaštita životne sredine i komunalna infrastruktura. Ja govorim često o ciljevima održivog razvoja, govorim o Agendi 2030, jer svi želimo čist vazduh, čiste reke, svi želimo da se Srbija pošumljava, da imamo mnogo drveća, da imamo prečistače otpadnih voda. Znate, 84% građana Srbije ima pitku vodu. Želim da ima 100%. Možemo o tome razgovarati.

Fokus grupa nije ove godine dala amandmane na budžet. Zašto? Analizirali smo i videli smo da su značajna sredstva izdvojena za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja, ali ćemo zato ceniti vaše sledeće korake i očekujem da ćete vi naglasiti koji cilj je i ostvaren.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za budžet 2020. godine, kao i kasnije za sve propratne zakone koji se tiču budžeta. Upravo to ćemo učiniti jer želimo Srbiju bolju, uređeniju zemlju, a nju već sad imamo i imaćemo je i bolju. Hvala.

Hvala, profesore Mijatoviću.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, vidimo iz diskusija svih predstavnika šefova poslaničkih grupa da današnji budžet za 2020. godinu ima podršku, bez obzira na to da li je neko pozicija ili opozicija, zato što prva rečenica kaže da je on dobro izbalansiran i dobro kreiran budžet. To znači da su prihodi i rashodi dobro planirani, na osnovu realnih i održivih izvora finansiranja, da oni što ste radili kao ministar finansija, zajedno sa svim vašim kolegama u Vladi Srbije, pokazuje zaista da ste realno oslikali plan i program za sledeću godinu, a na osnovu rezultata koje imamo u ovoj.

Zašto ovo govorim? Zato što smo mi imali prilike da debatujemo sa Fiskalnim savetom, ne samo ove godine na Odboru za finansije, nego i proteklih godina, gde nekada oni daju svoje projekcije i svoje ocene koje se menjaju. Mi smo imali, recimo, 2016. godine, setiće se moje kolege, debatu u kojoj je Fiskalni savet projektovao 1,8% rast u Republici Srbiji, a mi smo izašli te godine na 2,7% BDP-a. I kada smo postavili pitanje - pa, dobro, kako ste to vi projektovali pa ste toliko pogrešili, oni su rekli - pa, dobro, ima različitih faktora kako to radimo, ali, kao, na osnovu određenih parametara.

Zašto ovo sada govorim? Zato što negde sa jučerašnjom raspravom, gde je na osnovu ovog izveštaja i ocene i na osnovu ovoga što zaista radimo ovde danas, imamo prilike da razgovaramo kao da pričamo o dva različita budžeta, o dva različita pristupa ekonomiji. Znate, njihova ocena govori o tome da je negde rast projektovan na 3,5%, da je, maltene, Srbija u velikom problemu, jer kad pogledate kao protekle godine da mi nismo uopšte napredovali ni u jednom procentu, da to što su sad penzije po švajcarskoj formuli koju su oni predlagali, otprilike, sad to nema veze, to je dobro, ali, kao, to su oni i ranije predlagali, samo nisu rekli na osnovu kojih parametara treba da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju o određenoj drastičnoj meri, kao što smo mi to radili, već su jednostavno uvek govorili da imaju stalno određenu vrstu kritike prema načinu na koji je i Vlada Republike Srbije radila sve ove godine.

Pokazalo se, očito, da ovim radom, u proteklih pet godina, ovi rezultati ne bi mogli zaista da danas dođu na videlo i ne bi građani Srbije mogli da osete zaista ni povećanje penzija, ni po švajcarskoj formuli, ni po nekoj drugoj formuli, ne bi mogli da imaju povećanje plata, ni po formuli toj da gledamo da naši mladi stručnjaci u oblasti zdravstva i prosvete ostanu u Srbiji, niti jednostavno da imamo ulaganja, ne u infrastrukturu i zaštitu životne sredine o kojoj sad oni toliko pričaju, nego uopšte da ne bi mogli da gradimo puteve. Jer, da smo mogli, logično bi bilo da ovih 320 km puta ne bi trebali u vreme SNS da se završavaju, nego su trebali da budu gotovi još 2012. godine.

Prema tome, trebalo je stvoriti uslove da dođete u situaciju kao ministar finansija, da dođete na Odbor i da kažete - znate, naš budžet je razvojan za sledeću godinu, naš budžet treba da radi na povećanju standarda građana Srbije. To nije slučaj kad vi imate ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Mi sada sa sigurnošću možemo da kažemo da smo završili ono što se zove stezanje kaiša, da mi sad prelazimo kompletno kao cela ekonomija Srbije u investicije, investiramo ne samo u infrastrukturu, nego očito i u znanje ljudi, jer ako čujemo da ćemo završiti u sledećoj godini četiri naučno-istraživačka parka, šest centara za preduzetništvo, to su stvari o kojima se danas potpuno normalno razgovara, odnosno teme o kojima vi govorite, kao što to često kažete, su se promenile. Od 2013-2014. godine pa do danas mi razgovaramo o tome kako ćemo, jednostavno, grabiti napred i biti rame uz rame sa razvijenim državama, sa razvijenim ekonomijama, s tim što je naš zadatak da mi budemo brži, da bi nadoknadili sve ono što su nas neki sputavali i kočili do 2012. godine.

Očito oni koji su vodili državu, i taj Đilas i Tadić i Boško Obradović i Vuk Jeremić, i svi zajedno su sada ponovo u ljubavi da bi mogli ponovo da se vrate na vlast, jer su videli ove dobre rezultate ekonomske politike. Videli su da para ima u budžetu, videli su da se održivošću koncipira budžet, a ne na osnovu toga da li jedan tajkun tipa Mišković treba da gradi jedan Belvil. Znači, na osnovu toga sada kad vide da je zaista stabilna ekonomska situacija u Srbiji i da će još dugo, dugo biti, normalno da je sada put otvoren ka tome da oni mogu lagano da pokušaju da preuzmu vlast bez izora, ako mogu, u Republici Srbiji.

To se neće desiti. Neće se desiti zato što građani Srbije daju podršku ovakvom konceptu i budžetu za 2020. godinu, zato što je i ovaj budžet inače koncipiran na osnovu želja građana Srbije, zato što je i jedan Beograd je prvi sproveo tzv. budžet po meri građana Beograda, tako što je tražio anketu svih građana Beograda, da predlože šta vide kao najveći problem, šta bi trebalo finansirati iz budžeta. Od nekih 3.000 predloga, 100 predloga je uvršteno u budžet grada Beograda i to se pokazalo, u stvari, da je to prava formula za ono što građani Srbije žele da vide kroz, ono, što se kaže, svakodnevni život.

Vi ste to, na Republici Srbiji, takođe, na osnovu zahteva svih građana lokalnih samouprava, koji su rekli – infrastruktura, kanalizacija, vodovodna infrastruktura, zaštita životne sredine, deponije, rešavanja akutnih problema, to sada staviti u budžet kroz lokalne samouprave, pomagati kroz Republički budžet, što direktnim finansiranjem što indirektnim kroz određene kreditne linije i evropskih fondova i drugih međunarodnih institucija i pokazali ste jednostavno da poznajete jako dobro tu tematiku kako projekte za koje moramo da rešimo, ne zbog EU, ne zbog direktiva, nego zbog nas samih i našeg zdravlja i zbog Srbije, jednostavno, znate da koncipirate kroz budžet i da napravite jedan balans između svih investicija i javnih ulaganja koja će biti u vrednosti od 260 milijardi dinara za sledeću godinu, da jednostavno napravite balans sa onim socijalnom odgovornom politikom za davanja, i za ona neprofitne delove, oblasti i delatnosti u Srbiji, ne samo socijalu, nego i za ono što obuhvata i kultura i obrazovanje i zdravstvo.

Ono što ovim budžetom Srbije na osnovu analize Parlamentarne budžetske kancelarije možete da vidite, najveća povećanja budžeta planiranih za 2019. godinu u odnosu na 2020. godinu ima zdravstvo. Znači, 73% je stavka budžeta za 2020. godinu veća, nego za ovu godinu. Zašto? Tu su velika povećanja plata, upravo zbog toga što želimo da naši lekari i zdravstveno osoblje ostanu u Srbiji. Da im se povećaju ne samo plate, nego i ambijent u kojem rade, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, obnova svih objekata, kao i kupovina nove opreme.

Ono što je važno još reći je da je pored infrastrukture ona stavka o kojoj toliko govorimo – lečenje određenih bolesti koje nisu karakteristične, odnosno za koje nema leka u Srbiji, već se uspešno leče u inostranstvu sada je povećana za nekih 8,7% i ona sada iznosi preko 560 miliona dinara.

Da vam kažem, 2012. godine ovde u parlamentu kao poslanici smo skupljali novac za decu koja se leče u inostranstvu zato što te stavke, ne samo narodni poslanici, nego i ljudi su uplaćivali kroz različite vrste akcija, medijskih skupova, pomoć nevladinim organizacijama, zato što te stavke nije bilo. Znači, mi sada imamo tu stavku u budžetu i svake godine povećavamo.

Ono što treba reći je da je velika stavka povećanja u okviru same zdravstvene aproprijacije u budžetu i kroz lečenje hroničnih bolesti. Skoro 25% od samog povećanja ide za lečenje hroničnih bolesti jer je negde prepoznato u društvu da sve one bolesti koje postaju danas svakodnevnica i mladih i starih ljudi treba na sistemski način rešavati. Na kraju krajeva, ova Vlada ga rešava na ovaj sistemski način.

Ono što je primećeno to je da razlika odnosa stavki za ovu godinu i sledeću kada je u pitanju energetika i rudarstvo je veća za 13,3%. Ona pokazuje da oni obuhvataju kompletno ulaganje u energetsku efikasnost i na kraju krajeva za upravljanje energetskim resursima, s tim što to kompletno povećanje 63% će biti uloženo kroz određene vrste davanja kada je u pitanju energetska efikasnost u zgradarstvu i kroz finansiranje kreditnih linija koje će građani Srbije moći da uzimaju da bi rešavali te probleme i podizali nivo funkcionisanja objekata, a samim tim uštedu kroz konkretne račune svoje.

Kada pričamo o obrazovanju imali smo prilike od premijerke da čujemo da će jako mnogo biti uloženo sredstava, 7,7% više nego prošle godine, u infrastrukturu, vrednovanja i obrazovanja, ali i onaj deo koji se odnosi na digitalizaciju samih učionica. To znači da će svaka osnovna škola početi na određeni način da se usklađuje sa planom i programom o digitalizaciji koju je Vlada Srbije projektovala pre četiri godine.

Ono što je važno je da će svaka škola osnovna infrastrukturno gledati da se rekonstruiše. Gotovo 80% od ovog povećanja ići će na osnovne škole.

Gledalo se da se pokriju svi strateški problemi u društvu koji negde tangiraju sve slojeve društva, i ono što se odnosi na neproizvodne i ono što se odnosi na tzv. proizvodne snage u društvu.

Važno je reći da poreska politika je išla u smeru rasterećenja privrede. Možda nije dovoljno 1% smanjiti poreze i doprinose za poslodavce, ali ako svake godine imamo kao što smo imali i prošle, kao što imamo i ove i taj trend nastavimo zaista to rasterećenje se pokazuje u budžetu da iznosi jako mnogo. Znači, 13 milijardi dinara je upravo rasterećenje privrede sa kojim će privreda moći da otvori nova radna mesta ili će moći da poveća platu svojim zaposlenima. Prema tome, mislili ste i na njih.

Kroz povišicu plata takođe će država imati povećanje prihoda u budžetu kroz poreze i to iznosi 13,4 milijarde dinara, ali i privreda sama kroz PDV i kroz poreze na dobit će prihodovati 26 milijardi, što pokazuje da mi to sagledavamo kao država na jedan realan način.

Fiskalni savet je u svojoj oceni dao jednu tabelu gde je pokušao da kroz poreske stope uporedi Srbiju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Interesantno je da se mi zaista poredimo sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, što je nama od velikog značaja, jer mi smo na putu evropskih integracija, ali je isto tako tačno da su neki koji su vrsni stručnjaci sa Ekonomskog fakulteta prošlih godina nazivali Srbiju da ulazi u rang afričkih zemalja, ali u jednom pežurativnom smislu, pokušavajući da prikažu da u stvari za proteklih 10 godina mi u stvari ništa nismo uradili, pokušavajući da jednostavno sve ove naše uspehe u tom permanentnom rastu svih ovih godina umanje time što smo imali pad 2012. godine 3,1% i svake godine gde su beležili pad i pokušavajući da kažu da jednostavno mi ne vodimo odgovornu ekonomsku politiku.

Da je vodimo je upravo dokaz tome da poreske stope u Srbiji i zemljama regiona sa kojima se poredimo, a tu su i Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska i Rumunija, Slovačka, Slovenija, sve su članice EU, a mi još uvek nismo, pokazujemo da su stope poreza na dobit 15% takođe kao prosečne za zemlje Centralne i Istočne Evrope. Zatim, 20% stopa PDV je u rangu sa zemljama kao što je Slovačka i Bugarska, a sve ostale zemlje imaju veće, osim Rumunije i Makedonije.

Ono što je interesantno da porezi i doprinosi na zarade sada za sledeću godinu su projektovani 61%. Samo veće stope imaju Mađarska, a manje stope imaju, odnosno ne samo Mađarska, nego i Rumunija, Slovačka i Slovenija, a samo manje ima Bugarska i Makedonija. Šta sam time htela da pokažem, da jednostavno to kada neki kažu da mi imamo visoke poreske stope i da na osnovu toga u stvari, mi punimo budžet zbog koga jednostavno, građani imaju niži nivo standarda, ne stoji. Ta teorija na osnovu ovoga što sam Fiskalni savet dao kao tabelu, gde mi možemo da upoređujemo, pokazuje u suštini, da oni sa ovom cenom i kao jedan vid kritike za budžet za sledeću godinu, je isključivo, najveća kritika povećanje plata. Penzija nije, zato što smo ušli u taj model švajcarske forme koju su oni povećavali, a i nemaju problem kad povećavamo penzije, i ako nekada to možda nije bila mogućnosti, nikada nisu govorili o tom povećanju tako rigidno kao sada. Nisu govorili onda kad su povećavane 2010, 2011. i 2012. godine zbog političkih pregovora, jer tada to nije smelo da se priča o tome.

Sada može da se priča slobodno o svemu, ali sada se kaže da je abnormalno povećanje plata u društvu koje iznosi od 8 do 15%, odnosno 9,6% prosečno, i to abnormalno znači da bi to ugrozilo naš ekonomski rast koji je projektovan na 4%. Pazite, ako mi u trećem kvartalu imamo 4,7% rast, i ako sada imamo otprilike 4,87 milijardi evra stranih direktnih investicija, računa se da će sa završetkom godine iznositi 5,3%, a prošle godine smo bili na 3,5 milijardi, i „Fajnešel tajms“ nas je proglasio za zaista kao jedna od najuspešnijih za privlačenje grinfild stranih direktnih investicija, kao državu jednu, uključujući i one članice EU sa kojima se upoređujemo. Ako mi sada govorimo o tome da imamo zaista veliki, visok nivo javnih investicija, vi ste na najkonzervativniji način projektovali rast za sledeću godinu 4%, onda ne vidimo razlog zbog čega povećanje plata i penzija bi bilo abnormalno, mislim ta formulacija, jer za nas ovo predstavlja u stvari, rezultate rada koje smo postigli u prethodnih pet godina, i te rezultate koje smo zajedno sa građanima Srbije postigli i onda kada smo smanjivali plate i penzije.

Sada kada jednostavno postoji taj fiskalni prostor da se povećaju, zašto ga ne iskoristiti, zašto ne podići standard građana Srbije, kao što ste i to u svojoj prvoj rečenici kad ste obrazlagali budžet rekli, i zašto ne ići ka tim visokim stopama rasta, paralelno. Jednostavno, ne vidimo uopšte zbog čega je ovakva kritika bila od strane Fiskalnog saveta, ali verovatno oni možda imaju neka druga saznanja koja govore o tome da će određenih ekonomskih poremećaja biti na tržištu, ali smo se mi kao država i time zaštitili. Zaštitili smo se time što Narodna banka Srbije zaista u šestu godinu već drži inflaciju na projektovanom nivou od 2%, zato što devizni kurs od 2012. godine je stabilan, zato što smo sada došli na devizne rezerve i kupovinu zlata koje iznose 30,4 tone zlata. Znači, postoji jedna podloga za sve udare koji bi, eventualno, postigli u samoj ekonomiji da možemo na određeni način da podnesemo i sve rizike za koje govorite, da ste čak napravili i jednu grupu u okviru Ministarstva finansija. Znači, upravljate rizicima, što je jako važno kada su u pitanju finansije.

Mislim da ste na adekvatan način potpuno odgovorili na kritike da, kada govorimo o platnim razredima, zbog čega do danas jednostavno to nije mogla Vlada Republike Srbije da sprovede. Zato što kada razgovarate sa sindikatima i javnim preduzećima, nije lako onda praviti projekcije zatvoren sam negde i gledajući samo procente i brojke, kao što to rade mnogi stručnjaci, nego treba da sednete za sto sa svim onim sindikatima koji jednostavno drže privredu Republike Srbije i reći im da treba da se unificira po svakom radnom mestu ista plata. To znači da plata vozača u hitnoj pomoći treba da bude ista kao plata u javnom preduzeću, kao plata vozača u „Poštama Srbije“, kao plata vozača recimo, u državnoj upravi.

Onda vi nikada ne možete da postignete u tom delu konsenzus i zbog toga je jako teško sa sindikatima voditi pregovore na ovaj način. Da li će doći vreme kada ćemo kao društvo sesti da zaista platne razrede sednemo i dogovorimo da sve oblasti budu zastupljene i unificirane prema radnim mestima, verovatno će doći, ali za to treba svi relevantni subjekti u ovoj državi da se potrude da razgovaraju i da prihvate ovakav koncept.

To je ono što je odgovor za Fiskalni savet, to je ono što mi njih molimo da krenu da razgovaraju sa svim relevantnim subjektima, pa da se jednostavno suoče sa svim tim otporima sa kojima se vi kao izvršna vlast suočavate.

Kada govorimo o velikim kaznama i sudskim postupcima, velike kazne sudskih postupaka, glavna kritika Fiskalnog saveta, da iznose 22 milijarde dinara za sledeću godinu je jednostavno nešto što mi iz prošlosti smo dobili kao isporučenje uspešne politike pod znacima navoda gospode iz Saveza za Srbiju, koji su do 2012. godine pokrenuli sve sudske sporove i ostavili velike dugove, pored onih kredita što su podizali, skrivali to negde u nekim fiokama i govorili kako se javni dug nije podigao više od 15 milijardi.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, SNS će u danu za glasanje podržati Predlog budžeta za 2020. godinu.

Hvala.
Reč ima Jahja Fehratović.
Izvolite.