Reč ima Veroljub Arsiću.

Sad, ja neću da pričam o televizijama i ko se ozračio, ko zrači, ko blinka u polumraku, ali sam se naslušao opet nekih stvari koje zaista nemaju veze sa realnošću.

Prvo, Grčka je zatražila pomoć EU kada više nije mogla da vrati ni jedan jedini dinar kredita, kada nije mogla da isplaćuje više svoje penzije i plate u javnom sektoru. To se zove skoro pa bankrot. Znači, ako je neko dugovao 320 milijardi evra mu je bio javni dug, a da mu je bruto proizvod negde oko 240, vi izračunajte sami koliko je to. Ali, očigledno da je to malo nepoznavanje finansijskog tržišta, ja to ne zameram.

Što se tiče hartija od vrednosti i emitovanja, za stabilne ekonomije uvek će biti interesantnih investitora da kupuju njihove hartije od vrednosti, uvek. Država jeste dužnik prve kategorije, gde se smatra da je dug najsigurniji, ali pod uslovom da su javne finansije te države stabilne.

Sad, ne vidim ništa loše u tome da vratimo skup kredit i zamenimo ga značajno jeftinijim. U čemu tu treba biti oprezan? U manjem kamatnom iznosu koji ćete da isplaćujete, jel u tome? To da li će neko da kupi vaše hartije od vrednosti ili neće, odlučuje vaš bonitet. Evo, recimo, čovek je spomenuo i gospodin ministar, Nemačku. Njen javni dug je preko 100% BDP, ali ima stabilan rast. Znate li koliko je kamata na hartije od vrednosti koje Nemačka emituje? Nula ili minus. Znači da investitor plaća to da im nemačka Vlada čuva novac.

Mi smo se zaduživali u dinarskim vrednostima, iste ove hartije od vrednosti, po 17, 18, 22, 23%. Sada imamo 2% ili 3%, na evro obveznice 1,2, 1,6%. Nađite zemlju u okruženju koje mogu da emituju tako povoljne hartije od vrednosti.

Još nešto, kada govorite o penzijama, morate da vodite računa o nečemu. Za milion i 300 hiljada penzionera penzije nisu smanjene, ni jedan jedini dinar. Naprotiv, bile su im povećavane čak i dok su sprovođene mere fiskalne konsolidacije. Najveći teret su podneli penzioneri koji imaju relativno veće penzije nego većina penzionera. Ako tražite, a vaš politički program je takav, vi to smatrate neustavnim, nemeđunarodnim, neljudskim itd, da se vrati deo ušteda, onda zaboravite na onih milion i 300 hiljada penzionera, jer njima neće biti moguće povećati penzije, kao što to ide od Nove godine. Ili to neko samo čisto pravi političku priču da bi stekao neki politički poen.

Mogu da kažem da kada biram između 340, 350 hiljada ljudi koji su podneli jedan veliki deo tereta, ili da osiromašim milion i 300 hiljada penzionera, koji imaju najmanje penzije, ja neću da se odlučujem za ove najsiromašnije penzionere. Ali, očigledno ako neko prima penziju 50 hiljada dinara, da li mu je mama i tata, pa zbog mame i tate mu je žao, pa ovde mamine i tatine pare spominje, on će tako i da se ponaša, znači krajnje neodgovorno, krajnje licemerno i pokazuje kako bi vodio državu. Možda bi idealno rešenje bilo da se ponovo emituju hartije od vrednosti ili kao što su oni to predlagali, bonovi za struku pa to da bude penzija.

Ali, isti kriterijumi, nije replika.
Ovde je četiri i 51 bilo diskusije po amandmanu.
Na vama je da izaberete.
Izvolite.

Mislim da je zaludno voditi ovakvu raspravu. Ovo već traje, u toku ovog mandata, kada bi čovek brojao ne bi mogao tačno da se seti koliko to traje. Bolje je vreme iskoristiti za nešto pametno nego vama nešto govoriti. Tako da, nemam nameru da polemišem sa vama.

Što se tiče penzionera, to ćete vi objasniti penzionerima. Nama je sve jasno, da možeš da uzmeš nečije stečeno pravo, da možeš sutra da uzmeš štednju, da to objasniš kao nešto što je preko potrebno, da odeš na Ustavni sud, Ustavni sud ćuti. Sve je to nama jasno, to vi objasnite penzionerima. Mi nemamo ništa protiv, ako im uspete to objasniti. Bilo bi nam drago da prihvate to vaše obrazloženje.

Što se tiče stabilne ekonomije. Da jednom budemo načisto. Samo na ime kamate Srbija godišnje izdvaja milijardu evra, samo na ime servisiranja kamata, po različitim osnovama, po različitim kreditima.

Drugo, nemojte gubiti iz vida vi koji ste u vladi da ukupan dug nije ovo što vi govorite 23 milijarde i ostatak. Na dug se nadovezuje i ono što vam je razlika između izvoza i uvoza, i ta razlika vam se nadovezuje na ukupan dug Srbije. To svaka država računa tako, tom metodologijom. To što vi prikazujete da se to smanjuje na 51%. Nama bi pre svega srpskim radikalima i te kako stalo. Ne libimo se da pohvalimo da je to stvarno toliko.

Samo vas opominjemo da postoji jedna univerzalna metodologija koja na ukupan dug dodaje i ono što je razlika između izvoza i uvoza u svakoj državi. Nemojte više nikada da vam padne napamet da uzimate primer Švajcarsku, Nemačku, Ameriku i sve. To je neprimereno. To je po meni vrhunac cinizma prema sopstvenom narodu.

Idemo dalje.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Despotović.
Da li želi reč?

Hvala gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu, svakako najvažniji zakon za svaku vladu za godinu za koju se donosi.

Koliko je pitanje državne kase važna stvar? Podsetiću vas da je nekada čuvar državne kase tj. ministar finansija bio druga politička figura u državi, posle predsednika države i predsednika Vlade, ali nije kao što je kod nas, recimo ministar vojni, ili pak ministar policije.

Nesporni su neki vladini efekti na finansijskom planu. Ali, pitanje finansijskog pokrivača je za svaku vladu stalno otvoreno pitanje i zavisi od ambijenta i od toga koliko se budžetskih korisnika ispod njega nalazi. Vlada je na ispitu. U njenim rukama je i nož i pogača, što znači fiskalna politika, pravila procedure, programi i svi ostali instrumenti u službi daljeg poboljšanja privrednog ambijenta i obezbeđivanja visokih stopa privrednog rasta.

Srpska radikalna stranka je protiv politike iz suficita i deficita u budžetu. Jer, ako se oni pojavljuju bilo jedan ili drugi to gospodo znači da nešto niste dobro isplanirali, izprojektovali i izanalizirali.

Ono protiv čega smo još, a o čemu je tako razložno govorio i stručno prof. dr Vojislav Šešelj, da se u ovoj raspodeli državnog novca mnogo izdvaja za tzv. nevladin sektor. Ako je to, doduše, i manje izdvajanja sredstava nego prošle godine, svi smo svedoci efekta njihovog rada. Čak su i neke štetne za državu, što znači da ih Vlada finansira, a oni rade protiv države. Draga gospodo, to je još jedna od anomalija nametnutih spolja, od vaših evropskih uzora. Hvala.

Hvala gospodine Despotoviću.
Reč ima dr Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, poštovani ministre sa saradnicima.

Ja se ne bih složila, a osvrnula bih se na današnje izlaganje jednog od kolega iz iste opcije iz koje je govorio prethodni govornik, a jeste to da investicije nisu bitne. Pitali bih tog kolegu. Kako investicije nisu bitne? Kako misle da se uposle oni građani ostali bez posla 2012. godine.

Pošto ja dolazim iz Kruševca isto bih tog kolegu podsetila da je samo u Kruševcu u prethodnih nekoliko godina, zaista došao veliki broj stranih investitora, ali i domaćih i da uspešno posluju sve one fabrike koje su zatvorene do 2012. godine, lošim privatizacijama, a sa istim tim osobama koje su vodile državu do 2012. godine kolege su u nekim opštinama u vlasti i podržavaju ih, što znači da se malo razlikuju od njih, jer ih ne bi podržavali.

Ono što je isto podatak je da u 2019. godini je u našu državu došlo preko dve milijarde investicija, što znači da je to jedna odgovorna politika, politika SNS, pre svega, i našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića, što znači da smo maltene jedan od lidera u regionu.

Ono što u mom gradu uspešno posluje, da znaju kolege i da su građani zadovoljni time, jesu „Kromberg Šubert“ investicija Nemačke, „Čekoslovak grup“, „Kuper tajd“, „Lidl“, „Nepi“, „Mol“, „Pompea“, „De Smit“, „Nova sloga“, znači u Rasinskom okrugu, zatim „Trajal“ u Kruševcu, „Rubin“, „Župa“, „Namenska“ u Trsteniku i još mnogo, mnogo drugih fabrika.

Znači da Srbija ide krupnim koracima napred i otud drage kolege i velika podrška građana i to iz izbora u izbore sve veća. Na narednim izborima očekujem ubedljivu, ubedljivu pobedu, a oni koji ne zaslužuju, naravno idu na političko smetlište.

Hvala, gospođo Barišić.
Sada pravo na repliku ima Zoran Despotović.
Izvolite gospodine Despotoviću.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

S obzirom da se ne bih obratio uvaženoj koleginici sa suprotne strane. Vi kada je budete videli vi joj prenesite da se uputi jednom Ibarskom magistralom pa da vidite u jednom delu Srbije, recimo jugozapadnom kako se živi, šta je tamo uloženo, jer pojedini gradovi imaju i Cvetanovića, i Darka Glišića, i naravno imaju i Batu Gašića. Ali, ko nema Batu nema ni platu. Iz tog razloga ja bih voleo da se pojedine kolege poslanici upute u taj deo Srbije, jugozapadno, pa da vidite kako nam svakodnevno odlaze ti ljudi iz tih sredina.

Putevi su nam dobri, ali se samo uzima karta u jednom pravcu. Ništa u tom delu nije urađeno i zato, uvažena koleginice, i vi gospodo poslanici, nije Srbija do Zlatibora, mislim da je i Vlada, a ja imam takav utisak da i Vlada Republike Srbije, Srbiju doživljava do Zlatibora, jer evo u zadnjih šest godina ništa nije u tom delu urađeno. Zašto? Ne znam, vi se zapitajte, kod vas je sablja. Hvala vam.