Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS, naravno, podržava prioritete Vlade Republike Srbije koji su definisani Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu.

Smatramo da je predlog budžeta realan, da je ostvarljiv, da je dobro planiran u zadatim okvirima, da je razvojni i da je zasnovan na ekonomskim i pozitivnim pokazateljima koji su rezultat reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine.

Potpuno smo ubeđeni da će realizacijom definisanih ciljeva za budžet za 2020. godinu, u 2020. godini doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Kao što sam rekao, ono što je suštinski najvažnije, jeste da je Predlog budžeta razvojni i tačno je kako ste ministre rekli u uvodnom izlaganju, predstavlja završetak procesa konsolidacije i početak razvoja i rasta i Srbija mora i treba da ostane na tom putu. Ovo predstavlja i podstiče razvoj privrede i za sledeću godinu mislimo da je projektovana realna stopa rasta privrede od 4%.

Takođe, rekli ste da budžet predstavlja ravnomernu preraspodelu finansijskog prostora i u tome se slažemo, u smislu da je jedan deo usmeren ka poboljšanju životnog standarda, pre svega, ka povećanju plata, ka povećanju penzija, ka povećanju cene rada.

Cena rada je 172,5 dinara po satu, a od 1. januara 2020. godine, minimalac će iznositi 30.022 dinara, što je uvećanje od 11,1 u odnosu na 2019. godinu. Kada sve to zajedno saberemo, vezano za poboljšanje životnog standarda, iznosi negde oko 1,3% BDP. Drugi deo je usmeren ka podsticaju rasta i razvoja kroz realizaciju javnih investicija i kroz, pre svega, rasterećenje rada.

Smatramo da je Srbija na dobrom putu i da su vidljivi boljitak i pozitivni ekonomski pokazatelji u svakom sektoru koji su zasnovani na realnim i na zdravim osnovama. Takođe smatramo da je u ovom trenutku najvažnije najpre da sačuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, da na pravi način koristimo njihove benefite u budućnosti i da prihvatimo sve one inicijative i podsticaje koji vode ka rastu i razvoju.

Tokom jučeranjeg dana, pre svega iz skupštinskog hola od strane onih koji se predstavljaju kao jedan deo opozicije koji ne učestvuje u radu parlamenta, moglo se čuti više puta kroz taj politički monolog ili to su vam kao one kate sa zamišljenim protivnikom kada niste spremni da učestvujete u raspravi pa onda izađete u skupštinski hol i izrecitujete ono što imate, više puta se moglo čuti da je budžet predizborni.

Naprotiv, budžet nije predizborni jer da je predizborni ako bi govorili o najstarijoj populaciji, povećanje penzija, recimo, ne bi bilo za narednu godinu realno 5,4% nego bi bilo daleko veće. Ovako imamo jedan odgovoran i ozbiljan pristup Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo povećanje penzija a imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da se zahvata daleko više iz budžeta za povećanje plata i penzija, a da imamo minus u državnoj kasi.

Imamo, kao što ste rekli, tzv. „švajcarski model“ i to je zapravo povećanje koje će zavisiti od visine inflacije i visine stope rasta. Mi smatramo da on hoće očuvati, održati makroekonomsku stabilnost, da neće ugroziti stabilnost javnih finansija i da u dugoročnom smislu jeste garant stabilnosti budžeta, da je ovakav sistem za predstavnike najstarije populacije i pravičniji i pravedniji i ono što je veoma važno predvidljiviji, ali da je i održiv.

Naravno, podržavamo i o tome je bilo reči iz redova poslaničke grupe SPS, podržavamo strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je smanjenje stope nezaposlenosti. Imali smo rekordnih 2012. godine 25,9%, danas imamo 10,3%, zapravo za prvih sedam meseci drugi kvartal 10,3%. Do kraja decembra meseca verujemo i ubeđeni smo da će biti ispod rekordnih 10%.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koje će se naći u skupštinskoj proceduri, svakako će olakšati novo zapošljavanje jer poslodavci će biti oslobođeni od poreza na zarade, od poreza na PIO.

Takođe, realan rast zarada u prvoj polovini ove godine je 7,3%. On jeste uslovljen, pre svega, povećanjem rasta zarada u privatnom sektoru, ali nakon povećanja plata u javnom sektoru mi verujemo da će biti realizovan onaj cilj koji je postavila Vlada Republike Srbije, a to je da prosečna zarada u Srbiji krajem decembra bude veća od 500 evra.

Nakon niza reformi koje je učinilo i Ministarstvo, koje je učinila i Vlada, usvojen je Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kojima je izmenjen Zakon o investicionim fondovima i sa strategijom razvoja tržišta kapitala mi smatramo da će to omogućiti veći broj izvora finansiranja za samu privredu.

Očekuje se i prva implementacija novog sistema plata u javnom sektoru od januara 2021. godine, a uredbe u vezi sa koeficijentom zarada u javnom sektoru u drugoj polovini naredne godine.

Želimo bolje zdravstvo i vidljiva su daleko veća ulaganja u infrastrukturu u oblasti zdravstva. Želimo efikasniju javnu samoupravu. Potrebno je naravno omogućiti zapošljavanje, ali je potrebno na adekvatan način i obučavati ljude koje zapošljavamo.

Podsetiću, Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi krajem ove godine. Dakle, biće moguće zapošljavati onaj, rekao bih, neophodna kadar, kada je reč o javnom sektoru, ali Vlada svakako mora napraviti novi modalitet, kada je reč o granici, vodeći računa o broju zaposlenih, pre svega, u javnom sektoru.

Značajna stavka predloga budžeta svakako jesu izdvajanja za kapitalne investicije, što mi podržavamo i pozdravljamo. Za kapitalne investicije u ovoj godini je izdvojeno 198,9 milijardi dinara. Najveći deo ovih sredstava biće usmeren ka saobraćajnoj i železničkoj infrastrukturi. Naš stav po ovom pitanju je potpuno jasan, smatramo da nema ekonomskog, bez infrastrukturnog razvoja. Sa druge strane, na ovaj način i kroz realizaciju projekata, koji su vrlo precizno i jasno definisani, poboljšavaju se i uslovi života građana. I, slažemo se sa vama kada kažete da ovo jeste početak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Takođe, povećan je iznos za unapređenje infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine i ono što je posebno važno, povećan je iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti. Taj iznos će sada u budžetu iznositi 2,4 milijarde dinara.

Naravno da će veće ulaganje u inovaciju i obrazovanje omogućiti da se po stopi nezaposlenosti Srbija približi zemljama EU.

Srbija je postala svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija i o tome je bilo reč tokom jučerašnje rasprave. Dakle, u prvih sedam meseci ove godine imala je 2,32 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 43% u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija. U 2018. godini Srbija je privukla više stranih investicija nego ceo region i Balkan zajedno. Ovo nije samo naša konstatacija, ovo je konstatacija i „Fajnenšl Tajmsa“. Jedna od najvećih svetskih rejting agencija, „Fič rejtings“, povećala je kreditni rejting Srbije, što je takođe pozitivno, a rejting agencija „Mudis“ unapredila je izglede povećanja kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne.

Mislim da je ovo najbolji odgovor na pitanja koja proteklih dana i meseci slušamo od predstavnika jednog dela opozicije, kako je u Srbiji korupcija, kako je u Srbiji kriminal. I sada ja vama postavljam pitanje, ministre, da li bi strani investitori došli u državu u kojoj je korupcija i kriminal ili u državu u kojoj imamo i političku i ekonomsku stabilnost, u državu u kojoj, pre svega, kroz podsticaje koje daje Vlada Republike Srbije, kroz zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imamo jednu pozitivnu poslovnu klimu, pozitivni poslovni ambijent i atmosferu? Sve to svakako čini Srbiju atraktivnom investicionom destinacijom.

Uz to, Srbija je napredovala na svetskoj „Duing biznis listi“ za četiri mesta. Mi očekujemo da će Srbija sledeće godine nastaviti ubrzani rast i da je to potvrda, pre svega, dosadašnjih rezultata.

Na samom kraju, nešto što nije direktno vezano za budžet. To smo čuli od predstavnika opozicije i u parlamentu tokom sinoćne rasprave. Naime, jedan deo opozicije se vrlo često ovde u parlamentu, dok su učestvovali u radu, pozivao na izveštaj Evropske komisije i na onaj deo koji se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Na poziv predsednice, koji je upućen u martu mesecu, da upravo razgovaramo o tome, da razgovaramo o načinu, kako da implementiramo one sugestije i predloge, kako bi unapredili parlamentarizam, kako bi unapredili parlamentarni dijalog i parlamentarnu praksu, nisu našli za shodno da se odazovu i da razgovaraju. Zapravo, nisu našli za shodno da razgovore o svim važnim temama, pa i o izbornim uslovima, vode u parlamentu, već u kafani, na ulici ili pod šatorom, kao nekakav plemenski savez.

Ono što želim da kažem jeste da smo mi najveći deo tih sugestija i predloga implementirali i da smo, upravo početkom ove sednice, prihvatanjem predloga da se udvostruči rasprava, kao i načinom i vremenskim intervalom u kojem je budžet prosleđen Narodnoj skupštini Republike Srbije, da poslanici imaju dovoljno vremena da ga analiziraju, da zauzmu određene političke stavove, zapravo u celosti ispunili sve one sugestije i predloge koji su sadržani u tom finansijskom izveštaju.

Da li je to dovoljno da konačno, kako oni kažu, imamo tu demokratsku raspravu ili demokratski dijalog? Za njih nije. Dakle, nije suština u tome da neko želi da spreči demokratsku raspravu i demokratski dijalogu u parlamentu. Suština je u tome da imamo jednu nemoć i nespremnost da na argumentovani način vodimo raspravu o ključnim zakonima.

Mi smo verovali da ćemo konačno od tog dela opozicije imati prilike da bar kada raspravljamo o najvažnijem zakonskom predlogu, jer budžet je život, ovde u parlamentu konačno čujemo postoji li neki drugi put, postoji li neki drugi pravac kojim Srbija treba da ide, a da taj put i pravac nije spisak lepih želja, da on ipak bude garant i boljeg životnog standarda građana i većeg privrednog rasta i novih radnih mesta i novih fabrika.

Nažalost, evo, mislim da je ovo poslednji budžet koji usvaja ovaj saziv, učestvovali su u prethodnim raspravama, nismo čuli te predloge, nismo ih čuli ni danas. Slušamo kritike zarad kritike i fabrikovanjem nekih novih afera svakodnevno pokušavaju se prikriti ti nedostaci. Nema politike, nema ideje, nema predloga, ali se, ponavljam, fabrikovanjem svakodnevnih novih afera pokušava doći do jeftinih političkih poena, ne shvatajući izgleda se do poverenja građana ne dolazi na takav način. Do poverenja građana se dolazi kroz rezultate, a rezultati su svakako rezultati činjenice, pokazatelji su na strani Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, čast mi je i zadovoljstvo da govorim o budžetu za 2020. godinu, koji je doneo veliki pobednički tim.

Prilikom donošenja raznih zakona imali smo prilike da se uverimo u stručnost i znanje mnogih ministara, a sada imamo uvid, izveštaj o radu ministarstava za prethodnu godinu i iz kojih možemo jasno da vidimo koliki je napredak postignut.

Priznanja stižu i od relevantnih institucija, koje prate pomno napredak Srbije, tako da se beleži konstantan rast na „Duing biznis listi“ i to za četiri mesta. Zatim, pad kamatnih stopa ukazuje na veću stabilnost zemlje.

Predsednik Aleksandar Vučić zna da odabere prave ljude na prava mesta, a za to je potrebno znanje i vizija. Sa vizijom je odabrao i sadašnjeg mandatara Vlade gospođu Anu Brnabić, kojom je visoko postavio lestvicu. Svojim primerom je pokazao da se vrednim i marljivim radom može puno postići.

Ovaj budžet je uzlazni, kao i tempo kojim je ova Vlada išla i to je obaveza prema građanima Srbije, jer su oni zaslužili bolji život.

Ponoviću rečenicu koju sam pominjala u ranijim izlaganjima, ali koja sa malo reči oslikava puno, a to je da je Srbija mala zemlja, ali to nije sprečilo da Aleksandar Vučić bude veliki državnik. Srbija je mala prostorno, i po broju stanovnika, ali naš predsednik je veliki čovek na rečima i delima i svojim ličnim zalaganjem, ali i svih ostalih koji slede njegovu politiku i njegove principe su uspeli da dovedu rekordan broj direktnih stranih investicija u zemlju.

Na kraju trećeg kvartala 2019. godine nezaposlenost je pala ispod 10%, što je rekordno, a od 1. januara minimalna zarada raste na 30.022 dinara.

Savremeno poslovanje kompanija zahteva konstantno prilagođavanje novonastalim tržišnim strukturama na makro nivou. Najčešće se primenjuje dvojaka strategija, a to je sa jedne strane smanjenje troškova, a sa druge strane, rast kroz diversifikaciju.

Srbija se za sedam godina potpuno transformisala iz ekonomije koju karakteriše stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada. Budžet je ponovo u suficitu četvrtu godinu za redom i nastavljamo u istom trendu.

Budžet za 2020. godinu je potpuno uravnotežen. Ono što me puno raduje, a to je da ga karakteriše socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda. Takođe, su rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, koje treba da postignu rast BDP.

Budžet za narednu godinu je rezultat i nastavak reformskih procesa koji je započet i koji je rezultirao rezultatima na koje možemo biti ponosni. Svi reformski procesi i u fiskalnoj i u monetarnoj politici podižu atraktivnost naše privrede za strane investitore, što je nama ključno. Privredna aktivnost kojom tokom cele godine beleži intenzivni rast sa jakom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru i paralelno sa privrednim rastom dolazi do smanjenja nezaposlenosti.

U prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu direktnih stranih investicija u odnosu na prošlu godinu.

Budžet je odličan četvrtu godinu za redom, a da li može biti bolji? Može, sigurno da može. Ali, ne treba samo kritikovati, već i reći - svaka čast, preokrenuli ste trend sunovrata zemlje. Mi svi zajedno se trebamo truditi da napredak koji kreira vrh države bude što brži i što veći.

Moramo u narednom periodu poraditi na unapređenju sudstva, jer to je ono što narod očekuje od nas, a to je brzina i efikasnost. Takođe, rad lokalnih vlasti, koje su najbliže građanima, jer se tiče rešavanja konkretnih problema, za državu možda malih, ali za svakog pojedinca velikih i od životnog značaja, takođe moraju sa velikom pažnjom se birati predstavnici vlasti na lokalnom nivou, čija dela moraju da govore više od reči. To je ono što će građani prepoznati i ceniti, ali i dovesti do brže regeneracije zemlje.

Nakon konsolidacija i uspostavljanja ekonomske stabilnosti, odgovorna politika koju vodu predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, je zaslužna što je Srbija na zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja.

Ministar, Siniša Mali, je odličan ministar finansija, kao što je bio odličan i gradonačelnik. Koji god zadatak da dobije, radi ga maksimalno i to je moje mišljenje, ali ovom prilikom je to i dokaz da ko god radi i uloži veliki radi trud, to se uvek isplati i daje adekvatne rezultate. Čestitam.

Lično sam vrlo ponosna što sam član SNS koja je nosilac promena i koja uz trud, rad, marljivost i energiju postavlja temelj normalne, pristojne države, što je za sedam godina urađeno više nego u prethodnih 40 ili 50 godina.

Da podsetim građane Srbije šta smo uradili u kratkom roku, jer mi Srbi smo poznati da imamo kratko pamćenje. To je, sprečili smo bankrotstvo Srbije, popravljen je poslovni ambijent i dovedene velike direktne investicije. Više se ne rasprodaju najbolje firme, već se spašavaju propale i devastirane. Nivo investicija je povećan i to preko 35% u trećem kvartalu 2019. godine. Smanjena je nezaposlenost ispod 10%. Sačuvali smo mir i stabilnost uprkos mnogim pritiscima. Na kraju, napravili smo najviše puteva i autoputeva nego u prethodnih 40 ili 50 godina.

Uspeh je evidentan i nesporan i mi se ponosimo velikim državnikom Aleksandrom Vučićem, koji vraća ugled Srbiji. Što je Srbija sve uspešnija na ekonomskom planu i što ima mnogo više prijatelja u svetu, što je uspeh nesporniji i što je uspeh veći, to ima više bukača koji dirigovano pričaju laži, bestidno vređaju, a fizički napadi su sve češći.

Toliko je bilo laži i gluposti od samozvane opozicije da na to mogu samo citirati Alberta Ajnštajna - ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim, za ovo drugo nisam siguran.

Pustimo njih, čestitam na odličnom budžetu, koji obećava još bolju i srećniju 2020. godinu za građane Srbije. Zahvaljujem se svima na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite, kolega.

Koliko vremena ima?

Nešto malo više od sedam minuta, kolega.

Zamolio bih da mi vratite vreme.

U redu je, računaću, nema problema.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih u opštem delu pričao o budžetu da je on razvojni, da je investicioni itd, to smo već čuli, a zbog malo vremena preći ću na konkretna pitanja koja želim ovde da istaknem.

Osvrnuo bih se na dva segmenta budžeta koji se odnose na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na čijem čelu je ministar Branko Ružić.

Prvi se odnosi na osnaživanje kapaciteta lokalnih samouprava da mogu odgovoriti na potrebe građana. Pohvalio bih efekte koji se već sada uočavaju primenom Zakona o e-upravi, a kada se od 1. januara 2020. godine uspostavi jedinstveni registar stanovništva, koji će objediniti 11 postojećih baza podataka, onda će građani stvarno odahnuti, jer se sva dokumenta tada mogu dobiti na jednom šalteru.

Moram da kažem da je početak tog zakona upravo projekat Ministarstva, a započet na početku mandata ove Vlade, za uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta, i to je veliki iskorak unapred u službi onoga što treba da bude interes građana.

U budžetu za 2020. godinu za unapređenje ove funkcije izdvojeno je 30 miliona dinara. Takođe je za pohvalu povećanje iznosa iz godine u godinu, a za potrebe osnaživanja lokalnih samouprava kroz sufinansiranje lokalnih projekata. Reč je o Budžetskom fondu za programe lokalnih samouprava, i to kojima se finansiraju kulturne i sportske manifestacije kojima se afirmišu lokalne samouprave, finansiranje infrastrukturnih projekata, puteva, vodovoda, sportskih terena, domova kulture, vrtića itd, kao i nabavka IT opreme.

U budžetu za 2020. godinu planira nje za ovu svrhu 520 miliona dinara. Da podsetim, 2017. godine za ovu svrhu je bilo svega 10,4 miliona dinara, u 2018. godini 320 miliona, u 2019. godini 490 i sada 30 više, što znači 520 miliona.

Takođe, podsetio bih da je Republika Srbija od Evropske razvojne banke uzela kredit kojim se finansiraju projekti u lokalnoj samoupravi, i to u saradnji sa UNDP organizacijom UN, naravno, u partnerstvu sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i lokalnih samouprava. Moje je zadovoljstvo da kažem da je i Petrovac na Mlavi, odakle dolazim, deo tih projekata kojim će biti rekonstruisana i restaurirana fasada na skupštini opštine.

Drugi segment se odnosi na podršku autonomnih funkcija nacionalnih manjina kroz Budžetski fond za nacionalne manjine. Ovaj fond je krenuo sa skromnih 2,1 milion dinara, preko 21, koliko je bilo u ovoj godini, a za 2020. godinu će iznositi 30 miliona dinara i on je opredeljen za unapređenje obrazovanja nacionalnih manjina. Bilo bi poželjno da u narednim budžetima, u narednim godinama, ti iznosi budu i veći.

Na kraju, prilika je da iznesem da je finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina iz budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih samouprava za neke nacionalne savete veoma oskudno i nedovoljno.

Kao primer navešću vlašku nacionalnu manjinu koja sebe doživljava i smatra autohtonom nacionalnom manjinom na prostoru Republike Srbije. Takvim opredeljenjem Vlasi nemaju svoju maticu van Srbije. Za razliku od vlaške nacionalne manjine neke druge ili veći broj imaju svoju maticu u drugim državama koje se uključuju u njihovo finansiranje i pomoć na različite načine.

Godišnji transfer za nacionalni Savet Vlaha iznosi negde oko 7,3 miliona dinara, a lokalne samouprave nedovoljno se uključuju ili skromno opredeljuju sredstva u svojim lokalnim budžetima. Uz to nacionalni saveti, čije je sedište u AP Vojvodina, imaju dodatna primanja iz budžet AP Vojvodine.

S tim u vezi želim da zamolim Vladu Republike Srbije, kao i ministra da o ovome povede računa, jer Vlasi su kroz istoriju uvek bili uz Republiku Srbiju. Smatraju Srbiju svojom državom, a Srbija bi trebala takođe da čini i više za Vlahe. Zahvaljujem i glasaćemo naravno za budžet.