Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
U ovom slučaju bi imali mnogo domaćih investitora. Neka vrate te pare…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, poslaniče. Zaista ne može više. Bez obzira na moju veliku fleksibilnost, ne mogu da vam produžim repliku.

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ma, nisi ti mogla meni, Majo, da odoliš.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić. Izvolite.

...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o budžetu, predlog najvažnijeg zakona u godini, jer predstavlja jednu detaljnu i temeljnu analizu onoga što smo radili i uradili u prethodnoj godini, kako smo se ophodili prema sredstvima iz budžeta i kroz to dobili sliku kako republička kasa treba da izgleda u narednoj godini.

Kao što ste i naveli, budžet za 2020. godinu nije izborni, već je razvojni. Predviđeni su ukupni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara, rashodi u visini od 1.334,7 milijardi dinara, što dolazimo do cifre da je ukupan deficit 20,2 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP.

Veoma je važno istaći da je ova projekcija zaista konzervativna, odnosno da se zasniva na realno projektovanim makroekonomskim indikatorima.

Projektovan je realni rast od 4%. S tim u vezi izrazila bih zadovoljstvo na pozitivan komentar Fiskalnog saveta koji potvrđuje da sredstva jesu dobro raspoređena u pogledu deficita, u pogledu pada javnog duga, u pogledu prihoda i rashoda, da će sigurno biti ostvaren planirani suficit, kao i da taj planirani suficit treba da bude iskorišćen za kapitalne investicije.

Budžet pokazuje da je Vlada Republike Srbije radila efikasno i zaista možemo da se pohvalimo.

Ključna karakteristika budžetske politike jeste ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda, počev od plata, preko penzija, a zatim i povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada kada govorimo o smanjenju doprinosa za PIO na teret poslodavca kako bismo povećali zapošljavanje.

Prethodnih godina Srbija se nalazila u procesu fiskalne konsolidacije. Dobro se svi sećamo 2014. godine, kada smo morali da započnemo proces reformi koje su bile bolne i teške i koje su sprečile da zemlja uđe u stanje bankrota.

Najveću cenu platili su građani Srbije, platili su penzioneri, koji su to prihvatili kao svoj teret i omogućili da danas živimo bolje i lepše.

Mi smo im zahvalni na tome. Ovim budžetom završava se taj ciklus, završava se konsolidacija javnih finansija i ulazimo u novi investicioni ciklus.

Nezaposlenost danas iznosi 10,3%. U odnosu na nekadašnjih 25, složićete se da je to odličan rezultat. U budžetu je suficit od 60 milijardi dinara i deficit od 0,3%.

Mogu slobodno i sa zadovoljstvom istaći da sam uverena da ovaj Predlog zakona o budžetu je okrenut običnom čoveku i ne samo levičari koji sede u ovom parlamentu, već verujem da će svi koji vole i koji rade za dobrobit građana Srbije glasati sa njega.

Parametri koji su danas pred nama i projekcije koje imamo za 2020. godinu predstavljaju napredak koji smo ostvarili za poslednjih pet godina. Zahvaljujući rezultatima iz 2019. godine stvoren je fiskalni prostor koji u 2020. godini može biti iskorišćen za kapitalne investicije, za ukidanje kriznih mera kod plata u javnim preduzećima, za povećanje penzija i plata, za jednokratne pomoći, ali ono što nas izuzetno raduje jeste što će minimalna cena rada biti ponovo povećana i to za 3.000 hiljade dinara, a čuli smo danas i premijerku da će se to desiti ponovo u nekom narednom periodu.

Ovo je peto povećanje plata. Ako se vratimo u 2014. godinu smanjene su bile za 10%. Ako kumulativno gledamo poslednjih pet godina povećane su za 40%, što znači da su danas plate veće nego što su ikada bile. Plate u javnom sektoru u decembru preći će 500 obećanih evra. Penzije će od januara 2020. godine, kao što smo čuli, biti povećane za 5,4%, što ponovo ukazuje da ovaj budžet definitivno nije predizborni, izborni budžet, već je isključivo razvojni budžet.

Kada govorimo o javnim državnim investicijama, govorimo o cifri od 260 milijardi dinara, koji obuhvata pre svega izgradnju „Moravskog koridora“, veoma značajnog za građane Čačka, Trstenika, Valjeva, Kruševca i tako dalje. Vlada Republike Srbije se trudi da se podjednako posveti svakom delu Srbije. Takođe, potrebno je da podstaknemo smanjenjem opterećenja na zarade, da podstaknemo nova zapošljavanja i da konačno nezaposlenost padne ispod 10%.

Mi iz Pokreta socijalista podržavamo ovakav Predlog Zakona o budžetu, jer vidimo da je pre svega okrenut ljudima. I ako se osvrnemo na period kada je predsednik Pokreta socijalista, Aleksandar Vulin, bio ministar za rad, a predsednik Vučić premijer, setićemo se rečenice koja je često ponavljana i koja nije samo mrtvo slovo na papiru, već dokaz da se levičarske partije uvek bore za one kojima je pomoć najpotrebnija. Ta rečenica glasi: „U periodu štednje ni jedan jedini dinar socijalnih davanja nije umanjen“. To zaista jeste tako.

Takođe nam je zadovoljstvo što sam danas čula od premijerke da je pomenula da će u 2020. godini biti realizovana konačna izrada socijalnih karata koji su najbolji način da se targetiraju svi oni kojima je pomoć najpotrebnija. Ova ideja začeta je tokom mandata Aleksandra Vulina na čelu Ministarstva rada i mi kao Pokret socijalista izuzetno je podržavamo, jer socijalna karta i e-socijala su najbolji načini da se postojeći budžet iskoristi što efikasnije u borbi protiv siromaštva.

Ako pogledamo danas i Predlog budžeta Ministarstva rada, vidimo da on ima rastući trend. Budžet iznosi 127,1 milijardu dinara što je za 12,3 milijarde dinara veći u odnosu na početni plan iz 2019. godine. To je pre svega obezbeđeno u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno opredeljeno je 1,9 milijardi dinara više nego za 2019. godinu u ovoj oblasti.

Takođe, su velika sredstva odvojena za podršku rada hranitelja i povećanje plata zaposlenih u institucijama socijalne zaštite. Dakle, ono što sam na početku rekla, ovaj budžet predstavlja brigu o ljudima i ljudi su na prvom mestu.

Kada govorimo o politici zapošljavanja, takođe je ovde izdvojeno 150 miliona dinara za prekvalifikaciju nezaposlenih lica u Sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija. Brigu o ljudima predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin nastavio je na čelu Ministarstva odbrane.

Ako, se samo setimo kako je vojska Srbije izgledala od 2000. godine do 2012. godine, planski je uništavana jer su govorili da nemamo neprijatelje, da nam vojska nije potrebna, da živimo u miru, a izgleda da su prespavali NATO agresiju 1999. godine.

Pod tim izgovorom da nemamo neprijatelje, oni su uništili tenkove i haubice i sve je to istopljeno u "Železari Smederevo". Vojska Srbije bila je potpuno ogoljena.

Od 2012. godine pa do danas radi se na poboljšanju stanja u Ministarstvu odbrane, najviše na opremanju i modernizaciji Vojske, kao i na povećanju standarda pripadnika Vojske i bezbednosnih snaga.

Za Ministarstvo odbrane iz godine u godinu poslednjih pet godina odvajana su sve veća sredstva. Budžet Ministarstva odbrane iznosio je 2016. godine 52,8 milijardi dinara, a Predlog za 2020. godinu jeste 91,3 milijarde dinara.

Za poslednje tri godine ministar Vulin, kao ministar odbrane, nastavio je politiku oporavka Vojske, koji je predsednik Vučić započeo. Isplanirano je i sprovedeno izvršenje budžeta u visini od 830 miliona evra za nabavku najmodernijeg naoružanja, helikoptera, MIG-ova, raketnih PVO, ali i za remont i održavanje postojeće vojne opreme.

Srbija se zalaže i sprovodi efikasno politiku vojne neutralnosti. Za to je potrebno aktivno opremanje i modernizacija jedinica za mir i sigurnost građana, svakodnevne obuke, kako na domaćem terenu, tako i multinacionalne.

Jedna zemlja ne može biti vojno neutralna ukoliko nije vojno razvijena i jaka. Sredstvima koja su uložena od 2017. godine omogućeno je ulaganje u namensku proizvodnju. Izvoz je podstaknut u milionima dolara. Pre svega, omogućava se razvoj domaće privrede, koji jeste ključni cilj ovog budžeta. Samo u 2018. godini odbrambena industrija ostvarila je rezultat od 600 miliona dolara izvoza.

Kao što sam napomenula, budžet iz prethodnih godina uložen je u nabavku naoružanja. Međutim, ono što nas iz Pokreta socijalista posebno raduje, jeste da je suština ove politike i ovog budžeta upravo da je čine ljudi, pripadnici Vojske i snaga bezbednosti. Materijalno je poboljšan njihov položaj, za 10% povećane su plate u 2018. godini, za 9% u januaru 2019. godine, povećanje je i u novembru ove godine. Realizovano je skoro 2.000 isplaćenih solidarnih pomoći za decu, veliki broj rešenih stambenih pitanja na teritoriji cele Republike Srbije.

Velika sredstva uložena su i u zdravstvene ustanove, tako da se leče i civilna i vojna lica savremenim medicinskim aparatima. Nije zapostavljeno ni vojno školstvo, gde se ulagalo u sve nivoe obrazovanja, počev od Vojne gimnazije.

U Predlogu zakona planirana sredstva su iznosu od 91,3 milijarde, odnosno 92, 4 milijarde sa prihodima i primanjima. Ovo je za 2,4 milijarde manje u odnosu na 2019. godinu, ali ono što je važno, moram da naglasim, da se ne radi o suštinskom smanjenju budžeta, već je budžet smanjen jer je ukinut PDV na uvoz dobara posebne namene.

Kada govorimo o strukturi sredstava u samom budžetu Ministarstva odbrane, personalni rashodi učestvuju sa nominalnih 47, 4, što potvrđuje činjenicu da pored razvojnog ovaj budžet ima izuzetno socijalni karakter, a to je pre svega povećanje plata i poboljšanje položaja pripadnika Vojske Srbije.

Kao što smo rekli, Vlada Srbije je obezbedila povećanje plata od 1. novembra 2019. godine i pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije biće povećana za 9%.

Takođe smo napomenuli da kumulativno posmatrano od 2014. godine povećane su plate za 40%, tako da je zaključak da reforme koje su sprovedene su bile uspešne i da se trud isplatio. O pripadnicima Vojske brine se u svakom sektoru, povećane su plate i pilota i letača i povećane su naknade za dežurstva u vojno-zdravstvenim ustanovama.

U 2020. godini, pored brige o ljudima, ulaže se i u modernizaciju i nabavku sredstava naoružanja, kao iz srpske odbrambene industrije, tako i iz inostranstva u vrednosti od 25, 4 milijarde dinara i u vojne objekte u vrednosti od 1,2 milijarde dinara, što nam takođe pomaže da ovu politiku, da održimo politiku vojne neutralnosti.

Trend razvoja Vojske Srbije se nastavlja iz godine u godinu. Vojska Srbije postaće sve jača. Srbija na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, biće nikad mirnija i bezbednija.

Kao što smo već rekli, budžet nije izborni i iz svega navedenog videli smo da je isključivo razvojni. Poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće ovaj budžet. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Zoltan Pek

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja ću izneti stav poslaničke grupe SVM o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Predlogom zakona predviđaju se ukupni prihodi od 1.314 milijardi dinara, povećano od 1,7% na iznos predviđen rebalansom za 2019. godinu i rashodi u visini od 1.334 milijardi dinara, što daje deficit od 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3% BDP.

Projektovan je realan rast privrede od 4%. Projekcija javnog duga je 50,3% BDP-a. Prihodovana i rashodovana strana budžeta je konzervativno i realno planirana.

Treba istaći da u poslednjih tri godine kod ostvarenja budžeta imamo suficit. Pošto su i prihodi i rashodi za 2020. godinu realno planirani, očekujemo da ćemo u sledećoj godini isto kod ostvarenja imati suficita.

Jedna od ključnih karakteristika budžetske politike u 2020. godini je ravnomerna raspodela fiskalnog prostora za povećanje životnog standarda na osnovu povećanja plata i penzija za oko 1,3% BDP-a, a na osnovu povećanja minimalne cene rada.

U predlogu budžeta izdvojeno je 247 milijardi dinara za plate, kao i 158 milijardi dinara na penzije. Penzije će prema takozvanoj švajcarskoj formuli sledeće godine rasti za 5,4%. Planirano je povećanje neoporezivanog dela bruto zarade na 16.300 dinara i istovremeno, smanjene su stope PIO doprinosa na teret poslodavca sa 12% na 11,5%.

Gubitak prihoda države po osnovu ovih mera u 2020. godini procenjuje se na oko 13 milijardi dinara, dok će efekat na fiskalni rezultat iznositi 10 milijardi dinara, što s obzirom da će masa zarada na nivo opšte države po ovom osnovu biti manje za tri milijarde dinara.

Druga ključna karakteristika je podsticaj ekonomskog rasta ovog budžeta. To se postiže kod povećanja javnih investicija i kroz rasterećenje privrede sa smanjenja opterećenja na zarade.

Ukida se regulativa kojom je dosad bilo određeno da lokalne samouprave i javna preduzeća uplaćuju deo fonda zarade u budžet Republike Srbije.

Kod javnih investicija Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za kapitalna ulaganja izdvaja oko 70 milijardi dinara, najviše na kapitalne projekte izgradnje autoputeva i železničke infrastrukture.

Kada je reč o infrastrukturi, izdvojena su sredstva za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za izgradnju autoputa Beograd–Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, za deonicu Obrenovac-Ljig, za deonice Surčin-Obrenovac, Novi Sad-Surčin, za beogradsku obilaznicu, za brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, za projekat mađarsko-srpske železnice, kao i za rekonstrukciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad.

U okviru kapitalnih ulaganja imamo 13 novih projekata za koja su izdvojena oko 525 miliona dinara.

Treba istaći, u pozitivnom smislu reći da je došlo do povećanja sredstava za Ministarstvo zaštite životne sredine, i to na 7,9 milijardi dinara, a to je povećanje od 27,6%. Najveći deo sredstava u iznosu od 4,3 milijarde dinara je u zelenom fondu, od toga 3,1 milijardu dinara je za subvencije za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada.

Pozitivno ocenjujemo da je došlo i do povećanja sredstava Ministarstvu za zdravlje. Ovde bih istakao da je povećan iznos sredstava za lečenje retkih bolesti na 2,4 milijarde dinara.

Povećana su i sredstva za ulaganja u obrazovanje i inovacije. Kao podršku razvoju nauke, udvostručena su sredstva za Fond za nauku na milijardu dinara. Za razvoj inovacione strukture su obezbeđena sredstva završetak Data centra u Kragujevcu, kao i sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i u Novom Sadu.

Što se tiče poljoprivrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predviđeno je oko 52 milijarde dinara, što čini oko 46% od ukupnih poreskih prihoda Republike Srbije. Za subvencije su izdvojene 4,5 milijardi dinara.

Za sredstva AP Vojvodine su u ovom budžetu izdvojene 76,5 milijardi dinara. Transferi za povremene poslove su 47 milijardi, a sredstva namenjena za kapitalne izdatke su 29 milijardi dinara.

Poslanička grupa SVM analizira predlog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu kroz dve perspektive – jedna su budžetske stavke, sume opredeljene za konkretne projekte za narednu godinu, a druga perspektiva je četvorogodišnji kontekst, dakle, analiza postignuća u određenim oblastima za period od 2016. do 2020. godine.

Ne možemo razumeti predlog budžeta za narednu godinu bez analize prethodno urađenog, imajući u vidu kompleksne ekonomske, socijalne i političke okolnosti u kojima su se realizovali ovi projekti. Otuda poslanička grupa SVM analizira predlog budžeta, prateći napredak koji je ostvaren, a posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i SNS iz avgusta 2016. godine.

Za poslaničku grupu SVM je ključna reč kontinuitet u saradnji i podršci realizacije vojvođanskih kapitalnih projekata. U smislu kako je 28. oktobra 2016. godine u Narodnoj skupštini najavio tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić da će Vlada uložiti u 118 objekata u Vojvodini 1.790.000.000 dinara. Vreme je pokazalo, a brojke i potvrđuju, da se u prethodnih tri i po godine kroz budžetske stavke kontinuirano izdvajalo za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja u AP Vojvodina.

Podsećamo da su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni su među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, za projekat mađarsko-srpske železnice u 2020. godini planirano je 15 milijardi. Projekcija za 2021. godinu je 23 milijarde, a za 2022. godinu je 31 milijardu dinara.

Podsećamo da je u 2019. godini za projekat mađarsko-srpske železnice izdvojeno devet milijardi dinara, u 2018. godini osam milijardi, što je bilo skoro deset puta više od 850 miliona dinara, koliko je bilo predviđeno u 2017. godini.

Takođe, u nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine uvršteni su i rekonstrukcija i modernizacija pruga Subotica-Segedin-Baja, kao što sam rekao, Budimpešta-Beograd i Subotica-Pančevo.

Za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Segedin u budžetu je predviđeno oko milion dinara, a još važnije je da je za naredne godine planirano za 2021. godinu 902 miliona, za 2022. godinu 178 miliona dinara.

U Vojvodini za poslednjih godinu i po dana od 2018. godine rekonstruisano 129 kilometara regionalnih pruga. U toku je rekonstrukcija još 67 kilometra, a do kraja godine očekuje se remont dodatnih 15,5 kilometara. Vrednost ovih radova je oko 92 miliona evra.

Moram se osvrnuti na granične prelaze. Od 2016. godine su tri granična prelaza otvorena. Jedan je Rastina – Bačsentđerđ, otvoren 3. aprila 2018. godine, drugi je otvoren rekonstruisan prelaz kod Bajmoka, Bačalmaš, 7. februara ove godine i treći je kod Rabe - Kibekhaza, otvoren je 11. oktobra ove godine.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da će Vlada Srbije nastaviti u narednoj godini da finansira dva najveća subotička kapitalna ulaganja izgradnju Narodnog pozorišta i obilaznice granični prelaz Kelebija, petlja Subotica-jug poznato kao „Y krak“.

To je više decenijski projekat poznat kao „Y krak“, treba da bude završen na kraju ove godine. Predlogom budžeta za 2020. godinu planirano je 500 miliona dinara za izgradnju dva nadvožnjaka.

Treba istaći da u ovoj godini, 2019. godini, izdvojeno milijardu i 400 miliona dinara, a sa rebalansom je dodato još 330 miliona dinara, što je ukupno u ovoj godini milijardu i 730 miliona dinara.

Kao što sam rekao, za sledeću godinu, budžet za 2020. godinu, je planirano još dodatnih 500 miliona. Od ovih para će biti izgrađena dva nadvožnjaka koja su obećana poljoprivrednicima, a da bi oni mogli što lakše da dođu do svojih njiva. Jedan nadvožnjak će biti na Pačirskom putu, a drugi nadvožnjak će biti na Kelebijskom Mejkuckom putu.

Što se tiče projekta Narodnog pozorišta, za dalju izgradnju Narodnog pozorišta predviđeno je u budžetu za 2020. godinu 400 miliona. Najbitnije je da se projekat nastavlja sa finansiranjem. Za ovih 400 miliona i sa ovim 400 miliona… U poslednje četiri godine za ovaj projekat je obezbeđeno 8,9 miliona evra. Očekivalo se da bi u prvoj polovini 2020. godine trebalo da bude završen ovaj projekat, ali među zvaničnim informacijama je istaknuto da Ministarstvo za odobreni novac traži da se u narednoj godini završi bar jedna faza, jedna funkcionalna celina u Narodnom pozorištu. To bi značilo da može da se koristi bar jedan od projektovane tri sale.

Još bih izdvojio i jedan projekat, a to je Palić – Akva park. Za razvoj Palića, kao turističke destinacije, kontinuirano su obezbeđena sredstva za finansiranje projekata predviđenih Strategijom razvoja turizma Republike Srbije i pratećim akcionim planom. Za 2020. godinu u budžetu je planirano 10 miliona dinara. Ista suma je bila opredeljena 2017, 2018. i 2019. godine.

Pored ovih kapitalnih investicija, treba da istaknem još nekoliko značajnih investicija koje su predviđena u AP Vojvodina, kao što su brze saobraćajnice prvog B reda Novi Sad – Ruma, to je oko 200 miliona dinara, onda izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi od 60 miliona dinara, kao i novi projekat za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja. Isto je ovde predviđeno 60 miliona dinara, kao što je predviđeno za novi program rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza kod Horgoša. Naravno, treba istaći izgradnju autoputa deonice Beograd – Zrenjanin.

Na kraju sam ostavio poljoprivredu. Što se tiče poljoprivede, kao što sam rekao, Ministarstvo ima 52 milijarde dinara, od toga su 4,5 milijardi dinara subvencije, a iznos subvencije za AP Vojvodinu je devet milijardi dinara.

U danu za glasanje poslanička grupa SVM će glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, želim samo da kažem u ime gospodina Dragana Markovića Palme, našeg koalicionog partnera, da je on morao da ode da položi neki kamen temeljac, jer je mislio da neće trajati utvrđivanje dnevnog reda dva sata. On kaže da je to patriotizam. Preneo sam njegovu poruku, a njegove kolege, poslanici iz Jedinstvene Srbije, će iskoristiti taj deo.

Vidim da su kolege već počele da se bave ciframa. Smatram da je to razmatranje za pojedinosti.

Pozabavio bih se nekim stvarima, nešto malo istorije, a i nekim stvarima gde mislim da treba da budemo ponosni na ovu Vladu od 2012. godine.

Mi smo svi zaboravili da je država bila, ali zaista, opljačkana, ne samo u budžetu, nego i u pljačkaškoj privatizaciji, razrušenoj industriji, u bankarskom sistemu koji ne pripada srpskom kapitalu i svim tim nekim raznim stvarima – visokim kamatnim stopama, velikim zaduženjima, maltene bankrotiranom državom.

Prošli put u istoj ovoj sali, sa istog ovog mesta, smo komentarisali da je najvažniji cilj prethodnog budžeta da zakuca fiskalnu konsolidaciju i da više nema remećenja, kada je u pitanju fiskalna konsolidacija, jer je fiskalna konsolidacija uslov da uopšte uđete u razvojni budžet. Ovaj put je to urađeno.

Dakle, ovaj budžet, bez obzira, koliko sam ja razumeo, poštovani gospodine ministre, to je ono što predstavlja, da kažem, višak u apsolutno konzervativno planiranom budžetu, a u smislu potrošnje usmerene na dve stvari. Jedna je u povećanju plata i penzija, a ja bih rekao u rast standarda, pa ću se vratiti na to. To je važno, a sa druge strane povećali ste investicije sa 220 na, čini mi se, 260 milijardi, što znači da se deo novca… Ipak je kod nas Vlada najveći poslodavac i verovatno ćemo kao mala zemlja sa relativno plitkom privredom, još uvek, sve je bolja, i dalje će Vlada biti najveći poslodavac. Predviđaju se velike investicije, pa ću se kasnije vratiti na to.

Slušao sam juče na našoj omiljenoj televiziji N1, koja se bavi pravdom i slobodom, guvernera Šoškića. Kaže – ne treba da se podignu plate, jer produktivnost nije porasla. Naravno, vlast je odgovorila, odnosno Vlada je odgovorila – čekajte, mi smo to dali iz realnog novca koji smo uštedeli. Dobre su strane investicije. Oni se rugaju da smo šampioni, ako to priznaje „Vol strit žurnal“. Porede 1,3 u Nemačkoj, koja ima 1.100 milijardi izvoza sa onim što je realni rast u Srbiji, ali je realni rast u Srbiji. To nije realna ekonomska analiza.

Prošli put smo konstatovali da su strane investicije pokrile sve ono što su bili fiskalni deficiti. To je bilo dobro. One su ove godine još veće i biće još bolje, ali šta je suština? Ako želite da podignete unutrašnji BDP, imam dve preporuke. Jedna je da mora da se poveća unutrašnja potrošnja. Ukoliko nemate rast potrošnje, ne možete imati rast društvenog proizvoda. To je nemoguće. Možda će nešto tog novca otići napolje, jer struktura naše industrijske proizvodnje nije dobra, ali u redu ako kupimo neki šporet koji je proizveden u Nemačkoj, to je jedna stvar, a valjda smo pokupovali te šporete, ali pijaca, većina supermarketa sadrži srpsku robu. Ako ubrzamo obrt kapitala u srpskoj privredi, podignemo ono što ulažemo u potrošnju, ne možemo neograničeno, nismo mi Angela Merkel pa da emitujemo hiljadu milijardi evra kada treba da se podigne u potrošnju, pa kupiš nemački televizor, nemački auto.

Mi to nemamo, ali imamo ono što imamo i ako sam ja u pravu, a računao sam, ovo sada od 9% za javni sektor, a pratiće ga i minimalna cena rada i u privatnom sektoru, a samim time što fali kvalitetnih ljudi doći će do rasta zarada i u privatnom sektoru i bez mera Vlade Republike Srbije, sve će to podići unutrašnju potrošnju. Unutrašnja potrošnja treba da bude onoliko koliko može da bude. Malo kod nas mora biti ograničena, zato taj rast ne može da bude neograničen, dakle, mora da bude kontrolisana, dobro je zapakovana, podići će nivo standarda građana, ubrzaće obrt novca u privredi, pre svega, u sektoru usluga i u sektoru trgovine, a samim tim ćemo imati i uticaj na BDP

S druge strane, gospodine ministre, ja putujem svaki dan za Beograd, to je moj drugi predlog, poslednje dve godine tri puta ima više kamiona. Ne znam da li su svi oporezovani ili nisu, ali znam da je gužva na putu. Razumem da možemo da budemo iracionalni da vozimo automobile levo-desno, ali sumnjam da neko vozi prazne kamione levo-desno. Interesantno - ima jako mnogo srpskih registarskih tablica, nisu sve turske, što znači da neko vrši naše usluge.

Ako imate u tom sektoru porast, moj predlog bi bio, ja bih se time pozabavio, mada znam da to rade neke druge službe, neke su u okviru Ministarstva finansija, neke su uopšte u okviru Vlade Republike Srbije, mislim da se može napraviti mnogo veći zahvat u sivu ekonomiju. Zašto? Zato što mi smo to do sada možda tolerisali, zato što deo stanovništva malo i živi od te sive ekonomije, pa ga ne treba dodatno osiromašiti, ali mera sive ekonomije treba da bude na nivou 10ak posto, možda 15% za tranzicione zemlje, a ne 30% kao što mislim da je slučaj kod nas.

Prema tome, deo rezerve za bolje punjenje budžeta ne leži samo u ovim merama koje su ovde predstavljene, nego i u zahvatu sive ekonomije.

Dakle, ove mere uz javne investicije, koje su ovde opisane, a želim samo da komentarišem još jednu stvar, vidim veliku kritiku što se prave međudržavni aranžmani sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Turskom itd. Pa ako nekome to smeta, neka dovede francuske, britanske i američke investitore. Mada imamo nešto i američkih koje su isto tako napravile, ali to malo ko spominje, nama treba rezultat u izgradnji infrastrukture, bila ona digitalna, putna, železnička ili gasna, nema napred.

Zato mislim da mi još uvek nismo članica EU, vozaju nas levo-desno, menjaju pravila. Mi treba da se držimo našeg nacionalnog interesa, a naš nacionalni interes u uslovima u kojima je Vlada Republike Srbije, a ja bih rekao i Ministarstvo finansija, obezbedila, evo ja sad dižem kredite, 1,7 na bilanse koje imamo. Država na 1,25 na obveznice. Znate kako se to u privredi kod menadžera zove? Džaba pare.

To je kao da vam je neko poklonio novac pod uslovom da znate u šta investirate. U ovom momentu vidim da država investira u infrastrukturu, rekao sam zašto treba. Mislim da na sledećem budžetu, jer ne vidim neke velike političke promene šta god da se dešavalo, u smislu vladajuće većine, treba da razmislimo o tome da malo više podržimo domaći kapital.

Razumem da sve proizvodnje koje se prave u Srbiji one ne mogu biti dovoljne, sve što se proizvodi u Srbiji mora da ima regionalni karakter. Nama odnosi sa Hrvatskom, mada imamo mi višak u CEFTA u razmeni, ali…

(Mihailo Jokić dobacuje.)

Tako je, o tome i govorim. Ali sve proizvodnje moraju da budu regionalne. Vi ne možete proizvoditi za neko malo tržište, možete neke, ne znam, rusku salatu, neke sokove, itd. a i to bi bilo dobro. Ali ono što osmišljamo, u šta bi ulagali sa malim i srednjim kapitalom pošto nemamo dovoljno veliki broj brendova i velikih sistema sa kojima bi mogli da se povežemo u ovom momentu to nemamo, videćemo kako će se dalje razvijati „Fijat“, videćemo kako će se dalje razvijati „Ling Long“, videćemo kako će se ti kompomentaši razvijati, ali ja bih jako voleo, pošto mi imamo nedovoljno fabrika, naša struktura poljoprivredne proizvodnje, izašao je gospodin Nedimović, to je jedina kritika, poštovani gospodine ministre finansija, koju imam, što je smanjena za poljoprivredu. Tamo se pravi čista 3%, nije mnogo, za donacije one. Tako piše na analizi onog budžetskog, ali nema veze.

Zašto govorim o poljoprivredi? Setvena struktura je loša. Naš seljak se opredeljuje za tradicionalno jer ne može da očekuje zaradu. Nismo napravili pravi Zakon o zadrugarstvu, nismo stimulisali tu vrstu udruživanja poljoprivrednika. Ako ne znaju oni sami da vidimo da li privatni kapital ili država na sebe da preuzme obavezu da udruži poljoprivredne proizvođače, da tu proizvodnju napravimo onako kako možemo da izvezemo, da imamo fabrike koje od žita prave bonžitu, da sejemo više paradajiza, paprike, kultura koje imaju sledeći stepen prerade.

Pozdravljam ove kvote koje smo dobili za izvoz mesa i u Rusiju i Tursku i sve je to lepo, nego mi se nekako čini da mi malo izvezemo tog kvalitetnog mesa, a uvezemo, ne znam koliko to baš ima inspektora, nešto manje kvalitetno, ali mi bi trebali da vidimo da tu svinju pretvorimo u onu konzervu šunke i onda je izvezemo napolje.

To je nešto što ja vidim da bi uz pomoć odgovarajućih podsticaja, a vidimo da će iza izgradnje infrastrukturnih i digitalnih projekata, a i ovaj budžet ovde - on ima dovoljno potencijala. Reći ću zašto mislim da će naredna godina biti možda dobra. Pogledajte deficit opšte države – 0,5%. Mislim, gospodine ministre, da deficit opšte države nikada nije bio 0,5%. Šta to znači? Da smo osim što smo stopirali zaduživanje na nivou Republike, odnosno republičkog budžeta, mi smo zaustavili nepravilno trošenje novca u lokalnim samoupravama koje se često ne sviđa, ali će dati efekte.

Ako je nama opšta država na deficitu od 0,5%, a država na 0,3%, mi i sami znamo da će sigurno biti još jedan, kako su ga ovde u Fiskalnom savetu nazvali, pozitivni rebalans budžeta koji možemo da usmerimo u nešto što bi zvali reindustrijalizacija. Kod nas kada se govori o reindustrijalizaciji svi mislimo da ćemo mi sada da napravimo neke velike fabrike. Nemamo mi dovoljno brendova. Možemo da se udružujemo sa nekim srednjim ili velikim proizvođačima pa da unutar Srbije i mi sami proizvodimo neke stvari. Dakle, mi imamo taj potencijal.

Sa ovom cenom kapitala za koji sam siguran, s obzirom da je euribor, čini mi se i dalje negativan, Fed ionako neće nešto povećavati Amerikanci, možemo očekivati ovu cenu kapitala sa ovim bankarskim rejtingom barem dve do tri godine. Ako znamo šta treba da radimo i ako je država počela da se razdužuje i ako je tamo pad, ako je recesija – šta rade kapitalisti? Šta je rekao Rokfeler – gospodo, nije vreme da stvaramo novi kapital, vreme je da ga sačuvamo.

Sve banke su visokolikvidne, čak i one u Srbiji. Znači, može se doći do novca ukoliko imate fine, dobro planirane investicije.

(Mihailo Jokić: Konverzija dugova.)

Molim? Konverzija dugova, kolikoj znam, ministarstvo to prati, već radi. Smanjujemo kamatne stope. Dolar, evro je dobro struktuiran u javnom dugu Srbije. Nisam mislio da govorimo o tome, ali može, ako treba. Tu je gospodin ministar.

Šta sam još hteo da kažem? Ovaj sistem koji nije bankarski, koji nije baš naš, ja ga vidim kao brz sistem. Kada biste otišli kod ovih naših privrednika koji ipak nešto proizvode i izvoze i postavite im pitanje – gospodo, šta biste vi hteli da država uradi za vas? Jel možemo ikako kratkoročne skupe kredite da zamenimo za dugoročne jeftine, zato što ne postoji proizvodnja u nekom kvalitetu u kojem vi možete razvijate tu priču, a da vi u stvari imate kratkoročni kapital za koji ne znate koliko će on tačno da vas košta i onda se oni teško odlučuju na rizik. Dosta novca stoji zbog neizvesnosti ulaganja u slamaricama, nije bitno, mi to tako kažemo, da li je to po kućama ili po bankama, svejedno.

Imam još jednu primedbu. Ovde se dosta često polemiše, a video sam, to su uglavnom ovi koji su protiv vlasti, da je evro depresiran, da je precenjen.

Naša ekonomija još uvek ne dozvoljava neke mere u kojima bi mi mogli da koristimo ono što je Orban radio u Mađarskoj, tu malu inflaciju, pa da peglamo neke dugove, stvari, ono što bi uradila država na period od par godina, a što je u stvari ekonomski zdravo. To prepoznaje ekonomske teorije. Zašto smo sačuvali dinar kao i oni forintu ako to nećemo uraditi. Ali nam treba još jedna godina. Dolar smo mi manje-više uradili. Dolar smo dobili po dobrim cenama, ali da ne komentarišem ja to.

Komentarišem da postojanje domaće valute nudi dve stvari – da se jedan deo uz pomoć NBS neinflatorno finansira, a drugi deo da uz pomoć domaće valute u stvari pojeftinite finansiranje određenog fonda stvari, i tako čak i smanjite dug, a pre svega unutrašnji dug da se opegla. Spoljni morate da platite u devizama. Ja bih razmišljao, recimo, u tom smeru.

Još jednu stvar, kada je u pitanju ovaj fiskalni sistem, trebali da vidimo, sada je pitanje, vidim rastu nam zlatne rezerve, raste nam kvalitetna valuta, dobro plasirana, tvrda u euru, mada se ta korpa valuta menja. Moramo da dođemo u poziciju u kojoj banke koje imaju višak likvidnosti ne ulaze repo operacije i rade samo sa NBS, to je taj povrat novca. Nego da radije plasiraju, da im se više isplati da plasiraju sredstva u privredu. U ranijem periodu kada smo imali ove kamatne stope, o kojima je govorio gospodin Mali, 6,5%, na dinarske račune 10%, 12%. Pa, svako je propao.

Ali, sada kada smo u stanju da čuvamo i pokazali smo već dve, tri godine u nazad da smo u stanju da čuvamo odnos evra i dinara, treba razmisliti o stimulaciji privatnog kapitala koja ne ide samo ka tome da država ga nešto stimuliše. Vidim ovde sa 62 na 61, pa kaže Fiskalni savet, bilo bi bolje da smo sišli na 58 u doprinosima. Nije suština u tome. Dajte vi mogućnost da se nabavi jeftini, pa bar na srednji rok dobar kapital. Svaki dobar privrednik u Srbiji će, mali i srednji, će to znati da iskoristi.

Dobro nam ide oko sektora usluga. Imamo deo oko banjskog turizma. Oko industrije će to ići malo teže, ali može u segmentu prerađivačke industrije kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Mi bi tu mogli uz ove javne radove koje danas sprovodi, pre svega Vlada Republike Srbije sa svojim partnerima, neka to budu i ti istočni ugovori, oni bar hoće da daju par, i bar nemaju političke zahteve, a i kapital je po svojoj ceni vrlo primamljiv. Zašto postoji inicijativa 16 plus 1, sada je 17 plus 1, a samo će Srbija biti kritikovana. Ne vidim razloga za to.

Jednu dobru stvar ste rekli gospodine ministre, koliko sam čuo, ja nisam bio nažalost, iako sam član Odbora za finansije. Kada pričamo oko ovog rasta plata, vi ste povećali učešće plata u BDP sa 9,3 na 9,5, a evropski prosek je, čini mi se negde oko 11, ili čak i više, u Francuskoj 12 i kusur. Nismo ništa loše uradili. Mi smo u stvari napravili dobru stvar.

Povećaćemo unutrašnju potrošnju, a da pri tome ne poremetimo fiskalnu stabilnost, dobićemo brži obrt novca, što će samo po sebi dati neke efekte. Imaćemo bolji standard stanovništva. Možemo tako da uradimo i sledeći put, korak po korak, ne možemo da uradimo sve odjednom.

Ja sam otprilike hteo da, mada mi je ostalo još minut i po, ne moramo sve da potrošimo…

(Mihailo Jokić: Još jedna stvar, zlato.)

Pozdravljam kupovinu zlata, pozdravljam miks koji je napravljen u smislu valuta, koji je danas mnogo čvršći i mnogo bolji nego što je bio, jer neke od hartija od vrednosti koje su se ranije ubrajale u devizne rezerve Republike Srbije nisu bile tog kvaliteta kojeg su danas.

Šta hoću da kažem, neko voli da kaže od 2012. godine vlast, moje kolege više vole da govore od 2014. godine, svejedno, imamo dobre ekonomske rezultate, ako se meri tačka od koje smo počeli.

Mi ovde ne govorimo o demokratiji, ovde govorimo o tome da se stvaraju uslovi da stvarno dođemo do mogućnosti da uđemo u nešto što se zove teorija rasta. Gospodine ministre, i vi i ja znamo, kada pređemo platu od 550 evra, taj odnos ponude i potražnje u stanogradnji, u investicijama i sve, u stvari će biti okidač za prvi nivo teorije rasta koji će dati odlične rezultate, ja se nadam u četiri godine, ako budemo ovakvu politiku sprovodili.

Ja sam kao neko iz privrede ovde, ima nekih 70 miliona „Srbijagasa“ da znate, nismo dužni nikom ništa, zadnje tri godine imamo po 150 miliona neke ebide. Ovo je za ono što mi zovemo Turski tok, ostalo je zavarimo još cevi za 22 km, mislim da je i to neki rezultat, biće neka razvojna mogućnost, a vama hvala što ćete podržati tu vrstu. Zabranjeno mi je da tražim za tekuću likvidnost, ali za investicije nije.

Čestitam Vladi Republike Srbije, personalno čestitam i ministru Siniši Malom, pre svega za rezultate za cenu kapitala i za ono što je urađeno sa bankama, sa MMF i sa Svetskom bankom, odsustvo političkih uslova i cena kapitala koji ćemo sigurno imati, barem na period od dve, tri godine i na dužu ročnost kapitala, koji ćemo nadam se dobiti kod domaćih banaka. Mislim da će to biti dovoljno, uz određenu podršku koju dodatno može da da Vlada republike svojim merama.