Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u raspoloživom vremenu želela bih da se osvrnem na tako, prosto da ih nazovem, dva najveća gubitnika u ovom budžetu.

Naime, moglo se čuti u komentarima o budžetu i danas i u vašem izlaganju, da je ovo, između ostalog, razvojni budžet. Nažalost, on za Vojvodinu nije nikako razvojni, jer je budžet za 2020. godinu, za Vojvodinu 76,5 milijardi dinara, dok je na osnovu rebalansa za tekuću godinu, bio 74,4 milijarde. Zato smatram da je najveći gubitnik ovog budžeta upravo AP Vojvodina.

Podsetiću da je članom 184. Ustava, koji glasi – finansijska autonomija autonomnih pokrajina, u alineji 3. zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, a budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Ako se uporedi ukupan budžet Republike Srbije od 1.334 - 1.335 milijardi dinara, sa budžetom Pokrajine, ispada da on iznosi negde manje od 6%, što je ispod onih minimalnih 7%. Da li je to prava računica ili ne, da li se to odnosi samo na poreske prihode ili se odnosi na ukupan budžet, ja se pozivam na onaj član Ustava, kako to piše, znači, da se odnosi na ukupan budžet.

Mislim da ovome nije potreban nikakav komentar. Ako se uzme u poređenje sa budžetom grada Beograda, koji je prema izjavama zamenika gradonačelnika povećan blizu 10% i iznosi 143 milijarde dinara, kada uporedite po broju stanovnika Vojvodina je još uvek brojnija od Beograda, ali nisam sigurna u narednom popisu da će tako i ostati, uzimajući u obzir činjenicu da se sa teritorije Vojvodine sve više stanovništva iseljava, pogotovo iz vojvođanskih sela i manjih gradova. Jedino gde se broj stanovnika povećava, to je Novi Sad.

Jasno je da se sa ovako malim sredstvima, da se tako mala sredstva ne mogu ulagati u neke kapitalne projekte kao što je, primera radi, s obzorom da je Vojvodina poznata po problemima sa pijaćom vodom, recimo, da se uloži u izgradnju jednog regionalnog sistema za vodosnabdevanje koji bi rešio problem više opština sa pitkom vodom.

Nažalost, iako je Ustavom predviđeno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine, taj zakon još uvek nije usvojen. Ja ću vas podsetiti da smo mi u martu mesecu ove godine predložili kao poslanička grupa LSV ovaj zakon i vodili raspravu, nas tri, samo nas troje poslanika, vodili smo raspravu u ovom Domu i ostali potpuno usamljeni u borbi za finansiranje Vojvodine i za donošenje ovog zakona. Naravno, naš Predlog zakona na kraju nije usvojen, a Vlada ni do dan danas nije izašla sa svojim Predlogom zakona o finansiranju AP Vojvodine, pa smo, eto, dobili ovakav diskriminatorski budžet.

S toga, mi iz LSV smatramo da je ovakav odnos prema Vojvodini nedopustiv i prestavlja uvredu za građane pokrajine, jer i zbog beogradskog centralizma, da ga tako nazovem, trpe i drugi delovi zemlje, nije tu samo Vojvodina u problemu i on se ogleda, pre svega, u ovako velikim razlikama između pokrajinskog budžeta i budžeta glavnog grada.

Sem sredstava pokrajine, pokrajini se postepeno ukidaju prenete nadležnosti u mnogim oblastima. Postavlja se pitanje šta predstavlja pokrajinska administracija? Doći ćemo jednog dana u takvu situaciju, bojim se vrlo brzo, da će se postaviti pitanje i smisla postojanja pokrajinske administracije. Predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Igor Mirović, kaže da dobro sarađuje sa Republičkom Vladom za razliku od one prethodne vlasti, naravno, kada bez pogovora pristaje i izvršava sve naloge Republičke Vlade, a i nije se, nažalost, izborio za izgradnju, primera radi, ni jednog auto-puta u Vojvodini koji je obećavao. Podsetiću vas da je trebalo da bude izgrađen Fruškogorski koridor ili da bar počne njegova izgradnja u mandatu ove Vlade, međutim, sudeći po sredstvima koje su namenjene u ovom budžetu od svega 200 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije, znači da Fruškogorskog koridora nema do daljnjeg.

Isto tako, izrada projektne dokumentacije kasni za izradu za auto-put Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad. Znači, ni jedan od ovih navedenih koridora, odnosno ovih puteva nije uopšte u ovom budžetu predviđen.

Evo, ja sam donela ovde mapu na kojoj su prikazani, planirani, izgrađeni putevi na teritoriji cele Srbiji. Na ovoj mapi se lepo vidi da je prostor AP Vojvodine skoro bela površina, nisu ni planirani, niti je u toku izgradnja bilo kakvog auto-puta na teritoriji Vojvodine.

Zato mislimo da ako uzmemo u obzir da je u ovoj godini oko 90 kilometara auto-puteva već pušteno i da je čitav niz puteva planiran na teritoriji Vojvodine to je kao jedna skoro bela površina, svega nekih petnaestak kilometara je izgrađeno. Sve ostalo se radi na popravkama ili bolje je reći krpljenju puteva.

Kada već govorimo o Vojvodini, želim da se osvrnem i na poziciju „nenamenska sredstva“ koja se dodeljuju opštinama ih republičkog budžeta. Isto ovo pitanje ja sam postavila i prošle godine kada je bila rasprava o budžetu i po kojim kriterijumima se dodeljuju ova sredstva. Pa tako pojedine opštine koje nisu nerazvijene dobijaju veća sredstva od nekih siromašnih i nerazvijenih opština. Primera radi, Ada dobija nekih 90 miliona dinara, odmah sledeće mesto je Aleksinac, dobija 498 miliona dinara ili opština Irig koja spada u slabo razvijene opštine na teritoriji AP Vojvodine dobija nekih 86 miliona dinara, sledeća je Jagodina koja dobija 321 milion i ne bi se mogla nazvati nerazvijenom.

Ja sa ovom svojom izjavom rizikujem da gospodin Palma nazove ponovo mog predsednika stranke i da ga pita šta ja to imam protiv njega. Ovo stvarno nije ništa lično upereno ni protiv koga, nego prosto tražim odgovor i prošle i ove godine, koji su kriterijumi kod dodele nenamenskih sredstava po opštinama, što bi se svelo na to da se daju sredstva, a da opštine ne moraju nikakvim dokumentima da pravdaju za koje namene koriste ta sredstva? A nisu mala sredstva, mislim da je negde oko 33 milijarde dinara ukupno za celu teritoriju Srbije ovakvih sredstava.

Drugi gubitnik u ovom budžetu je, moram to da kažem, s obzirom da je oblast kojom se ja bavim, zaštita životne sredine. Ukupno predviđena sredstva za Ministarstvo ovim budžetom su 7,9 milijardi dinara. Ovde smo mogli čuti da postoji povećanje za oko 1,7 milijardi u odnosu na ovu tekuću 2019. godinu, koja su namenjena „Zelenom fondu“.

Nažalost „Zeleni fond“ je i dalje ostao budžetski fond i u njega se ne sakupljaju sva sredstva od naknade koje plaćaju zagađivači, tj. takozvane „eko-takse“. Prema nekim informacijama, negde blizu 12 milijardi dinara je u ovoj godine skupljeno na ime „eko-taksi“. Međutim, sva ta sredstva se ne vraćaju u projekte ili bolje reći u „Zeleni fond“, odnosno namenjeno je za „Zeleni fond“, po ovom budžetu 4,3 milijarde dinara.

Zašto je to i dalje ostalo tako? Isti je problem bio i prošle godine i ove godine najveći deo sredstava koja se prikupljaju od „eko-taksi“ se ne vraća kao „zeleni dinar“ u oblast zaštite životne sredine. Gde idu ova preostala sredstva?

Ja moram da pomenem da je gospođa premijerka izjavila nedavno na otvaranju sednice Skupštine država članica protokola o vodi i zdravlju u Palati Srbije da su u Vladi svesni koliko treba da radimo i koliko novca moramo da uložimo u zaštitu životne sredine da bi smo dostigli evropske standarde, a posebno u zaštiti reka i kvaliteta vode.

Ja sam, evo, citirala njenu izjavu, a onda se suočimo sa ovakvim budžetom za oblast zaštite životne sredine koji je potpuno toliko mali i toliko nedovoljan da bi se bilo šta u ovoj oblasti popravilo. To, zapravo pokazuje koliko je neznanje i nerazumevanje važnosti uređenja oblasti zaštite životne sredine i to se tiče svih nas, to nije samo privilegija ili zadatak ljudi koji se tom oblašću profesionalno bave.

Primera radi, sa ovim tempom ulaganja u uređenje voda, kao jednu od ključnih i najugroženijih oblasti, od pitkih do otpadnih, trebalo bi nam blizu 100 godina, jer je u ovom budžetu, u poziciji koja je u oblasti poljoprivrede za fond za vode izdvojeno samo 3,8 milijardi dinara.

To je, moglo bi se slobodno reći, smešno mala suma kada se uzme u obzir sa kojim se problemima srećemo kada su u pitanju vode na teritoriji Srbije.

Nedavno smo imali problem zagađenja vazduha i naveliko se pisalo o tome koja mesta su najzagađenija i koliko je važno da imamo merenje kvaliteta vazduha na što više tačaka na teritoriji Srbije. Međutim, i na Odboru za zaštitu životne sredine čuli smo da postoje problemi u redovnom održavanju ovih stanica i njihovom funkcionisanju i da bi trebalo instalirati još novih stanica.

U isto vreme, u budžetu koji smo dobili za narednu godinu, smanjuju se sredstva upravo za ovu oblast za Agenciju za zaštitu životne sredine. Da li je moguće da ovi ljudi koji prave budžet ne slušaju ono što je u stvarnosti i realno stanje i šta su to što su prisutne potrebe? Očigledno je da Ministarstvo finansija ne sagledava značaj ove pozicije, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nema snagu da ubedi članove Vlade da shvate da je ulaganje u zaštitu životne sredine podjednako važno, ako ne i važnije od ulaganja, recimo, u IT sektor i da zelena radna mesta mogu da zaposle armiju ljudi različitih struka.

Dok to ne shvatimo i dok se to ne sagleda kod onih koji donose odluke o sredstvima, a to pre svega mislim na Ministarstvo finansija i na celu Vladu, mi nećemo se pomeriti u oblasti zaštite ni milimetar. Zato smatram da je oblast zaštite životne sredine drugi gubitnik u ovom budžetu.

Naravno, ja neću glasati za ovaj budžet. Hvala.

Hvala, gospođo Lazić.
Reč ima ministar, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi poslanici, ukratko da se osvrnem na par komentara koje smo čuli, dakle da vam odgovorim na ono što ste vi izlagali.
Budžet za APV ove godine ukupno kada saberete sva izdvajanja koja su i iz budžeta i iz Uprave carina, Republičke direkcije za imovinu, ministarstava raznih, građevine, privrede, kulture, poljoprivrede itd, ukupan novac koji je izdvojen za AP Vojvodinu je 91,1 milijardu, što je u odnosu na prihode 8,6%. To je za 2019. godinu. Vi govorite o 7%. Mi smo mnogo iznad 7% kada saberemo sve što ide iz budžeta u AP Vojvodinu.
S druge strane, za 2020. godinu taj iznos se povećava na 100,1 milijardu. Dakle, za devet milijardi više, što je u procentima 8,8%. Dakle, samo bih voleo i bili bi mi drago kada bi ste sabrali sve one projekte koji idu u Vojvodinu i koji na taj način pokazuju koliko brinemo i koliko ulažemo upravo u taj deo naše Srbije.
Po pitanju projekata, opet niste dobro pogledali ceo zakon. Dakle, imate u Zakonu o budžetu u članu 3. i projekat izgradnje deonice brze saobraćajnice, državni put prvog reda broj 21, Novi Sad - Ruma - Šabac. Na dva mesta imate taj iznos. Jedan je 250 miliona evra, drugi je još 200 miliona evra. Dakle, Novi Sad - Ruma - Šabac.
Imate projekat izgradnje brze saobraćajnice reda Novi Sad - Ruma, tzv. "Fruškogorski koridor" 550 miliona evra u budžetu. Ne znam kako vi to niste videli. Dakle, samo mi je važno da govorimo o činjenicama i o onome što jeste u budžetu.
Po pitanju ekologije, ne samo da imate više novca u budžetu Ministarstva, imate takođe projekat unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i sve ostalo, još 500 miliona evra u budžetu. Ima još tu par projekata unapređenje energetske efikasnosti itd. Još 40 miliona evra, recimo.
To su ogromni novci. Ja sam na početku svog izlaganja rekao da mi govorimo o razvojnom budžetu, samo treba pročitati na pravi način sve delove budžeta kako bi ste videli kako hoćemo da gradimo i nove mostove i nove puteve i da uložimo i u zaštitu životne sredine i u zdravstvo, kao što smo malo pre imali priliku da čujemo i u kulturu i u sve ostalo. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku ima Nada Lazić. Izvolite.

Ja nisam ekonomista po struci i stvarno ne mogu, kako da kažem, da vračam po budžetu, po različitim pozicijama, gde, koja, kako ulazi i na koji način. Ja vas samo pitam zašto je ova mapa prazna kada su putevi na teritoriji Vojvodine u pitanju?

Ovo o čemu vi govorite, 200 miliona je namenjeno za Fruškogorski koridor. To je Novi Sad-Ruma sa tunelom kroz Frušku Goru. Onih preostalih 500 miliona, o kome vi govorite, ako se ne varam, to je ovo što se odnosi na najavljenu izgradnju puta za Loznicu i sa izgradnjom mosta kod Šapca.

Ja vas pitam, ja sam decidno rekla - Fruškogorski koridor, koji se obećava ceo mandat. Iz budžeta u budžet smo mi imali obećanja za Fruškogorski koridor i on se sada ponovo pojavljuje, da je čak izjava i predsednika Vlade AP Vojvodine da je pokrajina prikupila sredstva za izradu projektne dokumentacije, ali da je ceo posao preuzela Vlada Republike Srbije i da, nažalost, taj posao nije završen, odnosno niti će biti iduće godine završen i da mu je jako žao što to nije završeno, odnosno što bar nije urađeno, bar da su započeli radovi, ali će moći da se kaže, citiram njegovu izjavu, da će moći da se kaže da ga je on inicirao.

Ja, samo na osnovu onoga što sam imala na raspolaganju i ona poređenja koja sam imala, vi sad govorite o milionskim vrednostima u evrima, prosto ne mogu da gatam po kojim sve osnovama ulaze budžetska, odnosno sredstva u pokrajinu, ono što su transferna sredstva, ono što su projekti započeti od strane Republike Srbije, a odvijaju se na teritoriji Vojvodine. Ja to ipak ne mogu da tretiram na isti način kao da su poslovi koji su nešto o čemu pokrajinska Vlada odlučuje ili može da odluči. Zato sam ja i spomenula da pokrajinska administracija na ovakav način, sa oduzimanjem nadležnosti, mic po mic će postati kao čuvar plaže u zimskom periodu. Hvala.

Hvala, gospođo Lazić.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ne morate vi da budete veliki ekonomista, samo otvorite stranu 10. Zakona o budžetu. Evo, piše, je ću vam pročitati još jedanput. Dakle, dovoljno je samo da ćirilicu možete da pročitate. Projekat izgradnje brze saobraćajnice 1B Novi Sad-Ruma (Fruškogorski koridor) 65 milijardi dinara, u evrima 550 miliona evra.
Ja ne znam samo, pogledajte budžet, pa lepo vi to pročitajte, da ne bude da li se varate ili ne varate i ko će biti čuvar u zimskom periodu koje plaže, samo pročitajte budžet i videćete da je i Fruškogorski koridor, kao i veliki broj drugih važnih projekata za Vojvodinu, upravo u ovom budžetu. Hvala puno.

Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite, gospodine Linta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, ja se slažem sa generalnom ocenom većine mojih koleginica i kolega da je predlog budžeta za 2020. godinu realan, dobro planiran i razvojnog karaktera.

Budžet ima dva glavna cilja. Prvi je povećanje životnog standarda, koji se najbolje vidi kroz projektovana povećanja plata i penzija. Drugo, cilj ovog budžeta jeste ubrzanje privrednog rasta, što se najbolje vidi kroz povećana sredstva za javne investicije sa 220 na 260 milijardi dinara.

Pored toga, budžetom je posebna pažnja posvećena i modernizaciji obrazovanja, unapređenju zdravstvene zaštite, jačanju politike nataliteta, brizi o najsiromašnijim, najugroženijim kategorijama stanovništva, dodatnim sredstvima za kulturu, itd.

Ja bih posebnu pažnju posvetio jednom važnom segmentu politike Vlade Republike Srbije, a tiče se jačanja ekonomske saobraćajne i svake druge saradnje u regionu.

Jedan od najboljih primera jeste i izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo. Nedavno su počeli radovi na izgradnji jednog pravca autoputa Beograd-Sarajevo od Kuzmina do Sremske Rače, u dužini od 18 kilometara. Tu je predviđena i izgradnja mosta preko Save u dužini od 1,3 kilometra, takođe kod Sremske Rače. Drugi pravac autoputa Beograd-Sarajevo se gradi od Požege do Kotromana, dakle, na granici sa BiH, u dužini od 60 kilometara.

Takođe, posebnu pažnju Vlada posvećuje jačanju sveobuhvatnih veza sa Republikom Srpskom u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske.

Važno je naglasiti da i zvanični Beograd i zvanična Banja Luka kao jedan od svojih prioriteta smatraju izgradnju autoputa Beograd-Banja Luka. Znamo da je Vlada Republike Srpske izgradila autoput „9. januar“, od Banja Luke do Doboja i da su pre nekoliko meseci počeli radovi na izgradnji autoputa od Doboja, odnosno od opštine Vukosavlje u Republici Srpskoj, do Sremske Rače, u dužini od 70 kilometara, sa ciljem da se poveže Republika Srpska autoputem do granice sa Srbijom. Predviđeno je da će Vlada Republike Srpske taj autoput završiti u narednih šest godina, a ovaj deo autoputa koji radi Srbija, od Kuzmina do Sremske Rače, biće gotov u naredne dve i po godine.

Dakle, 2025. godine imaćemo jednu istorijsku stvar da ćemo imati autoput od Beograda do Banja Luke i time će biti povezana Srbija i Republika Srpska sa jednom važnom saobraćajnicom.

Posebno želim da naglasim činjenicu da predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije posebnu pažnju poklanjaju i realizaciji konkretnih projekata sa ciljem pomoći srpskom narodu van Srbije, ne samo u Republici Srpskoj, nego i u Federaciji BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori i drugim državama regiona. Ja ću samo pomenuti nekoliko stvari.

Vlada Republike Srbije je izdvojila preko 32 miliona evra za niz konkretnih projekata koji će se realizovati u svakoj od 63 opštine, koliko ih ima u Republici Srpskoj. Koji su to konkretni projekti? Radi se o izgradnji vrtića, bolnica, škola, objekata za mesne zajednice, đačkih i studentskih domova, posebnih domova za decu ometenu u razvoju, zatim, u pitanju su rekonstrukcije ulica. Zaista moram da kažem da su reakcije građana Republike Srpske najpozitivnije i da mi sada imamo po prvi put činjenicu da se Sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima između Srbije i Republike Srpske, koji je potpisan 2001. godine, kada je bila SRJ, a 2006. godine između Republike Srbije i Republike Srpske, realizuje sa konkretnim projektima zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Važno je naglasiti da Vlada Republike Srbije nije zaboravila ni, kao što sam rekao, Srbe u Federaciji BiH. Dakle, 13. septembra ove godine, predsednik Vučić je bio u istorijskoj poseti Drvaru, povodom obeležavanja Dana sećanja na sve stradale Srbe. Tom prilikom Vlada Republike Srbije je uplatila milion evra u budžet opštine Drvar. To su bila veoma važna sredstva da opština Drvar može da plati zaostale obaveze prema svojim građanima i da ta sredstva koristi za određene konkretne projekte u interesu građana Drvara.

Podsećam da je opština Drvar opština u kojoj srpski narod živi u većini. Pored toga, Vlada Republike Srbije pomaže i ostale opštine u zapadnoj Krajini gde su Srbi većina. U pitanju su Glamoč, Grahovo i Bosanski Petrovac, i to u dva navrata. To je onaj konkretan primer kako država Srbija brine na konkretan način o delu svog naroda koji živi van Republike Srbije.

Takođe, Vlada Republike Srbije je sa nekoliko projekata pomogla i Srbe u Hrvatskoj. Vlada je izdvojila dva miliona evra za obnovu Srpskog doma u Vukovaru, koji je veoma važan kao mesto gde će se okupljati i gde će moći da rade srpske organizacije koje su osnovali Srbi sa područja istočne Slavonije, Baranje, zapadnog Srema, pre svega srpske organizacije sa sedištem u Vukovaru. Takođe, izdvojena su sredstva za izgradnju Srpske kuće, odnosno Srpskog centra u Kninu.

Prilikom posete predsednika Vučića Kordunu, odnosno opštini Vrginmost dogovoreno je da se pomogne izgradnja pravoslavne crkve u Vrginmostu. Vlada je obezbedila sredstva, sredstva su prebačena. Izgradnja pravoslavne crkve u Vrginmostu je počela pre nekoliko meseci i očekuje se da će biti završena do kraja ove godine, što je zaista naišlo na veoma pozitivan odjek Srba koji su se vratili tamo, nažalost manjina, ali velikog broja Srba koji su proterani ili su rodom i poreklom sa tog područja.

Vlada je takođe pomogla i Srbe u Crnoj Gori. Podsećam da je izdvojeno preko tri miliona evra za osnivanje Srpske kuće u centru Podgorice. To je sada postalo mesto okupljanja, odnosno sedište gotovo svih srpskih organizacija koje deluju u Podgorici. Srpska kuća je, podsećam, otvorena od strane generalnog sekretara predsednika Republike, gospodina Selakovića, početkom ove godine.

Zašto su važna ova ulaganja, odnosno realizacija konkretnih projekata, ne samo u Republici Srpskoj, nego pre svega u Federaciji BiH, u Hrvatskoj, u Crnoj Gori i drugim državama regiona? Kantonalne vlasti u Federaciji BiH, s jedne strane, federalna vlast, s druge strane, vode jednu otvorenu politiku diskriminacije Srba u Federaciji BiH. Podsećam da je pre početka oružanih sukoba u BiH, na području Federacije BiH, živelo oko 600 hiljada Srba. Prema popisu iz 2013. godine ima ih svega 56 hiljada, mada realne procene govore da ih u realnosti nema više od 40 hiljada. Dakle, preko pola miliona Srba je proterano sa područja Federacije BiH.

Ta politika diskriminacije od strane kantonalnih vlasti i federalne vlasti ima pogubne posledice, zato je veoma važno pre svega pomoći opstanak Srba u četiri zapadnokrajiške opštine gde su oni većina. Podsećam, to su Drvar, Glamoč, Grahovo, Bosanski Petrovac. Ali, veoma je važno da vidimo u narednom periodu da Vlada Republike Srbije, takođe sa konkretnim projektima, pomogne i srpske povratnike u drugim zapadno-krajiškim opštinama, i u Savskom Mostu, i u Bihaću i u Jajcu, Bosanskoj Krupi, itd, ali i na području zapadne Hercegovine, posebno na području Mostara. Tu moram da kažem, takođe, da su, zahvaljujući predsedniku Vučiću, realizovani konkretni projekti pomoći srpskim povratnicima koji su se vratili u Mostar.

Tragična situacija je i sa Srbima u Hrvatskoj. Za vreme rata, iz Hrvatske je proterano preko pola miliona Srba, pre svega zbog politike ustaškog režima Franje Tuđmana, čiji cilj je bio stvaranje velike, etnički čiste, hrvatske države i zato je tu važno da Vlada Republike Srbije nastavi sa konkretnim projektima pomoći srpskim povratnicima, pre svega na krajiškom području, dakle na području istočne Slavonije, Baranje, zapadnog Srema, na području Banije, Korduna, Like, severne Dalmacije, ali i na području zapadne Slavonije, odakle je proterano samo 1991. godine preko 70 hiljada Srba u tri hrvatske zločinačke akcije „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk“ 1991. godine.

Dakle, Vlada Republike Srbije poklanja posebnu pažnju, ponavljam, Srbima u regionu, gde živi u osam država regiona blizu dva miliona Srba i samo na ovaj način, konkretnim projektima, konkretnim akcijama se šalje poruka i pomaže se da deo našeg naroda opstane na svojim vekovnim područjima, da se pomogne našem narodu da slobodno može da koristi srpski jezik, da koristi srpsko pismo, ćirilicu i da sačuva svoj nacionalni i kulturni identitet.

Jedan od ciljeva jeste jačanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda, bez obzira na postojeće državne granice. Dakle, to uključuje i čuvanje srpskog jezika i ćirilice, ali to znači i negovanje kulture sećanja na naše stradale sunarodnike, čuvanje naše krsne slave, čuvanje naših običaja i tradicije. Dakle, sve ono što čini identitet jednog naroda.

Na kraju, želim još jednom da se zahvalim i predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije što pored brojnih izazova i brojnih problema sa kojima se suočava Republika Srbija, koji se uspešno rešavaju, nije zaboravila deo svog naroda koji živi u regionu i dijaspori. Hvala.

Hvala, gospodine Linta.

Sada je na redu Borisav Kovačević. (Nije prisutan.)

Reč ima Aleksandar Šešelj. Izvolite.