Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pisanim putem amandmane su povukli Vlada na članove 1. i 8. i narodni poslanici Muamer Zukorlić i prof. dr Jahja Fehratović na član 3. stav 6, na član 3. stav 7. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je amandmane narodnih poslanika Zorana Živkovića na član 8, sa ispravkom, Milana Lapčevića na član 8. i Olene Papuge na član 8. Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanika Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv glave 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč?
Jelena Žarić Kovačević ima reč. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, gospodine Arsiću, mi imamo deo opozicije u Srbiji koji očigledno jako neozbiljno shvata rad u parlamentu i oni koji bojkotuju rad, ali naravno, ne bojkotuju plate, a trebalo bi da sede ovde prekoputa nas, jure ministra po hodnicima i snimaju ga telefonom, što je, ja bih rekla, za jednog poslanika, ispod svakog nivoa, ali dobro, to zavisi od toga kako ko shvata obavljanje ove funkcije i svoj rad.

Drugi ne mogu da se odluče da li će doći u parlament da raspravljaju o budžetu, ili neće doći, onda se javljaju da budu na listi govornika i podnose amandmane, koje ne dolaze da brane, odnosno da predstavljaju. Ispostavilo se da i predlagač ovog amandmana ima neka preča posla umesto da raspravlja u parlamentu o najvažnijem zakonu za naše građane.

Zašto ovo kažem? Ovo kažem zato što se radi o primedbama na budžet koje je izneo čovek koji je u vreme dosovske vlasti bio i premijer, bio je i gradonačelnik Niša, a sećamo se da nije baš preterano vodio računa ni o budžetu Republike, ni o budžetu grada Niša.

Postavlja se pitanje – kakav kredibilitet ima Zoran Živković da kritikuje budžet ako je poreska policija podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog sumnje da je utajio 18 miliona dinara kao odgovorno lice preduzeća „Empresa d.o.o.“, i to zbog poslovne transakcije sa vinom, koja nije evidentirana u poslovnim knjigama. Podsetiću vas da je on u to vreme bio narodni poslanik.

O tome kakav je on bio gradonačelnik Niša da i ne govorim. Uostalom, kao i većina čelnika gradova i opština koji su kasnije bili iz DS, oni su umesto da razvijaju naš grad, fabrike privatizovali i gasili, radna mesta ukidali, kvalitetne projekte stopirali. Setimo se da je Zoran Živković upravo kao gradonačelnik Niša stopirao projekat izgradnje brane Selova kod Kuršumlije, čijom bi realizacijom Niš bio snabdeven vodom. Ali, kao što smo već više puta zaključili, interes građana njima nije mnogo bio važan.

Godine 2012. mi smo zatekli potpuno devastiran budžet grada Niša, potpuno upropašćene institucije koje nisu bile u stanju da podižu Niš ni u ekonomskom, ni u privrednom, niti u bilo kom drugom smislu.

Danas je Niš centar jugoistočnog dela Srbije, sa aerodrom koji radi, sa projektom železničke obilaznice oko grada, koji čeka realizaciju, sa šest novih fabrika i mnogo novih radnih mesta, sa obnovljenim školama i vrtićima, sa lokalnim putevima i autoputevima koji grad povezuju i sa zemljama u regionu, sa boljom socijalnom politikom, sa više turističkih i kulturnih dešavanja. Očekujemo i rekonstrukciju u skorije vreme Trga Kralja Milana, koji će učiniti da naš grad bude još lepši i primamljiviji za turiste. Niškoj Banji su konačno otvorene mogućnosti da ponudi sve što ima.

Naravno, to je rezultat stabilnog budžeta grada Niša, ali i rezultat saradnje sa Vladom Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mali, ja se nadam da ćete vi danas biti mnogo raspoloženiji za jednu argumentovanu raspravu nego što ste to bili tokom prethodnih dana i nadam se da ćete konačno pokazati poštovanje za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer vi pokušajima da uvredite one koji vam se obraćaju iz opozicije, zapravo samo možete omalovažiti građane Srbije.

Ja sam vama, vezano za budžet, postavio mnogo konkretnih pitanja. Mogu da razumem ukoliko u onom trenutku možda niste imali dovoljno podataka, ali imajući u vidu da je od tada već prošlo tri ili četiri dana, ja danas očekujem konkretne odgovore. Pre svega i najvažnije pitanje, pitanje svih pitanja za ovaj budžet, zašto niste predvideli sredstva koja su potrebna da bi nadoknadili penzionerima u Srbiji ono što ste im oduzeli protivustavno donošenjem Zakona o privremenom načinu isplate penzija? Pre svega, i sam taj naziv zakona pokazuje da se radi o prevari, jer ne može se nazvati načinom isplate kada nekome otmete deo onoga što mu dugujete.

Naime, vi ste umesto da isplaćujete pune penzije, odlučili da ih umanjite i to nazvali privremenim načinom isplate. Ja sam vas upozorio prethodni put da ste penzioneru koji je imao 50.000 dinara penziju, dakle to je proračun iz PIO fonda, da ste za 47 meseci oduzeli 282.888 dinara, i to samo po osnovu direktnog umanjenja.

Druga dva osnova su zakonska zatezna kamata za to što dugujete i to što ste propustili da usaglašavate penzije sa rastom cena na malo i sa rastom BDP, što znači da je taj iznos mnogo veći.

Tražio sam od vas preciznu informaciju koliko ste oduzeli onima koji su imali 20.000, koliko onima koji su imali 30.000 dinara penziju i ono što je, takođe, veoma bitno da saopštite za svaku fiskalnu godinu - koliki je ukupni iznos koji ste uštedeli, koji je država uštedela, a koji je otet penzionerima, zbog umanjenog isplaćivanja penzija? Molim vas, gospodine ministre, najljubaznije, da date precizan odgovor.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 329. dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu. Da stvar bude gora, danas kada raspravljamo o amandmanima na Predlog budžeta za 2020. godinu, ni danas nisu našli za shodno da dođu, da ponude tu svoju argumentaciju, ako je uopšte imaju, i na taj način pokazuju svoj odnos i prema Narodnoj skupštini i prema Predlogu budžeta za 2020. godinu i prema građanima Srbije.

Neki od njih su, koliko vidim, podneli amandmane na Predlog budžeta, neki od njih su najavili konferencije za štampu u holu Narodne skupštine, ali to je to što možemo da očekujemo od njih. Da uđu u salu, da se suprotstave argumentima, da iznesu svoje argumente, to je nešto što ne možemo očekivati od njih. Šta bi mogli da kažu? Šta bi mogli da zamere? Kakav argument bi mogli da daju u prilog tezi da budžet nije razvojni, kao što vole da govore ovih dana u svojim saopštenjima, na svojim konferencijama, kako budžet nije razvojni, kako je predizborni i tako nešto, kada znamo da imamo posla sa osvedočenim lažovima, i to sa lažovima, zaista, da kažem, fantastične vrste?

Dakle, imamo najnoviju laž i Boška Obradovića i Marinike Čobanu Tepić, kako se već preziva, pa su pokušali pre neki dan u svom konstruisanju svakodnevnom različitih afera da nas posvađaju i sa Rusijom, sa Ruskom Federacijom, pa su u svojoj, nazovi, argumentaciji pokazali osminu jednog dokumenta. Osminu dokumenta koji je navodno trebao da dokaže neku aferu, prodaju oružja Ukrajincima itd. Kažem, pokušali su da nas posvađaju sa Ruskom Federacijom na taj način i Aleksandar Vučić je, kao predsednik Republike, pre nekoliko dana, na konferenciji za štampu obelodanio kolike su razmere njihovih laži. Dakle, sakrili su dve stranice, izaberu jednu stranicu da kao nešto dokažu, a sakriju ostatak u kome se jasno vidi da je krajnji kupac tog oružja, dakle, Poljska, Poljak i da nikakve veze nema ni sa Ukrajinom, ni sa ubijanjem, kako oni to vole maliciozno i onako vrlo patetično da kažu, kako mi ubijamo rusku decu ili ne znam već kakve su gluposti govorili.

Dakle, imamo posla sa ozbiljnim lažima, sa ljudima koji su spremni svakodnevno da izmišljaju najnovije monstruozne optužbe i laži i o Aleksandru Vučiću i o svim funkcionerima Vlade Srbije i SNS.

U prilog tome, pre dva dana je izašao zanimljiv tekst u „Blicu“. Dakle, „Blic“ su novine za koje ne možete da kažete da su režimske ili da favorizuju SNS ili Vladu Srbije ili tako nešto. Izašao je tekst, odnosno intervju Jelene Anasonović, jedne od organizatorki protesta „Jedan od pet miliona“ i ona u toj svojoj ispovesti kaže i potvrđuje sve ono što smo mi inače znali i govorili mesecima unazad, da ti protesti zapravo nisu građanski i da nisu nepolitički, već su vrlo politički, da su kreirani i organizovani od strane Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Ona kaže – tamo gde su po gradovima stranke bliske Savezu za Srbiju organizovale proteste često nije bilo dobrodošlo da govori neko iz npr. lokalnog fronta, Pokreta slobodnih građana ili neke treće opcije.

Dalje, ona kaže, na pitanje novinara – kako je izgledao taj pokušaj preuzimanja protesta, našla sam se sa Stefanom, izvesnim Stefanom, i Draganom Đilasom i rekla sam im da to treba da budu građanski protesti, bez stranačkih obeležja i da nama treba njihova podrška u smislu logistike i neki vid komunikacije, da ne dođe do sabotaže. Onda novinar postavlja pitanje – ko je finansirao kamion, ozvučenje i takve stvari? Ona kaže – što se tiče kamiona i ozvučenja, to je plaćao Savez za Srbiju, znači, Dragan Đilas, iako smo se sami snalazili za mnoge potrebne logističke stvari itd, pa kaže – kada su političari počeli da govore, imali smo problem ukoliko su bili izvan Saveza za Srbiju.

Zašto ovo sve čitam? Zato što se iz ovoga, a ima toga mnogo u ovom intervjuu, jasno vidi ono što smo mi iz SNS govorili mesecima unazad, a to je da su ti protesti bili politički i organizovani i kreirani i osmišljeni od strane Saveza za Srbiju i Dragana Đilasa. Ovo sve govorim u prilog tezi da imamo posla sa ozbiljnim lažovima, sa ljudima koji su spremni svakodnevno da izmišljaju nove pokušaje afera, optužbi itd. Meni je drago što su građani imali prilike da vide konferenciju za štampu Aleksandra Vučića gde je demontirao čitav njihov sistem laži i izmišljotina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaka čast onima koji su ovih dana u parlamentu i koji diskutuju sa nama, bez obzira na različitost u stavovima. To je prirodno, različite politike, različite stranke, različite ideje, ništa nije sporno.

Sporno je, kao što reče kolega Marković, da primate platu, lepu platu u Skupštini Srbije, na posao ne dolazite, radite protiv interesa ove zemlje, trudite se da je posvađate sa regionom, sa celim svetom, gde god možete da izazovete neku aferu iz koje ćete vi, kao tajkunsko političko kriminalna opcija, izvući neku korist, a građani Srbije samo štetu. Pri tome ni reči od strane tih ljudi o budžetu Srbije, o finansijama Srbije, o novim radnim mestima, o nekakvom programu koji bi mogli da ponude građanima Srbije, za zapošljavanje, za nova radna mesta, kako da mlade ljude, o kojima toliko govore da odlaze iz Srbije, zadržimo u Srbiji. O tome, naravno, ništa. Samo se izmišljaju afere iz dana u dan, neke lažne afere koje demontira predsednik Srbije. Aleksandar Vučić i SNS su na strani istine i prave argumentacije.

Tako reče Dragan Đilas, usudi se on da govori, da su funkcioneri SNS, kada su u pitanju finansije, jedino poboljšali svoje lične finansije. Evo da stavimo imovinsku kartu svih nas pojedinačno, i predsednika Republike, i ministara, i svih ostalih, ne vidim da je neko poboljšao svoj lični finansijski status. Zato znamo da je Dragan Đilas za vreme mandata gradonačelnika Beograda i te kako poboljšao svoj imovinski status, pa je tako zvanično prijavio imovinu od 24 miliona evra, tako su njegove firme, dok je on vodio grad Beograd u provaliju, u zaduživanje, u bankrot, prometovale 619 miliona evra, tako je taj gospodin kupovao vile po Senjaku, Dedinju, kupovao skupocene automobile, i to se sve meri u više miliona evra imovinske vrednosti, a za to vreme je primao platu od 100.000 dinara.

Pitam kao građanin, kao narodni poslanik – kako je moguće da neko bude u isto vreme gradonačelnik i da upravlja privatnim kompanijama i da tu nema ni sukoba interesa, ništa nemoralno i nenormalno za njega? Baš u to vreme, dok vodi grad Beograd, te firme prometuju 619 miliona. Baš u to vreme, on od 74.000 evra sa kojih se dovukao u Srbiju, kamo sreće da nikada u nju nije dolazio, stekne 24 miliona evra koje prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije i on će nekom da govori da nema znanje, da je stekao za sebe ličnu imovinsku korist.

Koju imovinsku korist? Tu što smo omogućili građanima u Beogradu da rekordno bude niska nezaposlenost, da bude 7%, ako se ne varam, da li je tako ministre, zaposlenost u Beogradu danas, nikada niža, da dug koji je ta ista vucibatina ostavila građanima Beograda, milijardu i dvesta miliona, pa sećamo se i vi i ja, šta je govorio, - nije dug milijardu i 200 miliona, nego je tobož dug 300-400 zato što on nije računao, ni dugove javnih preduzeća, ni dugove prema trudnicama, porodiljama, majkama. Kako su govorili - mame su zakon, pa što si tim mamama ostao dužan i penzionerima 400 miliona dinara koje su morali da vrate tada, da nađe način u to vreme da vrati gradonačelnik Beograda Siniša Mali i svi oni ljudi koji su vodili grad Beograd.

Što ti nisi majstore isplatio ljudima? Da li si obećao 2008. godine dobićete 400 miliona? Pa, gde su? U džepu Dragana Đilasa. Što nisi ti dao ljudima te pare? Nego si to strpao u svoje džepove, pa si svojim firmama namakao 619 miliona evra i onda nama soliš pamet.

Koliko fabrika je tada otvoreno? Šta je uradio sa PKB-om? Sve čega se taj čovek dotakao, upropastio, sve uništio. On ne može da govori nikome o bilo kakvim ciframa, već da kaže, kako sam uspeo da u isto vreme obavljam funkciju gradonačelnika, da pravim onaj "pazl" grad, koji nije imao ni građevinsku dozvolu, ni bezbednosno nije bio za decu dobar da bi mogli da koriste to, pa je to moralo da se ukloni, pa je to sve u stotinama miliona dinara koštalo , pa rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, pa Nemanjina više puta rađena, pa španski tramvaji, pa vodovod. Gde god, u koje god javno preduzeće u Beogradu da smo ušli, izašli i analizirali situaciju u njemu, to je bilo sve uništeno, zapušteno. Prosto, vi ste od minusa debelog morali da krenete.

Dana kada je rast u poslednjem kvartalu preko 4%, kažu da to ne valja. Znači, njima minus valja zato što je minus kod građana u džepu, kod njih je debeo plus. Minus 3,5% to je bio sjajan rast verovatno u vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Šutanovca, Jeremića, Boška Obradovića i ostalih hoštaplera.

Heterlendi, razvojne banke i sve ostalo gde su uzimani krediti, koje su građani Srbije morali da vraćaju posle. Zamislite oni kažu - danas zaduživanje po kamatnoj stopi od 1,5% nije dobro, ali je dobro zaduživanje od 7% - 8% po kamatnoj stopi. Znači, dobro je biti zelenaš.

Vidimo tu politiku saveza za silovanje, odnosno Saveza za Srbiju, kako oni sebe nazivaju, da je dobro silovanje. Silovati građane Srbije je super i to je prihvatljivo. Moram da pitam ponovo, kao što sam pitao prošle nedelje - zašto ne reaguje tužilaštvo kada se poziva na silovanje, na ubistva, na pet rafala u leđa? Zašto se na to ne poziva? To je politika njihova. Oni stoje iza toga.

Ni jednu jedinu cifru nismo čuli. Evo ovaj ludak koji bi da siluje, on će da drži konferenciju u 11 sati i opet neće ništa niko od njih reći o budžetu zato što programa tu nema. Tu nema nikakve ideje kako da gradite budućnost građana Srbije. Tu nema nikakve ideje kako da mladi, o kojima govore, koji svakog dana stoje ispred ambasada, kako da ih zadržite u ovoj zemlji.

Podižete plate medicinskim radnicima, medicinskim sestrama 15%, doktorima 10%, u javnom sektoru 9%, penzionerima 5,2%, jednokratna pomoć pet hiljada dinara. Vrlo konkretne stvari. Planiraju se novi autoputevi. Urađeno je više autoputeva. Za nekoliko godina će ih biti više nego u vreme Josipa Broza.

Jel to ništa ne valja? Svi ti autoputevi daju novi život, novu priliku ljudima tamo odakle su odlazili u inostranstvo, nisu mogli da žive, daju novu priliku da se neka fabrika otvori, da imaju neku platu. Ljudi, dolazimo u situaciju da slušamo od tih ludaka da su plate 20, 30 hiljada dinara po tim fabrikama. Bio sam u Kuršumliji u jednom selu. Žena se pohvalila da joj se ćerka u "Leoniju" bavi finansijama i ima 150 hiljada dinara platu. Sve je prema nivou obrazovanja. Znači, nemojte da govorimo i da lažemo ljude da neko nosi pelene i ne znam ni ja šta radi. Bebe nose pelene. Radnici imaju mašine. Imaju svoje alate. Imaju svoje pogone. Imaju svoje fabrike da rade.

Prema tome, nemojte da građane Srbije lažete, da ih obmanjujte. Kažite im da je vaš program uništenje Srbije, da je vaš program da vi steknete još nekoliko stotina miliona evra, a oni će na izborima na koje ne izlazite da vas pošalju tamo gde treba. Hvala i prijatno.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite koleginice.

Gospodine ministre, problem poljoprivrednih penzija i rešavanje tog i nasleđenog, a i aktuelnog problema ove Vlade i onoga što se dešava unazad od kako je SNS na vlasti je samo da je taj problem poljoprivrednika koji žele da odu u penziju postajao sve veći i veći.

Od ukupno, našla sam baš zvanični podatak, 145 hiljada poljoprivrednih penzija skoro većina i najveći broj onih je koji primaju oko 10 hiljada dinara, a ima i onih koji primaju porodične poljoprivredne penzije i to iznosi oko osam i nešto hiljada dinara. Oni su bukvalno sa takvim penzijama na ivici siromaštva.

Najveći problem je kod onih koji ne mogu da odu u penziju zbog duga koji je nastao kada nisu bili u mogućnosti da uplaćuju poreze i doprinose, a mi smo pokrenuli kao narodni poslanici inicijativu da im se otpiše dug za zdravstveno osiguranje koje nisu uplaćivali jer ga nisu ni koristili. Niko, ni oni, ni članovi njihovih porodica šta god da im se desilo nisu mogli da overe zdravstvene knjižice. Nepravedno je, gospodine ministre, da Poreska uprava od njih traži da plaćaju i taj deo duga, a takođe je nepravedno da onaj ko obrađuje 20 hektara isto plaća u skali poreze i doprinose kao i onaj koji jadan ima možda hektar zemlje ili je registrovao poljoprivredno domaćinstvo zbog neke malih leja nečega zasađenog, neki mali plastenik. To nije u redu.

Zaista je neshvatljivo da se niko ozbiljno nije bavio ovim problemom toliko godina. Jeste da je taj dug veliki i da bi to opteretilo budžet Republike Srbije sa možda, vi znate to tačno verovatno u dinar, jednom milijardom evra, ali verujte da je ovakvo dalje stanje neodrživo.

U pojedinim opštinama u Srbiji poljoprivrednici šta ko radi, oni od ujutru kod predsednika opštine na vrata, kod nadležnih članova opštinskih veća i tamo gde smo mi deo koalicije i tamo gde smo opozicija i traže ljudi rešenje - kako da odu u penziju ako im se ovaj problem ne reši.

Kaže koleginica - vreme, a da vreme je da to rešite.